1. The SIS Building, headquarters of the British Secret Intelligence Service (MI6)An
intelligence agency is a government agency responsible for the collection, analysis
or exploitation of information and intelligence in support of law enforcement, national
security, defence and foreign policy objectives. Means of information gathering are
both overt and covert and may include espionage, communication interception,
cryptanalysis, cooperation with other institutions, and evaluation of public sources.
The assembly and propagation of this information is known as intelligence analysis
or intelligence assessment.
Intelligence agencies can provide the following services for their national
governments.
Provision of analysis in areas relevant to national security;
give early warning of impending crises;
serve national and international crisis management by helping to discern the
intentions of current or potential opponents;
inform national defence planning and military operations;
protect sensitive information secrets, both of their own sources and activities, and
those of other state agencies;
may act covertly to influence the outcome of events in favour of national interests, or
influence international security; and
Defence against the efforts of other national intelligence agencies (counter-
intelligence).
There is a distinction between "security intelligence" and "foreign intelligence".
Security intelligence pertains to domestic threats (e.g. terrorism, espionage). Foreign
intelligence involves information collection relating to the political, or economic
activities of foreign states.
Some agencies have been involved in assassination, arms trafficking, coups d'état,
and the placement of misinformation (propaganda) as well as other covert
operations, in order to support their own or their governments' interests.
СИС зграда, седиште британске тајне обавештајне службе (МИ6) обавештајне
агенције је владина агенција одговорна за прикупљање, анализу или
коришћење информација и обавештајних података за подршку спровођења
закона, националне безбедности, одбране и спољне политике. Средства су
прикупљање информација и отворено и прикривено и могу да обухвате
шпијунажу, пресретање комуникација, криптоанализа, сарадња са другим
институцијама, и евалуацији јавних извора.Скупштина и пропагирање ове
информације је познат као обавештајну анализу или обавештајне процене.
Обавештајне агенције може да обезбеди следеће услуге за своје националне
владе.
Обезбеђивање анализе у областима од значаја за националну безбедност;
Дају рано упозорење за наступајуће кризе;
служе домаћа и међународна кризног менаџмента помажући да разазна
намере тренутних или потенцијалних противника;

2. обавести планирању националне одбране и војних операција;
заштити осетљиве тајне информација, како сопствених извора и активности, и
оних других државних органа;
може тајно делује да утичу на исход догађаја у корист националних интереса
или утицај међународне безбедности, и
Одбрана против напорима других националних обавештајних служби
(контраобавештајна).
Постоји разлика између "безбедносне интелигенције" и "страних обавештајних".
Безбедносно-информативне односи на домаћим претњи (нпр. тероризам,
шпијунажа). Страни интелигенција подразумева прикупљање информација у
вези са политичким или економским активностима страних држава.
Неке агенције су били укључени у убиство, трговина оружјем, удара, удара и
пласман дезинформација (пропаганда), као и друге тајне операције, у циљу
подршке своје или интересе својих влада.
Опозови измене
Google преводилац за предузећа:Алатке за преводиоцаПреводилац веб сајтоваДетектор нових
тржишта
Искључи тренутни преводО Google преводиоцуЗа мобилнeПриватностПомоћПошаљи
повратне информације

3. Bezbednosno-obaveštajne službe zemalja u okruženju
(1/2) > >>
dzumba:
Tekst koji sledi je u nešto skraćenom obliku objavljen u magazinu Vojske Srbije "Odbrana",
u broju od 1. oktobra 2009. godine, pod naslovom "Po uzoru na JNA". Kako ga nema u
elektronskom izdanju magazina postavio sam ceo tekst, bez skraćenja. On predstavlja neku
vrstu analize zakonskih rešenja bezbednosno-obaveštajnih službi i osnova organizacije vojne
policije u državama nastalim iz bivše SFRJ. Urađen je na temelju analiza zakonskih propisa,
ali i novinskih članaka u dotičnim državama.
Zbog dužine teksta biće prikazan u nekoliko nastavaka
BEZBEDNOSNO-OBAVEŠTAJNE SLUŽBE I VOJNA POLICIJA NEKIH ZEMALJA U
OKRUŽENJU
Često se u našoj javnosti olako izriče kvalifikacija o nereformisanosti našeg sistema
bezbednosti. Pri tom se posebno apostrofira vojna služba bezbednosti. U tom smilu, u cilju
poređenja pred donošenje našeg novog zakona o vojnim službama bezbednosti, može biti
interesnatno kako su organizovane bezbednosno-obaveštajne vojne službe u državama
nastalim iz Jugoslavije. Među tim državama Slovenija, a od skora i Hvratska, su članice
NATO saveza, dok je Makedoniju u tome, bar privremeno, zaustavlja nerešeno pitanje imena
sa Grčkom. Sve tri zemlje su dobile vrlo povoljnu ocenu o reformi, organzovanosti i
komplementarnosti oružanih snaga sa NATO standardima.To se, naravno, odnosi i na
bezbednosno-obaveštajne službe. Bosna i Hercegovina i Crna Gora, su članice Partnerstva za
mir, ali sa jasno izraženom političkom voljom za što skorije pristupalje NATO savezu.
