SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 12
www.independent.co.uk
 Бенито Амилкаре Андреа Мусолини (итал. Benito
Amilcare Andrea Mussolini; Довија ди Предапио, 29.
јул 1883 — Донго, 28. април 1945) је
био италијански вођа од 1922. до 1943. Створио
је фашистичку државу коришћењем личне харизме,
апсолутном контролом медија и прогоном политичких
противника. Пораз у Другом светском рату је довео до
пада Мусолинија и фашистичког режима. Носио је
титулу дуче (итал. il duce - вођа).
 Италијански диктатор, државник и политичар
рођен 29. јула 1883. године у околини села
Предапио, недалеко од места Форли у
североисточној италијанској покрајини
Ромања (тада један од најсиромашнијих
крајева у Италији). Његова мајка, Роза (рођ.
Малтени) била је једна од најугледнијих
учитељица у околини. Његов отац, Алесандро,
био је ковач и предани социјалиста. Бенито је
имао брата и сестру (Армалдо и Едвига), који
су умрли веома млади. Као ученик, био је
повучено дете. Никада није плакао, нити је
пуно причао, а ретко се смејао. Више је волео
да седи у задњој клупи и чита, него да се игра с
другом децом. Као и отац, био је нагле нарави.
У разреду је увек био непослушан те је стога
избачен из интерната. Због напада ножем на
друге ученике избачен је из две школе. Од ране
младости био је окружен утицајима анархизма,
социјализма и других сличних политичких
опција. Након завршеног школовања, 1901,
добио је звање наставника и неколико месеци
је предавао у основној школи. Потом је
започео своју политичку каријеру као
радикални социјалиста.
www.biography.com
 Због немогућности да нађе стално запослење 1902. емигрира у
Швајцарску.Тамо се повезао са тамошњим социјалистима,те
повратку у Италију пропагира социјалистичке идеје.Године 1910.
постаје секретар локалног одбора социјалистичке странке и исте
године се жени са Ракеле Гвиди,са којом це имати петоро деце.У
марту 1912. је изабран за oредседника странке. Тада постаје
најутицајнији вођа италијанског социјализма.У новембру 1914.
почео је да објављује нове новине ‘’Народ Италије’’ и утемељио је
групу ‘’Фашистичка револуционарна акција’’. Почетком Првог
светског рата Мусолини је био против уласка Италије у тај рат,али
два месеца након почетка,он мења став и залаже се за улазак
Италије на страни Антанте,због чега бива избачен из странке.У
септембру 1915. је мобилисан ,али је убрзо након одласка
демобилисан због ране.
 Фашизам је прерастао у организовани политички покрет у фебруару 1919, када је
Мусолини с другим младим ратним ветеранима из Првог светског рата
основао Fasci di Combattimento. Тај националистички, антилиберални и
антисоцијалистички покрет имао је највећу подршку у нижим слојевима средње
класе. Исте године у априлу, фашисти су напали социјалисте на њиховом скупу у
Милану. Том приликом Мусолини је с још стотињак људи притворен због илегалног
поседовања оружја. Сви су из затвора пуштени већ наредни дан. Ускоро се војска и
полиција нису мешали у насилне фашистичке изгреде. Након неуспелог покушаја
да на изборима 1919. постане посланик у парламенту, то му је као представнику
деснице 1921. ипак пошло за руком. Полицијске функционере заменили су чланови
Фашистичке странке. У октобру 1922, на конгресу странке одржаном у Напуљу,
организује марш на Рим, у коме учествује 60.000 фашиста. Престрашен походом и
стањем у земљи (либерална влада није успела да заустави ширење анархије)
краљ Виторио Емануеле III поверава му мандат за састављање владе (28.
октобра 1922), те Мусолини постаје премијер. Тада почиње Мусолинијева
фашистичка диктатура, за коју је био карактеристичан страховит терор,
империјалистичка политика и укидање демократских слобода.
fascistitaly.wordpress.com
 У почетку су Мусолинију подршку пружили
посланици Либералне странке у парламенту. Уз
њихову помоћ Дуче је увео строгу цензуру и изменио
изборни закон тако да је у периоду од 1925. до 1926.
успео присвојити сву диктаторску моћ и
ликвидирати све друге политичке странке. Вешто
користећи апослутну контролу над штампом,
поступно је градио легенду о Дучеу као човеку који је
увек у праву и који је способан да реши све политичке
и економске проблеме. Захваљујући томе Италија је
ускоро постала полицијска држава. У различитим
временским размацима Мусолини је лично
преузимао вођење министарства унутрашњих
послова, спољних послова, колонија, градских
управа, војске и оружаних служби те јавних радова.
Понекад је истовремено био на челу више
министарстава, а уједно је био и председник владе.
Истовремено је био вођа свемоћне Фашистичке
странке и наоружане Фашистичке милиције. На тај је
начин успео задржати моћ у властитим рукама и
спречити појављивање било каквог супарника. Но, то
је била цена стварања режима који је био превише
