2. Српска револуција
o Српска револуција обухвата период од 1804. до 1835. године.
Периодизација Српске револуције:
1) Ратни период (1804–1815) – Први и Други српски устанак
2) Период преговарања (1815–1835) – мирнодобски период
o Револуција је завршена настанком аутономне кнежевине.
• Започело је стварање националне државе.
• Укинут је феудализам.
Дан државности Републике
Србије – Сретење (15. фебруар)
o Почетак Првог српског
устанка 1804.
o Доношење Сретенског устава
Збор у Орашцу

3. Прилике у Београдском пашалуку уочи устанка
Територија између
река Саве и Дунава
на северу до
Западне Мораве на
југу. Од Дрине на
западу до Тимока
на истоку.
o Крајем XVIII века Срби су уживали локалну самоуправу, бирали су
своје кнезове који су прикупљали порезе и вршили локалну власт.
Гарантована им је слобода трговине и вероисповести.
o Београдски везир Хаџи Мустафа-паша упамћен је због своје благе
управе као „Српска Мајка“. Престају насиља над становништвом и креће
привредни напредак, све већи број Срба почиње да се бави трговином.

4. Владавина дахија
o Четворица дахија - Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић
Мехмед-ага, домогла се власти у Београдском пашалуку и завела
страховладу.
o Убили су Хаџи Мустафа-пашу 1801.
o Зулуми над српским становништвом и безакоње постали су
свакодневница. Српски народ решио је да пружи оружани отпор
турском насиљу.
Турски зулуми
Дахије убијају Хаџи Мустафа-пашу

5. Буна на дахије
o Сеча кнезова - почетком фебруара 1804, дахије су посекле више
десетина истакнутих Срба. Међу њима били су Алекса Ненадовић, Илија
Бирчанин и Хаџи Рувим.
o Збор у Орашцу на Сретење, 15. фебруара 1804. означио је почетак буне на
дахије, а уједно и почетак Првог српског устанка.
За вођу је изабран Ђорђе Петровић (Карађаорђе), трговац из Тополе.
Збор у Орашцу 1804.
Вођа Првог српског устанка,
Карађорђе Петровић

6. Ратовање у Првом српском устанку
o Устанак се убрзо проширио по
читавом Пашалуку. Средином 1804.
војвода Миленко Стојковић је погубио
дахије.
o Од 1805. буна је прерасла у
отворени устанак против Османског
царства. Најзначајније битке на
почетку Првог српског устанка:
 Бој на Иванковцу 1805.
 Бој на Мишару и Делиграду 1806.
o До краја 1806. године ослобођен је
готово цео Београдски пашалук. Турци
су морали да напусте многе српске
градове (Ваљево, Шабац, Пожаревац,
Рудник, Смедерево). Почетком 1807.
ослобођен је Београд са тврђавом.
Бој на Мишару 1806.

7. o Након војних успеха Срба на Мишару
и Делиграду Порта је била принуђена
да преговара о миру. Преговоре је у
име Срба водио Петар Ичко.
o Ичков мир 1807. гарантовао је
Србима амнестију и широку
аутономију у оквиру Османског
царства.
o Русија је ушла у рат против Турака, а
устаници су одбацили мир. На
Штубику и Малајници Срби и Руси
нанели су поразе турској војсци.
Поп Лука
Лазаревић
Јаков Игњатовић Станоје Главаш Миленко Стојковић
Хајдук Вељко
Петровић

8. o Карађорђе је планирао да 1809.
Ратне операције усмери према југу, како би
ослободио српски народ који је живео ван
граница Београдског пашалука.
o Српска војска је у Бици на Чегру
1809. доживела велики пораз.
Алфонс де Ламартин о Ћеле кули:
«Нека Срби сачувају овај споменик!
Он ће научити њихову
дјецу шта вреди
независност једног
народа, показујући им
по какву су их цијену
платили њихови очеви.»
Војвода Стеван Синђелић када је видео да не може да
победи бројно надмоћније Турке, војвода Синђелић пуцао
је из своје кубуре и запалио магацин с барутом. У великој
експлозији погинули су сви српски војници, али и велики
број Турака.

9. Слом устанка
o Букурешки мир - Русија је 1812.
закључила мир с Турском јер јој је претила
опасност од Наполеона. Споразум је
потписан у Букурешту. Порта је обећала
да ће Београдски пашалук добити
унутрашњу самоуправу уз обавезу да Срби
дозволе повратак турске војске у градска
утврђења, а устаницима је обезбеђена и
амнестија.
o Срби нису прихватили ове мировне
услове јер су они значили повратак на
стање пре 1804. године.
o Турци су напали устанике 1813. из три
правца. Устаничка Србија била је до јесени
1813. покорена. Карађорђе и многе друге
старешине побегли су у суседну Аустрију.
Велики део српског народа напустио је
домове, страхујући од турске одмазде.
Оружје из Првог српског устанка

10. Организација устаничке државе
o Врховну власт током Првог српског
устанка имао је вожд Карађорђе.
Карађорђе је 1811. године успоставио
снажну централну власт и потврђена
му је титула врховног вожда
o Народну скупштину чинили су
најистакнутији народни представници.
Одлучивала је о рату и миру, набавци
оружја, о сакупљању пореза.
Прота Матија
Ненадовић
o Правитељствујушчи совјет
(устаничка влада) био је извршни орган
власти састављен од шест
министарстава (спољних и унутрашњих
послова, правосуђа, војске, финансија и
просвете). Председници Совјета били су
најугледнији српски прваци – Прота
Матеја Ненадовић, Младен
Миловановић, Јаков Ненадовић.