Najgeneralnije, bezbednosno-obaveštajni (ili obaveštajno-bezbednosni) sistem odbrane čine
obaveštajna, bezbednosna (kontraobaveštajna), trupna obaveštajna i vojnopolicijska
komponenta, organizovane u jednu ili više posebnih organizacijskih celina (službi i/ili
jedinica). U svrhu obavljanja svojih zadataka ove delatnosti ili službe imaju zakonima i
drugim propisima definisana ovlašćenja. Kod bezbednosne i vojnopolicijske komponente ta
ovlašćenja sadrže i elemente prisile i tajnog prikupljanja podataka o pripadnicima sopstvenih
oružanih snaga ili građana. Sa tog stanovišta su javnosti interesantnije, pre svega kada su u
pitanju zaštita i ostvarivanje ustvanih prava i sloboda građana jedne države, odnosno
zakonske regulative tih ovlašćenja. Sa druge strane, obaveštajna i trupna obaveštajna
komponenta, ako i imaju neka ovlašćenja, ista ne primenjuju prema spostvenim građanima ili
to čine u inostranstvu. U ovom članku će biti analizirani bezbednosno-obaveštajni sitemi
država nastaih na tlu bivše Jugoslavje, sa težištem na bezbednosnoj i vojnopolicijskoj
komponenti.
Zajedničke odlike i osnovne razlike
Bez obzira kako u navedenim državama gledaju na nasleđe iz bivše Jugoslavije očigledno su
im JNA i njene službe bezbednosti bili, u najmanju ruku, početni uzor za organizovanje
vojno-obaveštajnih, a pre svega bezbednosnih službi. Iako to na prvi pogled ne izgleda tako,

4. jer su u svim ovim državama obaveštajna i bezbednosna komponenta na strategijskom nivou
ubjedinjene u jedinstvenu obaveštajno-bezbednosnu ili bezbednosno-obaveštjanu službu ( u
daljem tekstu službe), za razliku od JNA gde su bile strogo odvojene, to je ipak, kada su u
pitanju nadležnosti, a delimično i ovlašćenja iz oblasti bezbednosne i kontraobaveštajne
zaštite, tako. Bezbednosni i kontraobaveštajni deo je dominantnije i vidljiviji u radu ovih
službi, posebno u jedinicama i ustanovama. Obaveštajni rad, koji bi trebao biti dominantniji
na strategijskom novou je često neprimetan i u funkciji bezbednosnog. O tome govore i neke
od afera koje su se redom odnosile na prekoračenje u primeni tajnih mera (prisluškovanje),
nelegalni izvoz ili uvoz oružja i prikrivanje korupcionaških afera u ministarstvima odbrane.
Jedinstveno za sve je da su bezbednosno-obaveštajne službe u organizacijskom smislu u
ministarstvu odbrane i da su za svoj rad odgovorne neposredno ministru odbrane. U vojsci se
nalazi tzv. trupna obaveštajna služba (tzv. organi G-2). Iako su u većini ovih država u sastavu
organa G-2 i organi bezbednosti, sa sličnim nadležnostima i ovlašćenjima kao u JNA
(preventivna bezbednosna i kontraobaveštajna zaštita jedinica i ustanova, suzbijanje
organizovanog i najtežih oblika kriminala), oni su ipak u funkcionalnom smislu odvojeni od
čisto obaveštajnog dela.
Izuzimajući Hrvatsku, u svim ostalima je zakonska osnova rada službi regulisana kroz
posebno poglavlje zakona o odbrani. Ipak i tu ima razlike. Tako su u Sloveniji nadležnosti
službe znatno preciznije i detaljnije definisani. Takođe, mesto i uloga ovih službi, kroz viziju
razvoja i organizacije, imaju zapaženo mesto i u strateškim dokumentima odbrane većine
navedenih država, u prvom redu Slovenije, Hrvatske i Makedonije. To je proizvod veličine i
uloge oružanih snaga u državi i uloge službi u njima. Zanimljivo je uočiti i da je jedino u BiH
obaveštajni i kontraobaveštajni rad na strategijskom novou, uključujući vojna pitanja, nije u
nadležnosti vojne bezbednosno-obaveštajne službe već civilne obaveštajno-bezbednosne
agencije. To je proizvod političke situacije i geneze zajedničkih Oružanih snaga BiH.
U Hrvatskoj je posle dosta muka i brojnih otpora usvojen poseban zakon koji na jedinstven
način reguliše organizaciju, nadležnosti i funkcionisanje svih bezbednosno-obaveštajnih
službi, svodeći ih samo na dve – civilnu i vojnu. Dakle, obe službe su zakonski utemeljene
jednim posebnim zakonom.
Nadležnosti i ovlašćenja
Kada su u pitanju nadležnosti i ovlašćenja osnovna i ključna razlika u odnosu na stanje u
bivšoj Jugoslaviji (JNA) jeste preciznija i primerenija zakonska regulativa.
