Http www.kns.ba s index

Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 1 of 12

Naslovnica Vijesti O nama Sekcije Projekti Kontakt

Multiart NKS09-autorske aplikacije-13
Kultura KONTAKT INFO
Umjetnost III Novosarajevski književni susreti
Kolumne
Autorske aplikacije-13
Biblioteka
Proza
Poezija
Drama Udruženje za kulturu - Novo
Dječija radionica Sarajevo
Konkursi Hamdije Čemerlića 49
71000 Sarajevo
Foto galerija
Bosna i Hercegovina
Za medije
Telefon: +387 61 524 505
Linkovi E-mail: info@kns.ba
Mapa stranice
Pretraga
KULTURA ROMA JAVNI POZIV
Slañana Šimrak (Srbija)
DRUGI NOVOSARAJEVSKI
Dragan Mučibabić ( BiH)
KNJIŽEVNI SUSRETI - 2008
Жана Ковачевић (БиX)
Safeta Osmičić (Holandija)
Tatjana Debeljački (Srbija)
il3

Slañana Šimrak (1990)
Stara Pazova / Srbija

Rodjena sam 31.01.1990 godine u Virovitici, a od 1997. godine živim u Staroj Pazovi.
Hobiji su mi pisanje, folklor, a pomalo i gluma. Takodje, volela bih da naučim da sviram neki instrument.
Omiljeni pisci su mi Kafka i Miljković, ali ipak, kao najdražu knjigu uvek navodim Harija Potera. Upisala sam
studije biologije na Beogradskom Univerzitetu.

JL

zavedi prelaz poslednji put
kad se zbuni semafor.
držiš pogled dok hvataš loptu
a točkovi se kreću
u krug
u krug.

u slavu, zadržane ledenice!
u pokoj, zaneseni krovovi!
bez religije ste
i bez ičeg za šta biste
umrli.
ubili.

potražim tako sveću skrivenu
otkrivenu

http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010


u parku
’hej, mogla je da bude zvezda!’
i tako prodje decembar
idi, ludo
ionako si zao.

zapamtim tako savršene prostore
kad mi baneš u san,
javu ili na kolosek
kupujemo te i krademo još malo
a ti si zapravo tu, u dimenziji
malo pre naše
istorija?
budućnost.

Za šta si umrla, Silvija?

beže od nas
levo od krajnosti.
zar nije nemoguće?
Naše tragedije su dvaput jače
(uz prezrele jabučice – ravno četiri puta).
dajemo svoje kosti vetru
palimo gitare
slikamo se sa zmijama oko vrata
i čini nam se da nisu ljigave.

SIMULIRAMO PORAZE
U ČAST PORAŽENIH.

prizivamo sunce
i grejemo se u hladovini.
ne terajte nas da cepkamo
fotografije u izradi
postaćemo svesno neuravnoteženi.
malo mašti na volju...

ruke nisu crvene od karmina, ružinih cvetova
i drugih maštarija sa pridevima.
crvene su od krvi, draga!
izmasakrirani pesnici, moji i tvoji.
čitamo i plačemo i pišemo.

svete nam se reči
i dolaze posthumno.

zašto si umrla, Silvija?
da li su nestala sva strahovanja poslednjih časova?

Čovek koji je plakao gledajući

embrionska ja
prekoputa prozora razvučenog u fotošopu.
moja noć su bile godine
(Miljan se sinoć suzdržavao da ne povrati,
dokrajčila ga je tekila)
grle me na mom krevetu, prvi put
lično mom!
ostavljam ih
još nekoliko prozora će se izliti do
najzad vraćene samosigurnosti.
gonite se, salvadori
napustila sam vas u trenu
sve zbog njih, fufica
sve zbog njih, lutkica



sa raskeženim zubima.

rasekli ste joj glavu!
preširoke ste kukavice
prevelike neznalice
da biste je sastavili.

gledam je,
kad-tad će vas nadmudriti
zakon poštenja,
pravilo istorije.

zbog nje revolucionarno plačem.
odspavaj, devojčice
složi se sa svima da si
bolja.