централизован, неефикасан и корумпиран. До 1926. у
Италији је успостављен једнопартијски тоталитарни
режим. Већи део времена Дуче је проводио ширећи
пропаганду, било у Италији или изван ње, и ту је
његово новинарско искуство било непроцењиво.
pulse.rs
 На почетку своје владавине Мусолини се
улагивао својим финансијерима, крупним
индустријалцима, тако што је дозволио да
велике фабрике које су биле у државном
власништву пређу у приватне руке.
Међутим, 1930. кренуо је у другу крајност
стављајући индустрију под ригидну владину
контролу. Трошио је велике количине новца
на јавне радове. Ефекат његових
економских реформи, које је требало да
учине Италију економски самосталном,
довеле су до значајних поремећаја у
привредним токовима земље —
првенствено стога што је постојала
превелика концентрација тешке индустрије,
за коју Италија није имала довољно
сировина. У спољној политици Мусолини је
ускоро од пацифистичког
антиимперијалисте постао екстремно
агресивни националиста. Рани пример тога
је бомбардовање Крфа 1923. године.
www.nsreporter.rs
 Године 1935, на конференцији у месту Стреса, помогао је стварање антихитлеровског
фронта у циљу одбране независности Аустрије. Међутим, успешан освајачки рат који
је Мусолини повео против Абисиније (данашња Етиопија) у периоду од 1935. до 1936.
године, а који је био у супротности са начелима Лиге народа, изазвао је међународно
незадовољство, због чега је био принуђен да затражи подршку од нацистичке
Немачке, која је 1933. године иступила из Лиге народа. Његова интервенција (1936—
1939) у Шпанском грађанском рату на страни генерала Франка додатно је погоршала
односе са Уједињеним Краљевством и Француском. Као резултат тога, морао је
ћутке да пређе преко немачке анексије Аустрије 1938. године и комадања
Чехословачке 1939. године. На Минхенској конфренцији у јуну 1938. заузео је умерен
став залажући се за мир у Европи. Такође је тежио прикључити што већи део
југословенске обале Италији. Његов савез с Немачком је потврђен када је
склопио Челични пакт с Хитлером у априлу 1939. године. Као потпуно потчињени
партнер, Мусолини је следио нацисте у спровођењу радикалне политике која је
водила прогону Јевреја и стварању апартхејда у италијанској држави.
 Премда је 15 година био на власти и спремао Италију за рат, његове оружане снаге неспремне су
дочекале почетак Другог светског рата. Због тога је одлучио да одложи улазак Италије у рат док не буде
потпуно сигуран која ће страна победити. Тек након пада Француске у јуну 1940, надајући се да ће рат
трајати само још неколико недеља, ступио је у оружани сукоб. Његова агресија на Грчку у новембру исте
године свима је показала да није ништа учинио како би поправио катастрофално стање у италијанским
оружаним снагама. Учестали италијански порази на свим фронтовима и англо-америчко искрцавање
на Сицилију 1943. окренули су већину Мусолинијевих колега против њега на састанку Великог
фашистичког већа 25. јула 1943. То је омогућило краљу да му одузме мандат. Конституисана је нова
влада, чији председник је био маршал Бадољо. По краљевом наређењу Мусолини је ухапшен и стављен
у кућни притвор. Плашећи се могућности да би Немци могли да покушају да га ослободе, Италијани су
стално мењали место његовог боравка. Међутим, 12. септембра 1943. године немачки падобранци
извршили су десант у близини хотела „Кампо Императоре“ на планини Гран Сасо, у којем је Мусолини
био затворен, и ослободили га без иједног испаљеног метка. У припреми ове операције учествовао је
Хитлеров најспособнији командос, пуковник Ото Скорцени, који је лично допратио Мусолинија у
Берлин. Након спасавања Мусолини је на северу Италије формирао марионетску државу под
називом Република Сало. У тој творевини Мусолини се вратио својим раним социјалистичким идејама
и колективизацији. Такође је наредио ликвидацију неких фашистичких вођа који су му отказали
послушност, укључујући и свог зета, грофа Галеаца Ћана. У априлу 1945, у тренуцима када су се
савезничке снаге приближавале Милану, а немачке повлачиле из Италије, Мусолинија су заједно са
његовом љубавницом Кларом Петачи у селу Донго на језеру Комо, код места Ђулино ди Мецегра, 28.
априла 1945. ухватили италијански партизани при покушају бега у Швајцарску. Стрељан је по кратком
поступку. Наредног дана Мусолинијево тело, заједно с телима других познатих фашиста, обешено је
наглавачке у местима Комо и Милано (у јаким упориштима фашиста) како би се противници фашизма
наругали фашистима. Рат су преживели Мусолинијева супруга Ракеле с двојицом синова (Виторио и
Романо) и кћерком (Еда), удовицом грофа Ћана. Трећи син, Бруно, погинуо је у авионској несрећи.
www.b92.net
jumpingpolarbear.wordpress.com
 https://www.youtube.com/watch?v=OOv-Ncs7vQk