Osnovne nadležnosti službi svih ovih država se mogu grupisati u tri celine: obaveštajne,
kontraobaveštajne i bezbednosne (opštebezbednosne). Konkretnije, njihovi zadaci su načelno:
- prikupljanje, analiziranje, obrada i ditribucija podataka o vojskama i odbrambenim
sistemima drugih država;
- prikupljanje, analiziranje, obrada i ditribucija podataka o spoljnim pritiscima i
aktivnostima u inostranstvu usmernim na ugrožavanje odbrambene bezbednosti;
- prikupljanje, analiziranje, obrada i ditribucija podataka o delovanju stranih obaveštajnim
službi, pre svega vojnih u zemlji;
- otkrivanje, praćenje i suprostavljanje delovanju stranih obaveštajnih službi prema sistemu
odbrane i vojsci različitim;
- otkrivanje, praćenje i anlaiziranje pojava organizovanog kriminala u sistemu odbrane, kao
i drugih kriminalnih pojava
- bezbednosna prevencija u zaštita ljudi, objekata, sredstava, podataka i aktivnosti u sistemu
odbrane i vojsci planiranjem i praćenjem sprovođenja propisanih mera;

5. - bezbednosne provere lica.
Bezbednosna podfunkcija u stvari obuhvata preventivni rad na zaštiti jedinica od raznih
negativnih uticaja, fizičku i tahničku zaštitu, poslove suzbijanja i dokumentovanja kriminala,
kao i učešće u planiranju mera bezbednosti i njihovoj kontroli. Ovaj zadatak u Sloveniji,
Makedoniji i Crnoj Gori obuhvata i poslove usmeravanja i upravljanja radom vojne policije.
Značajno polje rada, zadatak koji oduzima znatno vreme i resurse jesu bezbednose provere na
osnovu zakona o zaštiti tajnosti informacija. Naime, u svim pomenutim državama postoji
zakon kojim je regulisana zaštita informacija. Da bi određena lica mogla da pristupaju
zaštićenim (klasifikovanim) informacijama obavljaju se bezbednosne provere. Provere za
pripadnike vojske i minstarstva odbrane praktično obavljaju vojne službe.
Bitna karakteristika svih službi je da je primena ovlašćenja, kada su u pitanju vlastiti građani,
striktno ograničena na pripadnike vojske i ministarstva odbrane. Ovlašćenja prema civilima
mogu primenjivati samo vojna policija, u vrlo ograničenim situacijama i to samo privremeno,
do dolaska civilne policije.
Najčešće sporena ovlašćenja službi su primena tzv. tajnih mera na prikupljanju informacija
(praćenje, snimanje, prisluškiovanje, nadzor i snimanje elektronskih komunikacija i pisanih
pošiljki), kao i primena tzv. policijska ovlašćenja, odnosno ovlašćenja koja imaju pripadnici
policije u primeni sile, a pre svega prisilnom privođenju i lišavanja slobode.
Može se uočiti da sve službe pomenutih država imaju ovlašćenje primene tajnih mera. U
Hrvatskoj su te mere (ovlašćenja) eksplicitno navedene u posebnom i jedinistvenom zakonu i
za vojnu („Vojno sigurnosno-obavještajna agencija“ -VSOA) i za civilnu službu
(„Sigurnosno-obavještajna agencija“ – SOA) . Pripadnici i civilne i vojne službe nemaju
policijska ovlašćenja, odnosno ne mogu lišavati slobode, niti primenjivati silu. Šta više, u
zakonu je definisano da u zaštiti svojih objekata i ljudi pripadnici obe službe mogu
primenjivati ovlašćenja propisana za privatne bezbednosne kompanije. Pripadnici slovenačke
vojne službe (Obaveščevalno varnosna služba - OVS), koji se bave obaveštajnim i
kontraobaveštajnim poslovima, imaju ista ovlašćenja kao pripadnici civilne službe
(Slovenska obevščevalno varnosna agencija - SOVA). Međutim, za razliku od drugih, u
slovenačkoj službi postoji još jedna kategorija ovlašćenih lica koji imaju ista ovlašćenja kao
pripadnici civilne policije. Radi se o delu pripadnika službe koji obavljaju bezbednosne
poslove, praktično identične onima koje su nekad u JNA obavljali oficiri bezbednosti. U
nekim doktrinarnim dokumentima je uočena ova anahronost i odstupanje od standarda NATO
zemalja, ali je ovo pitanje, kao i nadležnosti nad vojnom polcijom ostavljeno za kasniju fazu
reorganizacije oružanih snaga.
