1. ISSN 145-98523

3. СИНДИКАЛНИ 1
ПУЛС
Очекујемо ваше прилоге,
сугестије и критике
Уредништво «Синдикалног пулса»
РЕЧ УРЕДНИКА
PO[TOVANI
Познато нам је колико је важно да синдикат са послодавцем потпише колективни уговор и на тај начин регу­
лише права из рада и по основу рада.
Управо из тог разлога удовољили смо вашим захтевима, који су стигли у нашу редакцију, и једна од тема овог
броја је колективни уговор, односно вештина преговарања.
Овим путем вас још једном подсећамо да је Влада, мимо Социјално-економског савета и без социјалног
дијалога, сачинила предлог Закона о пензијском и инвалидском осигурању који је погубан за све генерације.
Морамо се удружити и супроставити овом нехуманом и ригорозном закону.
Зато, када Вас синдикат позове - одазовите се позиву да изађемо на протест - само сложно ћемо послати
јасну поруку.
НЕЋЕ ПРОЋИ!
Ваше прилоге, предлоге, сугестије и критике шаљите на адресу:
Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина
- ЗА СИНДИКАЛНИ ПУЛС -
Булевар Михајла Пупина 24, 21000 Нови Сад
или електронском поштом на:
puls@sindikat-ns.org.rs
Оснивач: Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина
Председник Градског већа: Драго Ђокић
Редакција: Нада Видовић, Зора Веселиновић, Драгиња Бејатовић
Лектор: Вера Василић
Адреса: Булевар Михајла Пупина 24, Нови Сад, тел. 021/456-290, 55-77-77,
url: www.sindikat-ns.org.rs e-mail: gradsko.vece@ssssns.com, sekretar@ssssns.com
Издаје и штампа: Фељтон д.о.о. Графичко-издавачко предузеће са п.о. Нови Сад,
Стражиловска 17, тел. 021/66-22-867, 424-527
CIP - каталогизација у публикацији, Библиотека Матице српске, Нови Сад
COBISS.SR.ID 181580807

4. 2 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
RAD NA CRNO
Користећи као изговор светску економску кризу послодавци запошљавају раднике у неформалној
економији, не плаћајујући доприносе ПИО. Лоша приватизација која је донела бројне стечајеве,
пропаст фирми и велик број предузећа у блокади главни су узрочници што су радници нашли
«спас у сивој економији»
У Србији је рад на црно у вре­ пре свега примену и поштовање Србије, и који стварају нелојалну
ме економске кризе процветао, закона, овај проблем ће бити део конкуренцију у привреди, уоча­
а 2009. године је готово 600.000 наше свакодневице. ва се најслабија карика управо у
људи прешло у илегалне токове Ипак, радници који раде код так­ сегменту где се тај однос између
пословања. У Србији званично вих послодаваца ретко одлучују радника и послодаваца контро­
ради 1,8 милиона, док се у анке­ да такав рад пријаве инспекцији лише.
ти о радној снази изјаснило чак рада с обзиром да им је то једини Инспекцијским надзорима
2,6 милиона да нешто раде и извор прихода. утврђена је појава великог
зарађују новац. Велик број људи За рад на црно се регрутују броја случајева да послодавци
у Србији ради на црно, а то је најчешће млади, неквалификова­ организују производну делатност
притисак који не би издржале ни ни радници, највише до средње у подрумима, гаражама, при­
најјаче светске економије. стручне спреме, запослени без ватним кућама, тако да је так­
Такође, послодавци редовних зарада, незапосле­ ву делатност тешко открити. На
злоупотребљавају институцију ни старији од 40 година живота, таквим објектима нема никаквих
пробног рада који користе као корисници социјалне помоћи и натписа нити других ознака, а
могућност ангажовања лица новчаних накнада. Иако су по­ улазак у просторије где се одвија
без заснивања радног одно­ слови које ова лица обављају делатност спречен је обавезним
са, истичући да је неопходно да најчешће високоризични, тешко псима чуварима, микрокамера­
се пре закључивања уговора о их је пронаћи јер у великом броју ма, интерфонима и катанцима.
