Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.

Alge

7.373 visualizaciones

Publicado el

www.biologija.le.in.rs
Biologija za 5. razred osnovne skole

Publicado en: Educación
  • Inicia sesión para ver los comentarios

Alge

  1. 1. Наставник: Тања Јовановић Алге
  2. 2. Да се подсетимо…. биљке протисти монере Ко колико ћелија има? Ко има, а ко нема хлоропласт?
  3. 3. АЛГЕ Алге су организми сличним биљкама, - хране се аутотрофно- врше фотосинтезу, али припадају царству протиста. биљке протисти монере алге Неке алге су микроскопски, једноћелијски организми, док су друге крупни вишећелијски организми који немају ткива.
  4. 4. АЛГЕ  Алге су настале и развијале се у мору  Добиле су назив од латинска реч – algae= морска трава  Данас већина њих живи у слаткој и сланој води, а има и врста које живе на кори дрвета, у пукотинама на земљишту, на површини снега и леда  Живе причвршћене за подлогу, неке се крећу по дну, а неке лебде на површини воде
  5. 5. АЛГЕ У односу на:  боју – пигмент који поседују  грађу, изглед и величину Алге су подељене у следеће групе: 1. Зелени бичари-еугленоидне алге 2. Зелене алге 3. Силикатне алге-дијатомеје 4. Ватрене алге 5. Мрке алге 6. Црвене алге 7. Пршљенице-харе 1 2 3 4 5 7 6
  6. 6. Зелени бичари – еугленоидне алге 1  Једноћелијске алге  Живе у слаткој води, најчешће загађеној  Имају бич помоћу ког се крећу  Хране се миксотрофно  Најпознатији представник је еуглена Еуглена – деоба ћелије
  7. 7. Зелене алге 2  Једноћелијски, колонијални, кончасти и вишећелијски организми  Живе у слаткој и морској води, на кори дрвећа, влажном земљишту и стенама  Хране се аутотрофно  Најпознатији представници су: • Једноћелијске :- хлорела и хламидомонас • Кончаста- спирогира • Колонијална- волвокс • вишећелијска- улва (морска салата)
  8. 8. Зелене алге хлорела хламидомонас спирогира бич волвокс улва
  9. 9. Зелене алге Каулерпе Једна врсте каулерпе је коришћена као акваријумска алга. Непажњом човека стигла је до Средоземног мора, што јој није природно станиште. Брзо се пренамножила и потиснула многе врсте алги које природно живе у тим областима. Она ствара отровне материје за животиње и друге морске организме – „алга убица“ „алга убица“
  10. 10. Силикатне алге-дијатомеје 3  Једноћелијски и колонијски организми  Живе у слаткој и морској води, неке чак и у води за пиће  Хране се аутотрофно  Ћелијски зид којим су обавијене садржи силицијум (кућица)-провидан је  Таложењем кућица на дну мора, река и језера настају силикатне стене
  11. 11. Ватрене алге 4  Једноћелијски организми  Живе углавном у морској води  Хране се углавном аутотрофно, а има и миксотрофа  Поред хлорофила у ћелији имају и црвени пигмент  Испуштају отровне супстанце, неке од њих су отровне за животиње и људе  Када се пренамноже изазивају тзв „црвену плиму“
  12. 12. Мрке алге 5  Вишећелијски организми  Живе морској води, причвршћене за тло  Хране се углавном аутотрофно,  Поред хлорофила у ћелији имају и мрки пигмент  Богате су јодом па се користе у медицинске сврха и у исхрани  Неке врсте се користе као сточна храна  Познате врсте су: јадрански брачић и саргасум, падина, ламинарија (има тело дуго до 30м)… саргасумЛаминарија
  13. 13. Мрке алге Јадрански брачић Саргасум после плиме Падина
  14. 14. Црвене алге 6  Углавном вишећелијски организми  Већи број врста живи у морској води а нек и у слаткој води  Живе у чистим водама, те због загађености слатких вода све их је мање у њима  Хране се углавном аутотрофно,  Поред хлорофила у ћелији имају и црвени пигмент
  15. 15. Пршљенице -харе 7  Углавном вишећелијски организми  Живе у чистим стајаћим или споротекућим слатким водама и у полусланој води, причвршћене за дно  Имају тело на коме се јасно уочавају чланци или пршљенови  Најпознатији представник је хара
  16. 16. Значај алги Главни произвођачи кисеоника и хране у води „Подводне ливаде“ од алги су склониште и место за живот и размножавање многим животињама Многе врсте алги користе се за производњу козметичких производа, у медицини и фармацији
  17. 17. Значај алги Од алги се прави подлога на којој се одгајају бактерије и гљивице у лабораторијама У источњачкој култури алге се масовно гаје због употребе у људској исхрани Алге се користе и као сточна храна У прехрамбеној индустрији алге се користе за производњу пудинга, желатина, мајонеза….
  18. 18. Значај алги Алге се данас све више користе за производњу биогорива, биогаса и биопластике, као и горива за авионе. За те сврхе алге се гаје на различите начине
  19. 19. Значај алги Масовно размножавање неких алги (углавном зелене алге и модрозелених бактерија) у слатким водама доводе до цветања воде. Таква вода по површини има зелену скраму и непријатног је мириса. То смањује провидност воде, недовољно светлости стиже до дна. Оваква вода је и сиромашнија кисеоником што доводи до помора риба. Сличну појаву изазивају ватрене алге у мору – црвене плиме.

×