U Zakonu o odbrani Crne Gore je navedeno da se se tajno prikupljanje podataka obavlja
sredstvima i metodama, na način i pod uslovima koji su propisani za civilnu službu (Agenciju
za nacionalnu bezbijednost). U BiH vojna služba praktično nema pravo ni mogućnost
primene svih tajnih mera, posebno onih koje podrazumevaju korišćenje tehničkih sredstava
jer je to u nadležnosti civilne službe (Obavještajno-bezbednosne agencije BiH). Ni vojna ni
civilna služba nemaju policijska ovlašćenja niti pravo primene sile i prisile. U zakonu o
odbrani Makedonije, u poglavlju „Obaveštavanje, kontaraobaveštavanje, sprečavanje i
otkrivanje krivičnih dela i zaštita snaga i tajnih podataka odbrane“, su navedeni zadaci u
obavljanju ovih poslova, a preciznije određivanje načina primene ostavljeno je ministru
odbrane. U praksi pripadnici makedonske vojne službe imaju ista ovlašćenja kao i pripadnici
civilne službe u sastavu MUP-a (Uprave za bezbednost i kontraobaveštajni rad). To znači da i
oni imaju policijska ovlašćenja, što im uz ingerenciju nad usmeravanjem rada vojne policije,

6. daje znatnu moć.
Može se zapaziti da sve službe i pored određenih ograničenja ipak imaju dosta širok
dijapazon tajnih ovlašćenja, od prikupljanja informacija iz direktnog razgovora, i razgovora
posredstvom drugih lica (sradnika), merama fizičkog praćenja na javnim mestima, na
mestima koja nemaju javni karakter, do pretresa pokretne i nepokretne imovine, praćenja,
snimanja i otvaranja pisanih, govornih i elektronskih pošiljki i video i audio signala. Takođe,
primenjuju se tajni kontakti, drže se u tajnosti razlozi prikupljanja podataka (legendiranjem),
organizuju se i primenjuju operativne obmane, ugrađuju operativci kao tajni agenti u druge
tela i institucije (uglavnom u inostranstvu) i dr. Kod svih analiziranih službi postoji bitno
ograničenje kada su u pitanju primena tzv. tajnih mera i metoda kojima se narušavaju neka
ustavana prava i slobode. U tom slučaju zahteva se prethodno pisano i obrazloženo sudsko
odobrenje (uglavnom Vrhovnog suda), a na zahtev nadležnog lica iz službe. Trajanje ovih
mera je ograničeno na 4-6 meseci. Za ostale tajne mere koje ne zadiru direktno u ustavom
utvrđena prava i sloboda građana, dovoljna je odluka nadležnog direktora službe.
dzumba:
Kontrola rada službi
Eksterana i interna kontrola rada vojnih službi precizno je dinisano samo u Hrvatskoj
jedinstvenim zakonskim propisom: „Zakonom o sigurnosno-obavještajnom sustavu
Republike Hrvatske“. U ostalima je, uz opštu kaluzulu o civilnoj kontroli i nadzoru, internim
propisima regulisana samo unutrašnja kontrola, ona u samom ministarstvu odbrane. Dakle,
osim u Hrvatskoj ne postoji poseban organ, telo, izvan ministarstva odbrane koji
kvalifikovano može da sagledava i prati rad vojnih službi i utvrdi eventulana kršenja prava,
ovlašćenja i zloupotrebe. Postoje odredbe u raznim drugim zakonskim propisima koja štite
prava građana, u ovom slučaju pripadnika vojske i ministarstva odbrane i daju im ograničene
mogućnost uvida u neke aktivnosti tajnih službi, ali se sve svodi na dobru volju nadležnih u
tim službama.
Vojna policija
Vojna policija kao deo sistema bezbednosti je nominalno (organizacijski) odvojena od
bezbednosno-obaveštajnih službi u svim ovim državama. Međutim, dok je to u Hrvatskoj
učinjeno u potpunosti i u celini, dotle je u drugim ostala veća ili manja nadležnost ili uticaj
službi nad radom vojne policije (što je slično rešenju u JNA). To se pre svega odnosi na
poslove suzbijanje kriminala i obavljanje opštebezbednosnih poslova. U Crnoj Gori je u
zakonu o odbrani eksplicitno navedeno da su bezbednosni poslovi, kao jedan od poslova
obaveštajno-bezbednosne službe i „stručno usmjeravanje rada Vojne policije“. U Sloveniji i
Makedoniji je to posredno rečeno davanjem policijskih ovlašćenja pripadnicima
bezbednosnog dela, kao i time što se u organizacijskom sastavu ovih službi nalazi i organ
vojne policije. U BiH nadležnost nad vojnom policijom je zakonom o odbrani preneta na
zamenika načelnika Zajedničkog štaba. Prema zakonu o odbrani on je odgovoran za
vojnoobaveštajne, kontraobaveštajne i bezbednosne operacije, kada je u pitanju vojska.
Kada su u pitanju nadležnosti i ovlašćenja vojne policije već je rečeno da su, u prvom redu
tzv. kriminalistička i ovlašćenja primene sile, ograničene na vojna lica i lica zaposlena u
ministarstvu odbrane, na lica u vojnim objektima, poligonima, vežbalištima, vozilima i
objektima. Nadležnost prema civilima je ograničena na neophodne mere u sprovođenju
redovnih aktivnosti i u slučaju izvršenja krivičnog dela prema vojnim licima i objektima, a i
tada samo do dolaska pripadnika civilne policije. Vojna policija, osim u BiH, može, kada

7. prati vojne kolone i transporte ili kada obezbeđuje strane delagacija ili transporte stranih
vojski u tranzitu (što je njena nadležnost), davati signale i primenjivati ovlašćenja prema
ostalim učesnicima u saobraćaju, a u određenim situacijama i regulisati saobraćaj, ali samo u
meri izvršenja zadatka. Za te aktivnosti se uglavnom traži i pomoć civilne policije.
