1. Политика и право
• polis (гр.) – град, држава (тј. заједница људи који настањују полис)
• politikos (гр.) - државни, јавни послови
• Стара Грчка - политика је јавно практиковање морала (полис, агора)
• Николо Макијавели - политика је сурова борба за власт у којој су
дозвољена сва средства
• Грађанско буржоаско друштво (капиталистичко) уводи политичка права
и слободе грађана - стварају се услови за изградњу демократије.
Николо Макијавели (1469-1527)
- најпознатије дело “Владалац” посвећено
Лоренцу де Медичију
4. • Политика:
- је борба за освајање и одржавање власти
- је вештина управљања друштвом
- усмерава и усклађује друге делатности у области јавног
живота, нарочито државних послова.
• Политички субјекти: појединци, држава, разне недржавне
установе (партије, удружења, синдикати, итд.).
• Политички сукоби могу се решавати:
принудом, идеолошким обманама и манипулацијама,
рационалном расправом, сагласношћу или одлучивањем већине
(зависно од развијености политичких установа и политичке
културе).
5. • Право је најважније средство политике.
• У правној држави нико не може бити изван или изнад демократског
правног система.
• Правна држава је оквир за стварање основних елемената грађанског
друштва, пре свега:
- ограничавање политичке власти правом
- поделe власти
- независности судства
- политичког плурализма, итд.
7. Политичке странке
• Политичке странке (групе, удружења) су:
- организације које се боре за освајање и вршење власти
- установе преко којих грађани утичу на државну власт и
политичке процесе.
• Модерне политичке партије настају крајем 18.века у САД.
• Прве политичке партије у Србији оснивају се 1881.године:
- Народна радикална странка, Либерална странка и Српска напредна
странка
- значајне су и Самостална радикална странка и Демократска странка.
• Страначки живот се гаси после вишестраначких избора 1945. године.
• Вишепартијски систем је обновљен 1990. године.
8. • Одлике политичких партија:
а) циљ је да освоје власт
б) организација (формално чланство и руководство)
в) политички програм (идеологија, циљеви)
г) нормативни акти (статут, оснивачки акти)
д) покушавају да одговоре на велики број друштвених питања
• У политичким странкама влада
Гвоздени закон олигархије (Р. Михелс):
“Онај ко каже организација, каже
олигархија.”
* олигархија – владавина мале групе
људи
9. ВРСТЕ
ПОЛИТИЧКИХ
СТРАНАКА
МАСОВНЕ - снага у
бројности, идеологија мање
битна
КАДРОВСКЕ – следе идеју
(оданост, стручност, мање
бројно чланство)
РЕПРЕЗЕНТАТИВНЕ -
усклађују се са јавним
мњењем
ИНТЕГРАТИВНЕ - да
придобију јавно мњење
ЛЕВИЧАРСКЕ - залажу се за права
грађана и друштвени напредак;
идеје слободе, једнакости, братства
међу народима
ДЕСНИЧАРСКЕ - истичу вредности
поретка, ауторитета, хијерархије,
традиције, стабилности, моралног
јединства заједнице
УСТАВНЕ – теже очувању
поретка
РЕВОЛУЦИОНАРНЕ - теже
рушењу поретка
10. Сириза (SYRIZA - Coalition of the Radical Left),
Грчка
* левичарска странка
Јобик (Jobbik), Мађарска
* десничарска странка
Савремене политичке странке
су углавном:
- масовне
- уставне
- репрезентативне
- на позицији центра
(умерено лево или десно орјентисане)
11. • Политички покрети су шири, масовнији и мање организовани од
партија, створени ради учешћа у власти:
а) старији – национални, раднички, расистички (19.век)
б) савремени - феминистички, хипи покрет (1968.год.), еколошки,
омладински/студентски, антиглобластички, пацифистички (мировни)
12. ЗАДАТАК:
• Шта је лоби?
• Шта је партократија?
• Представи један политички покрет.
• Представи једну политичку партију према њеној идеолошкој орјентацији.
• Шта је грађанска непослушност?
13. Грађанска непослушност
• Грађанска непослушност је облик непосредне демократије.
• Грађанска непослушност је акт непослушности у односу на неправедан закон.
• Одлике:
- ненасилан начин испољавања неслагања
- јавни карактер акта, тј. Обавезност деловања непослушника у јавној сфери
- симболичан је акт, његова сврха је огласити неприхватање закона и тиме
допринети његовој измени
- анархија није циљ ГН
- неки аутори наглашавају и прихватање санкције која следи за овакав, по
дефиницији илегалан, чин