1. Egejska umetnost
je najstarija umetnost nastala na tlu Evrope, na obali Egejskog mora. Egejska kultura se nalazi na nekoliko
podrucja sa izvesnim razlikama. Tako razlikujemo
- Kikladska kultura (ostvra Egejskog mora)
- minojska kultura (Krit, nazvana po kritskom kralju Minosu)
- heladsko-mikenska kultura (grcko kopno)
Egejska civilizacija bila nam je poznata iz Homerovih epova (Ilijadi, Odiseji). Arheolog Hajnrih Sliman
zaputio se u Troju, Artur Evans na Krit da bi potvrdili tacnost ovih prica. Tada je otkriveno postojanje
egejske kulture. Egejska kultura je trece veliko kulturno podrucje Starog sveta. Osim toga, ona je bila most
koji je spajao kulturu Egipta sa Grckom.
Kikladska umetnost
nastala je na ostvrima Kikladskog arhipelaga. Njeni stanovnici bavili su
se trgovinom pa se tu nalaze mnogi predmeti kritskog, anadolskog,
mikenskog porekla. Najvaznija nalazista su Milos, Siros, Amorgos,
Paros, Andros, Naksos. Deli se u tri
hronoloske faze - ranu, srednju i
poznu. Izdvajaju se kikladski idoli
u mermeru. Danas bi delovali kao
moderna skulpture stilizovanih i
sazetih
oblika.
Uglavnom
predstavljaju nagu zensku figuru
u stojecem stavu, skrstenih ruku
na grudima. Pretpostavlja se da simbolizuju majku
plodnosti. Velicine idola variraju, od onih
santimetarskih do prirodne velicine. Kikladski vajari su stvorili prve zenske
aktove u prirodnoj velicini. Najpoznatiji je idol iz Amorgosa, visine 76cm.
Poznati su i po vazama od keramike i metala sa naslikanim ribama, oktopodima, cvecem,
stilizovanim liscem, sa puno maste u crtezu i boji.
Minojska kultura
je najbogatija i najneobicnija kultura koja se razvijala na ostrvu Krit koji je naseljen jos iz
neolita. Stara kritska kultura dobija poseban znacaj u “minojsko doba” kad Krit postaje najvaznije kulturno
srediste Mediterana. Za Grke Krit je kolevka religije i umetnosti. Po legendi Zevs je rodjen na Kritu.
Najznacajniji grad je Knosos, gde je 9 godina vladao Minos koji je smeo da razgovara sa Zevsom. Pored
Knososa su Festos i Malija karakteristicnih asimetricnih osnova i sa velikim palatama. Skoro nista nije
sacuvano jer su sve tri palate razorene u isto vreme oko 1700god pre n.ere. U 20.tom veku je minojsku kulturu
ponovo otkrio Artur Evans. Sve sto imamo od minojske kulture stvoreno je u periodu od 1600-1450te godine.
Arhitektura
Krita poznata je samo po rusevinama palata. Glavni principi Kritske arhitekture poticu iz Male Azije, a veoma
su slicne asirskim i vavilonskim palatama.
Palata u Knososu nazvana Minosova palata je bila najveca i pominje se kao Minotaurov lavirint jer se
sastojala od tako mnogo prostorija razudjeno postavljenih. Prema legendi hodnici su bili toliko zamrseni da je
onaj ko jednom udje ne moze da nadje izlaz. Ali grcka legenda kaze da je Tezej, sin kralja Egeja, uz pomoc
lepe Arijadne, kceri kralja Minoja, uspeo da ubije cudovisnog bika i izadje uz pomoc klupka koje mu je ona
dala. Mnoge pisarnice, radionice ukazuju da palata nije bila samo kraljevska rezidencija vec je sluzila i
trgovackim i administrativnim poslovima. Palata je imala niske tavanice, tako da sveukupno nije bila narocito
visoka, a mnogobrojne terase stepenista i predvorja cinile su je prijatno otvorenom. Sredisnje mesto je veliko

2. dvoriste, oko koga su se nalazile mnoge prostorije. Tu su se odrzavale razne sportske igre, skupovi,
svecanosti.
Palata u Maliji
Palata u Festosu, sacuvana je druga verzija ove palate jer je prva srusena od zemljotresa. i ovde su prostorije
poredjane oko sredisnjeg dvorista u cijem se dnu nalazi stambeni deo sa manjim dvoristem i peristilom.
Prestona dvorana nalazila se na zapadu, i do nje se dolazilo sirokim stepenistima.
Stub se koristi i igra znacajnu ulogu u podupiranju tavanice. Stablo je ili okruglo od drveta, usadjeno u stopu
od kamena ili kameno sa stopom, stablom i kapitelom. Karakteristicno je da se stablo uvek siri navise.
Karakteristike
- monumentalnost se postize ne velicinom objekata, vec smisljenom kompozijom i skladnim odnosima velikih
i malih masa, kvalitetom materijala, naglasavanjem nekih delova prostora ili arhitektonskih oblika, isticanjem
kolonada stubova nasuprot mirnim zidovima u istoj prostoriji.
