Celokupna skripta nastave kriminilogije fakulteta bezbednosti

1. 1
Asistent: Dragana Malinović
K R I M I N O L O G I J A
Doc.dr Zdravko Skakavac
zskakavac@useens.net
063 602 618

2. 2
I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE
1. POJAM KRIMINOLOGIJE
 Latinski crimen – zločin,
 Kriminologija je nauka koja izučava
kriminalitet kao negativnu društvenu
pojavu.
 U najopštijem smislu, kriminologija je
nauka o zločinu.
 Francuski antropolog P. Topinard je prvi
upotrebio reč “kriminologija” 1879.
godine, u svom radu “Antropologija”.
 Prvo delo pod nazivom kriminologija
objavio je Rafaele Garofalo 1884. god.

3. 3
 Definisanjem pojma kriminologije
bavio se veliki broj autora.
 Tradicionalan pojam zločin – u
savremenom značenju kriminalitet,
 Kriminalitet je veoma stara
društvena pojava,
 Istorijski posmatrano, treba navesti:
- Hamurabijev zakon (1800 g.p.n.e),
- Zakoni Manu (Indija, 1200 g.p.n.e),
- Zakon dvanaest tablica.

4. 4
 Ima onoliko koncepcija kriminologije,
koliko i samih kriminologa.
 Uži i širi pojam kriminologije,
a) Uži pojam kriminologije
 Kriminologija je nauka koja se bavi
izučavanjem etiologije i fenomenologije
kriminaliteta, kao masovne i individualne
pojave.
 To je nauka o deliktu i delinkventu.
 Pristalice: Garofalo, Dirkem, Lombrozo,
Pinatel i dr.

5. 5
b) Širi pojam kriminologije (preovlađujući)
 Pristalice ove koncepcije smatraju da
kriminologija, pored izučavanja
kriminaliteta u užem smislu:
- izučava i sve ostale oblike prestupnog i
devijantnog ponašanja,
- zatim sistem državnih mera i
mehanizama za suzbijanje kriminaliteta,
uključujući i organizaciju i rad
pravosudnih i policijskih organa i ustanova
za izvršenje krivičnih sankcija.

6. 6
 Unutar ove koncepcije ima više shvatanja.
 Pristalice ove koncepcije: E. Ferri,
Grassberger, H. Gross, Seelig i dr.
2. PREDMET KRIMINOLOGIJE
 Pretežna shvatanja mogu se svesti na to
da je predmet istraživanja kriminologije
delinkventna ličnost ili sam delikt, ili i
jedno i drugo.
 Prva shvatanja o predmetu kriminologije
potiču od italijanskog kriminologa
Lombroza, koji je smatrao da je osnovno
pitanje zločinac a ne njegovo delo.

7. 7
 Drugo stanovište (sociološko i pravno)
polazi od toga da je predmet kriminologije
zločin.
 Ovo shvatanje potiče od francuskog
sociologa Dirkema.
 Pretežna kriminološka istraživanja kreću
se u dva pravca: posmatranje unutrašnjeg
stanja ličnosti i ispoljavanje slobodne ili
prinudne volje, uslovljene socijalnom
okolinom.
 Neki pristupi polaze od stanovišta da su

8. 8
predmet izučavanja kriminologije
kriminološki faktori, odnosno postupci
čoveka koji dovode do krivičnog dela.
 Predstavnici ovih shvatanja: (Ferri, Hurvit,
Pinatel i dr.).
 Neki autori polaze od stava da je predmet
kriminologije zločin, ali kao istorijska
kategorija (Gabrijel Tarde i dr.).
 Prema tome, predmet kriminologije u
najopštijem smislu jeste kriminalitet kao
individualni čin i društvena pojava, njegovi
uzroci i pojavni oblici.

9. 9
 To podrazumeva da je predmet
kriminologije:
a) s jedne strane – skup individualnih
pojava, što znači skup delikata koje je
počinio pojedinac,
b) a s druge, i posebne negativne
društvene pojave, zakonom zabranjene
aktivnosti, kao skup individualnih akata
društvene nediscipline, sankcionisane kao
krivična dela.
 Poseban predmet kriminologije je ličnost
delinkventa, njegova socijalna obeležja,
psihološka i biološka struktura.

10. 10
 Garofalov princip: Nova kriminologija
poznaje tri elementa: zločin, zločinca
i sredstva represije.
2.1. Pojam kriminaliteta
 Kriminalitet je društvena pojava
vršenja k.d. od strane pojedinaca.
 Kriminalitet je pojedinačni akt i
društveni fenomen.
a) Pravna definicija –postoji uže i
šire određenje pojma kriminalitet.

11. 11
 Prema užem shvatanju, to su samo
radnje koje predstavljaju k.dela.
 Prema širem, reč je o delima koja
obuhvataju sve protivpravne kažnjive
radnje, dakle, pored krivičnih dela,
prekršaje i prestupe.
 U krivičnopravnoj literaturi
preovlađuje uži pristup, jer se smatra
da ukoliko nešto nije k.delo – nije ni
zločin, a to znači nije ni kriminal.

12. 12
b) Sociološka definicija – ovaj pristup u
definisanju kriminaliteta je širi, sadržajniji,
jer ne posmatra samo delo, on izučava i
učinioca, društvene uzroke, uslove i
posledice kriminaliteta.
 Prema tome, sociološka definicija
kriminalitet određuje kao društvene
pojave kojima se ugrožavaju osnovne
društvene vrednosti.
c) Kriminološka definicija – vezu između
pravnih i socioloških tumačenja popunili
su kriminolozi i kriminološka shvatanja
koja

13. 13
polaze od inkriminisanih dela i
društvenih uslova.
 Prema tome, kriminološke definicije
kriminaliteta možemo odrediti
kompilacijom bitnih obeležja pravnog
i sociološkog značenja, odnosno kao
skup društvenih pojava kojima se
ugrožavaju univerzalne društvene
vrednosti, a koje su kao takve
sankcionisane krivičnim pravom.

14. 14
 Bitna svojstva kriminaliteta:
a) skup individualnih pojava (masovna
pojava),
b) pojava koja ima društveni karakter, s
obzirom na rasprostranjenost u prostoru i
vremenu,
c) negativna društvena pojava, jer se
njome krše neke norme i ugrožavaju
vrednosti,
d) istorijska pojava, karakteristična za sve
periode društva,
e) univerzalna pojava svojstvena svim
društvima, koja ne poznaje granice.

15. 15
 Prema tome, kriminalitet nije samo
prost skup individualnih pojava, već
masovna i negativna društvena
pojava, a zadatak kriminologije je da
utvrdi njene uzroke, faktore uticaja,
strukturu (ličnosti i dela) i
zakonitosti.
3. PODELA KRIMINOLOGIJE
 Najčešća podela kriminologije:
a) kriminalnu etiologija,
b) kriminalnu fenomenologija i
c) kriminalnu profilaksa.

16. 16
a) Kriminalna etiologija proučava
faktore i uzroke kriminaliteta,
usmerenih prvenstveno ka ličnosti
delinkventa,
b) Kriminalna fenomenologija se bavi
pojavnim oblicima kriminaliteta, tj.
dinamikom, klasifikacijom i
strukturom delikata, kao njihovom
rasprostranjenošću (kriminalna
geografija).
c) Kriminalna profilaksa odnosi se na
prevenciju i suzbijanje kriminaliteta.

17. 17
 Postoji podela na:
a) opštu i
b) kliničku kriminologiju.
 Smatra se da ova podela potiče od
francuskog kriminologa Žana
Pinatela.
 Klinička kriminologija je prilično
rasprostranjena (Čezare Lombrozo –
italijanska antropološka škola).

18. 18
4. METODI KRIMINOLOGIJE
 U proučavanju kriminaliteta
kriminologija se koristi naučnim
metodima koje su zajedničke svim
društvenim naukama, s tim što ih ona
prilagođava izučavanju svog
predmeta, odnosno izučavanju
kriminaliteta u svim njegovim
pojavnim oblicima.
 Međutim, kriminologija je izgradila
svoje vlastite metode:

19. 19
a) Metoda izučavanja individualnih
slučajeva – sastoji se u proučavanju
pojedinih slučajeva delinkventnog
ponašanja i pojedinih izvršilaca
k.dela (“case metod”, “case study”).
 Ova metoda obuhvata sve elemente
proučavanja ličnosti delinkventa, tj.
sve strane u njegovom razvoju
(genetičko proučavanje), kao i
objektivne i subjektivne okolnosti i
uslove koji su omogućili izvršenje
njegove delinkventne radnje.

20. 20
 To ispitivanje treba da obuhvati
sociološke, psihološke, psihijatrijske i
druge relevantne činjenice.
 U savremenoj kriminologiji iz ove
metode razvila se posebna klinička
metoda, koja se sastoji u primeni
postupaka prema delinkventnom licu
koji su analogni tretmanu na klinici.
 Radi se o obliku individualnog
ispitivanja ličnosti delinkventa koje
se vrši kliničkim putem.

21. 21
 Klinička metoda se sastoji iz sledećih faza:
a) medicinsko-psihološko i socijalno
ispitivanje,
b) utvrđivanje kriminološke dijagnoze,
c) davanje socijalne prognoze o budućem
ponašanju delinkventa i
d) davanje predloga za penološki tretman
učinioca.
 Klinička metoda ima za cilj otkrivanje i
utvrđivanje uzročnih faktora koji deluju na
svaki pojedinačni slučaj različitim
dinamizmom.

22. 22
 Tehnike prikupljanja podataka o
kriminalitetu kao individualnoj pojavi
su različite i obuhvataju:
a) razgovor,
b) posmatranje,
c) psihološku analizu k.dela i načina
njegovog izvršenja,
d) psihoanalizu ličnosti,
e) analizu životnih uslova.

23. 23
 Upotrebom navedenih tehnika istraživanja
postiže se svestrano proučavanje ličnosti
sa svih aspekata.
 Tako objedinjena i sintetička ocena
ličnosti koju su obavili stručnjaci iz raznih
oblasti, naziva se kriminološka ekspertiza.
b) Metoda izučavanja kriminaliteta kao
masovne pojave
 Nakon proučavanja kriminaliteta kao
pojedinačne pojave, sledi druga faza -
proučavanje kriminaliteta kao masovne
pojave.

24. 24
 Ovo izučavanje kriminaliteta koristi se
prvenstveno za naučno-istraživački rad.
 Postupak izučavanja kriminaliteta kao
masovne pojave ostvaruje se kroz nekoliko
faza:
a)- određivanje predmeta i cilja
istraživanja,
b)- postavljanje hipoteza,
c)- prikupljanje podataka,
d)- analiza i
e)- sinteza (zaključci).

25. 25
 Najznačajnija faza u izučavanju
kriminaliteta jeste prikupljanje podataka.
 U ovoj fazi primenjuju se različite tehnike
istraživanja: posmatranje (npr.
posmatranje maloletničke bande);
eksperiment (posebno u procesu
resocijalizacije); upoređivanje
(upoređivanje različitih pojava) i
ispitivanje (intervjuisanje).
 Poslednja faza ispitivanja kriminaliteta
jeste sređivanje podataka, njihova analiza
i izvlačenje zaključaka.

26. 26
c) Statistički metod
 U proučavanju kriminaliteta kao
masovne pojave koriste se različiti
statistički metodi.
 Njihovom primenom se predviđaju
tendencije:
a) opadanje;
b) stagnacija i
c) porast pojedinih oblika i vrsta
delinkvencije u određenom periodu.
 Statistička evidencija kriminaliteta
predstavlja zbir činjenica, odnosno

27. 27
podataka o kriminalitetu koju vode
određeni državni organi.
 Tu evidenciju vode:
a) organi unutrašnjih poslova,
b) javna tužilaštva i
c) sudovi.
 Znači postoji statistika kriminaliteta
organa unutrašnjih poslova, javnih
tužilaštava i sudova.

28. 28
 Statistika unutrašnjih poslova sadrži
podatke o svim podnesenim
prijavama i svim krivičnim delima za
koja se na bilo koji način sazna.
 Statistika javnih tužilaštava sadrži
podatke o svim krivičnim delima za
koja je pokrenut postupak.
 Sudska statistika obuhvata sva
krivična dela čiji izvršioci su osuđeni.
 Sudska statistika se uzima kao osnov
praćenja kretanja kriminaliteta i za
kriminološka istraživanja.

29. 29
 Nijedna od navedenih statistika
kriminaliteta nam ne daje apsolutno
tačne i pouzdane podatke o broju
izvršenih k.d. i njihovih izvršilaca.
 Pored toga, jedan broj k.d. ostaje
nepoznat, jer je neevidentiran
(“tamna brojka kriminaliteta”).
 Tamna brojka se ne može tačno
utvrditi, već se samo pretpostavlja.

30. 30
5. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA
DRUGIM NAUKAMA
 Kriminologija je multidisciplinarna
nauka i samim tim je granična i
veoma oslonjena na neke druge
nauke i sa njima međusobno
povezana i uslovljena.
 Najtešnja veza postoji sa:
a) krivičnim pravom,
b) krivičnim procesnim pravom i
c) krimininalistikom.

31. 31
 Krivično pravo
 Veza između krivičnog prava i
kriminologije je veoma bliska, a neki
teoretičari (Feri) smatraju da je krivično
pravo grana kriminologije.
 Ta povezanost potiče zbog toga što je
kriminologija usmerena ka proučavanju
etioloških i fenomenoloških problema
kriminaliteta, a krivično pravo na opšte
pravne institute krivičnog dela.
 Krivično pravo izučava sistem pozitivnih
pravnih propisa, a posebno one koji se
odnose na krivična dela i sankcije.

