Мишљење је најмоћније средство
спознаје реалности
Мишљење је главно средство за
решавање проблема
Видови мишљења: сећање,
анализирање, предвиђање,
планирање, маштање...
Мишљење се дефинише као схватање
веза и односа.
Мишљење се користи за решавање
проблема, закључивање и доношење
одлука.
Говор служи за споразумевање и
стварање мисли
Унутрашњи говор
Појам је мисаони садржај о битним
својствима неког предмета, бића и
појава
Когнитивна шема
’’Неки људи не знају шта мисле док
не чују шта говоре.” - Душан Радовић
Појаве без имена
остају изван
људског поимања
Како језик утиче на
мишљење најбоље
показују разлике
између језика
Из нових мисли
рађају се нове речи
и појмови
Фазе мишљења:
1. Откривање
проблема
2. Дефинисање
проблема
3. Усмеравање
4. Провера
АПСТРАКТНО И КОНКРЕТНО
• Апстрактно мишљење се односи на
нешто што се не може опазити
• Конкретно мишљење се односи на
предмете и појаве које опажамо
КОНВЕРГЕНТНО И ДИВЕРГЕНТНО
• Конвергентно мишљење је усмерено ка
откривању једног тачног решења
• Дивергентно мишљење је усмерено ка
откривању више могућих решења
• Имагинативно мишљење (машта) –
мишљење у сликама
• Захваљујући имагинативном мишљењу
можемо се одвојити од реалности
• Стваралачко мишљење је посебна
врста овог мишљења које је усмерено
на стварање неке објективне
творевине
ДИВЕРГЕНТНО
МИШЉЕЊЕ
ИМАГИНАТИВНО
МИШЉЕЊЕ
КОНВЕРГЕНТНО
МИШЉЕЊЕ
РЕАЛИСТИЧКО
МИШЉЕЊЕ
ИНДУКТИВНО И ДЕДУКТИВНО
• Индуктивно мишљење је способност да се
на основу конкретних примера изведу
општа правила
• Смер мишљења је одоздо нагоре
• Дедуктивно мишљење је способност да се
из општих правила изведу конкретни
примери
• Смер мишљења је одозго надоле
Постоји више теорија, а
најзначајнија је теорија
Жана Пијажеа
Жан Пијаже је био
швајцарски психилог
(1896-1980)
Сматрао је да се развој
мишљења одвија у 4
стадијума чији је
редослед урођен и
непроменљив
Од рођења до 2. године
Доживљавамо само осете, опажаје и покрете
Мишљење се своди на увиђање узрочно –
последичних односа између чулних утисака и
покрета
До 6. месеца беба није свесна да објекти постоје
независно од њеног опажања
У 8. месецу започиње развој памћења
Од 2. до 7. године
Претходи појави логичког
мишљења тј. логичких операција
Почиње развојем говора
Једнодимензионалан je и то је оно
што га разликује од логичког
мишљења
То значи да дете не може да повеже
више аспеката истовремено
Од 7. до 12. године
Појава логичног мишљења
Деца не могу логички размишљати о
апстрактним појмовима већ могу дa
размишљају о конкретним објектима
Од 12. година па надаље
То је последњи стадијум у развоју мишљења и
почиње пубертетом
Мишљење достиже зрелост, али наставља да се
развија
Главна одлика овог стадијума је способност
апстрактног мишљења
Апстрактно мишљење је вишедимензионално и
хипотетичко
За овај стадијум је такође карактеристичан
развој самосталног разумевања и закључивања
шта је морално понашање, а шта не