1. Друштвене промене - раст, развој, прогрес
СОЦИОЛОГИЈА
МАКРОСОЦИОЛОГИЈА
ГЛОБАЛНА ДРУШТВЕНА
СТРУКТУРА
(СОЦИЈАЛНА СТАТИКА)
ГЛОБАЛНЕ ДРУШТВЕНЕ
ПРОМЕНЕ
(ДРУШТВЕНА ДИНАМИКА)
МИКРОСОЦИОЛОГИЈА
УЗАЈАМНИ ОДНОСИ У
МАЛИМ ГРУПАМА
(нпр. у породици)

2. Појам друштвене промене
• Структуре и системи представљају кристализоване – релативно стабилне и
трајне – друштвене односе између друштвених актера.
• Друштвена промена представља процес трансформације (преображаја)
друштвене структуре и система, (тј. друштвених односа).
• Промена је широк појам и може се односити на различите друштвене појаве:
технологију, обичаје, вредности, границе и политичке системе држава,
животни стандард, итд.
• Друштвене промене могу бити брже или спорије, дубље или површније,
планиране или спонтане, намераване или ненамераване.
Нови, прилагођени (промењени) и заборављени свадбени обичаји

3. Промена државне границе
Немачка: окупационе зоне утврђене на
Потсдамској конференцији 1945. године
Границе након уједињења
Источне и Западне Немачке 1990. године

4. Облици друштвених промена:
• промена елемената (од проширене настала нуклеарна породица –
искључени бабе, деде, стричеви...)
• промена односа између елемената (нема више покорне послушности деце
према оцу или супруге према супругу)
• промена функције елемената у структури (породица изгубила производну
функцију – одећа, храна се производе ван домаћинства)
• промена у окружењу (основно образовање обавезно, те породица део
улоге да социјализује препушта школи)
• промена границе између структуре и околине (слабљење граничних линија
између породице и јавности)

5. Друштвене промене према резултату
1) РАСТ / ОПАДАЊЕ
• квантитативна промена у друштву
• не мења се друштвена структура, ни систем
• једнодимензионално увећање неког друшвеног ресурса или појаве које може,
али не мора, водити променама у друштвеним односима
• нпр. раст становништва, раст криминала, раст високообразованих,
раст/смањење националног дохотка, раст/смањење војне моћи...

6. 2) РАЗВОЈ
• квалитативна промена
• промена структуре или достизање вишег и савршенијег стања појаве,
тј.стварање нечег новог
• усложњавање одређене појаве (њене структуре и/или функција)
• нпр. пораст броја студената на факултету представља његов раст, а развој
подразумева појаву нових студијских група (смерова)

7. 3) ПРОГРЕС (НАПРЕДАК)
• позитивна друштвена промена
• стварање нечег бољег, у смислу даље хуманизације друштва – кретање
према идеалном друштвеном поретку
• нпр. социјалистичке промене представљале прогрес за раднике (бољи
радни услови и виша примања), а за оне којима је национализацијом
одузета имовина социјализам је представљао назадну промену

8. Покретачи друштвеног прогреса:
• дифузија (ширење) промена – нпр.изума, проналазака (часовник, новац...)
• демографске промене - пораст становништва и његових потреба
• сукоби у друштву (ратови, револуције)
• човекова свесна активност
• стални развој производних снага
Показатељи друштвеног прогреса:
• висок развој технике и технологије
• висок национални доходак (per capito – по глави становника)
• дужи животни век грађана
• већа политичка и друга права и слободе грађана
• прогрес у култури (искорењивање неписмености, развијање образаца
културе који воде хуманизацији друштва – наука, морал)

9. Врсте промена
МИКРОСТРУКТУРАЛНЕ
друштвена покретљивост,
мобилност
промена положаја или
улоге људи унутар
постојеће друштвене
структуре
МАКРОСТРУКТУРАЛНЕ
друштвено кретање
промена целе друштвене структуре
(нпр.прелазак из социјализма у
капитализам)