Stranac

ustala je na levu nogu.
korak unazad.
ustala je na desnu nogu.

obratite pažnju na njen pogled
u trećem stupnju patetike.

projekat odgore
to je visinski smeh
a njoj se povraća.

odvratite pažnju sa njene tunike
serijski proizvod ne čini vas originalnim.

odobravajuće je klimnula glavom.
sklop kapaka.
odobravajuće se nasmešila.

prodali ste njene poroke
uzeće svoj prozak i otplesati.

to želite, ukradeni lopovi?
religijski duh i naučno saznanje
anihiliraju se u njenom znojavom jastuku.

kupili ste njen ljudski nagon,
spržiće vam kosu, luda je.
zar ne?

sa smehom je ispratila periskop.
ruka na čelo.
pljusnula je u vodu iz zabave.

mazićete je, metarski kuponi,
u poslednjoj devetini njene mladosti.

udvojena ličnost, utrostručeno telo.
pravi se važna,
folira da je zgubidan,
iskrena je kad zgubidani.
po potrebi, po nužnosti.

uništavaćete je, paraziti u korpama.
sešće na vas i odvezaće se
čim skupi hrabrosti.

ona pita
da li je kukavičluk otići
na bolje mesto?
pozdrav iz raja.
vi ćete ionako u pakao,
u sledećem pismu, poslaću vam sliku.
s ljubavlju
Stranac.



Dragan Mučibabić (1957)
Vitez / BiH

Dragan Mučibabić je roñen 1957 u Vogošći.

Osnovnu školu završio u Kaknju i Vitezu, Srednju arhitektonsko tehničku u Travniku i Saobraćajni fakultet u
Sarajevu. Sada živi i radi u Vitezu. Izdao je više knjiga poezije i proze.

Zajam

jetrom je brisao alkohol
sa gladnih kavanskih stolova
bježeći od viteške monotonije
na krilima trošnih džepova
pozajmljenim novcem
još pozajmljenijem životu
orao božji put
kroz noć budnih fenjera
zadebljalih jezika
teturavih drugova
namrgoñenim pjesmama
na izboranim čelima
svjetlucao znojave kajdanke
iz kojih note kapave
padaju pod konobarske topote
na lelujave plafone besane
u mravinjaku na leñima
buñenim jutarnjim zvonima
i pojem umrlog sjećanja
na davno posvećenim grobljima

Pjesnik

strast nije grješna
oženjen pjesnik
je samo čovjek
koji u srcu ljubi
ima uroñene čitače sadašnjosti
i predviña
nema zla zavisti grijeha
ne upija negativnu stvarnost
u ideološku dušu
ponizan je krotak odmjeren i prirodan
pjesnik po htijenju
piše srcem
a po zanatu prepisuje
sa spomenika umrlih
on je muški rukav za sline
i svilena maramica
za ženske suze



Zemlja hercegova

posljedica bez uzroka
ponikla iz neživog
mali znak nepažnje
hodanje po grudama od povijesti
unutra je tajna
radost paklenih riječi

čemu psovka u pjesmi
tobože je potrebno ispljunuti
svoju strast nemira i doživljaja
ne držeći glavu u džepu

počela me savjest gristi
svijest moga književnog izričaja
još je u mojoj koži

progoni me svrabom
na tijelu djevojke

pao sam bježeći od nje
a htjela je nešto reći

otresao sam se
okrenuo dva tri puta
ponovo vidjevši ništa

strašan san o ujedu
poskoka na kamenjaru
držao me nekoliko dana u strahu

zrak namočen u kozje mlijeko
oslikavao je okolna brda
kristalnom providnošću

sela od kajmaka
plivala su po kamenim brdima

herceg stjepan
prožima svaki list

najveći klesarski izričaj
runi se sa ornamentike stećaka
na srdaca ljudi
crne puti i orlovskih nosova
tek da priguše djedova krik

Bijeg

ljudi malo vide
boje se uništenja od spoznaje
a ona živi posve drugačije
nije zatvorena u kutije
ne želi umrijeti u redu
prodorni miris dima
od sirovog drveta
žari rečenicom koprivom piše
po golom znojnom tijelu pali
bosom nogom po
željeznim tračnicama tuče
koliko slobodnog života
bježanja iz vojske obveza
i neprikrivene živahnosti

Ljeto

iz suhe rijeke
majčina dušica



smiješi se
ljubičastim usnama
ko moja draga
kad snije vertikalne jastuke
od ljekovite divizme
kamene čeljusti stišću
plodne vrtače
zelena raž
odolijeva sitnozubim bleketima
iz žednog brda
bistro vrelo ledi
u tišini
toplog hercegovačkog ljeta