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

La actualidad más candente (20)

Други светски рат
Други светски ратДруги светски рат
Други светски рат
 
Svet između totalitarizma i demokratje
Svet između totalitarizma i demokratjeSvet između totalitarizma i demokratje
Svet između totalitarizma i demokratje
 
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
Kraljevina jugoslavija 1934   1941.Kraljevina jugoslavija 1934   1941.
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
 
Jugoslavija 1945 1948.
Jugoslavija 1945 1948.Jugoslavija 1945 1948.
Jugoslavija 1945 1948.
 
Genocid i holokaust
Genocid i holokaustGenocid i holokaust
Genocid i holokaust
 
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
 
Istorija - Nacizam i Fasizam- Ucenici :Luka Cvetkovic, Aleksandar Milinkovic ...
Istorija - Nacizam i Fasizam- Ucenici :Luka Cvetkovic, Aleksandar Milinkovic ...Istorija - Nacizam i Fasizam- Ucenici :Luka Cvetkovic, Aleksandar Milinkovic ...
Istorija - Nacizam i Fasizam- Ucenici :Luka Cvetkovic, Aleksandar Milinkovic ...
 
Aleksandar Karađorđević
Aleksandar  KarađorđevićAleksandar  Karađorđević
Aleksandar Karađorđević
 
Nadezda Petrovic
Nadezda PetrovicNadezda Petrovic
Nadezda Petrovic
 
фашизам
фашизамфашизам
фашизам
 
Presentacija sida - Marija Vozar
Presentacija sida - Marija VozarPresentacija sida - Marija Vozar
Presentacija sida - Marija Vozar
 
Nacizam
NacizamNacizam
Nacizam
 
Gradjanski rat jugoslovencko ratište
Gradjanski rat  jugoslovencko ratišteGradjanski rat  jugoslovencko ratište
Gradjanski rat jugoslovencko ratište
 
Holokaust
HolokaustHolokaust
Holokaust
 
Револуције 1848-1849.
Револуције 1848-1849.Револуције 1848-1849.
Револуције 1848-1849.
 
