рад ученика

1. Други српски устанак
24. април 1815. — 26. јул 1817.
Ђурђица Јовановић II7
Паја Јовановић “Други српски устанак”,
налази се у Народном музеју у Београду

2. • После пропасти Првог српског устанка, српски народ се
нашао у горем положају. Турци су настављали са
убијањем људи, паљењем села и малтретирањем.
Многе српске породице су побегле преко границе
у Срем и Банат.
• Заједно са народом коме су стајали на челу, Турцима су
се предале неке војводе и кнезови из Првог српског
устанка: Глигорије Радоичић, Милош Обреновић, Лазар
Мутап, Арсеније Лома, Милић Дринчић, Павле
Пљакић и Станоје Главаш.
• У Београду је успостављена власт Сулејман-паше
Скопљака. Почетак његове власти је обележен терором,
насилним скупљањем оружја, суровим утеривањем
феудалних обавеза. Оваква ситуација је изазвала
поновно појављивање хајдука, који су и даље
одржавали ратно стање у земљи.

3. • Упркос обавезама који су за Турке
произилазиле из осме тачке Букурешког
мира (1812), турска управа у Србији је даље
наставила са дахијским начином владавине,
насиљем, националним угњетавањем и
економском експлоатацијом.
• Хаџи Проданова буна је била српска побуна
из 1814. против турског терора. На челу буне
је био Хаџи Продан Глигоријевић. Буна се
завршила победом Турака, а велику улогу у
њеном гушењу је имао Милош Обреновић,
вођа Другог српског устанка и кнез Србије.
• Сем хаџи Продана, у буни није учествовао
ниједан војвода из Првог устанка, док је
неколико и помагало Турцима.
Хаџи-Продан Глигоријевић
Хаџи–Проданова буна

4. • Милош Обреновић је одбио понуђено вођство,
изговарајући се на неприпремљеност, недостатак
оружја и непогодно годишње доба. Међутим,
понудио је везиру Сулејман-паши своју помоћ за
гушење буне, уз обећање да ће бити опроштено
свакоме учеснику буне који се преда, изузев хаџи
Продана и његове браће.
• После смирења буне није поштовано везирово
обећање дато Милошу Обреновићу; из
побуњених нахија покупљено је око 300
истакнутих људи и у синџирима одведено
у Београд где су погубљени или набијени на
колац.
• Хаџи-Продан Глигоријевић је побегао у Аустрију.
• Ова буна је била увод у Други српски устанак.

5. • Други српски устанак представља другу
фазу Српске револуције (по неким историчарима
трећу, уколико се у револуционарне активности
рачуна и Хаџи-Проданова буна из 1814. године)
против Османског царства, која је избила кратко
по окончању Првог српског устанка.
• За разлику од Првог устанка, Други српски
устанак је од почетка био уперен против легалне
власти, коју је представљао Сулејман-паша.
Устанак

6. • На народном збору у Такову 23. априла 1815. године
за вођу устанка изабран је Милош Обреновић.
• Априла 1815. године почела је Кнез-Милошева буна
против београдског Сулејман-паше Скопљака,
устанички покрет убрзо је захватио и већи део
Београдског пашалука.
• Веће борбе вођене су на Љубићу (код Чачка), код
Пожаревца и на Дубљу (у Мачви). У тим борбама
устаници су победили. После првих устаничких успеха,
Турска је пристала на преговоре, јер се плашила
интервенције Русије, заведена је заједничка српско–
турска управа.
Таковски сабор

7. Милош Обреновић,
аутор Павел Ђурковић

8. • Повластице које су добијене споразумом (скупљање
данка од стране Срба, обезбеђење од злоупотребе
спахија и других турских чиновника, постављање
кнезова по нахијама, основање Народне
канцеларије у Београду...) давале су Србима извесну
самоуправу, али они су захтевали да добију пуну
аутономију ослањајући се на одредбе Букурешког
уговора. У тој борби за аутономију Србима је
помогла Русија.
Крај устанка

9. Последице
• После победе Русије над Турском, Једренским
миром 1828. године, решено је и српско
питање. Издата су два нарочита султанова
писма - хатишерифи 1830. и 1833. године,
којима су се потврђивала самоуправна права
кнежевине Србије

10. Хатишериф из 1830. године
• Султан је био принуђен да Хатишерифом из 1830.
године призна Србији потпуну унутрашњу аутономију.
• Свечано је објављен на Ташмајдану, у Београду. Био је
то највећи успех кнеза Милоша у борби за српска
национална права. Имао је дванаест тачака.
• Новим султановим Хатишерифом из 1833. године,
одредбе о аутономији су прецизиране и допуњене.
Хатишериф из 1833. године

11. Кнежевина Србија 1833. године

12. Музеј Другог српског устанка у Такову

13. Централна прослава 50 година Другог српског устанка 1865. године,
главни организатор прославе био је кнез Михаило Обреновић