Жана Ковачевић (1984)
Градишка / БиX

Моје име је Жана Ковачевић,1984 годиште,студент сам треће године на одсјеку за Српски језик и
књижевност у Бањој Луци. Дуги низ година активна сам у омладинским Организацијама као што су
СОФФ Бања Лука гдје сам била у управном одбору Студентског Зборника "Васељена",Омладински
Центар "Петар Кочић" - главни координатор на подручју културе( " Отаџбино мати моја"- књижевна
манифестација одржана 28.06 2009 у Романовцима,О Градишка ),Члан бањалучког камерног хора
"Арион", као и члан градишког мјешовитог женског хора "Лира".До сад сам објављивала пјесме само у
студентском зборнику " Васељена" 2006 и 2007 године.

Тренутно сам настањена у Романовцима - Нова Топола, Градишка

Дим

Ломе копља половинке
У одсјају обичног поподнева.
Укрштене ружичасте сламке вијоре поносно.
Пут ка поткровљу газе...
Уснулих светова магла,легла је на тло...

Рађају се осминке,тапшу,
Поигравају се,лагано савез праве.
Мијешају се плавичасто - бијеле траке
Над ужареним ћиковима.Рапсодија?
Хармонија?
У загађеном простору... силуете се свете

Пулсира ријеч по ријеч
Издахни!!... Удахни!!...
Отрована генерацијо,Удахни раскош загађеног свијета!!
Чаробни бијели вал,слика пресјека,
Ограда од тијела до тијела..
Свакодневна...

Луг

Еоја и њена сјена путују кроз ноћ.



Блудничи над монструозним сјенкама,црпи свој гњев.
Јадна
Гладна...
Нос тал гија за пуноћом,пуни утробу
Зној из срче, мами мама мамуте,
На ватри жедне, чедне, једне..НЕ..Не
Радост и Јадост дају Жалост
Буктају и разбуктавају Гревсову ноћ
Жена или Хијена... машта или шта?
Пред потпун сунчев пробој.
Иронија исчекује зору,сагорјева при свитању
Подне – луг..
До новог хватања зоре кроз ајој...
Јој..Еоја ...чека..
Ноћ

Здухач

Крени, само крени..
Узми моје жиле,ишчупај из аорте,
Ако се клизнеш,облизни се..
Прећи ћеш тај пут,клетем,плетем ..везем,
Само крени мила..

Дуга је дуга ноћ,
довољна и чила,
за пољубац уснулој Хелени,поздрав с југа.
Кад те запљусну камене сузе, свете су ...
Не плаши се ...то су наше кости,
Пригрли нас ....зима?...плима?...
Врати се с њима!

Сузама овјенчај прољећа нова,
Благосиљај од села до града,
Да наш пород среће има,
Куд год пође,родна домовина,
Плачи сестро ! с њима... јаучи!!
Нека јечи корак,
нека ледени облак завитла...
Мозак,
наш мозак... камен и суза..
Србински горак.. укус је .. горак
Посети Бога, молим те Ко бога,
Кад би био добар,ко зна....
Потапшаће ти прсте мрзле,
Целиваћеш нас с'јутра с њима.

Врати нам се, прије жедна јутра,
Отпочни сунчан тропски дан,
Без имало,нимало једа... остао је
Иза бога,иза Нас
Одсјај пластичног неба..
Хвала,здуше наш!

Safeta Osmičić (1955)
Holandija



Safeta Osmičić, roñena 1955. godine, u Gradačcu. Godine 1996. odlazim za Holandiju, gdje i sada živim, već
12 godina. Piše romane, priče, poeziju za odrasle, dječije priče i pjesme i tekstove za slikovnice koje je
publikovala. Učesnica Prvih i Drugih novosarajevskih književnih susreta.

JA RAZLIKE, DRASTIČNE!
Pola jedanaest noću
Holandsko nebo
još se u bjelini kupa
Kao da ne misli upustiti san
meñu ljude

Na vašaru ringišpili
vrte iznova krug
Svijetleće reklame
namiguju momcima
85 D grudi izviruju
iza šanka sa slatkišima
U izlogu
okamenjeni manekeni
nose farmerice GSTAR-a
Muzika iglama nevidljivim
probada mi tijelo
U birtiji
Heineken točeni samo
Loptice hvataju djeca u mrežu
k'o ribice zlatne
Čelična kandža nikako
Da sat uzvuče

Vašar
k'o vašar!
reći će ljudi

Al' nije!