32. 32
 Prema tome, krivično pravo i
kriminologija su dve autonomne
naučne discipline sa srodnim
predmetom i ciljem izučavanja, koje
su komplementarne, jer jedna drugu
obogaćuju i dopunjuju.
 Krivično procesno pravo
 Kao naučna disciplina bavi se
postupkom i procesnim subjektima
utvrđivanja postojanosti uslova da je
određeno delo izvršeno i izricanja
krivičnih sankcija za počinjeni delikt.

33. 33
 Cilj krivičnog procesnog prava je da
se na propisani način utvrdi
postojanje krivičnog dela i
odgovornost izvršioca, odnosno da se
izrekne odgovarajuća krivična
sankcija.
 Veza između kriminologije i krivičnog
procesnog prava odnosi se na
tretman učinilaca krivičnog dela, u
postupku utvrđivanja odgovornosti i
izricanja sankcija.

34. 34
 Kriminalistika
 Ove dve naučne discipline su veoma
uzajamno povezane.
 Osnovni cilj kriminalistike je izučavanje
naučnih metoda na utvrđivanju
materijalnih činjenica, odnosno
prikupljanja dokaza u vezi sa krivičnim
delom i učiniocem.
 Najtešnji odnos između ove dve naučne
discipline postoji kod proučavanja ličnosti
delinkventa, gde su metodi proučavanja
veoma slični ili identični.

35. 35
 Kriminalna politika – ili politika
suzbijanja kriminaliteta
 U najopštijem smislu može se
definisati kao ukupnost svih oblika
društvene reakcije na kriminalitet.
 Ova naučna disciplina teško bi mogla
da egzistira bez njenog oslanjanja na
krivično pravo i kriminologiju.
 Rezultati kriminoloških istraživanja
predstavljaju polazište i osnov za
ostvarivanje funkcije kriminalne
politike.

36. 36
 Penologija
 To je nauka o načinu i efikasnosti
sistema izvršavanja kazni i drugih
sankcija, sa aspekta njihovog uticaja
na resocijalizaciju ličnosti izvršilaca
k.d. i suzbijanja kriminaliteta.
 Osnovna područja i pitanja
penologije jesu sistem i organizacija
kazneno-popravnih ustanova ,
klasifikacija i razvrstavanje
osuđenika, načini i uslovi izdržavanja
kazni.

37. 37
 Posebno je značajna penološka disciplina
penološka andragogija koja se bavi
pitanjima usavršavanja metoda, oblika i
sredstava vaspitanja, obrazovanja i
prevaspitanja osuđenih lica.
 Viktimologija
 To je grana kriminologije koja se bavi
izučavanjem žrtava k.d. i odnosa žrtve i
izvršilaca.
 Predmet izučavanja viktimologije je pre
svega ličnost žrtve k.d., njene bio-psihičke
karakteristike i socijalna obeležja.

38. 38
 Socijalna patologija
 To je mlada naučna disciplina čiji je
predmet izučavanja složen i odnosi
se na kompleks ljudskih problema i
posebne strane čovekove
normalnosti i zdravlja.
 U najširem smislu, to su problemi
koji se odnose na psihološke
karakteristike i biološke
determinante ličnih i društvenih
poremećaja koji se mogu
okarakterisati kao patologija.

39. 39
 Pedagogija
 U najopštijem smislu to je nauka o
vaspitanju.
 Ona se bavi, ne samo pozitivnim, već
i negativnim uticajem vaspitanja,
koji, kako se u kriminologiji pokazalo
znatno utiču na kriminalno
ponašanje.
 Zbog toga su rezultati njenih
istraživanja veoma bitni sa aspekta
uticaja etioloških faktora na
delinkvenciju.

40. 40
 Psihologija
 To je nauka koja se sistematski
proučava psihički život čoveka,
baveći se prvenstveno mentalnim
sadržajima i psihičkim procesima
ličnosti.
 Kriminologija koristi znanja
primenjenih disciplina psihologije,
naročito iz aspekta uticaja ličnih
osobina i njihove povezanosti s
ponašanjem koje uslovljava
delinkvenciju.

41. 41
 Psihopatologija
 To je nauka o bolesnim duševnim
pojavama, odnosno mentalnim
poremećajima ličnosti.
 U kriminologiji zauzima značajno
mesto u izučavanju određene
kategorije delinkvenata, jer među
delinkventima postoji i određeni
procenat onih koji su duševno
bolesni i poremećeni.

42. 42
 Sociologija
 Kao opšta nauka o društvu, proučava
strukturu i zakonitosti društvenih
odnosa i procesa.
 Njen predmet proučavanja su
određeni tipovi društvene zajednice,
društvene grupe, ustanove i
organizacije i oblici društvenog
života ljudi.
 Na osnovu socioloških učenja i
metoda razvile su se i mnogobrojne
sociološke teorije u kriminologiji.

43. 43
 Od ostalih naučnih disciplina iz aspekta
povezanosti sa kriminologijom treba
pomenuti još filozofiju, statistiku,
psihijatriju i dr.
II ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINOLOŠKE
MISLI
1. Antička misao o kriminalitetu
 Kriminologija spada u red mlađih naučnih
disciplina, koja se razvila u samostalnu
naučnu disciplinu početkom 19. veka.
 Međutim, misao o zločinu i zločincu stari
su koliko i samo društvo.

44. 44
 Sofisti su ovaj problem tretirali izučavajući
motive ljudskog ponašanja uopšte, još u 5.
veku p.n.e.
 Teokrat je smatrao da su u ljudskom
ponašanju dominantna tri osnovna motiva:
- zadovoljstvo,
- bogaćenje i
- čast.
 Hipokrat – antički filozof i lekar, ustanovio
je tipologiju temperamenata, i danas
aktuelnu u proučavanju endogenih faktora
delinkvencije.

45. 45
 Prva značajnija shvatanja srećemo u
antičkoj filozofskoj misli Aristotela i
Platona.
 Platon u svojim radovima, pre svega u
“Državi” ukazuje na dve vrste uzroka
zločina: psihološke (unutrašnje) i
fiziološke (spoljne).
 On je u fiziološke uzroke ubrajao fizičku
konstituciju i biološku degeneraciju.
 Po njemu, zločinac je osoba koja deluje
pod uticajem strasti, motiva koristoljublja,
iz neznanja, izvitoperenih seksualnih
pobuda i psihičkog nereda.

46. 46
 Takva ličnost u fiziološkom smislu je
posebne fizičke konstitucije, kao
izraz biološke degeneracije.
 Sve to ima za posledicu nepopravljive
krivce, rođene zločince, i za njih je po
njemu jedini lek – smrtna kazna.
 Smatrao je da svrha krivičnih zakona
treba da bude više suzbijanje zločina
nego kažnjavanje krivca, da ima više
preventivni nego represivni smisao.

47. 47
 Zalagao se za određene mere kažnjavanja
i lečenja zločinaca, kao i za
individualizaciju kazne.
 Po njegovom mišljenju postoje zločinci
koji se mogu popraviti i oni koji su za to
nepodobni.
 Aristotel zločincem smatra osobu koja
izvršava delo jer je pokvarena ili je pod
uticajem zločinačkih sklonosti ili navika.
 Zločnce je smatrao neprijateljima društva,
koje je dužno da ih se oslobodi ili da ih
leči.

48. 48
2. Srednjovekovna misao
 U feudalizmu kriminalitet je shvatan
ka greh protiv božjih zapovesti i
božanskog reda, a kazna kao božja
pravda.
 U srednjem veku krivac se nije
smatrao razumnim bićem na koje
utiču spoljni faktori, nego bićem u
koje je usađen zao duh.
 Glavni predstavnici ovih shvazanja
su: Augustin i Toma Akvinski.

49. 49
 Sv.Augustin, kako je kasnije nazvan, u
svom delu “O božjoj državi” zastupao je
stav da kazna predstavlja otkuplivanje za
izvršeno delo, a svrha kažnjavanja je
izazivanje kajanja kod izvršioca.
 Prema njegovom shvatanju, zločincem
dominira zao duh, a lek i obaveza Crkve je
da ga popravi tako što će isterati đavola iz
grešnika.
 Toma Akvinski, predavač teologije u
Napulju, u svojim delima “Zbornik
teologije” i dr., pored apsolutne pravde,

50. 50
u vidu kazne za najteže delikte povrede
božanskog reda, ističe i relativnu pravdu
koja štiti od drugih dela koja ugrožavaju
ljudsko društvo, i kojom se uspostavlja
društveni red.
3. Humanistička i renesansna misao
 Doba humanizma i renesanse predstavlja
raskid sa srednjevekovnim mističnim
shvatanjem o krivičnom delu kao povredi
božanskog reda i kazni čiji je jedini cilj
ispaštanje i pomirenje sa bogom.

51. 51
 Renesansni pisci, među kojima se
posebno isticao Makijaveli, ističu da
je zlo urođena pojava, da je vezano
za ljudsku prirodu koja je
pesimistički orjentisana.
 Engleski naučnik Tomas Mor ističe
društveni karakter kriminaliteta i
predlaže ublažavanje sistema
kažnjavanja.
 Po njemu, uzroci kriminaliteta leže u
društvu, te je potrebno menjati
određene društvene uslove života.

52. 52
 Arapski istoričar Ibn Haldun je
apostrofirao veći uticaj na ponašanje
čoveka, običaja i navika od prirode i
temperamenta.
 Radikalan raskid sa srednjevekovnim
shvatanjima izvršili su Hugo Grocijus,
Tomas Hobs i Džon Lok.
 Francuski pravnik Monteskije, u svom delu
“Duh Zakona”, izneo je teze o uslovljenosti
društvenih pojava, karaktera čoveka i
mentaliteta naroda, pa i kriminaliteta.
 Zastupao je mišljenje da krivični zakoni,

53. 53
ako žele biti efikasni, moraju biti
prilagođeni vremenu, tradiciji, kulturi
i društvenim prilikama sredine.
 Interesantna su shvatanja švajcarca
Žan Žak Rusoa, koji u svom delu
“Društveni ugovor” smatra da je
čovek, po svojoj prirodi, savršeno
biće, ali da se kvari pod uticajem
društva, kada ono zapadne u
ekonomsko i političko ropstvo.
 Francuski filozof Holbah, u svom delu
“Sistem prirode” izneo je stanovište
da društvo koje je loše organizovano

54. 54
i kojim se loše upravlja, mora biti puno
poročnih i lakomislenih građana, robova,
rasipnika, fanatika i razvratnika.
 On je uverenja da je ljudsko ponašanje
posledica uslova u kojima čovek živi, a ne
njihove urođenosti.
 III OSNOVNI KRIMINOLOŠKI PRAVCI
1. Klasična škola
 Klasična škola predstavlja prvo
sistematizovano teorijsko razmišljanje o
kriminalitetu.
 Ovaj kriminološki pravac nastao je krajem
18. i početkom 19. veka.

55. 55
 Škola je nastala pod uticajem
francuske revolucije kao reakcija na
surove kaznene sisteme i široka
diskreciona ovlašćenja vlasti u tom
periodu u Evropi.
 Prema osnovnim shvatanjima škole,
sloboda čoveka je najveća društvena
vrednost, a zločin je povreda etičkog
reda i izraz slobodne volje čoveka.

56. 56
 Značajan doprinos klasične škole čini:
a) uvođenje principa zakonitosti i
jednakosti u krivičnom pravu,
b) uvođenje principa individualizacije
kazne,
c) ukidanje inkvizitorskog postupka,
d) ograničavanje smrtne kazne i
e) ukidanje telesnih kazni.
 Najveća slabost klasične škole: -
zanemarivala je društvenu uslovljenost
delinkvencije.

57. 57
 Italijanski pravnik Čezare Bekarija,
začetnik ove škole, u svom delu “O zločinu
i kaznama” značajno je uticao da se
njegove ideje ugrade u:
- Krivični zakonik Francuske iz 1791.,
- Napoleonov krivični zakon iz 1813. i
- Bavarski krivični zakon iz 1813., kao i
- Krivične zakone Srbije i Crne Gore.
 Prema njemu, zločin je prvenstveno izraz
loših zakona, a ne posledica vladanja loših
ljudi, zbog čega zakoni treba da garantuju

58. 58
jednak tretman svih ljudi.
 Nemački teoretičar Anselm Fojerbah,
u svojim delima, između ostalog,
definisao je i teoriju generalne
prevencije, sa tezom da je svrha
kažnjavanja sprečavanje
potencijalnih kriminalaca da ne čine
prestupe.
 Engleski filozof i pravnik Džeremi
Bentam isticao je da čoveka u
devijantnom ponašanju vode težnje
za isticanjem.

59. 59
2. Anropološka škola
 Antropološka škola javlja se sedamdesetih
godina 19. veka kao reakcija protiv
formalizma klasične škole.
 Teorijskim korenom ove škole smatra se
delo “Poreklo vrsta” Čarlsa Darvina.
 Iz darvinizma su nastala dva kriminološka
pravca – antropološki i pozitivistički.
 Antropološku školu zasnovao je Čezare
Lombrozo, s tezom da delinkvente
karakterišu određena tipična konstituciona
obeležja degenerativnih karakteristika
tela, posebno lobanje i lica.

60. 60
 Prema Lombrozovoj klasifikaciji,
razlikuju se kriminalni tipovi:
a) rođeni zločinci,
b) zločinci iz strasti,
c) zločinci iz navike,
d) slučajni zločinci i
e) duševno bolesni zločinci.
 U antropološkoj školi posebno se
ističe: tip tzv. konstitucionalnog
kriminalca (zločinački tip).

61. 61
 Lombrozo je, koristeći statističke metode i
metode merenja, u svom delu dao i
detaljnu sliku – tzv. zločinačkog tipa.
 Takva slika odaje utisak delinkventa kao
ljudskog degenerika, jednu vrstu fizičke i
moralne nakaze.
 Lombrozo je, radi potvrde svoje teorije
“rođenog zločinca”, kao lekar izvršio veliki
broj obdukcija i ispitao 383 lobanje mrtvih
italijanskih zatvorenika i 5907 živih
prestupnika, ukazujući na njihove
anatomske, fiziološke i psihičke anomalije.