U analiziranim oružanim snagama vojna policija je sastavljena isključivo od profesionalnih
pripadnika. Svi je smatraju jednom od najpouzdanijih u borbeno najspremnijih formacija.
Zato ne čudi što su upravo iz ovih jedinica angažovani prvi pojedinci i manje jedinice za
učešće u misijama u inostranstvu. Zakonima o odbrani je definisana ili kao rod vojske ili
kao služba ( u BiH). Organizovana je u bataljone i čete. Broj jedinica je uslovljen veličinom
vojske, ali i obavezama prema članstvu u NATO-u ili vojnim misijama u inostranstvu. U
Slovenačkoj vojsci postoji samo jedan bataljon (17.bVP) čije su dve čete, osim Ljubljane,
locirane u Mariboru i Postojni. U Hrvatskoj vojsci je vojna policija organizovana u jednu
(66.) pukovniju (koja je u stvari veći, ojačani bataljon) u sastavu KoV, jedan vod u RV i
PVO i jednu četu u Ratnoj Mornarici. Makedonija ima jedan bataljon neposredno pitčinjen
Generalštabu i dve čete u brigadama. U BiH postoji jedan bataljon u sastvu brigade taktičke
podrške u sastvu Operativnih snaga i vodovi vojne policije u brigadama. Crnogorska vojska,
kao najmanja, ima samo jednu četu vojne policije.
Kao i kod službi, kontrola rada vojne policije, posebno operativnog rada u suzbijanju
kriminala i primeni ovlašćenja je rešena internim propisima i drugim zakonima (zakonom o
krivičnom postupku), što je ipak nedovoljno. Treba zapaziti da jedino Hrvatska, po ugledu na
neke strane zemlje javno objavljuje izvešat o radu oružanih snaga, pa i vojne policije. U tom
izvešatju su prikazani i neki podaci o broju podnetih krivičnih prijava, stanju kriminaliteta i
reda i discipline.
dzumba:
Usklađivanje rada vojnih i civilnih službi
Izuzev u Hrvatskoj i BiH postoji problem preklapanja i sporenja u nadležnostima između
vojnih i civilnih službi. Naravno, tu je i na neki način tradicionalno nadmetanje za uticajem i
moći u državi. U Hrvatskoj je to pitanje, bar za sada skinuto sa dnevnog reda jedinstvenim
zakonom za obe službe, kao i shodnim definisanjem obaveza u drugim zakonskim propisima
iz oblasti bezbednosti, pre svih zakonom o (zaštiti) tajnosti podataka. Takođe, taj problem
verovatno ne postoji u BiH, jer je zakonom regulisana dominatnost civilne službe, čak i u
pitanjima prikupljanja strateških vojnih podataka. Ovakvo rešenje je pre svega rezultat
stvarnog političkog stanja i organizacije i BiH i njene vojske. U Makedoniji su svesni
postojećih problema, jer nesaradnja, nejasne nadležnosti i neka trvenja ukazuju na potrebe
reorganizacije celog sektora bezbednosti. U tom smilu bilo je više predloga promena i
drugačije organizacije i sve je izvesnije da će do toga i doći, verovatno na način sličan onom
u Hrvatskoj.
Ako se kvalitet rada vojnih službi uporedi sa civilnim, može se konstatovati da su vojne
službe u javnosti ocenjivane kao kvalitetnije, manje eksponirane u raznim aferama (kojih je
bilo, posebno u Hrvatskoj, Sloveniji, nešto manje u Makedoniji), sa kvalitetnijim ljudima. O
tome se može suditi i na osnovu činjenica da su u nekim od ovih država pripadnici vojne
službe premeštani u civilne (Hrvatska, Makedonija), neki i na najviše pozicije, kako bi se rad
tih službi popravio, a sigurno je i obezbedio određeni uticaj naredbodavaca.
Od svih zakonskih propisa kojima su regulisani rad službi u posmatranim državama hrvatsko
rešenje izgleda najinteresantnije i bar na papiru najbolje. Zato dajemo kraći prikaz sa težištem
na vojnoj službi.

8. Zakon o službama Hrvatske
Tokom rata u Hrvatskoj je formirano nekoliko, što vojnih što civilnih obaveštajno-
bezbednosnih službi. Iza svake od njih stajala je neka politička opcija, a ne retko i materijalni
i drugi interesi pojedinaca i neformalnih grupa. Surevnjivost i sujeta onih koji su im bili na
čelu ili iz pozadine upravljali više su smetali nego koristili interesima Hrvatske. Javnost je
brujala od brojnih afera i intriga. Posle dugotrajnih polemika i sve glasnijih zahteva javnosti
da se uvede red u rad ovih „tajnih“ službi pristupilo se radikalnim organizacijskim
promenama i po mišljenju mnogih pravno valjanom regulisanju njihovog rada.