Ni „Karike na Marike“ nema
Ni broša plastičnog
kakvog sam kupila
za žutu banku
na „Velikom vašeru“
u septembru
šezdeset i neke
Ni ringišpil nema „leteću“
kojom se hvatalo nebo
višlje nego što „Riesen-rad“
može da dokuči
Ni „Tuzlanskog“ u zelenoj
staklenoj flaši
Ni moga babe
Od „mehke“ pokislog

Ni ulične svjetiljke nemaju
„perculanski sahan“ iznad glave
Na klupama
u pazarne dane
nema kantara, ni oke
Ni žute paprike madžarice
Ovdje samo žarko farbanu plastiku
na digitalnim vagama
u miligram prodaju
Španski paradajz
u hamburger ture
da na jug zamiriše

Niti je to miris ljeta
Niti je vašar s vašarom
A ni noć nije crna
kao u Bosni!

Heerlen, 16. 06. 2009.

E ROMNI RODEL E CHORLOGANO

CIGANKA* TRAŽI DELIJU



U grudima vulkan sapinjem,
pod jezikom otrovne strijele vežem,
osinjak ispod pupka smirujem,
pod bosom nogom kamen krešem.

Na Mjesec namigujem,
Zvijezdu na čelo stavljam
da mi put do tebe pokaže;
da te pronañem,
da te zapalim,
riječima da te otrujem
i kafanu u nebesa dignem!

*Ciganka – Romkinja

Heerlen, 20.12.2008.

ŽIVOT
U karavani života
i moja čerga jezdi;
konji mi stari
točkovi nepodmazani.
Ali još uvijek
pokadšto
zacvili šugavo pseto
i na Mjesec lane,
a ja
zajedno sa konjima vrisnem.

Heerlen, 20. 12. 2008.

JESEN ODNOSI TRAGOVE
List po list
kidam iz dnevnika
naše ljubavi
i bacam u vjetar
koji ih
kao opale latice
sa suhe ruže
raznosi po putu zaborava.

Kap po kap
padaju moje suze
i sa kišom
što danima pada
stvaraju bujicu
koja odnosi sve tragove
jednog vrelog ljeta.

Heerlen, 23. 08. 2007

FES

Osvanuo je mirišljav i zreo jesenjski dan.
Sabah je došao na krilima ptica, i najavio Bajram.
Još prije svanuća, s prvom pjesmom ptica, ustali smo, okupali se, uzeli abdest, lijepo se obukli,onda smo ja i
babo krenuli da sa ostalim džematlijama klanjamo Bajram namaz.

Sav sam drhtao od radosti jer mi je novo odijelo stajalo kao saliveno, a košulja bijela kao snjegovi koji će
doći i prekriti jesenjskim kišama nakvašenu zemlju. Sad je tek početak jeseni, još se miris sazrelog voća osjeti
u zraku, a i dani su sunčani.

Prije par sedmica, za vrijeme trajanja ljetnog raspusta, u avgustu, išli smo na more. Kad smo se vraćali,
svratili smo u bosansko-hercegovačke gradove i divili se istoriji i kulturi tih gradova.
Prvo smo svratili u Počitelj. Ljepota tog kamenog grada-spomenika, ostaće vječno u mom sjećanju. Na
parkingu smo kupiti mirisno voće koje su nudili stanovnici tog gradića: od pruća pletene korpe bile su pune