62. 62
 U anatomske karakteristike degenerativne
prirode ubrajao je sledeće karakteristike
tela: nenormalno velika ili mala glava;
asimetrija lica; mali i zdepasti rast,
dugačke i klempave uši; nalik na
šimpanzu; čudan izgled, udubljene i kose
oči; malo i zakošeno čelo; velika vilica i
jagodične kosti; kriv, prćast i spljošten nos
kod lopova, odnosno šiljat kod ubica; usne
mesnate i otečene; brazde na obrazima,
kakve imaju neke životinje; kratka ili
dugačka brada kao kod majmuna; defekti
grudnog koša; inverzije genitalnih organa;
predugačke ruke i veći broj prstiju.

63. 63
 U funkcionalno-fiziološke nenormalnosti
ubrajao je: neosetljivost na bol;
daltonizam; oslabljeno čulo pipanja i sl.
 Lombrozo je došao do zaključka da
kriminalci imaju primitivniji tip moždane
strukture, a samim tim i ponašanja.
 Pod uticajem mnogobrojnih kritika tog
vremena, Lombrozo je pored anatomskih
karakteristika, u faktore delinkvencije
počeo postepeno da uvodi i ekonomske i
socijalne, ali kao sporedne – sekundarne.

64. 64
 Lombrozova teorija je vremenom
gubila na značaju, čemu je posebno
doprineo engleski lekar Čars Goring,
koji je proveravajući Lombrozovu
tezu upoređivao hiljade osuđenika i
vojnika jedne britanske vojne
jedinice i došao do zaključka da
između te dve grupacije ne postoje
nikakve evidentne razlike.
 Savremena shvatanja odbacuju
antropološku školu i njene pristupe
kao nenaučne i jednostrane.

65. 65
3. Italijanska pozitivistička škola
 Posle klasične i kriminološke škole,
to je novi pravac u kriminologiji
orjentisan ka izučavanju pozitivnih
činjenica vezanih za izvršioca k.d.
 Za razliku od klasične škole,
pozitivisti se okreću proučavanju
sveta oko sebe, tumačeći ljudsko
ponašanje determinacijama
bioloških, psiholoških i socijalnih
faktora.

66. 66
 Predstavnici ove škole su italijanski
pravnici Enriko Feri i Rafaele Garofalo.
 Enriko Feri u svojim razmatranjima polazi
od izvesnih socijalnih uslova sredine:
porodica, škola, vaspitanje, uslovi života i
rada, kao i od državnih oblika
institucionalnih organizovanja u
suzbijanju kriminaliteta.
 Uzroci delinkvencije su po njemu,
prvenstveno u prirodnim, odnosno fizičkim
faktorima, kao i u porodičnim, društvenim
i ekonomskim uslovima.


67. 67
 Feri je insistirao na eksperimentalnoj
metodi u proučavanju ličnosti.
 Feri kriminalce deli u dve grupe:
a) one kod kojih dominiraju
unutrašnji faktori,
b) one kod kojih preovlađuju
socijalni uzroci.
 Prema njegovoj tipologiji razlikuje se
pet kategorija kriminalaca:

68. 68
a) duševno bolesni krivci,
b) rođeni krivci,
c) krivci iz navike,
d) krivci iz strasti,
e) slučajni krivci.
 Rafaele Garofalo je u svom delu
“Kriminologija” ustanovio četiri tipa
prestupnika:
a) tipični zločinci,
b) plahoviti prestupnici, ubice,
c) nasilnici,
d) pohotljivci

69. 69
 Prema Garofalu, spoljni uzroci
(tradicija, predrasude, loši primeri,
klima, alkoholna pića i sl.) imaju
velikog uticaja.
 Pozitivisti su takođe naišli na brojne
kritike, ali su njihova shvatanja
duboko ukorenjena u teoriji.
4. Sociološka škola
 Ova škola daje akcenat prvenstveno
na socijalne i druge društvene činioce
determinacije čoveka.

70. 70
 Nekoliko varijanti sociološke škole:
a) Francuska škola,
b) Čikaška škola,
c) Austrijska enciklopedijska škola,
d) Nemačka sociološka škola.
 A)Francuska škola ili tzv. lionska
škola, čiji je glavni predstavnik
Gabrijel Tarde, uvodi tezu kolektivne
krivice, tj. da društvo stvara i
priprema zločine.

71. 71
 Tarde, kao profesor sudske medicine u
Lionu i jedan od Lombrozovih učenika,
vremenom odbacuje teoriju o “rođenom
zločincu”, smatrajući da pored fizičkih i
psihičkih predispozicija, i socijalna sredina
oblikuje ličnost, pa i njegovo delinkventno
ponašanje.
 Adolf Prins, profesor krivičnog prava iz
Brisela i jedan od osnivača ovog pravca,
smatrao je da je kriminalitet proizvod
samog čovečanstva kao takvog.

72. 72
 Značaj ove škole je u tome što je ukazala
na uticaj socijalnih faktora na psihičke
procese, na individualno i grupno
ponašanje ljudi.
 B) Čikaška škola, čiji predstavnici polaze
od shvatanja da je kriminalitet:
- produkt socijalnog okruženja,
- posledica načina života u velikim
gradovima,
- posledica nedostatka i sloma društvene
kontrole nad užim grupama migranata,
sirotinje i maloletnika.

73. 73
 C) Austrijska enciklopedijska škola -
nastala je na temelju teorijskih shvatanja
profesora krivičnog prava iz Beča i oca
kriminalistike Hansa Grosa.
 Značaj Grosovih radova ogleda se u tri
pravca:
a) prvi put su odnos izvršenja i suzbijanja
delikta, kao reakcije društva, shvaćeni kao
jedinstvo u celini problema;
b) u središte tog odnosa postavljen je
čovek, kao psihička individua, a ne
zločinac;

74. 74
c) takav odnos delova i celine problema
moraju razmatrati u tesnoj povezanosti
kriminologija, krivično pravo i penologija.
 D) Nemačka sociološka škola dovela je do
približavanja i integracije stavova klasične
škole i italijanskog pozitivizma radi
rešavanja osnovnih problema u
kriminologiji i krivičnom pravu.
 Ova škola polazi od stanovišta da je
suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta
moguće samo utvrđivanjem uzroka.

75. 75
 Predstavnici ove škole su uzroke
svrstavali u dve grupe:
a) individualna svojstva delinkventa
(nasledna i stečena),
b) fizičke, društvene, geografske i i
ekonomske okolnosti i uslovi.
 U vezi sa tim, kriminalitet dele na:
a) akutni (uticaj spoljnih činioca) i
b) hronični (dominantan uticaj ličnih
svojstava).

76. 76
 Škola društvene odbrane, kao
društveni pokret – nastala je posle
Drugog svetskog rata, koja je težila
socijalizaciji i humanizaciji krivičnog
prava.
 Ideje pokreta začete su u Đenovi
1945. godine, osnivanjem Centra za
izučavanje ideja društvene odbrane.
 1949. g. Pokret je prerastao u
Međunarodno udruženje društvene
odbrane.

77. 77
TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE
KRIMINALITETA
I. BIOLOŠKE TEORIJE
 U pitanju su teorije koje svoju
zasnovanost temelje na mišljenjima
da su biološke predispozicije osnovni
kriminogeni faktori.
 Tu se posebno ubrajaju: urođene,
nasledne, organske, fiziološke i druge
biološke funkcije koje uslovljavaju
delinkventno ponašanje pojedinih
lica.

78. 78
 U biološke teorije spadaju:
1. Frenološka teorija,
2. Teorija nasleđa,
3. Biokonstitucionalna teorija i
teorija sklonosti,
4. Hromozomska teorija,
5. Endokrinološka teorija i
6. Rasna teorija,

79. 79
1. Frenološka teorija
 Frenološke teze u kriminologiji pojavile su
se početkom 19 veka.
 Predstavnici: bečki lekar Gal i švedski
teolog Lavater.
 Ove teorije ističu povezanost
delinkventnih sklonosti i moralnih osobina
ličnosti s konstitucijom lobanje.
 Prema ovoj teoriji, suština karakternih
osobina čoveka je u vezi s koštanom
konstitucijom, oblikom i obimom glave,
koji se izražavaju po segmentima.

80. 80
 Tih segmenata ima 26 po Galu, odnosno
35 po Lavateru.
 Segmentima se određuju “više” i “niže”
sklonosti čoveka, zavisno od obima glave.
 Prema frenološkim shvatanjima, glava kod
kriminalca je kruškastog oblika (širi vilični
od čeonog dela), dok je kod
nedelinkvenata razvijeniji gornji deo
glave.
 Ova teorija je bila dugo vremena
popularna i priznata i u Evropi i u Americi.
 Tridesetih godina prošlog veka, ova teorija
je skoro u potpunosti osporena.

81. 81
2. Teorija nasleđa
 Pitanje odnosa nasleđa i delinkventnosti je
klasično pitanje kriminologije, koje potiče
još od Lombroza.
 Prema Lombrozu, “rođeni zločinac” potiče
od degenerisane porodice kod čijih se
članova javljaju slučajevi ludila, gluvoće,
sifilisa, epilepsije i alkoholizma.
 U predstavnike ove teorije spada Enriko
Feri, koji kada govori o rođenom
kriminalcu, bološkim faktorima pridaje

82. 82
bitan značaj kod delinkvencije
smatrajući da u ponašanju ličnosti
postoje nasledne sklonosti.
 Feri to objašnjava na praktičnom
primeru dvojice idiota, vaspitavanih
pod istim uslovima, od kojih jedan
reaguje na šalu ubistvom, a drugi ne.
 On to tumači time da je jedan od njih
– ubica, pored idiotije ima i
nasleđenu zločinačku sklonost, a
drugi nema.

83. 83
 Od svih oblika nasleđa (materijalno,
duhovno i genetsko), za kriminologiju je
najbitnije genetsko, ono koje se ispoljava
u biološkim karakteristikama definisanim
u hromozomima, genima i
dezoksiribonukleinskom kiselinom – DNK.
 Na osnovu genetičkih učenja izdiferenciran
je tzv. Atavistički tip delinkventa.
 Kriminolozi su u drugoj polovini 19 veka
teoriju nasleđa priznavali kao validnu,
mada je savremenim shvatanjima dosta
osporena.

84. 84
 Pod uticajem teorija o nasleđu razvijena je
i posebna disciplina u okviru penologije,
tzv. Eugenika, čiji je cilj bio sprečavanje
reprodukcije u okviru populacije kaja ima
genetske delinkventne dispozicije, putem
sterilizacije.
 Genetička shvatanja tumače da je
kriminalno ponašanje urođena i nasledna
pojava, što je dokazano kroz dve vrste
studija, proučavanjem:
a) tzv. kriminalnih porodica i
b) blizanaca.

85. 85
3. Biokonstitucionalna teorija i teorija
sklonosti
 Ova teorija proistekla je iz
Lombrozove antropološke škole, koja
je u početku potpuno ignorisala
druge kriminološke činioce, kao
uzročnike kriminaliteta, a uzimala je
u obzir samo fizički izgled
delinkventa.
 Ova teorija je doživela ozbiljne
kritike, jer istraživanja nisu pokazala
ispravnost tih stavova.

86. 86
 Kasnije je Lombrozo donekle promenio
stavove i ustanovio pet tipova zločinaca:
a) rođeni zločinci,
b) duševno bolesni kriminalci,
c) zločinci iz strasti,
d) slučajni zločinci,
e) zločinci iz navike.
 U prvom svom radu Lombrozo je smatrao
da oko 65-70% delikata počine rođeni
zločinci, a kasnije je to sveo na 35-40%.

87. 87
 Lombrozo i drugi predstavnici ove
teorije devijacije i delinkvenciju kod
žena objašnjavali su biološkim
procesima hormonalnih poremećaja,
menopauza, poremećaja
menstrualnih ciklusa i sličnim
faktorima.
 Želeli su da dokažu da žene zbog
svojih motoričkih karakteristika teže
devijacijama, potencirajući posebno
prostituciju.

88. 88
 Iako su Lombrozova početna učenja u
celini osporavana, činjenica je da su neke
osnovne postavke ostale izvor za mnoga
kasnija učenja.
 Suština ovih bioloških pristupa svodi se na
objašnjenje da ličnost zločinca, pored
konstitucionalnih karakteristika, određuju
i psihološka svojstva.
 Smatrajući da postoji veza između fizičkih
i svojstava ljudi sklonih delinkvenciji,
austrijski kriminolog Zelig je čak tu
posebnu naučnu disciplinu nazvao
kriminalna biologija.

89. 89
 Zelig u svojoj klasifikaciji
delinkvenata razlikuje:
a) atipične,
b) mešovite i
c) čiste tipove kriminalaca.
 Mnogi drugi predstavnici ovih teorija
(Grasberger, Eksner i dr.) takođe su
smatrali da između fizičkog –
anatomskog izgleda i moralnih
osobina čoveka postoji kauzalna
(uzročna) veza.

90. 90
 Američki profesor Hoton sa
Harvardskog univerziteta ističe da su
biološke inferiornosti primarni uzrok
zločina.
 Po njemu, čovek sklon kriminalu je
ličnost niže biološke pripadnosti.
 Tako su, visoki i mršavi
predisponirani za ubistva i pljačke,
visoki i teški za prevare i falsifikate,
mali za krađe i provale, niski i teški
za napade na čoveka i seksualne
zločine.

91. 91
 Teorija biokonstitucionalnih sklonosti
ukazuje na urođene sklonosti za
delinkvenciju i nasleđe u
delinkventnoj orjentaciji, što se stiče
nasleđem gena i nasleđem posebnog
konstitucionalnog tipa.
 Predstavnici ove teorije (Nićeforo,
Hoton, Lange) negiraju teoriju o
rođenom zločincu, ali zato smatraju
da kod određenih ličnosti postoje
urođene sklonosti ka devijantnom
ponašanju.