Od nekoliko dotadašnjih civilnih obaveštajno-bezbednosnih službi napravljena je jedna koja
se zove „Sigurnosno-obavještajna agencija“ (SOA). U Vojsci (Hrvatskim oružanim snagama)
je urađeno slično – formirana je „Vojno sigurnosno-obavještajna agencija“ (VSOA). Njihov
rad, nadležnosti, ovlašćenja i posebno kontorla rada rešeni su jednim zakonom koji važi i za
„vojne“ i za „civilne“ službe – „Zakonom o sigurnosno-obavještajnom sustavu Republike
Hrvatske“.
Rad vojne, kao i civilne službe zasniva se na već pomenutom zakonu, ali i Strategiji
nacionalne sigurnosti, Strategiji odbrane, Godišnjim smernicama za rad sigurnosno-
obaveštajnih agencija, kao i drugim zakonima u uredbama.
Civilnim i vojnim službama upravlja Predsednik i Vlada Republike Hrvatske. Za
ostvarivanje saradnje između ovih organa u upravljau bezbednosno-obaveštajnim službama
formirano je „Vijeće za nacionalnu sigurnost“ (VNS), a za operativno usklađivanje službi
rada “Savjet za usklađivanje rada sigurnosno-obavještajnih agencija“.
Za obavljanje stručno-aministrativnih poslova za ova dva tela formiran je «Ured Vijeća za
nacionalnu sigurnost» (UVNS). Prema zakonu ovaj organ je ujedno i glavni državni organ za
utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti za primenu mera i donošenje stnadarda informacijske
bezbednosti u državnim telima, kao i za utvrđivanje ativnosti u primeni mera i standarda
informacijske bezbednosti u razmeni klasifikovanih podataka između RH i stranih zemalja i
organizacija. U njegovom sastavu funkcioniše i Središnji registar za prijem, pohranjivanje i
distribuciju informacija i dokumenata u razmeni sa stranim zemljama i organizacijama.
Formirana su i dva posebna pomoćna tela. Prvo, to je «Zavod za sigurnost informacijskog
sustava» koji se bavi sigurnošću mreža i kriptozaštitom prenosa inforamcija za potrebe svih
državnih organa, pa i obaveštajno-bezbednosnih službi. Rukovodolac ovog organa polaže
račune direktoru UVNS. Drugi oragn je «Operativno-tehnički centar za nadzor
telekomunikacija» (OTC). Ovaj zajednički organ se bavi aktivacijom i upravljanjem mera
tajnog nadzora (praćenja) telekomunikacijskih usluga, delatnosti i prometa. Osim toga,
zadužen je za operativno tehničku kordinaciju između obavetajno-bezbednosnih službi i
drugih organa koja imaju pravo tajnog nadzora (policija i tužilaštva) i pravnih i fizičkih lica
(operatora mobilne i fiksne telefonije i internet usluga). To znači da se celokupan tajni nadzor
telekomunikacionih mreža u Hrvtaskoj može obavljati samo preko ovog organa.
Vojno sigurnosno-obaveštajna agencija bez policijskih ovlašćenja
Nakon donošenja zakona postojeća Vojno sigurnosna agencija je preimenovana i
preformirana u Vojno sigurnosno-obaveštajnu agenciju (VSOA). Prema zakonu VSOA je
organizacijska jedinica ministarstva odbarne za planiranje i sprovođenje podrške Ministarstvu
obrane i Oružanim snagama na izvršenju zadataka odbrane integriteta, suvereniteta,

9. nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Hrvatske. U vezi sa tim ona ima dva osnovna
zadataka: (1) obaveštajni i (2) bezbednosni.
Pripadnici VSO, kao ni SOA, nemaju klasična policijska ovlašćenja. Kao što je već rečeno za
neke poslove fizičke zaštite koje obavljaju za svoje potrebe propisano je da mogu
primenjivati samo prava i ovlašćenja utvrđena zakonskim propisima za pripadnike privatne
bezbednosti. Sa druge strane imaju na raspolaganju širok spektar raznih «javnih» i «tajnih»
mera i postupaka koji im omogućavaju da obavljaju namenski posao. Tako obe službe, osim
tajnih postupaka i mera, podatke prikupljaju i u komunikaciji sa građanima, zahtevanjem
službenih podataka od državnih organa, jedinica lokalne samouprave i pravnih lica,
uključujući i uvid u registre i zbirke podataka i službenu dokumentaciju.
VSOA je ograničena u primeni mera samo prema pripadnicima Ministarstva odbrane i
Oružanih snaga. Ako pak, smatraju da neke mere treba primeniti prema civilima o tome
moraju obavestiti SOA i zajedno utvrditi način daljeg postupanja. VSOA ima pravo i na
formiranje odgovarajućih evidencija i njihovo korišćenje. U sistemu odbrane zadužena je za
bezbednosne provere i kontraobaveštajnu zaštitu, mere prikrivanja i izveštavanje po pitanjima
iz svoje nadležnosti.