dugačkih papirnih fišeka iz kojih su virili plodovi tologa juga, sazreli na vrelini hercegovačkog kamena i bistrog
neba. Grad je ukopan u strminu kamene planine, a kuće kao da su jedna drugoj. Tu je i lijepa džamija, a
visoko iznad cijelog predivnog krajolika, na samom vrhu kamene stijene, stražari sahat kula. Nije ni čudo što tu
dolaze umjetnici iz svih dijelova svijeta, i je Počitelj grad-domaćin likovnoj koloniji, najstarijoj u jugo-istočnoj
Evropi. Bože moj, pitam se, koliko talenta treba da ima umjetnik koji može takvu ljepotu prenijeti na platno?!
Po obilasku gornjeg dijela grada, sišli smo i do prodavnica suvenira. Mama je za uspomenu kupila vezene
papuče, sestra je kupila torbicu za mobilni telefon, babu je zadivila sablja, koju je staviti kao ukras u dnevnoj
sobi, a ja sam kupio reljefnu sliku grada, postavljenu na štafelaj.
I tako, zadovoljni kupljenim suvenirima, krenuli smo dalje.
Pred sam ulazak u Mostar, na putokazu je stajalo da se desno skreće u Blagaj, grad poznat po čuvenoj
tekiji, smještenoj na samom izvoru rijeke Bune.
Dok smo došli do Blagaja i tekije koja je bila izvan njegovog centra, sunce je već dobro pržilo. Parkinzi na
prilazu tekiji bili su puni, a brujanje auta koji su dolazili i odlazili, nadjačavao je huk bistre vode, koja se kao
razigrana kosa na vjetru, kovrčala i pravila bijele slapove. Prvo smo ugledali kameni most, pa kamene
grañevine i restorane s druge strane rijeke, a tek onda istureni dio takije koja je bila sakrivena u zelenilo i
bokore rascvjetalih ruža. Visoko iznad nje, strma litica je bila kao njen čuvar i zaštitnik, a u podnožju je izvirala
rijeka Buna. Iako od kamena, litica je bila obrasla zelenilom, pa je, zajedno s vodom davala impozantan izgled
i okvir tekiji koja se smjestila u njenim njedrima.
Od samog ulaza u dvorište tekije, sve mi je izgledalo nestvarno, božanski: sklad prirode i ljudskih ruku
davali su sliku koja se ne da zaboraviti. Prvo smo pogledali tekijski ulaz koji je vrvio od šarenila, a onda
poželjeli da pogledamo i njenu unutrašnjost. Morali smo ogrnuti kecelje koje smo dobili, a žene su stavile
šamije na glavu. Hodajući po prostorijama, mislio sam da sam otišao u neki davni vijek, jer je unutrašnjost bila
popunjena antiknim stvarima, vezanih za život i rad derviša, kojima je tekija služila za molitve i boravak.
Kad smo se vratili u prizemlje, zapitao sam ko su to bili derviši i od zaposlenika koji su pazili na red i prodavali
suvenire, saznao sam da je to islamska sekta čija je glavna odlika drugačiji način molitve, od ove naše.
Kao uspomenu na posjet ovoj predivnoj grañevini i izvoru rijeke-ljepotice, pogledali smo suvenire koji su bili
u posebnoj sobi-prodavnici. Sestru je očarala torbica sa arabesknim motivom, mama je kupila keranu šamijcu,
babo je kupio Ilmihal, a ja sam vidio, naslagane jedan na drugi, crvene čohane fesove. Stavio sam jedan na
glavu i ponovo ga vratio na ostale. Iako mi se baš on svidio, odlučio sam se za jedan suvenir koji može i
koristiti: mlin za kafu. Tako ću prijateljima pokazati zašto je bosanska kafa najmirisnija na svijetu.
Pokupovali smo suvenire i izašli napolje. Mislio sam da će me zapljusnuti talas toplote vrelog hercegovačkog
kamena.
Začudo, iako u kamenu, ovdje mi nije bilo vruće. Vjerovatno zato što je vjetar koji je strujao iznad ledene
vode, rashlañivao zrak u avliji džamije, a posebno na stepeništu koje je vodilo do bistre, ledene vode. Uzeo
sam kovanu zdjelicu, zagrabio vode i napio se. Bila je bila kao rastopljeni led, ali je prijala bolje od ikakvog
sladoleda. Na tekijskoj terasi smo se odmorili, popili po hladno piće i polako krenuli do auta.
Prvo smo išli ja i babo, a sestra i mama su zastale da bi kupile još nešto u tekijskoj prodavnici. Nisam znao
šta su kupile, a nije me baš naročito ni interesovalo. Mislio sam - opet neka sestrina glupost!

To juto, kada smo krenuli u džamiju, otac me zaustavi u hodniku, i reče:
- Sine, sačekaj samo malo. Znam da nije vrijeme za bajramluke prije nego što se vratimo iz džamije,
zapravo, prije nego što nastupi Bajram, ali ovaj puta moram napraviti izuzetak - i izgubi se iza sobnih vrata.
Vraćao se s osmjehom na licu i crvenim fesom u ruci. Onda mi dade fes i reče:
- Hajde, stavi ga na glavu! Vidio sam kako ti lijepo stoji, pa sam vratio mamu da ti ga kupi i dogovorili se da ti
ga poklonimo za Bajram. Džemila, izañi da vidiš našeg ljepotana, naš ponos i mladog muslimana!