92. 92
4. Hromozomska teorija
 Ova teorija je zasnovana na učenju da
postoje poremećaji u jezgru ćelije
(hromozomima – aktivne supstance
ćelijskog jezgra) koja sadrži gene i nosilac
je naslednih osobina, a produkuju
društveno abnormalno ponašanje.
 Ova teorija nastala je na osnovu rezultata
istraživanja sprovedenog na osuđenicima,
i govori o tome da se među kriminalcima
znatno češće javljaju XYY kombinacije
hromozoma nego u normalnoj populaciji.

93. 93
 Tako se razvila hipoteza da je višak
hromozoma Y u vezi sa kriminalnim
ponašanjem, naročito nasilnim.
 Jakobs je 1965. g. sugerisao da
muškarci sa XYY sindromom imaju
veći stepen agresivnosti nego
normalni XY muškarci.
 Prema ovoj teoriji, enormni višak
hromozoma Y stvara poseban
konstitucionalni tip ličnosti sklonih
kriminalitetu.

94. 94
 Osnovne postavke ove teorije su sledeće:
a) jedan od hiljadu muškaraca je tip
hromozomske aberacije XYY;
b) muškarac XYY je više predisponiran
kriminalnom ponašanju, nego muškarac
XY;
c) muškarac XYY je manje inteligentan
nego muškarac XY; i
d) pošto je više XYY muškaraca u zatvoru
nego što ih je na slobodi, taj hromozomski
poremećaj je glavni krivac za agresivnost i
nasilje takvih osoba.

95. 95
 Pinatel u vezi s tim smatra, da je
abnormalna hromozomska
kombinacija čak 50-60 puta veća kod
delinkventnih nego kod
nedelinkventnih grupa.
5. Endokrinološka teorija
 Ova teorija uzročnost kriminaliteta
objašnjava poremećajima u
funkcionisanju endokrinih (tiroidna-
štitna, hipofiza, nadbubrežne i polne)
žlezda.

96. 96
 Ova shvatanja polaze od stava da su
mentalni poremećaji ličnosti, niska
inteligencija i nagoni posledica tih
poremećaja.
 Mnogi autori ove teorije endokrini
sistem uzimaju za osnovu uzroka
delinkvencije, smatrajući da žlezde
sa unutrašnjim lučenjem bitno utiču
na psihofizički razvoj ličnosti, te da
se u tim poremećajima mogu tražiti
svi oblici devijantnog ponašanja.

97. 97
 Tako Šlap i Smit smatraju da su
osobe koje pate od endokrinih
poremećaja tipični urođeni zločinci.
 Podolsi smatra da što više pada nivo
šećera u krvi, to je veća tendencija
vršenju krivičnih dela.
 Kritičari ove teorije smatraju da
poremećaji endokrinih žlezda utiču
na emocionalno stanje ličnosti, a
veza sa kriminogenim ponašanjem je
više indirektna, nego što je
neposredna posledica.

98. 98
6. Rasna teorija
 Najekstremniji vid bioloških pristupa u
nauci, zasnovan je prvenstveno na
pretpostavci da je rasno svojstvo svakog
od pripadnika viših i nižih rasa urođeno i
nasledno.
 Znači, ovaj teorijski pravac delinkventno
ponašanje vezuje pretežno za određenu
rasnu pripadnost.
 Ovakvi pristupi, u savremenim
shvatanjima, imaju uporište kod onih
autora koji nastoje da statističkim

99. 99
podacima, poređenjem kriminaliteta
“belih”, “žutih”, “crnih” i ostalih, dokažu
rasni karakter “obojenih”.
 Teorija ima osnovu u stavovima Lombroza,
Nićefora, a posebno Garofala.
 Ovi pristupima polazilo se od teze da je
zločin pojava u životu naroda.
 Poznato je da je ova teorija kroz istoriju
zloupotrebljavana za progon Jevreja, a
njeni pobornici pokušavali su da dokažu da
je ovaj narod “rasno predisponiran” za
dela falsifikovanja isprava,
korupcionaštvo, lažno bankrotstvo i sl.


100. 100
 Takva orjentacija je naročito bila
izražena u vreme fašizma u
Nemačkoj i antisemitskih pokreta u
Sovjetskom Savezu od 1933. do
1945. g.
II PSIHOLOŠKE TEORIJE
 Ove teorije u prvi plan objašnjenja
pojava socijalnih devijacija i
delinkvencije, postavljaju psihološke
determinante.

101. 101
 Predstavnici ovih teorija smatraju da
su uzroci delinkvencije u raznim
psihičkim svojstvima i osobinama
ličnosti (inteligencija, motivi,
stavovi).
 Psihološke teorije polaze , pre svega,
od psiholoških karakteristika koje
determinišu ponašanje ličnosti,
dovodeći u vezu psihičke osobine i
devijantnost.

102. 102
 U psihološke teorije spadaju:
1. Psihoanalitička shvatanja,
2. Teorija inteligencije,
3. Teorija neprilagođenosti,
4. Frustraciona teorija i
5. Bihevioristička shvatanja.

103. 103
1. Psihoanalitička shvatanja
 Psihoanalitička shvatanja imaju za
polaznu osnovu objašnjenja
devijantnosti psihičkim stanjem
ličnosti u sferi nesvesnog , odnosno
podsvesnog, pre svega potisnute
seksualne sile i impulsa.
 Ova shvatanja polaze od teza da sve
što se odvija u životu i snovima
čoveka, nastaje iz podsvesti, odnosno
posledica je događaja u ranom
detinjstvu.

104. 104
 Na osnovama psihoanalatičkih shvatanja
razvijen je poseban pravac kriminalne
psihologije.
 Etore Patini psihoanalizu tretira kao
“nauku o podsvesti”.
 Ovakvo stanje naziva se i “pomračena
svest”.
 Prema psihoanalitičarima delikt je
proizvod, odnosno posledica potisnute
želje u podsvesti.
 U podsvesti se sukobljavaju prikriveni
motivi i želje, gde proizvode unutrašnje
sukobe.

105. 105
 Prema psihoanalitičarima, nema
nehatnih delikata, znači nema ništa
slučajnog, nenamernog.
 Radi se o tome da je namera samo
potisnuta u podsvesti.
 Na ovim podstavkama izgrađivani su
i stavovi o povezanosti i kauzalitetu
nagona i devijacija, gde se faktori
kriminaliteta tumače poremećajima
odnosa funkcionalnih komponenti
Ida, Ega i Superega.

106. 106
a) Id predstavlja nesvesni deo psihičke
strukture i čini deo nagonskog bića
ličnosti.
 Njegova psihička energija (ili ono što Frojd
naziva libidom) teži za uživanjem i
zadovoljavanjem prvenstveno bioloških
potreba i motiva.
b) Ego (razum, svest) je najaktivniji deo
strukture ličnosti, koji se odražava kao
mišljenje, percepcija, govor, učenje,
memorija, rasuđivanje, motorika, akcija i
vreme.

107. 107
c) Superego (savest) je deo psihičkih
funkcija koje se odnose na moralne
zahteve, norme društva i socijalne motive.
 On je ključna komponenta psihičke
strukture za razumevanje moralnog
ponašanja i reguliše ponašanje ličnosti da
ne izvrši ili ne planira k. delo, a ukoliko to
ipak učini strogo ga kažnjava prekorima
sredine i osećajem krivice.
 Neki psihoanalitičari (Aleksander i Staub)
razlikuju:

108. 108
a) zamišljeni (imaginarni) kriminalitet –
koji se ispoljava u vidu pretnji; i
b) efektivni kriminalitet.
 Efektivni kriminalitet može biti:
a) hronični i
b) akcidentni.
 Hronični kriminalitet je posledica
delovanja:
a) organskih kriminalaca – neuračunljivih
lica (imbecili, duševno bolesni,
narkomani);

109. 109
b) normalnih kriminalaca s kriminalnim
Superegom (telesno i mentalno zdravi, ali
s moralnim shvatanjima u sukobu s
društvenim);
c) nerazvijenih (zaostalih) kriminalaca i
d) kriminalaca nesvesnih svojih postupaka
– neurotici.
 Akcidentni kriminalitet podrazumeva dela
koja su izvršena nehatno, u afektu ili u
legitimnoj samoodbrani.
 Jedan od psihoanalitičara Adler, kroz
koncept individualne psihologije, pri
objašnjenju pojave devijantnosti, pridaje

110. 110
poseban značaj kompleksu
inferiornosti, a Jung, Edipovom
kompleksu (skup ljubavnih i
neprijateljskih osećanja koje svako
dete oseća prema roditeljima).
 Prema Adleru, čovek je “neispisani
list papira”, a šta će biti u
budućnosti, određuje mu sudbina.
 Škola individualne psihologije,
delinkventnost pripisuje
kompleksima inferiornosti (manje
vrednosti) od kojih prate određene
ličnosti.

111. 111
2. Teorija inteligencije
 U psihološkim teorijama postoji
pristup koji uzroke delinkvencije
dovodi u vezu s psihičkim svojstvima
niske inteligencije, maloumnosti.
 Predstavnici ove teorije smatraju da
deficitarnost inteligencije dovodi do
neshvatanja značaja društvenih
normi od strane ličnosti, a samim tim
i odsustva odgovornosti za njihovo
poštovanje i pridržavanje.

112. 112
 Istraživanja koja su se u početku bavila
odnosom inteligencije i kriminaliteta
nazivana su tzv. “pedigre” studijama.
 Pomoću njih su se vršila genetička
izučavanja porodičnog stabla kriminalaca
kako bi se utvrdilo ima li osnova u
porodičnom poreklu predaka sa niskim IQ.
 Druga varijanta ove teorije devijantnost
dovodi u vezu s niskom obrazovnom
strukturom, pri čemu se ovaj faktor uzima
kao posledica niske inteligencije.

113. 113
 Neki predstavnici ove teorije smatraju da
niska inteligencija i kriminal imaju nešto
zajedničko, ali to ne znači da je niska
inteligencija uzrok kriminala, bez obzira na
to što mnoge studije na osuđenicima
ukazuju da je njihova inteligencija ispod
prosečne inteligencije nedeliknentne
populacije.
 Ovi autori smatraju da visoka inteligencija
obezbeđuje neku vrstu zaštite od
“upadanja” u kriminal za osobe koje su
inače pod rizikom (npr. roditelji
kriminalci).

114. 114
3. Teorija neprilagođenosti
 Neka psihološka shvatanja delinkventno
ponašanje tumače faktorima
nemogućnosti prilagođavanja ličnosti u
realnim socijalnim uslovima, raskorakom
između ciljeva pojedinaca i interesa
zajednice.
 Neprilagođenost kao uzrok devijantnosti,
tumači se na različite načine.
 Tako Pejdž smatra da je uzroke
kriminaliteta najbolje tražiti u
prilagođavanju individue na njenu okolinu.

115. 115
 Frojd smatra da se kriminal javlja
zato što pojedinci kod kojih postoje
instiktivne kriminalne tendencije, ne
uspevaju da se prilagode društvu, jer
im nedostaje vaspitanje za to.
 Frojd polazi od pretpostavke da svaki
čovek ima kriminogene dispozicije, a
one dolaze do izražaja samo kod
pojedinaca koji nisu u stanju da se
prilagode društvenim normama.

116. 116
4. Frustraciona teorija
 Neki psiholozi (Dolard i dr.) kriminalne
dispozicije čoveka objašnjavaju
posledicama trajnog delovanja
frustracionih činilaca na ličnost u njenom
razvoju.
 Dolard i saradnici su 1939. g. ovom
teorijom objašnjavali devijantno
ponašanje i ljudsku agresivnost,
smatrajući da usled frustracija kod ličnosti
dolazi do razočarenja, emocionalnih
promena i poremećaja u psihičkim
funkcijama koje manifestuju u
destruktivnim agresijama.

117. 117
 Heli smatra da je uzrok kriminalnog
ponašanja čoveka u frustracijama
nastalim usled nezadovoljenih
potreba u ranoj fazi detinjstva.
 Predstavnici ovih teorija smatraju da
se teži oblici devijantnosti -
delinkvencija mogu dovesti u
direktnu vezu s uzrocima
frustracionih stanja, niskim pragom
frustracione tolerancije.

118. 118
 Oni navode da frustracije mogu
nastati:
a) usled delovanja socijalnih faktora
(ekonomski status, regionalni
raspored),
b) ili ličnih svojstava (invaliditet,
obrazovanje, fizički izgled i sl.).

119. 119
5. Bihevioristička shvatanja
 Ove teorije delinkvenciju tumače kao
stečeni, naučeni, oblik ponašanja, a
kao osnovni uzročnik ljudske
destrukcije uzimaju društvene
faktore.
 Delinkventno ponašanje objašnjava
se uzrocima stečenih navika
ponašanja kroz učenje po modelu.
 Posmatrajući devijantno ponašanje
modela, ličnost može takvo
ponašanje potpuno da usvoji, iako
mu je do tada bilo strano.

120. 120
 Biheviorizam sve vrste ponašanja
izvodi iz učenja, pa i emocionalna
stanja, sa orjentacijom da je svako
ponašanje moguće menjati
vaspitanjem.
 Ovaj pravac se ponegde u literaturi
tretira teorijom socijalnog učenja, po
kome je delinkventno ponašanje
uzrokovano kao i svako drugo
posredstvom tzv. modelovanja, tj.
opservacionog učenja.