раду увере да ли ангажовано случајева између овако анга­ У таквим просторијама најчешће
лице задовољава све потребне жованог радника и послодавца се шије, израђује обућа, праве
критеријуме. постоји спрега. столарија, пластични производи
Поред рада на црно ту су и Најмање једна петина рада на или одвија неки други вид мини-
плаћање „на руке“, нелојална црно припада естрадној делатно­ производње и радно ангажована
конкуренција и избегавање сти. Удружење естрадних уметни­ лица раде на црно.
плаћања пореза и доприноса и у ка је изнело податак да се по ос­ ЈУЖНОБАЧКИ ОКРУГ
сродно-зависним делатностима нову “музичког динара” за порезе Након обављеног разговора са
(угоститељство, туризам и сл.) и доприносе уплаћује једна пети­ начелницом инспекције рада
као пратеће појаве овог друштве­ на овог износа, тј. око 1.000.000 €, Јужно бачког округа добијени су
ног зла. годишње, а да се буџет оштећује следећи подаци.
Решавање овог проблема негде и сваке године за више од 5 мили­ На подручју Новог Сада и Јужно
некад морамо почети. Не можемо она евра. Бачког округа, у 2010. години,
чекати европски животни стан­ ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР укупно је запослено 19 инспекто­
дард да бисмо кренули у обрачун У целој Србији ради свега 329 ин­ ра који када би, по речима начел­
са овом проблемом који постаје спектора рада, па испада да их нице, обилазили сва регистро­
масовна појава и структурни про­ је у периоду друштвене имовине вана предузећа на територији
блем који прети социјалном миру у многим регионима било више Јужнобачког округа, на први у
и будућности. Ово је темпирана него што их је данас у време низу би се вратили након 17 го­
бомба за друштво и државу. И у приватизације и тржишне привре­ дина. Овај податак јасно говори
развијеним западним земљама де. Евидентно је да се и држава о недовољном броју инспектора
постоји рад на црно, али само у према овој служби не односи на који отвара могућност драстичног
облику инцидентних случајева, а прави начин; присутни су пробле­ кршења законских одредаба на
сам животни стандард је после­ ми кадрова, простора, опреме, терену као и неадекватних мера
дица смањења рада на црно. овлашћења и др. У зачараном заштите.
Јасно је да власт не жели да уђе кругу, почев од радника “на црно”, За 2009. годину подаци показују
у обрачун са радом на црно јер он њихове немогућности да буду да је у 3.827 пријављених објеката
представља социјални вентил, пензионо, социјално и здравстве­ где је ушла, надлежна инспекција
људи морају некако да се снала­ но осигурани, немогућности да наишла на укупно 5.879 лица за­
зе и да траже начин да преживе уживају и друге привилегије које течених на раду, од којих је 343 је
у ситуацији када свакодневно остварују запослена лица, пре­ радило на црно (6%).
остају без посла. Све док држава ко послодаваца који оштећују У 2010. години од 1.400 надзора
не обезбеди начине за покретање државу за енормне суме новца у пријављеним објектима затече­
производње, малог бизниса, а које су итекако потребне буџету но је на раду 5.471 лица, од којих

5. СИНДИКАЛНИ 3
ПУЛС
је 158 лица радило на црно. већи; такође сваки оглас продаје статистику број радника у АП
Укупан број анонимних пријава је који је омогућен путем писаних и Војводини који ради без писменог
био 98, а у графичком приказу се електронских медија се слобод­ уговора о запослењу, у односу на
прилаже и који је најзаступљенији но може навести као продаја на број запослених, је следећи:
вид саме пријаве инспекцији за црно јер се примопредаја одвија - У предузећима и установама
рад од стране запослених. на договореној локацији тј. на 1,7%
Најчешће пријаве су у улици. - У радњама (СТР,
угоститељским, занатским и трго­ Крајњи циљ надзора није само СЗП,СУП,адвокатске канцеларије
винским објектима и грађевинској откривање и санкционисање и сл.) 3,5%
индустрији. Велик број лица који рада на црно него и заснивање - Остало 4,6%
раде на црно ангажован је из сту­ радног односа лица која раде Ово су статистички подаци, али је
дентских задруга, типа: рад на без адекватног уговора о рад­ реалност многу суровија.