- teznja ka vecoj udobnosti i intimnosti pojedinim odaja, razvijena osecanja za dekoraciju enterijera i zidova
- komponovanje plana i spoljnjeg izgleda palata u kojem simetrija ne igra bitnu ulogu. Simetrija se ne koristi u
celini plana gradjevine ali je nekad ima u pojedinim prostorijama. Kritske palate su uvek u skladu sa prirodom
terena i okoline.
-u sredistu palate je pravougaono dvoriste oko koga su grupisane nesimetricno postavljene prostorije.
Slikarstvo
Velika paznja se posvecuje ukrasavanju unutrasnjih zidova. Oni su ukrasavani
bojenom i gledjosanom keramikom i oblaganjem drvetom i metalom.
Najznacajnija tehnika je fresko-dekoracija. Motivi za ukrasavanje su
geometrijski, biljni i figuralni. Oblici su stilizovani ali dosta realisticni. U
koloritu dominiraju crvena, ultramarin i svetloplava, zatim oker, mrka, bela i
zelena. Crna se koristila za naglasavanje kontura i bojenje pramenova kose.
Zidno slikarstvo Krita govori mnogo o izgledu ljudi, navikama, nacinu
odevanja, nacinu zivota, materijalnom i duhovnom zivotu. Ljubav prema
prirodi, sloboda pokreta, lepota nagog ljudskog tela su bile cesta inspiracija.
Minojske zidne slike bile su toliko orginalne i bogate da na takvu mastovitost
nismo naisli sve do tad. Cesti motivi su prikazi podvodnog sveta i delfina.
Tri gracije
Freska toreadora - je pravo remek delo, predstavljena je cirkuska scena sa
bikom u pokretu ustremljen na ljudsku figuru koja ga hvata za rogove. Prizor je
izuzetno zivotan i veseo. Najveca i najdinamicnija zidna slika do danas
otkrivena.
Skulptura
Vajarskih dela na Kritu je jako malo sacuvano, osim neke sitne plastike koje su
bile vrlo bliske stilu zidnog slikarstva. Figurine zena se najvise
isticu. Religiozni zivot Minojaca je jako tesko odrediti. Ono
sto znamo jeste da je glavno bozanstvo bilo zenskog roda blisko majci ili boginji plodnosti.
Kricani nisu imali hramovi a kultne statue su bile retke, tj. jos uvek nije sigurno u kom
svojstvu su pravljene. Zmijska boginja je napoznatija statua i po lepoti i po znacenju. Naime
nekoliko paradoksa vezano je za ovu statuu. Prvo zmija na Kritu nema, tako da je ovaj kult
zmije sigurno importovan a s druge strane nigde u svetu sem na Kritu nema zmijskih boginja.
Figura je predstavljena u stojecem polozaju, fronatalno, kako drzi u obe ruke po jednu zmiju. Oko njenog
struka i grudi su joj takodje obmotane zmija. Takav polozaj i najvise krupne oci podsecaju na Mesopotamsku
umetnost. Grudi su obnazene, struk uzak a kukovi naglaseni. Ne zna se sa sigurnoscu da li je u pitanju
bozanstvo ili mozda kraljica u nekom obrednom plesu. U svakom slucaju zmije su simbol besmrtnosti pa
mozda treba traziti objasnjenje u tome.

3. Keramika Keramika je bila najrazvijenija od svih grana primenjene umetnosti. Kritska grcarija je bila cuvena
po svom tehnickom savrsenstvu i dinamicnom spiralnom ornamentu. Moze se pratiti razvoj kritske keramike.
Sudeci po ornamentici najraniji su oni gde dominiraju jednostavni linearni i spiralni ornamenti urezani u
povrsinu. Njih zamenjuju sudovi sa bojadisanim ukrasima koji dozivljavaju procvat za vreme kameras stila.
Za vreme naturalistickog perioda razne robe, oktopodi, ptice i cvece je bilo uobicajeno.
Vaza sa oktopodom
Vaza zetelaca iz Hagija Trijade od steatita, prikazuje
povorku vitkih, misicavih mladica obnazenih do pojasa
kako nose grabulje kose i drugo orudje. Sasvim verovatno
je predstavljen neki praznik zetve jer je cela slika u jakom
veselom raspolozenju. Prisutna su tri pevaca koje
predvodi cetrvti horovodja. Da pevaju iz sveg glasa vidi
se kako im se grudi nadimaju i kako im se rebra ocrtavaju
na odeci. Ovakva sloboda i opcinjenost radom i ocevidna
veselost vidimo pre toga na slici za vreme Amenhotepa
(radnici nose balvan).
Krcag sa siskom, kameras stil
*Oko 1400 godina pre nove ere Knosos je unisten (tokom najezde ili nekom prirodnom
katastrofom). Centar Egejske kulture se prenosi na Peloponez, gde je vekovima trajala
Mikenska umetnost.