Jугословенска краљевина
Jугословенска краљевинаJугословенска краљевина
Jугословенска краљевина
 
Drugi svetski rat 1939 1941.
Drugi svetski rat 1939   1941.Drugi svetski rat 1939   1941.
Drugi svetski rat 1939 1941.
 
20.Period diktature.ppt
20.Period diktature.ppt20.Period diktature.ppt
20.Period diktature.ppt
 
Fašizam
FašizamFašizam
Fašizam
 
логори смрти
логори смртилогори смрти
логори смрти
 

Similar a Benito musolini

Svijet između dva svjetska rata
Svijet između dva svjetska rataSvijet između dva svjetska rata
Svijet između dva svjetska rataLaraJankovic
 
Јосип Броз Тито
Јосип Броз ТитоЈосип Броз Тито
Јосип Броз ТитоUcionica istorije
 
Fasizam u nemackoj
Fasizam u nemackojFasizam u nemackoj
Fasizam u nemackojmasterski
 
Eвропа и свет 1970-1991.
Eвропа и свет 1970-1991.Eвропа и свет 1970-1991.
Eвропа и свет 1970-1991.Milan Jovanović
 
17.Европа после Версаја
17.Европа после Версаја17.Европа после Версаја
17.Европа после Версајаmalicevic.sucro
 
ТРИЈУМФ СИЛА ОСОВИНА НА ПОЧЕТКУ РАТА 1939.docx
ТРИЈУМФ СИЛА ОСОВИНА НА ПОЧЕТКУ РАТА 1939.docxТРИЈУМФ СИЛА ОСОВИНА НА ПОЧЕТКУ РАТА 1939.docx
ТРИЈУМФ СИЛА ОСОВИНА НА ПОЧЕТКУ РАТА 1939.docxStojanKiriNikolic1
 
Kraljevina shs 1921 1934.
Kraljevina shs 1921   1934.Kraljevina shs 1921   1934.
Kraljevina shs 1921 1934.andjelan1
 
Uzroci raspada sfrj politika
Uzroci raspada sfrj   politikaUzroci raspada sfrj   politika
Uzroci raspada sfrj politikaseminarskid
 
Marsal josip broz tito
Marsal josip broz titoMarsal josip broz tito
Marsal josip broz titosaculatac
 
Завршетак Хладног рата
Завршетак Хладног ратаЗавршетак Хладног рата
Завршетак Хладног ратаUcionica istorije
 

Similar a Benito musolini (15)

појава фашизма,уређено
појава фашизма,уређенопојава фашизма,уређено
појава фашизма,уређено
 
Svijet između dva svjetska rata
Svijet između dva svjetska rataSvijet između dva svjetska rata
Svijet između dva svjetska rata
 
Јосип Броз Тито
Јосип Броз ТитоЈосип Броз Тито
Јосип Броз Тито
 
Fasizam u nemackoj
Fasizam u nemackojFasizam u nemackoj
Fasizam u nemackoj
 
8. razred sistematizacija gradiva.pdf
8. razred sistematizacija gradiva.pdf8. razred sistematizacija gradiva.pdf
8. razred sistematizacija gradiva.pdf
 
Eвропа и свет 1970-1991.
Eвропа и свет 1970-1991.Eвропа и свет 1970-1991.
Eвропа и свет 1970-1991.
 