Луци и сезонски радници у ИГМ-у ном ангажовању. У том смис­ РЕПУБЛИКА СРБИЈА
и пољопривреди услед повећања лу инспектори рада су поред У 2009. години је, од стране
обима производње у пролећном и подношења захтева за покретање инспекције рада, на републичком
летњем периоду године. Конкрет­ прекршајног поступка послодав­ нивоу обављено преко 40.000
но када говоримо о регионима у цима наложили да са лицима за­ контрола широм Србије и легити­
оквиру Јужнобачког округа рад на теченим на раду закључе угово­ мисано око 320.000 радника. Ре­
црно се највише појављује у Но­ ре о раду, осим у ситуацији када зултат је више него поражавајући,
вом Саду, Врбасу, Бачкој Палан­ постоји објективана препрека за јер је у легалне токове враћено
ци, Бечеју и Темерину. заснивање радног односа (нпр. само 4.000 радника.
Према званичним подацима Ви­ ако је лице већ у радном односу Подаци Инспекције рада о кон­
соког Комесаријата за избеглице код другог послодавца, уколико троли на нивоу Србије у 2009.
Уједињених нација закључно са је утврђена потпуна инвалидност години
31.05.2010. године у Новом Саду и немогућност рада и сл.). По из­ До пре две године, на репу­
борави 22.781 избегло лице; од датим решењима послодавци су, бличком нивоу, само у 12 одсто
тога: непријављени, на сезонским у највећем броју случајева, по­ случајева рада на црно донета
или повременим пословима ради ступили, па је након интервенције је одговарајућа судска одлука
23%. инспектора рада Јужнобачког о новчаној казни. Сада тај про­
Пијаце су барометар рада на црно округа 230 лица засновало рад­ ценат износи 35, али је и даље
и сиве економије. У Новом Саду ни однос, што је на жалост мали недовољан. Казне се крећу од
има регистрованих 8 пијаца са број. 800.000 до милион динара за
5.807 продајних места, најмање АУТОНОМНА ПОКРАЈИНA ВОЈ- послодавца са својством прав­
толико их ради на црно, а реално ВОДИНА ног лица, односно од 400.000 до
је и тај број за неколико хиљада Према Републичком заводу за 500.000 динара за предузетнике.

6. 4 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
Али прекршајни судови изричу • предлог да се уведу јединствени РАњИВИх ГРУПА СТАНОВ-
казне далеко испод законског ми­ информациони систем и елек­ НИшТВА
нимума, а долази и до злоупотре­ тронска комуникација свих Детаљнијом анализом података
ба. државних субјеката који учествују добијених спровођењем анкета
Пракса показује да је најчешћи у сузбијању рада на црно, у Србији за период од почетка
одговор послодаваца кад инспек­ • неопходност примене одредбе економске кризе, уочавамо да не­
тор затражи да прочешља уго­ Закона о прекршајима којом је формална запосленост старијих
воре да се они „тренутно налазе дата могућност да се у ситуацији (преко 55 година) остаје врло ви­
код адвоката”. Кад инспектори када је за прекршај прописана сока.
поново дођу онда газда покаже само новчана казна може уреди­ Осетан је и пад у релативним
антидатиран уговор и тако се цео ти да поступак води Инспекторат, зарадама и другим условима
поступак контроле обезвређује. што би знатно допринело брзини рада, што доводи до убрзане
Следећи пример је да послодав­ и ефикасности. маргинализације на тржишту
ци, када инспектор дође у контро­ ПОСЛЕДИЦЕ СИВЕ ЕКОНОМИ- рада, где неформални послови
лу, тврде да је запослени почео ЈЕ постају све лошији и несигурнији.
