 Мишљење је најмоћније средство
спознаје реалности
 Мишљење је главно средство за
решавање проблема

 Видови мишљења: сећање,
анализирање, предвиђање,
планирање, маштање...
 Мишљење се дефинише као схватање
веза и односа.
 Мишљење се користи за решавање
проблема, закључивање и доношење
одлука.

 Апстрактно мишљење – мишљење
путем симбола
 Мишљење је симболичка активност

 Говор служи за споразумевање и
стварање мисли
 Унутрашњи говор
 Појам је мисаони садржај о битним
својствима неког предмета, бића и
појава
 Когнитивна шема
 ’’Неки људи не знају шта мисле док
не чују шта говоре.” - Душан Радовић

 Појаве без имена
остају изван
људског поимања
 Како језик утиче на
мишљење најбоље
показују разлике
између језика
 Из нових мисли
рађају се нове речи
и појмови

 Фазе мишљења:
1. Откривање
проблема
2. Дефинисање
проблема
3. Усмеравање
4. Провера

Врсте
мишљења
дивергентно
дедуктивно
индуктивно
апстрактно
конкретно
конвергентно
дивергентно
дедуктивно

АПСТРАКТНО И КОНКРЕТНО
• Апстрактно мишљење се односи на
нешто што се не може опазити
• Конкретно мишљење се односи на
предмете и појаве које опажамо
КОНВЕРГЕНТНО И ДИВЕРГЕНТНО
• Конвергентно мишљење је усмерено ка
откривању једног тачног решења
• Дивергентно мишљење је усмерено ка
откривању више могућих решења

Све ово су виле!

• Имагинативно мишљење (машта) –
мишљење у сликама
• Захваљујући имагинативном мишљењу
можемо се одвојити од реалности
• Стваралачко мишљење је посебна
врста овог мишљења које је усмерено
на стварање неке објективне
творевине
ДИВЕРГЕНТНО
МИШЉЕЊЕ
ИМАГИНАТИВНО
МИШЉЕЊЕ
КОНВЕРГЕНТНО
МИШЉЕЊЕ
РЕАЛИСТИЧКО
МИШЉЕЊЕ

ИНДУКТИВНО И ДЕДУКТИВНО
• Индуктивно мишљење је способност да се
на основу конкретних примера изведу
општа правила
• Смер мишљења је одоздо нагоре
• Дедуктивно мишљење је способност да се
из општих правила изведу конкретни
примери
• Смер мишљења је одозго надоле

 Постоји више теорија, а
најзначајнија је теорија
Жана Пијажеа
 Жан Пијаже је био
швајцарски психилог
(1896-1980)
 Сматрао је да се развој
мишљења одвија у 4
стадијума чији је
редослед урођен и
непроменљив

 Од рођења до 2. године
 Доживљавамо само осете, опажаје и покрете
 Мишљење се своди на увиђање узрочно –
последичних односа између чулних утисака и
покрета
 До 6. месеца беба није свесна да објекти постоје
независно од њеног опажања
 У 8. месецу започиње развој памћења

 Од 2. до 7. године
 Претходи појави логичког
мишљења тј. логичких операција
 Почиње развојем говора
 Једнодимензионалан je и то је оно
што га разликује од логичког
мишљења
 То значи да дете не може да повеже
више аспеката истовремено

 Од 7. до 12. године
 Појава логичног мишљења
 Деца не могу логички размишљати о
апстрактним појмовима већ могу дa
размишљају о конкретним објектима

 Од 12. година па надаље
 То је последњи стадијум у развоју мишљења и
почиње пубертетом
 Мишљење достиже зрелост, али наставља да се
развија
 Главна одлика овог стадијума је способност
апстрактног мишљења
 Апстрактно мишљење је вишедимензионално и
хипотетичко
 За овај стадијум је такође карактеристичан
развој самосталног разумевања и закључивања
шта је морално понашање, а шта не

Златарев Маријана
Павловић Емилија
Попов Бојана
II2