17.Европа после Версаја
17.Европа после Версаја17.Европа после Версаја
17.Европа после Версаја
 
ТРИЈУМФ СИЛА ОСОВИНА НА ПОЧЕТКУ РАТА 1939.docx
ТРИЈУМФ СИЛА ОСОВИНА НА ПОЧЕТКУ РАТА 1939.docxТРИЈУМФ СИЛА ОСОВИНА НА ПОЧЕТКУ РАТА 1939.docx
ТРИЈУМФ СИЛА ОСОВИНА НА ПОЧЕТКУ РАТА 1939.docx
 
Kraljevina shs 1921 1934.
Kraljevina shs 1921   1934.Kraljevina shs 1921   1934.
Kraljevina shs 1921 1934.
 
Uzroci raspada sfrj politika
Uzroci raspada sfrj   politikaUzroci raspada sfrj   politika
Uzroci raspada sfrj politika
 
1929
19291929
1929
 
511
511511
511
 
Marsal josip broz tito
Marsal josip broz titoMarsal josip broz tito
Marsal josip broz tito
 
Adolf Hitler
Adolf HitlerAdolf Hitler
Adolf Hitler
 
Завршетак Хладног рата
Завршетак Хладног ратаЗавршетак Хладног рата
Завршетак Хладног рата
 

Más de Dragana Misic

Oslobodjenje Pozarevca.pptx
Oslobodjenje Pozarevca.pptxOslobodjenje Pozarevca.pptx
Oslobodjenje Pozarevca.pptxDragana Misic
 
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanakUros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanakDragana Misic
 
Prvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjeDragana Misic
 
Prvi srpski ustanak sa savremenicima
Prvi srpski ustanak sa savremenicimaPrvi srpski ustanak sa savremenicima
Prvi srpski ustanak sa savremenicimaDragana Misic
 
Сећања - више споменика
Сећања - више споменикаСећања - више споменика
Сећања - више споменикаDragana Misic
 
Сећања Орашац
Сећања ОрашацСећања Орашац
Сећања ОрашацDragana Misic
 
Битка на Чегру
Битка на ЧегруБитка на Чегру
Битка на ЧегруDragana Misic
 
Prvi srpski ustanak 1804 1813.
Prvi srpski ustanak 1804  1813.Prvi srpski ustanak 1804  1813.
Prvi srpski ustanak 1804 1813.Dragana Misic
 
Prvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjeDragana Misic
 
Prvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikamaPrvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikamaDragana Misic
 
Prvi srpski ustanak kultura
Prvi srpski ustanak kulturaPrvi srpski ustanak kultura
Prvi srpski ustanak kulturaDragana Misic
 
Kultura secanja na prvi srpski ustanak
Kultura secanja na prvi srpski ustanakKultura secanja na prvi srpski ustanak
Kultura secanja na prvi srpski ustanakDragana Misic
 
Kultura secanja na drugi srpski ustanak
Kultura secanja na drugi srpski ustanakKultura secanja na drugi srpski ustanak
Kultura secanja na drugi srpski ustanakDragana Misic
 
Drugi srpski ustanak secanje
Drugi srpski ustanak secanjeDrugi srpski ustanak secanje
Drugi srpski ustanak secanjeDragana Misic
 
Drugi srpski ustanak pregled
Drugi srpski ustanak pregledDrugi srpski ustanak pregled
Drugi srpski ustanak pregledDragana Misic
 

Más de Dragana Misic (20)

Porodica i ja.pptx
Porodica i ja.pptxPorodica i ja.pptx
Porodica i ja.pptx
 
Oslobodjenje Pozarevca.pptx
Oslobodjenje Pozarevca.pptxOslobodjenje Pozarevca.pptx
Oslobodjenje Pozarevca.pptx
 
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanakUros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
Uros stojanovic vii5 prvi srpski ustanak
 
Arhivska gradja
Arhivska gradjaArhivska gradja
Arhivska gradja
 
Prvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanje
 
Prezentacija
PrezentacijaPrezentacija
Prezentacija
 
Muzejski eksponati
Muzejski eksponatiMuzejski eksponati
Muzejski eksponati
 
Prvi srpski ustanak sa savremenicima
Prvi srpski ustanak sa savremenicimaPrvi srpski ustanak sa savremenicima
Prvi srpski ustanak sa savremenicima
 