„јуче“ да ради па је то разлог за­ У Србији се 38% прихода Налази истраживања „Положај
што нема Уговор о раду и пријаву остварује радом на црно, по пода­ рањивих група на тржишту рада
запослења с обзиром да је закон­ цима Савета Европе. Око 300.000 Србије“ из 2009. године, у којем
ски рок за пријаву 8 дана. људи ради на црно по процени је анализиран велик број разли­
Као један од начина за решавање Светске банке. Није могуће ут­ читих врста података са тржиш­
овог проблема у јавности је че­ врдити тачан број радника који та рада, указују да је економска
сто могао да се чује предлог да раде на црно, али према анкети криза другачије утицала на за­
држава стимулише предузетнике о радној снази, на основу које посленост различитих рањивих
да легализују своја предузећа, а су сачињене статистике, дошло група. Рурално становништ­
заузврат да их у прве три године се до бројке од 600.000. Наиме, во у југоисточној Србији, као
ослободи пореза како би стекли свако ко је за новац радио неки и рурално становништво без
почетни капитал. Такође, предла­ посао, па макар и неколико дана пољопривредног земљишта ши­
гало се и да се уведе пропис да у месецу, рачунао се као неко ко ром Србије, изложено је средњем
ће пореза бити ослобођен свако ради у црној зони. степену рањивости. Особе са
ко, као предузетник, осим себе Према подацима економи­ нижим образовањем су средње
запосли бар још једну незапосле­ сте Јурија Бајеца, економског до дубоко погођене на тржишту
ну особу. саветника премијера Мирка рада од почетка економске кризе.
Држава по мишљењу економи­ Цветковића, на укупан број запо­ Висок степен неформалне запо­
ста још увек није спремна да се слених од око два милиона људи слености у Србији, у комбинацији
избори са сивом економијом, а додају се и они који раде на црно, са растућим разликама у платама
то се најбоље види по буџету што у процентима износи 23,6 од­ између формалног и неформал­
који је издвојила Инспекторату сто. ног сектора, као и погоршањем
за рад. Јединој квалификованој Због сиве економије, међутим, општих услова рада, знатно
институцији за борбу против рада губи држава и то на два начи­ утиче на пораст сиромаштва и
на црно наменила је мизерних 34 на. Прво, послодавци не плаћају социјалне искључености ста­
милиона динара. порезе и доприносе из зараде, новништва, што за собом вуче
Предлог мера Инспекције рада: што су знатна средства. Друго, значајне економске, социјалне и
Инспекција рада је припреми­ уколико се овакво понашање не политичке последице.
ла предлог мера у области не­ би адекватно санкционисало, Тржиште рада је немогуће „спа­
формалне економије, али да би деловало би контрапродуктив­ сти“ искључиво преко активних
се оне реализовале потребна но у односу на послодавце који мера за запошљавање. Од пре­
је сарадња инспекције, пореске поступају по прописима. судног је значаја деловање на
управе, Националне службе за Сива економија захвата 33,9 бру­ кључне елементе проблема, што
запошљавење и синдиката. то националног дохотка, а буџет би резултирало отклањањем
Међу кључним одлукама су: Србије годишње је на губитку ско­ кључних административних пре­
• неопходност да се закључени ро четири милијарде евра, кажу у прека као што су, на пример,
уговори о раду региструју код Унији послодаваца Србије. Еко­ висока пореска оптерећеност
надлежног државног органа, номски стручњаци тврде да је чак ниских зарада или комплекс­
• формирање одговарајућег за- и 40 одсто БДП у сивој зони. Ре­ ност обављања бизниса. Конач­
једничког тела Владе које би публичка инспекција контролише но, позитиван ефекат на тржиш­
координирало спровођење ак­ само оне који послују легално, а те рада имало би и паралелно
ционог плана за сузбијање сиве нема овлашћења да забрани рад спровођење политика и мера
економије, онима који раде на црно. борбе против рада на црно као и
• убрзање прекршајног поступка, НЕфОРМАЛНА ЗАПОСЛЕНОСТ санкционисање послодаваца који

7. СИНДИКАЛНИ 5
ПУЛС
не исплаћују зараде запосленима Свакако да је важна активна уло­ Неадекватна реакција јавности
и не уплаћују припадајуће порезе га синдиката и свих социјалних на овакво понашање послодава­
и доприносе. партнера да се проблем реши. ца и власти је такође кључна ка­
У свему наведеном је кључна На жалост социјално одговорна рика у ланцу која доприноси овак­
улога инспекцијских служби које власт купује социјални мир преко вом стању.
морају постати независни орган рада на црно и толерише кршења Ако се овај тренд настави
(сходно Конвенцији 81) са много одредаба Закона о раду. имаћемо већи број радника који
више инспектора и овлашћења у Протеривање синдиката или за­ раде на црно него оних који раде
свом раду. Свесни смо чињенице брана синдикалног деловања и са уговором о раду.