Strategijsko elektroničko izviđanje (nadzor međunarodnih radio-veza) i za civilnu i za vojnu
službu obavlja Vojska, odnosno Centar za elektronsko izviđanje Oružanih snaga.
U zakonu je posebna pažnja posvećena zaštiti identiteta pripadnika službi, saradnika, osoba
koje pomažu, kao i načina na koji se došlo do podataka. U vezi sa tim propisana je i obaveza
sudova da štite identitet pripadnika službi ako se pojavljuju u ulozi svedoka.
Kontrolu službi, osim uobičajene kontrole komandnom linijom, sprovode i tri eksterna
organa. Prvo, to je Hrvatski sabor koji to čini preko svog odbora za bezbednost ili preko
Ureda Vijeća za nacionalnu sigurnost. Drugo, to je Ured Vijeća za nacionalnu sigurnost koji
to čini samostalno i sistemski ili na zahtev drugih državnih organa. Treći organ je Vijeće za
građanski nadzor sigurnosno-obaveštajnih službi koga čine predsednik i šest članova. Ovaj
organ ustvari obavlja nadzor na osnovu neposrednih i konkretnih pritužbi građana na rad
bezbednosnih službi.
Stiče se utisak da je Hvratska od svih zemalja bivše Jugoslavije najpotpunije zaokružila i
definisala rad bezbedosno-obaveštajnih službi i na taj način stvorila dobru osnovu za, sa
jedne strane plodotvoran rad tih službi, a sa druge strane dobar nadzor i stvarnu kvalifikovanu
kontrolu rada tih službi. Neka od tih rešenja moguće je primeniti i kod nas.
dzumba:
У наставку следе тзв. оквири који се у оригиналном тексту умећу у текст у сврху
посебног истицања (написани су кирзивним или болдованим словима, па и обојени)
неких појединости или занимљивости о службама безбедности о којима је у главном
тексту реч.
Okvri 1
Obaveza preavnih lica i vlasnika u nadzoru telekomunikacijskih mreža
Zakonom o sigurnosno-obavještajnom sustavu Republike Hrvatske je regulisana obaveza
pravnih i fizičkih lica, vlasnika telekomunikacijskih mreža, da o svom trošku osiguraju i
održavaju funkciju tajnog nadzora, kao i komunikacijske vodove do OTC-a. I Oružane snage

10. Hrvatske su dužne omogućiti OTC-u primenu mera nadzora nad internim
telekomunikacionim mrežama. Takođe, propisana je obaveza ovih pravnih lica da čuvaju
podatke o ostvarenom prometu preko mreža godinu dana od vremena nastanka.
Okvir 2
Tajni rad i mere hrvatskih bezbednosno-obaveštajnih službi obuhvataju:
- prikupljnje podataka preko organizovanih saradnika;
- tajni nadzor telekomunikacijskih usluga, delatnosti prometa i to:
o tajni nadzor sadržaja komunikacija;
o tajni nadzor podataka o telekomunikacijskom prometu;
o tajni nadzor lokacije korisnika;
o tajni nadzor međunarodnih komunikacijskih veza;
- tajni nadzor nad poštanskim i drugim pošiljkama;
- tajni nadzor i tehničko snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta,
tajno praćenje i motrenje uz svetlosno snimanje osoba u otvorenom prostoru i na javnim
mjestima;
- tajno praćenje i motrenje uz zvučno snimanje sadržaja komunikacija osoba u otvorenom
prostoru i na javnim mestima;
- tajni otkup dokumenata i predmeta.
Okvir 3
Ovlašćenja u obavljanju bezbednosnih provera
Prilikom bezbednosnih provera može se obaviti razgovor s licem koje se proverava, mogu se
saslušati lica koja su sa njom u vezi, mogu se koristiti podaci iz službenih evidencija koje
vode druge službe, institucije i tela, a mogu se preduzeti i mere tajnog prikupljanja
podatakata i poligrafsko testiranje.
Okvir 4
Iz izvešataj o stanju kriminaliteta u OS Hrvatske
Prema Godišnjem izveštaju o spremnosti odrambenog sistema za 2007.godinu protiv
pripadnika Oružanih snaga podneto je 223 krivične prijave, od kojih je 88 podnela vojna
policija, a 135 civilna policija. Opšta je ocena da je kriminalitet u Oružanim snagama u padu,
osim u oblasti bezbednosti saobraćaje gde je povećan broj saobraćajnih udesa za oko 8,7%.
Najčešće krivično delo čiji su učesnici pripadnci oružanih snaga je teška krađa (19,5%) i
zloupotreba opojnih droga (12,4%).
Okvir 5
Vojna policija u misijama NATO
U sastavu misije ISAF u Avganistanu nalazi se i vod vojne policije Oružanih snaga Hrvatske.