Сећања - више споменика
Сећања - више споменикаСећања - више споменика
Сећања - више споменика
 
Сећања Орашац
Сећања ОрашацСећања Орашац
Сећања Орашац
 
Битка на Чегру
Битка на ЧегруБитка на Чегру
Битка на Чегру
 
Prvi srpski ustanak 1804 1813.
Prvi srpski ustanak 1804  1813.Prvi srpski ustanak 1804  1813.
Prvi srpski ustanak 1804 1813.
 
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanakPrvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak
 
Prvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanje
 
Prvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikamaPrvi srpski ustanak u slikama
Prvi srpski ustanak u slikama
 
Prvi srpski ustanak kultura
Prvi srpski ustanak kulturaPrvi srpski ustanak kultura
Prvi srpski ustanak kultura
 
Kultura secanja na prvi srpski ustanak
Kultura secanja na prvi srpski ustanakKultura secanja na prvi srpski ustanak
Kultura secanja na prvi srpski ustanak
 
Kultura secanja na drugi srpski ustanak
Kultura secanja na drugi srpski ustanakKultura secanja na drugi srpski ustanak
Kultura secanja na drugi srpski ustanak
 
Drugi srpski ustanak secanje
Drugi srpski ustanak secanjeDrugi srpski ustanak secanje
Drugi srpski ustanak secanje
 
Drugi srpski ustanak pregled
Drugi srpski ustanak pregledDrugi srpski ustanak pregled
Drugi srpski ustanak pregled
 

Último (6)

OIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptxOIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptx
 
OIR-V9.pptx
OIR-V9.pptxOIR-V9.pptx
OIR-V9.pptx
 
OIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptxOIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptx
 
OIR-V8.pptx
OIR-V8.pptxOIR-V8.pptx
OIR-V8.pptx
 
OIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptxOIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptx
 
OIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptxOIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptx
 