Išli smo u džamiju, gordi i s Allahovom milošću u srcu, a ja još i sa slikama u glavi: moje Bosne i
Hercegovine i njenih prelijepih gradova, ponosan što sam i ja roñen u tom dženetu na na ovom dunjaluku!

Heerlen, 21. 05. 2009.

Tatjana Debeljački (1967)
Užice / Srbija

Tatjana Debeljački, roñena 23.04.1967. godine u Užicu. Piše poeziju, kratku prozu,priće i haiku.Član
Udruženja Književnika Srbije - UKS od 2004. godine i Haiku Društva Srbije – HDS Srbije. HUSCG-
Montenegro i HDPR Croatia.Član udruženja pisaca "Poeta" 2008. Član Književnog Društva Croatia 2008.
Saveza Jugoslovenskih Književnika u Otaždžbini i Rasejanju-Beograd, Književnog kluba Jesenjin-Beograd.

Do sada sam izdala četri zbirke poezije: «KUĆA OD STAKLA» izdavač «ART» Užice, godina izdavanja
1996.; zbirka poezije «TVOJA» izdavač «NARODNA KNJIGA» Beograd, godina izdavanja 2003.; zbirka haiku
pesama «VULKAN» izdavač «Lotos» Valjevo, godina izdavanja 2004.CD Knjiga u izdanju ART+``KUCA OD



STAKLA``2005.SR-EN sa Muzikom. Branko Isaković, Grafike, Dragoljub ðuričić.AH-EH-IH-OH-UH izdavač
Poeta,Beograd 2008.

Naslovna grafika: Dragoljub ðuričić i Petar V. Arbutina:Kritika.

Poezija, haiku prvedeni su na više jezika.

O PESMO...
Juče postojah beskrajno jaka.
U ljubav zazidah želje bez nade.
Vedrinom obojih silne agonije.
Neka cveću sijaju mirisi.
Neka se pupoljci mojih radosti razvijore.
Opominjem pesmom božije kazne.
Zrela tela okreću se za nezrelim.
Dišu promenjivo, uznemireno...
Glasno odjekuju pritajena dahtanja.
Lepršavost želi da zaigra na otvorenu kartu.
Uzbudljiva nestašnost ima prodorne namere.
Golica okom golubljim perom.
Slušaj pticu u ustima, zarobljenu glasnim žicama.
Uroni u reku koja izvire u očima.
Hodam ka tvojoj lepoti kroz svet koji krase livade.
Budi se zadobijena svest bezmoralnih načela.
Pronañoh te zgrčenu od jeze,
Zaspalu na nitima mesečine.
Žrtvovanog dostojanstva.
Kasnim u svemu, zadržana prohtevima.
Nebo se otvara, razvedrava za radost.
Uznosiš se još snena i nesvesna svoje veličine
Merene vekovima.

PERO
Baš me briga za sutrašnji dan.
Ne podnosim dozivanje mog imena.
Što mi se nudi - ne tražim.
Život se gubi u traganju, troši u stvaranju.
Sve češće izostaje radost
prvog snega,
lepršavog behara,
zanosnog jorgovana,
prisustva drage osobe...
Oprostite, ali baš me briga za sutrašnji dan!
Danas, upravo danas je dan uzleta mog pera.

KNJIGA KOJA GOVORI
Želela bih da napišem knjigu koja govori.
Mojim rečima, mojim glasom.
Iz knjige bi dopirala muzika,
Zvuci večere, poziv malih grudi na noćenje.
Nečiji osmeh, prekrasan sigurno, podrugljiv možda.
U ovom pogrešnom veku.
Vreme mi uništava korice.
Knjiga je srce bez oklopa,
Sklona trzajima, krhka i nepredvidljiva.
Ko zna koliko bi dece nosilo moj lik
Samo da mogu, samo da smem
korak u iskorak da pretvorim.
Cvet sam na nepristupačnoj padini.
S one strane svih želja.
Ne možemo ubiti životinje u nama.
Oči se rañaju sa blagošću milostinje božije.
Najlepše stvari čine se tiho.
Kad bismo hteli, mogli bi i Svetim stazama.
Ali nemam više praznih stranica.
Takva je moja knjiga.


Http www.kns.ba s index

Recommended

Recommended

More Related Content

Viewers also liked

Viewers also liked (9)

More from debeljackitatjana

More from debeljackitatjana (20)

Http www.kns.ba s index