да се сваким даном овлашћења у организовања су такође један од
деловању инспекцијских служби начина да послодавци избегавају Василија Бојић
смањују а инспектори рада упути­ контролу примене закона и Нада Видовић
оца жалбе све чешће упућују на закључивања колективног угово­
судску заштиту. ра.
SIROMA[TVO U SRBIJI
Отворите очи и погледајте сиромаштво.
Отворите уши и послушајте гласове сиромашних људи.
Отворите срце и упознајте људе.
Отворите свој ум и схватите: сви смо ми људска бића!
Последњи подаци Републичког завода за статистику показали су да је око 720 хиљада становни-
ка Србије сиромашно, што је у односу на 2008. годину за око 60 хиљада више.
Сиромаштво је скандал. права. ву. „Социјално одговорна власт“
Свако људско биће има право Подела на такозване сиромашне је заборавила на своја преди­
на достојанствен живот. Свако људе и оне који живе у изобиљу зборна обећања.
људско биће има право на: храну, вештачка је и људска творевина. У Србији је сиромаштво дефи­
одећу, кров над главом, здравље, Тренутна финансијска и економ­ нисано као вишедимензионални
здравствену заштиту, одмор и ска криза продубљује и заоштра­ феномен који, поред недовољних
нужне социјалне услуге. У случају ва ову поделу. Та подела је штет­ прихода за задовољење жи­
болести, онеспособљености, ста­ на како за друштво у целини тако вотних потреба, подразумева
рости, незапослености, удовишт­ и за сваку поједину особу. Нико не и немогућност запошљавања,
ва и било које друге ситуације у би требало да живи у сиромашт­ неодговарајуће стамбене услове
којој су јој ускраћена права, свака ву. “Нула сиромаштва” основни је и неадекватан приступ социјалној
особа има право на збрињавање. морални захтев. заштити, здравственим, образов­
Међународно признато право Потреба за радом је и потре­ ним и комуналним услугама.
на социјалну сигурност основно ба за зарадом. На жалост у Стратегија за смањење сиро­
је јемство људског достојанства Србији између ове две ствари не маштва коју је Влада Републике
свим људима који нису у постоји знак једнакости. Људи су Србије усвојила 2003. године, а
могућности да сами остваре своја присиљени да живе у сиромашт­ на којој је радило 28 експерата,
9 министара и 14 институција
система није показала резулта­
те јер услед изостанка искрене
жеље и спремности свих учесни­
ка да се смањи сиромаштво оно
се и не смањује. Крајњи ефекти
ове стратегије требало је да буду
видљиви крајем 2010. године, а
ситуација је следећа:
• Према званичним подацима Ре­
публичког завода за статистику
у Србији је у 2008. години 7,9%
грађана живело испод апсолутне
линије сиромаштва.
• Последњи подаци Републичког
завода за статистику, из 2009.

8. 6 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
године, показују да је око 720 дине постоји организација „Банка породице са децом, јер подаци
хиљада становника Србије сиро­ хране“ која прикупља прехрамбе­ показују да је свако десето дете
машно, што је у односу на 2008. не производе од донатора и дис­ до 14 година старости сиромаш­
годину за око 60 хиљада више. трибуира их у банку хране одакле но. Мере министарства огледају
Према мишљењу се, између осталог,
стручњака оно што у обезбеђивању
је алармантно јесте Преглед броја корисника и броја спремљених оброка/ оброка за најсиро-
податак да је то ланч-пакета дневно по општинама у Јужнобачком округу: машније у народ­
први пут од демо­ Број корис- Број дневних обро- ним кухињама, којих
Општина
кратских промена ника ка/ланч-пакета тренутно у Србији
2000. године, да Бечеј +300 300 има 69, и чије ус­
се толико повећао луге свакодневно
Врбас 100 100
број социјално користи 36 хиљада
најугроженијих ста­ Нови Сад 1000 600/400 особа.