Benito musolini

  • 2.  Бенито Амилкаре Андреа Мусолини (итал. Benito Amilcare Andrea Mussolini; Довија ди Предапио, 29. јул 1883 — Донго, 28. април 1945) је био италијански вођа од 1922. до 1943. Створио је фашистичку државу коришћењем личне харизме, апсолутном контролом медија и прогоном политичких противника. Пораз у Другом светском рату је довео до пада Мусолинија и фашистичког режима. Носио је титулу дуче (итал. il duce - вођа).
  • 3.  Италијански диктатор, државник и политичар рођен 29. јула 1883. године у околини села Предапио, недалеко од места Форли у североисточној италијанској покрајини Ромања (тада један од најсиромашнијих крајева у Италији). Његова мајка, Роза (рођ. Малтени) била је једна од најугледнијих учитељица у околини. Његов отац, Алесандро, био је ковач и предани социјалиста. Бенито је имао брата и сестру (Армалдо и Едвига), који су умрли веома млади. Као ученик, био је повучено дете. Никада није плакао, нити је пуно причао, а ретко се смејао. Више је волео да седи у задњој клупи и чита, него да се игра с другом децом. Као и отац, био је нагле нарави. У разреду је увек био непослушан те је стога избачен из интерната. Због напада ножем на друге ученике избачен је из две школе. Од ране младости био је окружен утицајима анархизма, социјализма и других сличних политичких опција. Након завршеног школовања, 1901, добио је звање наставника и неколико месеци је предавао у основној школи. Потом је започео своју политичку каријеру као радикални социјалиста. www.biography.com
  • 4.  Због немогућности да нађе стално запослење 1902. емигрира у Швајцарску.Тамо се повезао са тамошњим социјалистима,те повратку у Италију пропагира социјалистичке идеје.Године 1910. постаје секретар локалног одбора социјалистичке странке и исте године се жени са Ракеле Гвиди,са којом це имати петоро деце.У марту 1912. је изабран за oредседника странке. Тада постаје најутицајнији вођа италијанског социјализма.У новембру 1914. почео је да објављује нове новине ‘’Народ Италије’’ и утемељио је групу ‘’Фашистичка револуционарна акција’’. Почетком Првог светског рата Мусолини је био против уласка Италије у тај рат,али два месеца након почетка,он мења став и залаже се за улазак Италије на страни Антанте,због чега бива избачен из странке.У септембру 1915. је мобилисан ,али је убрзо након одласка демобилисан због ране.
  • 5.  Фашизам је прерастао у организовани политички покрет у фебруару 1919, када је Мусолини с другим младим ратним ветеранима из Првог светског рата основао Fasci di Combattimento. Тај националистички, антилиберални и антисоцијалистички покрет имао је највећу подршку у нижим слојевима средње класе. Исте године у априлу, фашисти су напали социјалисте на њиховом скупу у Милану. Том приликом Мусолини је с још стотињак људи притворен због илегалног поседовања оружја. Сви су из затвора пуштени већ наредни дан. Ускоро се војска и полиција нису мешали у насилне фашистичке изгреде. Након неуспелог покушаја да на изборима 1919. постане посланик у парламенту, то му је као представнику деснице 1921. ипак пошло за руком. Полицијске функционере заменили су чланови Фашистичке странке. У октобру 1922, на конгресу странке одржаном у Напуљу, организује марш на Рим, у коме учествује 60.000 фашиста. Престрашен походом и стањем у земљи (либерална влада није успела да заустави ширење анархије) краљ Виторио Емануеле III поверава му мандат за састављање владе (28. октобра 1922), те Мусолини постаје премијер. Тада почиње Мусолинијева фашистичка диктатура, за коју је био карактеристичан страховит терор, империјалистичка политика и укидање демократских слобода.
  • 7.  У почетку су Мусолинију подршку пружили посланици Либералне странке у парламенту. Уз њихову помоћ Дуче је увео строгу цензуру и изменио изборни закон тако да је у периоду од 1925. до 1926. успео присвојити сву диктаторску моћ и ликвидирати све друге политичке странке. Вешто користећи апослутну контролу над штампом, поступно је градио легенду о Дучеу као човеку који је увек у праву и који је способан да реши све политичке и економске проблеме. Захваљујући томе Италија је ускоро постала полицијска држава. У различитим временским размацима Мусолини је лично преузимао вођење министарства унутрашњих послова, спољних послова, колонија, градских управа, војске и оружаних служби те јавних радова. Понекад је истовремено био на челу више министарстава, а уједно је био и председник владе. Истовремено је био вођа свемоћне Фашистичке странке и наоружане Фашистичке милиције. На тај је начин успео задржати моћ у властитим рукама и спречити појављивање било каквог супарника. Но, то је била цена стварања режима који је био превише централизован, неефикасан и корумпиран. До 1926. у Италији је успостављен једнопартијски тоталитарни режим. Већи део времена Дуче је проводио ширећи пропаганду, било у Италији или изван ње, и ту је његово новинарско искуство било непроцењиво. pulse.rs