121. 121
 Prema ovoj teoriji, svako ponašanje,
uključujući i kriminalno, je naučeno.
 Prema njima, učenje se stiče na više
načina, kroz porodicu, preko medija,
učešćem u subkulturnim grupama i sl.
III SOCIOLOŠKE TEORIJE
 Sociološke teorije predstavljaju naučna
shvatanja koja pojave i događaje
izučavaju i tumače s pozicija determinacije
društvenih i uže socijalnih faktora.
 Najznačajnije sociološke teorije su:

122. 122
1. Teorija socijalne sredine i socijalnih problema;
1.1. Teorija anomije,
1.2. Teorija socijalnog interakcizma i etikecije;
1.3. Teorija socijalnih veza i teorija
suzdržavanja;
1.4. Funkcionalizam;
2. Teorije socijalnog učenja;
2.1. Teorija imitacije;
2.2. Teorija diferencijalne asocijacije;
2.3. Teorija diferencijalne identifikacije,
3. Kulturološke teorije
3.1. Teorija podkultura i kontrakultura;
3.2. Teorija kulturnog konflikta;
3.3. Teorija društvenih grupa

123. 123
1.Teorija socijalne sredine i
socijalnih problema
 U ovu grupu teorija spadaju one
koje kriminalitet kao individualni
čin i kriminalitet kao društvenu
pojavu vide uzročno vezane za
mikro sredinu i u makro sredini,
odnosno za izvesne poremećaje
društvenih odnosa i procesa u
društvenoj zajednici, odnosno
socijalnoj sredini.

124. 124
1.1. Teorija anomije
 Francuski sociolog E. Dirkem uveo je
koncept anomije u svojoj knjizi “Podela
rada u društvu” (1893.), čime je
objašnjavao neregularno stanje do kojeg
dolazi u pojedinim društvima.
 Dirkem je ovaj termin ponovo upotrebio u
svom delu “Samoubistvo” 1897. g.,
smatrajući anomiju moralno neregularnim
stanjem.
 Stanje anomije je takvo stanje po kome su
norme očekivanog ponašanja odsutne,

125. 125
nedefinisane ili nejasno formulisane,
stanje odsustva normi.
 Poremećaj socijalnih normi čini norme
nepoštovanim, pojedinac nije u stanju da
nađe svoje mesto u društvu, jer mu nisu
jasna pravila po kojima treba da se
upravlja.
 To dovodi do stanja nezadovoljstva,
konfliktnih odnosa i fenomena devijacija.
 On je ustanovio da su određeni društveni
periodi doveli do većeg stepena anomije i

126. 126
viših stopa kriminala, samoubistava i
devijantnosti.
 Prema Dirkemovim stavovima
anomija je stanje nedostatka jasnih i
primenjivih društvenih normi ili
sudara normi.
 U novije vreme ovo stanje anomije je
karakteristično za zemlje tranzicije.
 Dirkem veruje da se u takvim
društvima gubi sila društvene
kontrole, jača individualizam,
razvijaju pojave

127. 127
bezobzirnosti, pohlepe, haosa i nereda.
 Društveno stanje dezorganizovanosti,
nesigurnosti, usamljenost i izolacija,
posebno u velikim gradovima, dovode do
pojave bezakonja i društvenog
neprilagođavanja.
 Dirkem je među prvima dao definiciju
kriminologije kao nauke koja izučava
kažnjiva dela.
 Prema njegovom mišljenju kriminalitet je
normalna društvena pojava, zbog čega je
od mnogih kritikovan.

128. 128
 Njegove teze mnogi nisu shvatili, jer je on
upravo ukazivao da je kriminalitet
istorijska pojava, da nema društva bez
kriminala i on je odraz društvenog stanja,
organizacije, kulture, a kriminalci su
profesija koju ne diktira njihova svest, već
odnosi u društvu.
 Prema njemu zločin je nužan i mema
društva koje se ne sučava sa ovom
pojavom.
 On takođe smatra da svako društvo ,
vremenom iz homogenizacije prelazi u
fazu dezorganizacije, što neki nazivaju
teorijom dezorganizacije.

129. 129
 Drugi značajniji predstavnik ove
teorije R. Merton, anomijom smatra
stanje odsustva normativnosti ili
pridržavanja normi u društvu ili
društvenoj grupi, usled čega se
pojedinci ili društvene grupe svojim
stavovima i ponašanjem nameću
društvu ili grupi.
 Određeni tip društvene strukture
utiče na pojedine ličnosti da odstupe
od ustaljenih društvenih normi i
devijantno se ponašaju.

130. 130
 Prema Mertonovom mišljenju, društvo je
definisalo puteve i mehanizme da se
ostvare društveno potrebni ciljevi
posredstvom rada, školovanja i sl., ali ono
nije svima moglo da obezbedi i uslove da
ostvare te ciljeve.
 Zato se pojavljuju razni nelegitimni putevi
njihovog ostvarenja.
 Merton je ustanovio pet oblika
individualne i grupne reakcije – socijalne
adaptacije, u odnosu na sredstva i ciljeve:

131. 131
a) Komformizam – prihvatanje
kulture i institucionalnih vrednosti;
b) Ritualizam – prihvata vrednosti,
odbijajući mogućnost da će se one
ikada dostići;
c) Inovacija – prihvatanje kulturnih
vrednosti, ali zbog ekonomske
nejednakosti podstrekava siromašne
slojeve da koriste nelegalne metode,
a bogate, da se koriste
korupcionaškim metodama
(kriminalitet belog okovratnika);

132. 132
d) Povlačenje – znači odbacivanje vrednosti
i mogućnosti njihovog institucionalnog
ostvarivanja i povlačenje obično u
alkoholizam i narkomaniju;
e) Pobuna – je podređena radikalnom cilju
promene vrednosti i institucija.
1.2. Teorija socijalnog interakcizma i
etikecije
 Osnovna teza teorije socijalnog
interakcizma je da su društveni odnosi,
odnosi interakcije devijantnih i
nedevijantnih društvenih grupa, u kojima
određene društvene grupe odstupaju od

133. 133
normalnih pravila i obrazaca ponašanja i
teže delinkventnom ponašanju.
 Prema pristalicama ove teorije, društvo se
deli na:
a) konformiste – kontrolnu društvenu
grupu, i
b) devijante – prema kojima je usmerena
društvena reakcija (preventiva i sankcije).
 Teorija etikecije – svako delinkventno
ponašanje ne mora imati grupni karakter,
pri čemu se delinkvencija svodi na
evidentiranje devijanata (etiketiranje).

134. 134
 Etikecija je, prema tome, oznaka
društvene reakcije na kriminalnu radnju,
stigma koja prati izvršioca delikta.
 Devijant je , prema ovoj teoriji, onaj kome
je ova oznaka uspešno dodeljena.
 Društvena reakcija na određeno ponašanje
predstavlja etiketu u vidu pojma: lopov,
narkoman, nasilnik, prostitutka i sl.
 Predstavnici ove teorije su: Lemert i
Beker.

135. 135
1.3. Teorija socijalnih veza i teorija
suzdržavanja
 Teorija socijalnih veza teorija društvenih
spona, kako je neki nazivaju, (Hirši), ima
zadatak da objasni zašto se ljudi
prodruštveno ponašaju, a ne devijantno.
 Hirši je 1969. g. ustanovio četiri društvene
spone unapređenja socijalizacije čoveka:
a) veza (povezanost),
b) obaveza (predanost),
c) uključenost (učestvovanje), i
d) verovanje.

136. 136
 Prema njemu, što su ove spone
čvršće, manje su mogućnosti
delinkventnog ponašanja.
 Svaki čovek je podložan društvenom i
antidruštvenom ponašanju, a kakvo
će ono biti zavisi od društvene
kontrole (reda i zakona), a ne od
moralne norme.
a) Prva uporišna tačka socijalizacije
kod Hiršija je veza i povezanost,
odnosno odanost, koja je posebno
izražena prema porodici i školi.

137. 137
 Odanošću prema roditeljima potiskuju se
delinkvntne predispozicije.
 Slaba veza učenika i škole podstiče
delinkvenciju, dok bliska veza sa školom,
profesorom i drugovima, deluje u
pozitivnom nedelinkventnom ponašanju.
b) Druga spona jeste obaveza (predanost),
a odnosi se na vreme, energiju i napore u
edukativnim socijalnim naporima koje
ličnost vezuju moralnim vrednostima
društva.

138. 138
c) Treći oblik socijalnih veza je uključenost
(učestvovanje), što označava
zaokupljenost aktivnostima u interesu
zajednice, zbog čega se ostavlja malo
vremena za ponašanje koje se smatra
devijantnim.
d) Poslednjom tačkom ili socijalnom
vezom, Hirši smatra veru u poštovanje
zakona, ljudi i institucija koje ih
primenjuju.
 Krajem 60-tih godina prošlog veka
američki sociolog Rekles, na sličnim
principima pokušao je da objasni svojom

139. 139
teorijom suzdržavanja kako delinkvenciju,
tako i normalno ponašanje.
 Društveni procesi jedinku podstiču ili
odvraćaju od delinkventnog ponašanja.
 Spoljnim normativnim zabranama društvo
kontroliše članove zajednice.
1.4. Funkcionalizam
 Devijantnost prema ovoj teoriji posmatra
se kao rezultat uticaja neuspele
socijalizacije.
 Ova teorija polazi od toga da u društvu
postoji funkcionalno jedinstvo elemenata
koji mu omogućavaju skladan razvoj.

140. 140
 Poremećaj u pojedinim elementima
tog sistema dovodi do patoloških
pojava, pa i kriminaliteta.
2. Teorije socijalnog učenja
 Ovoj grupi teorija pripadaju ona
shvatanja koja uzroke delinkvencije
nalaze u imitaciji, identifikaciji,
odnosno u podražavanju modela u
društvenoj sredini.
2.1. Teorija imitacije
 Ova teorija prihvata uticaj socijalne
sredine na pojave delinkvencije.

141. 141
 G. Tarde, odbacujući antropološka
shvatanja o “rođenom zločincu”,
ukazuje na društveni karakter
delinkvencije, zasnivajući svoja
stanovišta na osnovi podražavanja –
imitacije.
 Delinkvencija je oblik naučenog
ponašanja, koja se stiče i uči u
saradnji sa drugima.
 Prema njemu, čovek ubija ili ne ubija
zbog toga što imitira druge.

142. 142
2.2. Teorija diferencijalne asocijacije
 Uzročnost delinkventnog ponašanja
se, prema Saderlandu nalazi u
uzorima preuzetim iz devijantnih,
odnosno delinkventnih grupa.
 Prema njegovom mišljenju,
delinkventno ponašanje uzrokovano
je uzajamnim uticajem pojedinaca i
grupa, ono se stiče po modelu
kriminalnih motivacija, učenjem i
druženjem s delinkventima.

143. 143
 Ova teorija počiva na nekoliko
osnovnih principa:
a) kriminalno ponašanje se uči,
b) kriminalno ponašanje se uči u
interakciji s drugim osobama u
procesu komunikacije,
c) primarni deo kriminalnog učenja
nastaje u grupama prijatelja,
d) u toku učenja kriminalnog
ponašanja uče se tehnike izvršenja
k.dela.

144. 144
2.3. Teorija diferencijalne
identifikacije
 Prema ovoj teoriji čiji je predstavnik
Glaser, osnova devijantnog
ponašanja uslovljena je
identifikacijom delinkvenata s
uzorima, izmišljenim ili stvarnim.
 Identifikacijom se oblikuje svest i
prihvataju modeli kriminalne
orjentacije.

145. 145
 Pojedinac se upušta u kriminalno
ponašanje u smislu da se identifikuje
sa stvarnim ili izmišljenim osobama
sa čije tačke gledišta njegovo
kriminalno ponašanje deluje
prihvatljivo.
3. Kulturološke teorije
 To su teorije u čijoj osnovi
etiološkog definisanja problema
delinkvencije stoje kulturni činioci,
kao što su faktori podkultura i
kontrakulturnih obrazaca ponašanja.

146. 146
3.1. Teorija podkultura i
kontrakultura
 Ovo je poseban pristup koji polazi od
stanovišta da i devijantne grupe
imaju svoje vrednosti, orjentacije i
stavove i da ih drže svesno za
pozitivne.
 Devijantne grupe preko
identifikacije, socijalizacije i imitacije
formiraju posebnu subkulturu i
kontrakulturu primerenu
vrednostima koje grupa afirmiše, sa

147. 147
hijerarhijskim ustrojstvom, neformalnim
pravilima koja obavezuju članove na
odgovarajuće specifično ponašanje,
diferentno od društveno vrednovanog.
 Ovaj model ponašanja u sukobu je s
opštim, univerzalnim, kulturnim
vrednostima, u čemu neki teoretičari
nalaze osnov za delinkventno ponašanje,
naročito među omladinom.
3.2. Teorija kulturnog konflikta
 Ova teorija kriminalitet kao društvenu
pojavu objašnjava proizvodom sukoba
kultura, kulturnih vrednosti između

148. 148
društvenih grupa i unutar same grupe.
 Pri tom podrazumeva da grupe mogu biti
različite: nacionalne, socijalne, verske,
rasne i sl.
 Posledice ove vrednosti sukoba dele se na:
a) primarne – nastale iz sukoba vrednosti
između grupa,
b) sekundarne – nastale iz sukoba
vrednosti unutar grupe.
 Sukobi između društvenih grupa raznih
kultura nastaju, najčešće, kao posledica
velikih migracija, između starosedilaca i
doseljenika, a može da se ispolji i kao
sukob generacija.

149. 149
 Začetnik ove teorije je američki sociolog
Selin.
3.3. Teorija društvenih grupa
 Ova teorija objašnjava pojave
kriminaliteta i drugih vidova socijalnih
devijacija kao grupno ponašanje.
 Prema ovoj teoriji društveni odnosi se
odražavaju kroz grupno ponašanje, koje
diferencirano može biti različito.
 U raznim gradacijama grupnog ponašanja
specifično mesto imaju devijantne i
delinkventne grupe.

