2. Када су људи почели да стварају записе, они су
најпре цртали мале сличице ствари и појава
које су желели да представе. Ови симболи се
називају пиктограми.
3. Први записи створени на овај начин потичу од
Сумераца из старе Месопотамије (данас Ирак).
Пре око 4000 година они су развили систем писања
зашиљеним штапићима у влажној глини која би,
када би се стврднула и осушила, представљала
трајни писани запис.
6. Египћани су папирус правили од беле целулозне
сржи из стабљике папирусне биљке коју су секли у
режњеве. Они су се затим постављали једни до
других и пресовали у листове.
Затим су се пресовани листови сушили на врелом
сунцу
Након сушења, по њима се могло писати
мастилом.
7. Први папир направљен је у Кини око 100. г.п.н.е
тако што су биљна влакна, најчешће од памука
и лана, потапана у воду како би се направила
пулпа.
8. Пулпа се затим преко мреже од бамбуса или
метала процеђивала од воде остављајући на
мрежи танак слој пулпе, који се затим пресовао
како би се извукао остатак воде и папир
осушио за писање.
9. Пергамент
је чврсти глатки материјал за
писање који се прави од животињске коже и
који је назив добио по свом изумитељу (краљ
Еуменес II од Пергама (197.г.п.н.е - 158.г.п.н.е).
10. Након потапања, кожа се развлачи на великом
раму и струже како би се добила глатка
површина за писање. Пергамент је у Европи
био најзаступљенији материјал за писање док
није откривена тајна производње папира око
1200. године.
13. Године 1798,. предрадник Николас Луис
Роберт, дошао је на идеју да замени спору
ручну манипулацију помоћу сита мањих
димензија - покретним ситом,које је омогућило
производњу папира у ролнама и битно
смањило производне трошкове.
14. Технологија савремене производње
папира
Основна сировина за производњу папира је
целулозни материјал који се добија механичком
и хемијском прерадом уситњеног дрвета,старог
папира или крпа.
Натапањем водом и мешањем,издвајају се
биљна влакна у облику густе каше која се
назива пулпа.
15. Папир се разликује по дебљини, тежини,
боји и храпавости,што зависи од квалитета
биљних
влакана,начина
њихове
обраде,пунила и лепка.
16. У
зависности од сировине, процес
савремене производње папира састоји се
од читавог низа механичких (откоравање,
сецкање,
брушење,
млевење,
разврставање, прочишћавање, прање
итд.) и хемијских процеса (чишћење,
кување, бељење итд.) у припреми
влакнасте масе.
17. Влакнаста маса која се у машини за израду
папира обликује у влакнасту траку, пресује,
и на посебним загрејаним ваљцима суши и
глача.
18. Основне сировине у производњи папира су
целулоза , везиво и пуниоци . Целулоза се
већином добија из дрвета четинара, чија
влакна садрже преко 50% целулозе.
памук
целулоза
лан
19. Као пуниоц у производњи папира најчешће се
употребљавају глина, каолин, талк,...
Пигменти - боје додају се у саму папирну пулпу
или каснијим умакањем у раствор боје.
Функција пуниоца је попуњавање микроскопски
ситних међупростора између целулозних
влакана
20. У савременој технологији производње
папира постоје углавном две фазе:
- Прва фаза - производња пулпе
Начин прераде зависи од врсте
сировина.Уколико се за сировину користе
крпе, њих треба пребрати, сортирати по
врсти влакна, боји, чистоћи и јачини.
Затим "одлазе" у машину за уситњавање,
па за испрашивање, и машину за прање,
где се деловањем соде,старе крпе
ослобађају масноће и прљавштине.
21. - У
другој фази, прерада полуфабриката
у финални продукт - папир - изводи се
на машини за производњу папира:
ретка каша пулпе доводи се на
бесконачну траку од металног сита,
која се полако креће и тресе између два
метална ваљка.
22. Влакна се код
трешења
испреплићу,настаје
бесконачна трака папира,
она долази још мокра међу
ваљке, који из ње истискују
воду, остатак воде уклони
се
између
бубњева
грејаних паром, прошавши
између
цилиндара
за
хлађење и евентуално
кроз уређаје за глачање.
23. Трака папира излази из машине и уколико
није посреди ротациони папир - реже у
табаке. Специјални папири имају и водени
знак, који се добија тако да се на сита
причврсте метални облици (цртежи), који
пролазећи кроз посебни систем ваљака
утисну у папир знак. На том месту је папир
тањи и прозирнији. Поред глачања, дорада
папира обухвата и евентуалне процесе
премазивања и импрегнирања.
24.
25. Ручна производња папира
Папири се израђују ручно - помоћу
правоугаоног дрвеног оквира, са финим
металним ситом које је величине и облика
будућег листа.
26. Радник би заграбио одређену количину
папирне пулпе из дрвене каце, лагано
тресући и нагињући оквир, равномерно би
поделио влакна и изазвао њихово
преплитање.
27. Већи део воде при том би изцурио кроз
сито. После тога би мокар лист папира
избацио на филц. Слагао би лист папира
на лист филца, један на други док не би
добио довољно дебео блок, који би
стављао под ручну пресу.
28. Пресовањем би истиснуо још више воде
и дао папиру равну површину, после чега
би листове папира сушио и пеглао.
29. Описани поступак се у суштини не
разликује од традиционалног кинеског
поступка познатог већ у првом веку нове
ере.
30. Карактеристика ручног папира су
неједнаки
и
истањени
рубови,
специфична структура, која зависи од
врсте сита на којем се папирна каша
цедила.
31. Папир намењен писању умакао се на
крају у раствор туткала и стипсе ради
мање упојности. Сушен је и ручно пеглан.
32. "Модерна ручна производња"
специјално
квалитетних
папира
представља унеколико модернизовану
верзију - папирна пулпа у том случају не
долази на бесконачно сито већ се цеди у
ситима
одговарајућег
формата
и
структуре те тако задржава све квалитете
класичног
ручног
папира.