  • 8.  На почетку своје владавине Мусолини се улагивао својим финансијерима, крупним индустријалцима, тако што је дозволио да велике фабрике које су биле у државном власништву пређу у приватне руке. Међутим, 1930. кренуо је у другу крајност стављајући индустрију под ригидну владину контролу. Трошио је велике количине новца на јавне радове. Ефекат његових економских реформи, које је требало да учине Италију економски самосталном, довеле су до значајних поремећаја у привредним токовима земље — првенствено стога што је постојала превелика концентрација тешке индустрије, за коју Италија није имала довољно сировина. У спољној политици Мусолини је ускоро од пацифистичког антиимперијалисте постао екстремно агресивни националиста. Рани пример тога је бомбардовање Крфа 1923. године. www.nsreporter.rs
  • 9.  Године 1935, на конференцији у месту Стреса, помогао је стварање антихитлеровског фронта у циљу одбране независности Аустрије. Међутим, успешан освајачки рат који је Мусолини повео против Абисиније (данашња Етиопија) у периоду од 1935. до 1936. године, а који је био у супротности са начелима Лиге народа, изазвао је међународно незадовољство, због чега је био принуђен да затражи подршку од нацистичке Немачке, која је 1933. године иступила из Лиге народа. Његова интервенција (1936— 1939) у Шпанском грађанском рату на страни генерала Франка додатно је погоршала односе са Уједињеним Краљевством и Француском. Као резултат тога, морао је ћутке да пређе преко немачке анексије Аустрије 1938. године и комадања Чехословачке 1939. године. На Минхенској конфренцији у јуну 1938. заузео је умерен став залажући се за мир у Европи. Такође је тежио прикључити што већи део југословенске обале Италији. Његов савез с Немачком је потврђен када је склопио Челични пакт с Хитлером у априлу 1939. године. Као потпуно потчињени партнер, Мусолини је следио нацисте у спровођењу радикалне политике која је водила прогону Јевреја и стварању апартхејда у италијанској држави.
  • 10.  Премда је 15 година био на власти и спремао Италију за рат, његове оружане снаге неспремне су дочекале почетак Другог светског рата. Због тога је одлучио да одложи улазак Италије у рат док не буде потпуно сигуран која ће страна победити. Тек након пада Француске у јуну 1940, надајући се да ће рат трајати само још неколико недеља, ступио је у оружани сукоб. Његова агресија на Грчку у новембру исте године свима је показала да није ништа учинио како би поправио катастрофално стање у италијанским оружаним снагама. Учестали италијански порази на свим фронтовима и англо-америчко искрцавање на Сицилију 1943. окренули су већину Мусолинијевих колега против њега на састанку Великог фашистичког већа 25. јула 1943. То је омогућило краљу да му одузме мандат. Конституисана је нова влада, чији председник је био маршал Бадољо. По краљевом наређењу Мусолини је ухапшен и стављен у кућни притвор. Плашећи се могућности да би Немци могли да покушају да га ослободе, Италијани су стално мењали место његовог боравка. Међутим, 12. септембра 1943. године немачки падобранци извршили су десант у близини хотела „Кампо Императоре“ на планини Гран Сасо, у којем је Мусолини био затворен, и ослободили га без иједног испаљеног метка. У припреми ове операције учествовао је Хитлеров најспособнији командос, пуковник Ото Скорцени, који је лично допратио Мусолинија у Берлин. Након спасавања Мусолини је на северу Италије формирао марионетску државу под називом Република Сало. У тој творевини Мусолини се вратио својим раним социјалистичким идејама и колективизацији. Такође је наредио ликвидацију неких фашистичких вођа који су му отказали послушност, укључујући и свог зета, грофа Галеаца Ћана. У априлу 1945, у тренуцима када су се савезничке снаге приближавале Милану, а немачке повлачиле из Италије, Мусолинија су заједно са његовом љубавницом Кларом Петачи у селу Донго на језеру Комо, код места Ђулино ди Мецегра, 28. априла 1945. ухватили италијански партизани при покушају бега у Швајцарску. Стрељан је по кратком поступку. Наредног дана Мусолинијево тело, заједно с телима других познатих фашиста, обешено је наглавачке у местима Комо и Милано (у јаким упориштима фашиста) како би се противници фашизма наругали фашистима. Рат су преживели Мусолинијева супруга Ракеле с двојицом синова (Виторио и Романо) и кћерком (Еда), удовицом грофа Ћана. Трећи син, Бруно, погинуо је у авионској несрећи.