Mikenska umetnost
Mikena je prva velika kultura na samom tlu Evrope. Ona je jedan od najstarijih grckih
gradova a svu slavu dozivela je u tkz. Homerovo vreme, kad je Agamemnon vodio rat
protiv Trojanaca. Hajnrih Sliman, nemacki arheolog u XIX veku pocinje iskopavanja Mikene i Troje. Glavni
centri ove kulture bili su Mikena, Tirins i Arg.
Grad Mikena je opasan viskoim zidinama koje su po legendi izgradili kiklopi. U grad se ulazilo na dvoja vrata
od kojih su glavna – Lavlja vrata iznad nadvratnika imaju dekorativni reljef koji prikazuje dva lava i između
njih sveti stup, tezak 30tona. Njihova je uloga cuvara kapija. Nedaleko od ulaza se nalazi omeđeni prostor s
grobovima Mikenskih vladara. Oko 1600godine pre n.ere pocinju da sahranjuju pokojnike u dubokim
grobnicama u obliku okna, a malo kasnije u kamene komore-kosnice. U Mikeni je pronađeno 9 grobnica
pokrivenih “kupolom” od kojih je najpoznatija Atrejeva riznica, koja se smatra toliko znacajnom gradjevinom
da su je nazvali riznicom a ne grobnicom. Atrejeva riznica (oko 1400. pr. Kr.) napravljena je u brdu, a od
njega vodi dugački hodnik-dromos do glavne kružne prostorije. Iz nje se ulazi u manji prostor, verovatno
riznicu. Uocava se Egipatski obicaj da se sa umrlim u grobnicu unesu i razni predmeti koji su mu pripadali. A
pronadjene su i zlatne maske pokojnika sto je ocigledan egipatski uticaj.
2 zlatna pehara iz groba u Vafiju – scena hvatanja i vezivanja bika. Pitanje je da li je ovaj motiv Minojskog
izvora ili Mikenskog.
Mikenske grobnice su najbogatija nalazista predmeta od arheoloskog znacaja.
Arhitektura
Mikenska arhitektura cuvena je po gigantskim zidovima i dobro utvrdjenim dvorcima. Ova umetnost za
razliku od Kritske nije tako slobodna. Sama velicina utvrdjenja govori da Mikenci nisu ziveli mirnim zivotom
i da su neprekidno strahovali od sledeceg napada. Prvi put srecemo megarone iz kojih ce se kasnije izroditi
grcki hram. Pravougaonog oblika sa otvorenim ognjistem na sredini a u njega se ulazilo kroz otvoreni trem sa
stubovima. Sama palata je bila sastavljena od niza megarona povezanih hodnicima, tremovima i dvoristima.
Najveci megaron je bio glavna dvorana gde je ziveo kralj. Unutrasnji zidovi su bili prekriveni ornamentalnim
ili figuralnim kompozicijama. Figuralne kompozicije prikazuju scene iz lova i rata (sto nema kod Kricana).
Motiv dekoracije su uglavnom geometrijske ili stilizovane biljke. Znacajne su bile i fresko-dekoracije.

4. Nisu pronadjeni nikakvi tragovi mikenskih hramova. Medjutim u samim palatama su se nalazili manji oltari.
Mikenski panteon bio je mesavina minojskog, grckog, maloazijskog a i bogovi su se stalno menjali ili spajali.
Statua “tri boznastva” od slonovace prikazuje dve zene u klececem stavu, cvrsto sjedinjene, paze jedno dete
koje im je krilu. Ili je u pitanju porodicna predstava tri generacije ili siroko rasprostranjen mit o bozanskom
detetu koje je majka ostavila, pa su ga odgajile nimfe. Zanimljivo na ovoj skulpturi nije medjutim motiv
njenog stvaranja vec toplo osecanje prisnosti koje prvi put vidimo u starim kulturama. (Narocito retko na
skulpturama).
Ponovljene invazije severno-grčkog naroda Dorana dovelo je do uništenja Mikenske kulture, ali iz haosa koji
je nastupio postupno su izronile malene države, svaka s gradom u središtu; kao što su Atena
(polis), Sparta ili Korint, stvorile su visoku kulturu antičke Grčke.
Troja
Hajnrih Sliman je otkrio Troju grad u Maloj Aziji koji se razvijao uporedo sa Mikenom a zaustavlja se naglo
nakon poraza u ratu sa Mikencima. 1873.godine otkrio je riznicu sa oko 9000 razlicitih zlatnih predmeta. Bio
je ubedjen da je otkrio Prijamovo blago, medjutim ono je bilo jos starije. Nastavljena su istrazivanja i nakon
njegove smrti. U Troji imamo 9 kulturnih slojeva, od 2300 godine do 4veka pre nove ere. Najinteresantniji
nam je drugi (savremenik Kritske kulture) i sesti sloj(Prijamova troja). Mnogo kasnije pronadjeno je i
Prijamovo blago.