150. 150
 IV KRIMINOGENI FAKTORI
1. Pojam kriminogenih faktora
 Kriminogeni faktori predstavljaju
centralno pitanje kriminalne etiologije.
 Kriminalitet je , kao složena društvena
pojava, determinisan mnogobrojnim
činiocima, u literaturi najčešće definisanim
kao kriminogeni faktori:
a) uzroci,
b) uslovi i
c) povodi.

151. 151
 U najopštijem smislu, pod kriminogenim
faktorima podrazumevaju se svi oni
mnogobrojni činioci što na ma koji način
utiču na pojavu kriminaliteta kao
društvene pojave i kao individualnog čina.
 To je skup činilaca psihološke, biološke i
socijalne prirode, koji deluju kao uzroci,
uslovi i povodi za kriminalna dela, njihov
međusobni odnos i uslovljenost.
 Problem se javlja kod konkretnijeg
određenja činioca koji čine faktor.

152. 152
 Neki ih dele na:
a) objektivne – vezane za delo ili
socijalnu situaciju, i
b) subjektivne – vezane za ličnost –
izvršioca.
 Tako, E. Feri razlikuje:
a) antropološke,
b) fizičke i
c) društvene faktore.

153. 153
 Drugi pristup u klasifikaciji faktora je
njihovo razvrstavanje prema pravcu
delovanja.
 Tako Grispinji smatra da:
a) kriminalna sociologija treba da
izučava lične i društvene faktore, tj.
faktore koji proizilaze iz fenomena
društva – mase;
b) kriminalna antropologija izučava
kriminalitet kao individualnu pojavu,
kao pojedinačan slučaj.

154. 154
 Treća podela polazi od manifestacija
faktora u vremenu.
 Tako Zelig razlikuje:
a) problem izvršenja dela i
b) problem razvoja ličnosti.
 Saderland je faktore klasifikovao na:
a) istorijske i
b) genetičke.
 G. Tarde je dao, do sada,
najrasprostranjeniju podelu na:

155. 155
a) endogene (unutrašnje) i
b) egzogene (spoljne) faktore.
 Vremenom su se u literaturi pojavili i neki
teorijski pravci, koji su se pretežno bavili
ovim problemom, kao što je faktorska
teorija.
 Faktorska teorija pojavljuje se u dve
varijante:
a) monistička – polazi od toga da je jedan
faktor uzročnik jedne pojave; i
b) pluralistička – kriminalitet je uslovljen
faktorima biološkog, psihološkog i
socijalnog karaktera.

156. 156
 Ovaj drugi pravac je šire prihvaćen u
kriminologiji, ali su ipak obe teorije
jednostrane i nepotpune.
2. Vrste faktora
 Kriminalitet se može posmatrati
samo u sklopu:
a) opštih i posebnih;
b) subjektivnih i objektivnih;
c) posrednih i neposrednih faktora.

157. 157
 Ne dovode do kriminalne radnje
samo uzroci, već i drugi činioci,
uslovi, povodi, motivi.
 Osnovna podela kriminogenih
faktora:
a) faktori ličnosti – urođeni (biološki)
i stečeni (psihološki); i
b) socijalni faktori.
3. Uzroci kriminalnog ponašanja
 Pitanje uzročnosti srećemo još u
nekim raspravama Platona i
Aristotela.

158. 158
 Postepeni napredak nauke doveo je
do diferenciranja kriminogenih
faktora na neposredne uzroke ,
uslove i povode za kriminalno
ponašanje.
 Definisanjem ovih pojmova bavili su
se i međunarodni kriminološki
kongresi (III kongres posebno).
 Prema toj definiciji, “uzrok je
neophodan uslov bez koga se
određena pojava ne bi
manifestovala”.

159. 159
 Prema Hentigu, uzrok je ona sila koja
svojim delovanjem određuje
pojavljivanje nove sile, uzrok
proizvodi posledicu i neophodno joj
prethodi.
 Činjenica je da nema pojave bez
uzroka, nema posledice koja nema
svoju vezu s nekim od prethodnih
činilaca (uzroka).
 Bez utvrđivanja tih prethodnih
činilaca, te veze, kriminalitet se ne
može objasniti.

160. 160
 Kriminolozi su pretežno saglasni da
postoje:
a) objektivni i
b) subjektivni uzroci kriminaliteta. i
tu su razgraničenja veoma jasna.
 Međutim, prilikom podele na:
a) neposredne i
b) posredne uzroke, veoma se teško
uočavaju razlike i nijanse među
njima.

161. 161
 Pod faktorima uzročnosti uzimaju se
objektivno merljivi elementi sa
egzaktnim dovođenjem u vezu s
posledicom pojedinih oblika
kriminaliteta.
 Prema Begnaru “uzrok je stalan i
odlučujući uslov neke pojave”.
 Problem u kriminologiji je što iz
mnoštva činilaca koji uslovljavaju
delikt treba izdvojiti stvarni uzrok.
 Uzročnost je “odlučujući faktor”,
odnosno objektivna i kauzalna veza
između nekog stanja i posledice.

162. 162
 To mogu biti činioci socijalnog i
ličnog karaktera: materijalno stanje;
porodične prilike; krizna razdoblja;
pojava alkoholizma i narkomanije;
socijalni i kulturni sukobi, kao i
faktori vezani za subjektivna svojstva
ličnosti.
 Njihova veza je uslovljena jer je
delinkventno ponašanje uticaj
socijalnih faktora, najčešće povezan
sa unutrašnjim svojstvima.

163. 163
 Prema tome, kriminalitet je pojava
koja se javlja kao posledica
delovanja mnogobrojnih uzroka:
biološke, psihološke i socijalne
prirode.
 Tako, Milan Milutinović uzroke deli
na:
a) opšte – koji su zajednički za
kriminalitet u celini, i
b) posebne – karakteristične za
pojedine njegove oblike.

164. 164
4. Uslovi i povodi kao kriminogeni
faktori
 Kriminalni delikt je složena pojava da
bi se mogla objasniti samo uzrokom i
posledicom.
 Između ta dva elementa postoji čitav
niz uticajnih okolnosti koje nazivamo
kriminogenim uslovima.
 Uslovi su činioci koji u izvesnom
smislu, oblikuju posledicu, ali nisu u
mogućnosti i da je proizvedu.

165. 165
 Oni omogućavaju lakše izvršenje
kriminalne radnje.
 Uslovi se pojavljuju kao dopunski
faktor, koji podstrekava, omogućava
ili olakšava vrstu delinkventnog
ponašanja.
 Mogu se odnositi na mesto, vreme,
način i sredstva izvršenja krivičnog
dela (najpogodnije mesto, doba
dana, vremenske prilike, najefikasniji
način i sredstvo i sl.).

166. 166
 U najopštijem, u uslove spadaju:
- neefikasnost organa krivičnog gonjenja,
- neadekvatne sudske sankcije,
- nedovoljna organizacija i zaštita imovine,
- poznavanje nekih veština,
- raspolaganje sredstvima za izvršenje
krivičnih radnji i sl.
 Iza uzroka, uz određeni uslov, do posledice
delikta neposredno postoji povod.

167. 167
 Uzroci i uslovi su odlučujući činioci
uticaja za nastanak pojave.
 Međutim, za izazvanu pojavu
potreban je i dodatni faktor – povod.
 Povodi su dodatni uslov za nastanak
pojave.
 To su one činjenice koje, pri
postojanju uzroka i uslova, čine
podsticaj (dodatni stimulans) za
odluku.
 Najčešće zavise od ličnosti izvršioca.

168. 168
 V FAKTORI LIČNOSTI
1. Delinkventna ličnost
 Subjekt izvršenja delikta je uvek
čovek s nekim svojim trajnim
karakterom ili trenutnim osećanjem,
motivima, ciljevima i interesima,
uobičajeno definisanim
predispozicijama.
 Svaki čovek se prirodno rađa s nekim
biopsihičkim svojstvima.
 Ne postoji opšte prihvaćena definicija
ličnosti.

169. 169
 Još je složeniji problem s terminom
delinkventna ličnost.
 Jedno od centralnih pitanja kriminologije,
naročito kriminalne etiologije je postoji li
razlika između delinkventne i
nedelinkventne ličnosti.
 Dominiraju dva shvatanja:
a) prvo, polazi od toga da ne postoje
nikakve biološke i psihološke razlike
između delinkvenata i nedelinkvenata, što
znači da delinkventna ličnost, kao takva ne
postoji;

170. 170
b) drugo, pretežno shvatanje, polazi
od stava da je delinkventna ličnost
devijantna, biološki abnormalna,
osoba poremećene psihičke
strukture.
 Prve ideje o delinkventu (zločincu)
datiraju još od antičkih mislilaca.
 Prva naučna shvatanja i pokušaj
studioznog izučavanja delinkventne
ličnosti vezuju se za antropološku
školu (Lombrozo).

171. 171
 Prema savremenim shvatanjima ličnost
delinkventa čine posebnosti ili neki od
elemenata biološke, psihološke,
psihopatološke i društvene determinacije.
 Naučna istraživanja vezana za biološke
pristupe, delinkventnu osobu vide kao
ličnost: specifičnih telesnih degenerativnih
karakteristika, bilo konstitucionalnih
specifičnosti, endokrinih i hromozomskih
aberacija, genetskih predispozicija i
urođenih sklonosti, bilo rasnih
predispozicija.

172. 172
 Pristupi psihološke orjentacije,
delinkventnu ličnost vide kao osobu:
- ispodprosečne inteligencije,
- niskog praga frustracione tolerancije,
- s poremećajima nagona
(psihoanalitičari),
- formiranu u procesu socijalnog učenja
(bihevioristi),
- iskompleksiranu (individualna
psihologija) i sl.
 Često je delinkventna ličnost definisana
poremećajima duševnog stanja i nervnog
sistema.

173. 173
2. Opasno stanje delinkventne ličnosti
 M. Fuko je postavio pitanja:
Postoje li individue koje su urođeno
opasne?
Na osnovu kojih znakova se one
mogu prepoznati i kako bi trebalo
reagovati na njihovo prisustvo?
 Na VII kongresu kriminologa u
Madridu 1970. god. definitivno je
uveden pojam kriminalna ličnost.

174. 174
 Teoriju kriminalne ličnosti izložio je
francuski kriminolog Pinatel.
 Opasno stanje je latentno stanje sklonosti
kriminalne ličnosti ka vršenju krivičnih
dela.
 Pinatel polazi od shvatanja da se ono
manifestuje u dva oblika:
a) hronično i
b) imanentno.
 On hroničnim opasnim stanjem smatra
čvrsto i postojano stanje karakteristično
za formiranu kriminalnu ličnost, kojim se

175. 175
povremeno stimuliše volja
permanentne kriminalne karijere.
 Imanetno opasno stanje definiše
pojmom tzv. opšteg opasnog stanja
kako ga je ustanovio De Gref u smislu
krize (grozničavog stanja) koju
prolaze svi prestupnici neposredno
pre prelaska na delo.
 Temibilitet (kriminalna sposobnost),
kao elemenat opasnog stanja
ličnosti, jeste pojam iz savremene
kliničke kriminologije.

176. 176
 Ovaj pojam prvobitno je uveo
Garofalo 1878. g. kojim je označio
postojanu i aktivnu izopačenost
prestupnika i količinu zla od koga
možemo strahovati (njegovu
kriminološku sposobnost).
 Prema Pinatelu, kriminološka
dijagnoza opasnog stanja može imati
sledeće forme:
a) kriminalna sposobnost veoma jaka,
prilagođenost veoma niska – najviši
stepen opasnog stanja;

177. 177
b) kriminalna sposobnost jaka,
prilagodljivost vrlo slaba – ozbiljno
opasno stanje;
c) kriminalna sposobnost mala,
prilagodljivost vrlo slaba – srednje
opasno stanje i
d) kriminalna sposobnost vrlo slaba,
prilagodljivost veoma visoka – lakši
stepen opasnog stanja.
 Pinatel razlikuje kao i nadopunu i
etiološku dijagnozu, koja može imati
sledeće forme:

178. 178
a) jak biološki uticaj u kombinaciji sa
jakim društvenim uticajem –
hronično opasno stanje;
b) jak biološki uticaj sa slabim
društvenim uticajem – granični,
marginalni slučaj opasnog stanja i
c) slab biološki uticaj sa slabim
društvenim uticajem – epizodni
slučaj opasnog stanja.

179. 179
3. Kliničke metode u dijagnostici
kriminalne ličnosti
 Naučni tzv, klinički metodi zasnovani
su na određenim saznanjima:
a) kriminološke ekspertize i socijalne
anamneze,
b) kriminološke dijagnoze i
c) kriminološke prognoze koja se
odnosi na pojedinačne slučajeve
veštačenja optuženih ili osuđenih lica
u naučnom postupku opservacije i
ispitivanja ličnosti.

180. 180
 Kriminološka ekspertiza je naučna metoda
ispitivanja ličnosti delinkventa, radi
procenjivanja budućeg ponašanja,
određivanja adekvatne sankcije i tretmana
za resocijalizaciju.
 Obavlja je grupa stručnjaka specijalista iz
pojedinih oblasti (psiholozi, psihijatri,
socijalni radnici), za potrebe sudskog
postupka ili prevaspitanja.
 Radi se na osnovu:
a) mediko-psihološkog izučavanja i
b) socijalne anamneze.

181. 181
 Mediko-psihološka izučavanja odnose se
na izučavanje ličnosti.
 Socijalna anamneza se odnosi na
sagledavanje i objašnjenje uticaja
ekonomskih, socijalnih i porodičnih prilika
na ličnost.
 Ova metoda je veoma važna i primenjiva
kod:
a) utvrđivanja uračunljivosti,
b) stepena odgovornosti,
c) individualizacije kazne i
d) tretmana, rehabilitacije i prevaspitanja.

182. 182
 Kriminološka dijagnoza radi se na osnovu
kriminološke ekspertize, a u pitanju je
klinička metoda utvrđivanja stepena
opasnosti delinkventa.
 Odvija se u tri faze:
a) utvrđivanja kriminalne sposobnosti ili
temibiliteta,
b) stepena društvene neprilagođenosti i
c) dijagnoze opasnog stanja, koje se
dobija sintezom dva prethodna postupka.