To je prva jedinica koju je Hrvatska uputila u neku misiju u inostranstvo. Osim toga, u
sastavu organa vojne policije komande ISAF nalazi se i jedan oficir. Hrvatska aktivno
učestvuje i u sastvu Multinacionalnog bataljona vojne policije čije je sedište u Poljskoj.
Makedonija priprema 70 pripadnika vojne policije za pojačanje svog kontigenta u
Avganistanu.

11. Okvir 6
OVS u Sloveniji i Služba bezbednosti JNA
Može se uočiti da je opšta kocepcija organizacije bezbednosnih poslova u sistemu odbrane
Slovenije preuzeta iz sistema JNA uz modifikaciju da je tome pridružen i obaveštajni rad na
strategijskom nivou. Praktično i dalje u jedinicama postoje posebni organi bezbednosti, sa
policijskim ovlašćenjima, koji su nadležni za organizaciju i planiranje štabno-bezbednosnih
poslova kao temelju preventivnog bezbednosnog rada. U vezi sa tim oni upravljaju radom
vojne policije, pre svega kriminalističke specijalnosti, učestvuju u planiranju mera bezbedosti
i nadziru njihovo sprovođenje, ali i sami vode „krupnije“ predmete. Sitniji predmeti, odnosno
krivična dela sa zaprećenom kaznom do 3 godine su u direktnoj nadležnosti vojne policije.
Ovir 7
Ograničena ovlašćenja vojne policije Vojske Slovenije u odnosu na OVS
Prema zakonu o odbrani Vojna policija je ovlašćena da samostalno vodi kriminalističke
istrage za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvorom do tri godine. Dokumentaovanje
težih krivičnih dela je u nadležnosti organa bezbednosti iz Obaveštajno-bezbednosne službe
dok vojna policija obavlja samo kriminalističko-tehničke poslove.
Okvir 8
Slovenački sistem komplementaran sa NATO
U viziji organizacije sistema odbrane do 2015 godine se procenjuje da je obaveštajno-
bezbednosni sistem komplementaran drugim zemljama članica NATO. Međutim, u delu
«izazovi i dileme» se naglašava da nadležnost obaveštajno-bezbednosne službe za otkrivanje
i dokumentovanje krivičnih dela (ustvari, policijska ovlašćenja pripadnika ovog dela službe)
nije u skladu sa tim standardima i da ostaje da se to pitanje reši u skladu sa daljim razvojem
obaveštajno-bezbedosnog sistema i sistema odbrane.
Okvir 9
Potreba za reformom
Osim vojne bezbednosno-obaveštajne službe i Obaveštajne agencije u Republici Makedoniji
postoji, u sastavu MUP-a, posebna Uprava za bezbednost i kontraobaveštajni rad. Više puta
su stručnjaci za bezbednost, kao i neki rukovodioci ovih službi ukazivala na njihovu
nepovezanost, preklapanje delokruga rada pa i međusobno praćenje i podmetanja.Tako se u
članku „Analiza: kako rade makedonske službe bezbednosti“ (Dnevnik, 28.12.2008.godine)
navodi:“ Makedonske službe bezbednosti rade na svoju ruku. Obaveštajnoj agenciji niko ne
daje upute čemu da se posveti kao državnom prioritetu, a Uprava za bezbednost i
kontraobaveštajni rada je država za sebe, sa ogromnom moći, a bez ikakve kontrole nadležnih
organa i institucija.Ovo su zaključci stručne javnosti u zemlji, ali i direktno uključenih u
poslove ovih moćnih službi.“
Okvir 10
Vojni obavetajno-bezbednosni sistem BiH

12. U sistemu odbrane BiH u sastavu ministarstva se nalazi Sektor za obaveštajno-bezbednosne
poslove. U sastavu Zajedničkog štaba OS BiH je Uprava za obavještajne poslove i
bezbednost (J2 ) koja je prvenstveno odgovorna za izradu doktrine i praktičnu primenu
smernica, planova i programa koji se odnose na obaveštajnu spremnost oružanih snaga.U
sastavu Operativne komande nalazi se Odeljenje za operativne, obaveštajno-bezbednosne
poslove i obuku (G3/2/6) koje objedinjava tri štabne funkcije, uključujući i obaveštajno-
bezbednosnu. Ono ima komandu odgovornost u kordinaciji navedenih poslova.
Okvir 11
Crna Gore: Mala vojska, mala služba
Obaveštajno-bezbedosna služba ministarstva odbrane Crne Gore broji 17 lica i još nekoliko
operativaca u jedinicama. Četa vojna policije ima oko 120 ljudi.
Okvir 12
Kada je u pitanju zaštita tajnosti u Crnoj Gori je predviđeno da sve bezbednosne provere
obavlja civilna služba („Agencija za nacionalnu bezbijednost“), a na zahtev Direkcije za
zaštitu tajnosti podataka .Međutim, zakonom je predviđeno da poslove nadzora nad tom
Direkcijom, iako je samostalna državna ustanova, obavlja ministar odbrane.
ZastavnikDjemo:
Ovo sam pročitao u jednom dahu! Odličan članak! ;)
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page