183. 183
 Kriminološka prognoza je treća faza
u izučavanju ličnosti osuđenika, koja
podrazumeva predviđanja budućeg
ponašanja delinkventa.
 Radi se na osnovu kriminološke
ekspertize za potrebe:
a) određivanja krivične sankcije
optuženom i
b) tretman resocijalizacije u
odgovarajućim kazneno-popravnim
ustanovama.

184. 184
 najpotpunija kriminološka prognoza
je ona koja je izvedena kliničkim
postupkom.
4. Biološki faktori
 Predstavljaju kriminogene činioce
definisane prvenstveno u
kriminološkim teorijama biološke i
antropološke orjentacije.

185. 185
 U ove faktore spadaju:
a) organske determinante,
b) nasleđe,
c) urođeni faktori,
d) antropološki faktori.
4.1. Organske determinante –
kriminogeni faktori uslovljeni
organskim poremećajima.

186. 186
 U pitanju su endogeni faktori koji se
u nekim teorijama smatraju bitnim
uzročnicima kriminaliteta.
 U antroploškoj teoriji organske
determinante se tretiraju kao
konstitucionalne anomalije.
 Organske poremećaje čine patogene
promene u psihosomatskom sistemu,
nastale kao posledica anomalija u

187. 187
 fiziološkim funkcijama organizma ili
negativnim spoljnim uticajima.
 U prvu grupu spadaju maloletna lica s
poremećajima (bolesti ili povrede)
nastalim u toku rođenja ili ranoj mladosti.
 Takva stanja su uzrok nepravilnog razvoja
ličnosti, što dovodi do stepena psihičke
nezrelosti, sa slabim kontrolama impulsa,
plitkosti osećaja, niske frustracione i
afektivne tolerancije, koji ih čine
potencijalnim delinkventima.

188. 188
 U ovu grupu ubrajaju se i slučajevi
posledica genetskih svojstava,
poremećaja u funkcionisanju
endokrinih žlezda ili zakasnelog
puberteta.
 U drugu grupu spadaju promene
nastale usled bolesti, zaraze,
zagađenosti okoline ili fizičkim
traumama.
4.2. Nasleđe – po svom opštem
značenju predstavlja prenošenje
osobina živih bića s predaka na
potomstvo.

189. 189
 Uticaj nasleđa na ljudsko ponašanje
postaje poslednjih godina sve veća
preokupacija nauke.
 Osnovna teza da geni bitno utiču na
ljudsko ponašanje je sve aktuelnija.
 Za kriminologiju je bitno genetsko
nasleđe koje se ispoljava u biološkim
karakteristikama definisanim u:
a) hromozomima,
b) genima i
c) dezoksiribonukleinskom
kiselinom–DNK.

190. 190
 Uobičajeno, kombinaciju gena jednog
roditelja s genima drugog nazivamo
genotip, dok spoljašnji izgled, bez
obzira na genetski sastav ličnosti,
nazivamo fenotip.
 Genetsko nasleđe se odnosi na:
a) pojedinca,
b) etničku celinu ili
c) ljudsku vrstu.
 Kriminolozi iz druge polovine 19.
veka većinom su priznavali teoriju
nasleđa kao naučno validnu.

191. 191
 U savremenim uslovima ona je dosta
osporavana i svodi se na istraživanja koja
se vrše:
a) na primerima blizanaca i
b) u oblasti genetskih svojstava predaka i
potomaka iz delinkventnih porodica.
 Na osnovu novijih istraživanja
jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca došlo
se do zaključaka koji ukazuju na znatan
uticaj na svaku od dimenzija psihopatije,
kao i da se većina jednojajčanih i

192. 192
dvojajčanih blizanaca ponašaju pod
uticajem genetske uslovljenosti.
 Može se zaključiti da je uticaj nasleđa na
ljudsko ponašanje, pa i delinkventno
veoma značajan, a često i presudan.
 Pored toga, veoma je bitan i uticaj okoline,
koji u gotovo polovini slučajeva ima
presudan odnos.
4.3. Urođeni faktori – su vrsta subjektivnih
svojstava ličnosti kriminogenog značaja,
delom biološke, a delom psihološke
karakteristike u tipologiji delinkvenata.

193. 193
 U nauci su podeljena mišljenja da li postoji
tip delinkventne ličnosti s urođenim
svojstvima.
 Teorije koje prihvataju postojanje takvog
tipa polaze od biološki karakterističnih
abnormalnosti ili psihičkih poremećaja.
 Tako, prema biologističkim shvatanjima
Morela, delinkvent je ličnost
karakterističnih urođenih svojstava
mentalne i antropološke degeneracije.
 Savremena naučna misao eliminisala je
vrednost bioloških teorija o tipu urođenog
zločinca, posebnih biokonstitucionalnih

194. 194
karakteristika, ali ne sasvim i teoriju o
urođenim sklonostima.
4.4. Antropološki faktori – su jedan od
tipova kriminogenih svojstava ličnosti.
 Feri je antropološke faktore podelio u tri
grupe:
a) organsku konstituciju čoveka (sve
organske anomalije i telesne osobine –
anomalije lobanje, mozga i sl.);
b) psihičku konstituciju (sve devijacije
inteligencije, emocija, osećaja) i

195. 195
c) lična svojstva (biološki uslovi rase, pola,
doba, građansko stanje, obrazovanje i
vaspitanje).
5. Psihološki faktori
 Subjektivni faktori u psihološkom smislu
su individualna obeležja ličnosti koja se
manifestuju u karakteru, inteligenciji,
emocijama, motivima i drugim svojstvima
ličnosti.
 Ovi faktori su realno teže merljivi, deluju
kumulativno i nemoguće ih je odvojeno
posmatrati.

196. 196
 Važnost psiholoških faktora je u tome
što je svaka individua različita i
različito reaguje na spoljne
podsticaje.
5.1. Psihostruktura i delinkvencija
 Psihološku strukturu čini organizacija
psihičkih osobina ličnosti.
 Specifičnosti ukupnih svojstava
psihostrukture deluju kao celina
uzajamnih uticaja i uslovljavaju
različita reagovanja ličnosti na
spoljne nadražaje.

197. 197
 Ta reagovanja mogu biti u granicama
društveno prihvatljivih, ali i asocijalnih,
antisocijalnih i delinkventnih ponašanja.
 Različita reagovanja ljudi u odnosu na iste
socijalne uslove posledica su, pored
ostalog, različite psihološke strukture
ličnosti, koja te uslove na različite načine
doživljava.
 Istraživači različitih stručnih profila su u
više slučajeva pokušavali da dovedu u
vezu određena psihička svojstva i
delinkvenciju.

198. 198
 Savremena nauka je odbacila ova
shvatanja jer nije došla do jedinstvenog
psihološkog tipa delinkventa.
 Mnogobrojni pokušaji, posebno u starijoj
literaturi, nisu došli do dokaza o
postojanju tzv. kriminalne psihe, jer ni
jedan od faktora psihostrukture ličnosti
kod delinkventa nije nepoznat i u
nedilnikventnoj populaciji.
 Psihostruktura slučajnih krivaca ni malo se
ne razlikuje od populacije nedelinkvenata.

199. 199
5.2. Sklonost i navike kao kriminalna
dispozicija
 Sklonost je, u opštem smislu,
nagonska reakcija, ljubav prema
nečemu, naklonost.
 To je faktor uzročnosti u smislu
urođene dispozicije ili stečene navike
ka kriminalnom ponašanju.
 Sklonost kod čoveka pod uticajem
istih uslova ima za posledicu iste
odgovore, tj. stvara naviku.

200. 200
 Sklonosti u psihološkom smislu mogu biti
tendencije urođene prirode, kao posledica
određenih karakternih crta ličnosti,
temperamenta i emocija, ali se one pod
uticajem socijalnih faktora i procesa
socijalizacije vremenom pretvaraju u
moralne, kulturne i druge navike.
 U slučajevima odgovarajućih društvenih
uslova i vaspitnih faktora uticaja kroz
porodicu, školu i okolinu, te predispozicije,
ma koliko bile intenzivne, ne moraju se
pretvoriti u kriminalne sklonosti.

201. 201
 Nasuprot tome, ukoliko izostane
proces socijalizacije, negativni uticaji
utiču da se kod ličnosti razviju
kriminalne sklonosti, a samim tim i
navike.
 Ukoliko je intenzitet kriminalne
sklonosti (tzv. temibilitet) jači,
bezazleni socijalni podsticaj dovešće
do prestupničke reakcije i obratno.
 Osobine sklonosti i navika
karakteristični su za delinkventne
recidiviste.

202. 202
 Otuda su sklonosti i navike najizraženije
kod delikata nasilja, seksualnih i
imovinskih delikata, dakle tamo gde je
pojava povrata najizraženija.
5.3. Karakter i kriminalne predispozicije
 Sklonost vršenju kriminalnih radnji mnogi
vezuju za karakter, odnosno za prirodu i
narav ličnosti.
 Karakter predstavlja kompleks ličnih
osobina, sklonost ka određenoj vrsti
raspoloženja i ponašanja čoveka
(preduzimljivost, odlučnost, doslednost)

203. 203
koje ga bitno i trajno (od rođenja) odlikuju
i razlikuju od ostalih.
 Karakter obuhvata ne samo moralne
osobine (poštenje, sebičnost, nesebičnost,
skromnost, savesnost, hrabrost,
kukavičluk i sl.), nego i voljne osobine
(doslednost, upornost, energičnost itd.).
 Procenjivanje karaktera je od značaja
kako sa kriminološkog, tako i sa
krivičnopravnog aspekta, posebno pri
utvrđivanju motiva delinkventnog
ponašanja.

204. 204
 Sklonost ka delinkventnom ponašanju
imaju oni karakteri s crtama ličnosti koji
nisu u stanju dovoljne otpornosti prema
spoljnim, egzogenim činiocima i podležu
uticajima tih faktora ili sredine u
delinkventnom smeru.
 Svaka ličnost je svakodnevno pod
dejstvom pozitivnih i negativnih uticaja.
 Koji će uticaji na određenu ličnost
preovladati zavisi od njegove
psihostrukture.

205. 205
 One ličnosti na čije osobine jači uticaj
imaju negativni faktori ispoljavaju
razne oblike devijantnog ili
delinkventnog ponašanja.
 Ličnosti kod kojih postoji uska veza
između psihološke strukture i delikta,
smatraju se sklonim delinkventnosti.
 U pitanju su osobe negativnih
karakternih crta, kao što su crte
agresivnosti, impulsivnosti,
malicioznosti, egoizma, osobe
deprimirane prirode i druge.

206. 206
a) Agresivnost i kriminalna sklonost
 Među najznačajnije patološke crte
karaktera spada agresivnost.
 Agresivnost je urođeno svojstvo
čoveka, a u teorijskom smislu je
sklonost nasrtljivosti, tendencija da
se silom ili drugim oblicima fizičke i
psihičke prinude rešavaju konflikti s
drugim ili sa sobom (autoagresija).
 Agresivnost se smatra dispozicijom
delinkventnosti kod povratnika i
profesionalnih kriminalaca.

207. 207
 Svrstava se u uzroke težih oblika socijalne
destrukcije, pojava delikata nasilja,
akcidentnog kriminaliteta, seksualnih
delikata i samoubistava.
 Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji
se označava kao agresivna ličnost.
 U pitanju je netolerantna, nasrtljiva osoba,
sklona konfliktima i rešavanju sporova
nasiljem i silom.
 Druga karakteristična patogena crta
ličnosti, veoma bliska agresivnosti, jeste
impulsivnost.

208. 208
 Impulsivnost predstavlja sklonost
afektivnim, usiljenim, nerazumnim i
neobuzdanim postupcima, većim
delim nezavisnim od svesti, volje i
mogućnosti kontrole.
 Impulsivnost je posledica
nekontrolisanog delovanja instikta,
odnosno superiornosti Ida nad Egom
i Superegom.
 Impulsivne osobe su jako
razdražljive, sklone nagonskim
postupcima i agresiji.

209. 209
b) Egoizam i egocentričnost kao
kriminalne predispozicije
 Ovo su takođe negativne karakterne
osobine i svojstva ličnosti koja mogu
imati kriminogeno svojstvo.
 Egoizam se ispoljava kod čoveka u
samoživosti, motivacionoj orjentaciji
usmerenoj prvenstveno sebi.
 Osoba takvog karaktera u ponašanju
rukovođena je sopstvenim
interesima, sebičnošću i
neosećajnošću za druge.

210. 210
 Egoizam spada u karakterne osobine
velikog broja delinkvenata, a kao
kriminogeni faktor u najsnažnije
motivacione determinante.
 Egocentričnost je karakterna crta i
asocijalna osobina ljudi, sklonost čoveka
da svojim ponašanjem u sredini stavlja u
centar pažnje sebe i svoje interese.
 Egocentrik ima iskrivljenu sliku o
sopstvenoj veličini, i sujetno je osetljiv i
sklon sukobima o tome kako njegovu
ličnost vrednuju drugi.

211. 211
 Takve ličnosti su nestrpljive,
netolerantne, autoritarne, dvolične,
podle i despotske naravi.
c) Malicioznost i kriminalna sklonost
 Malicioznost čini jednu od bitnih
delinkventnih tendencija u karakteru
ličnosti.
 U opštem smislu, ona se manifestuje
kao podmuklost, sujeta, zluradost i
pakost.

212. 212
 Maliciozne osobe poseduju crte egoizma i
egocentričnosti, bezosećajnosti i
rigidnosti.
 Takve ličnosti u izvršavanju delikata
nasilja imaju osvetnički sindrom, mogu biti
vrlo surove u postupcima iživljavanja na
žrtvi.
 U osnovi malicioznosti je crta zavisti, koja
povremeno prelazi u osećanje mržnje.
 Osobe s ovim svojstvima sklone su da, bez
ličnog interesa, smišljaju i čine podmukle
radnje kako bi drugima naneli štetu.

213. 213
d) Deprivacioni faktori delinkvencije
 Deprivacija, takođe predstavlja jednu
od osobina ličnosti koja je u osnovi
čini asocijalnom i u većoj ili manjoj
meri devijantnom.
 Najčešće je reč o socijalnoj
deprivaciji nastaloj usled
isključivanja čoveka iz društvenih
odnosa, što je karakteristično za
decu odraslu po domovima ili
osuđivanu.

214. 214
 Ličnost je prinuđeno da se odriče
ustaljenih običaja, ograničena je u izboru
ponašanja i podložna pritiscima raznih
neformalnih grupa.
 Sve to utiče da se osuđenik lišava statusa
slobodne ličnosti, povlači u sebe i da
neprestano bude u sukobu sa strogim
normama zatvorskog režima života i
autonomnih kriminalnih grupa.
 Deprivacija, u opštem značenju,
predstavlja lišavanje ili gubitak sadržaja ili
draži nužnih za zadovoljavanje potreba.

215. 215
 Uzroci deprivacije su u društvenoj
degradaciji, osećanju odbačenosti
društvene sredine i nemogućnosti
ostvarenja motiva i potreba, stanja
tipičnih za osuđeno lice.
 Delinkventno ponašanje uslovljeno
deprivacijom javlja se kao
neposredna posledica nagomilanih
frustracija, čije pražnjenje može
izazvati kompezacione reakcije
izražene u nekom kriminalnom ili
drugom devijantnom aktu.

216. 216
 Frustracione prepreke se obično
manifestuju u negativnom smeru, u
formi razdražljivosti, netrpeljivosti,
agresije, regresije, fiksacije, i sl.
 Osnovni oblici deprivacije javljaju se
u vidu deprivacije slobode,
sigurnosti, heteroseksualnih odnosa,
mogućnosti sticanja materijalnih
dobara, zadovoljavanja duhovnih i
kulturnih potreba.

217. 217
5.4. Temperament
 To je pretežno urođena osobina ličnosti.
 Označava emocionalni način reagovanja
pojedinca, brzinu, snagu i trajanje
osećanja, kao i vrstu dominantnog
emocionalnog tona (prijatnost-
neprijatnost).
 Postoje, po Hipokratu i Galenu, četiri tipa
temperamenata:
a) kolerični,
b) sangvinički,

218. 218
c) flegmaatički i
d) melanholički.
 Kolerici su od svih vidova temperamenta
najskloniji devijantnom ponašanju.
 To su osobe naglih i snažnih reakcija, koje
se lako uzbuđuju, čije su emocije visokog
intenziteta.
 Kolerici se brzo odlučuju na akciju i često
se uzbuđuju, podložni su neurotičnim
promenama, emocionalno osetljivi, veoma
eksplozivni u reakcijama, skloni
afektivnim reakcijama i agresivnom
ponašanju.

219. 219
 Kod sangvinika preovlađuju osećanja nad
razumom, jer brzo formiraju mišljenje i
donose odluke.
 Brzo prelazi iz lošeg u dobro raspoloženje,
a obično je vedar.
 Flegmatici su najodmereniji, emocionalno
najstabilniji i najotporniji frustracionim
izazovima i uticaju okoline na kriminalnu
reakciju.
 Melanholik retko reaguje, a kad reaguje
onda su osećanja vrlo intenzivna i dugo
traju.

220. 220
5.5. Inteligencija i kriminalna
orjentacija
 U najopštijem smislu podrazumeva
bistrinu uma.
 U psihologiji se pod ovim pojmom
imaju na umu kapaciteti i sposobnost
samostalnog mišljenja, razumevanja
i prosuđivanja postojećih i snalaženja
u novim situacijama.
 Meri se skalama tzv. koeficijenta
inteligencije (IQ), a razvoj
inteligencije dostiže se do 16 godine.

221. 221
 Skala koeficijenata inteligencije:
 IQ ispod 25 – idiotija;
 IQ od 25 do 50 – imbecilnost;
 IQ od 50 do 70 – debilnost;
 IQ od 70 do 80 – mentalna zaostalost;
 IQ od 80 do 90 – ispod prosečna intelig.;
 IQ od 90 do 110 – prosečna inteligencija;
 IQ od 110 do 120 – visoka inteligencija;
 IQ od 120 do 140 – izuzetno obdareni;
 IQ preko 140 – genijalne ličnosti.

222. 222
 Mnogobrojna istraživanja ipak
ukazuju na izvesnu konstantu da je
prosečni IQ kriminalaca između 90-
93, dok nekriminalna populacija ima
prosečnu inteligenciju 100 IQ.
 Inteligencija u nekim slučajevima
ima neposredni a u drugim posredni
uticaj na delinkventno ponašanje.
 Ispodprosečna inteligencija
neposredno utiče na otežan proces
socijalizacije (vaspitne forme)
ličnosti u bilo kojoj formi da se ona

223. 223
odvija (porodica, škola, socijalna
sredina).
 Iznad prosečna inteligencija u nekim
slučajevima pojavljuje se kao uslov
izvršenja k.dela (privredni
kriminalitet, kompjuterski
kriminalitet, terorizam).
5.6. Kriminogeni značaj emocija
 Emocije se doživljavaju kao
subjektivni doživljaj prema stvarima,
ljudima, događajima i ličnim
postupcima.

224. 224
 U opštem smislu, emocije čine
osećanja, ljudske reakcije u vidu
afekata, raspoloženja i strasti na
neko zbivanje, osetljivost čoveka,
uzbuđena stanja organizma,
uzrujanosti.
 U kriminologiji se stanjem emocija
objašnjavaju nestabilnosti ličnosti u
ponašanju.
 Nekada su prisutne emocionalne
blokade, a nekada su emocije
prejake.

225. 225
 Mnogi kriminolozi povezuju stanje
emotivne nestabilnosti i
kriminaliteta.
 Emocionalna nestabilnost je u uskoj
vezi s emocionalnom poremećenošću.
 Naučna istraživanja ukazuju na to da
su emocionalni poremećaji izraženiji
kod delinkventne nego kod
nedelinkventne populacije.
 Delinkvencija dece i maloletnika se
najvećim delom vezuje za faktore
emotivnih poremećaja.

226. 226
5.7. Motivacioni faktori delinkvencije
 U sistematizaciji kriminogenih faktora
motivi zauzimaju značajno mesto
subjektivnih činilaca uzročnosti
delinkvencije.
 Motivi su racionalni postupci i ni jedno
ljudsko ponašanje, izuzev kod duševnih
bolesnika i nesvesnog nehata, nije izvan
izvesnog motiva i cilja.
 Motivi su svesne pobude koje ličnost, pod
određenim socijalnim uslovima, podstiču
na postizanje nekog interesa.

227. 227
 Vodinelić smatra da na kriminalno
ponašanje utiče više, tzv. snop motiva.
 Prema njemu, učinilac je taj koji sebi
postavlja cilj, on je taj koji želi da se taj
cilj ostvari izvršenjem k.dela.
 Nekada kriminalnom aktu može prethoditi
jedan, a nekada u sticaju i više motiva
(npr. uz ljubomoru i uvreda ili osveta i sl.).
 Motiv je sadržan u psihičkom odnosu
izvršioca prema delu, oštećenom i žrtvi.

228. 228
 U nekim slučajevima motivi su čisto
kriminalni a u nekim ne, a da za
posledicu imaju krivično delo.
 U krivičnopravnom smislu, motiv
može biti privilegovana okolnost ili
kvalifikatorno obeležje k.dela.
6. Psihopatološki faktori
 Iako savremena nauka ne prihvata
tezu o posebnoj (patološkoj)
strukturi delinkventne ličnosti,
činjenica je da su psihički
poremećaji, naročito neki vidovi,

229. 229
uzrok delinkventnog ponašanja ličnosti.
 Otuda u kriminološkim teorijama
preovladava mišljenje da psihički
poremećaji, delom neposredno ili pretežno
posredno, utiču na devijantno ponašanje
ili teže oblike delinkventnog ponašanja
ličnosti.
 U mnoštvu različitih klasifikacija psihičkih
poremećaja, čini se da je najmerodavnija
ona koja je ustanovljena međunarodnom
klasifikacijom bolesti na:

230. 230
a) duševne poremećaje (duševna
zaostalost i duševne bolesti),
b) neurotske poremećaje i
c) poremećaje ličnosti.
a) Duševni poremećaji
 Posebnu vrstu psihopatoloških
faktora čine teži defekti psihičkih
funkcija u sferi: svesti, mišljenja,
opažanja, inteligencije, emocija i
raspoloženja.
 Takva stanja se ispoljavaju u
poremećajima nagona, osećajnosti,
pamćenja, rasuđivanja i delovanja.

231. 231
 Uzroci mogu biti:
a) unutrašnji (nasleđe, oboljenja
endokrinih žlezda) i
b) spoljni (povrede, oboljenja glave,
psihički stresovi i intoksikacija).
 U kriminološkom smislu, duševni
poremećaji su značajni iz aspekta
uzročnosti delinkventnog ponašanja
usled nemogućnosti rasuđivanja
ličnosti o posledicama postupaka,
odnosno stepena njegove
odgovornosti u krivičnom postupku.

232. 232
 Duševna poremećenost prema
uzrocima i vrsti može se razvrstati u
dva osnovna teža oblika:
a) duševna zaostalost (mentalna
retardiranost) – vid psihičkog
poremećaja koji se ogleda u
ograničenosti duševnog razvoja
(oligofrenija).
 Razlikuju se tri stepena duševne
zaostalosti: idiotija (IQ ispod 30),
imbecilnost (IQ od 25-50) i debilnost
(IQ od 50-70).

233. 233
b) psihotična stanja – psihoze –
najteži oblici poremećaja mentalnih
funkcija.
 Među teže oblike psihotičnih stanja
spadaju:
a) šizofrenija –rascepkanost
pojedinih psihičkih funkcija;
b) paranoja – sumanute ideje
dominiraju bolesnikovom ličnošću,
bolesne ideje proganjanja i sl.;
c) epilepsija – padavica - povremena
poremećenost funkcije svesti.

234. 234
6.3. Neurotični poremećaji
 Nije reč o bolesti već o jednoj vrsti
lakših poremećaja u sferi volje i
motivacije kojih je ličnost svesna.
 Neurotični prestupnik je delinkvent
kod koga ponašanje stalno varira
između normalnog i patološkog:
 (kleptomanija, piromanija,
anksioznost – strepnja od nekog
nastupajućeg događaja, histerija,
fobija, opsesija, depresija).

235. 235
6.4. Poremećaji ličnosti
 Prema međunarodnoj klasifikaciji
bolesti u poremećaje ličnosti spadaju
pojave: manije, psihopatije,
afektivnih, paranoidnih, šizoidnih i
epileptoidnih poremećaja.

236. 236
VI SOCIJALNI FAKTORI
 Socijalni (spoljni) faktori su oni
činioci uticaja na društvo, pojedinca i
njegovo ponašanje koji vode poreklo
iz društvenih odnosa i socijalnih
uslova.
 Takvi faktori su objektivne prirode i
deluju na duže vreme.
 Ovi faktori se moraju posmatrati u
kauzalitetu s predispozicijama
ličnosti, njenim biološkim stanjem i
psihostrukturom.

237. 237
1. Ekonomski uslovi
1) Ekonomske determinante
socijalnih devijacija
 Za izučavanje delinkvencije od
izuzetnog su značaja ekonomski
uslovi razvoja društva: ekonomske
krize, materijalna pozicija i status
čoveka, stanje i razlike u
ekonomskom položaju određenih
kategorija stanovništva (beda,
siromaštvo, bogatstvo).

238. 238
 Ekonomske krize društva i ekonomska
nesigurnost pojedinaca i društva čine
opšte determinante kriminaliteta.
 Takva stanja se karakterišu teškim
privrednim poremećajima u ekonomiji što
se odražava na društveno stanje i odnose
u određenoj zemlji.
 Prateće posledice su: nezaposlenost;
smanjena platežna sposobnost; nizak
standard građana; ograničene mogućnosti
investiranja; pojava bankrotstva; drugi
oblici propadanja privrednih subjekata i sl.

239. 239
 U uslovima ekonomskih kriza kriminalitet
se razvija u epidemičnim razmerama.
 Ekonomsku krizu nužno prati raslojavanje
stanovništva: kriminalno bogaćenje na
jednoj i ubrzano siromašenje na drugoj
strani.
 Javlja se čitav niz socijalnih problema:
nezaposlenost; niske zarade; opšte
siromaštvo; profiterstvo; razna
krijumčarenja; pljačke, ugrožavanje lične i
imovinske sigurnost građana; društvena
dezorganizacija i sl.

240. 240
 Društvena dezorganizacija je logična
posledica takvog stanja: porodične
krize; depresija; porast alkoholizma i
prostitucije; krađe; prevare;
nedozvoljena trgovina; špekulacije;
nezakonite transakcije.
 Nastaje osećanje materijalne
ugroženosti i osećanje nesigurnosti.
 Kada osećanje nesigurnosti postane
opšta pojava, u pitanju je ozbiljan
indikator ekonomskih kriza i jedan od
kriminogenih faktora.

241. 241
 Poznati holandski kriminolog Bonger
smatrao je da su ekonomski uslovi i
nesigurnost glavni uzroci
delinkvencije.
2) Siromaštvo kao kriminogeni faktor
 Siromaštvo predstavlja stanje
nepostojanja ekonomskih, socijalnih
i kulturnih uslova za zadovoljavanje
osnovnih bioloških i drugih ljudskih
potreba i održavanje egzistencijalnih
uslova života.