новника Србије, Сремски Карловци 200 200 Према Пејако-
али и да се тај број вићевим речи­
повећао у оним ма, постојала је
категоријама у којима се ранијих се преко посредника (Црвеног иницијатива да се врате школске
година смањивао, односно у крста, установа социјалне зашти­ кухиње у основне школе, јер су
категоријама са најнижим нивоом те, народних кухиња) намирнице истраживања показала да неке
образовања. деле крајњим корисницима. основне животне намирнице
• Према подацима невладине Специјални саветник министра недостају, попут млека и хлеба,
организације „Банка хране“ у за рад и социјалну политику а предвиђено је и обезбеђивање
Србији је 20 одсто становништва Љубомир Пејаковић сматра да ланч-пакета како би се помогло
сиромашно. У Србији од 2006. го­ су најугроженија деца, односно најугроженијим породицама.
РАЗЛОЗИ СИРОМАшТВА
На повећање сиромаштва у
Србији делимично је утицала
светска економска криза, али и
многобројне лоше приватизације
које су на улици оставиле велик
број људи преко 55 година старо­
сти, који због неодговарајућих
квалификација нису могли да
нађу други посао. Поред тога,
смањен је број сезонских посло­
ва и надница за њих, због чега су
додатно погођени грађани који су
од тога живели. Све то је кулми­
нирало крајем 2009. године, са
појавом великог броја штрајкова,
порастом корисника социјалне
помоћи и народних кухиња.
Предложене мере Владе, па и
ова најављена од стране мини­
старства, само су гашење по­
жара и не могу да имају трајни
карактер јер опште је познато
да без покретања производње
нема ни новог запошљавања.
Производња је управо та која
је убијена неконтролисаним
приватизацијама.
ПОКАЗАТЕЉИ СИРОМАшТВА
У НОВОМ САДУ
Народне кухиње
Према евиденцији Градског Црве­
ног крста број корисника народне
кухиње је 1.000 најугроженијих

9. СИНДИКАЛНИ 7
ПУЛС
„нема“. поражавајући с обзиром на то да
Табела 1 Тренутна потре­ се Војводина сматра веома бо­
БРОЈ ЛИЦА ба на територији гатим привредним подручјем и
РАДНИ СТАТУС (избегла
ИСКАЗАН У Јужнобачког могућностима за просперитет у
лица)
ПРОЦЕНТИМА округа за На­ свим гранама привреде. На жа­
Раде непријављени, сезонски родном кухињом лост, званични подаци, којима
23% је 1.500 обро­ се служимо, далеко су од реал­
или повремено
ка дневно, са них из разлога што се социјални
Пензионери 18%
тенденцијом мир и пуко преживљавање купују
Нерешена пензија 4% раста уколи­ различитим облицима „рада на
Незапослени 19% ко не дође црно“, а многи грађани који су на
Домаћице 10% до решавања ивици сиромаштва, због стида од
горућих пробле­ породице и околине, не желе да
ма од стране се пријаве Центру за социјални
лица са подручја града Новог власти. рад или дођу у народне кухиње.
Сада. У групу најугроженијих спадају ИЗБЕГЛА И РАСЕЉЕНА ЛИЦА
Сваког дана се кува 600 порција лица која су
за лица која долазе на два пункта о с т а в љ е н а Табела 2
у граду, а 400 порција се шаље у од стране
виду ланч-пакета у насељена ме­ родбине и БР. ЛИЦА ИСКАЗАН
ОСТВАРИВАњЕ ПРИхОДА
ста са територије града. препуште­ У ПРОЦЕНТИМА
Највећи број корисника је старо­ на самима Радно способни који не
16,20%
сти од 50 до 80 година живота. себи, такође остварују приходе
Црвени крст града је у директној и избегла и Радно неспособни
вези са Градском управом и Цен­ расељена (породиље, инвалиди, бо­ 25,60%
тром за социјални рад, где се и лица која се лесни)
води евиденција о броју корисни­ нису снаш­ *подаци из табела 1-2 дати на основу истраживања
ка материјалног обезбеђења. ла или нису спроведенод на узорку 497 породица (узорак није ре­
На основу података добијених од могла да презентативан)
Вере Жарковић из Црвеног крста регулишу
Војводине, стање на подручју оп­ свој статус
штина Јужнобачког округа је више услед финансијске неспособно­ Према званичним подацима Ви­
него алармантно. С једне стране сти, као и лица која су остала без соког Комесаријата за избеглице
је велика потреба за народним запослења и пензионери. Уједињених нација Србија се на­
кухињама, а са друге немогућност На подручју Војводине дневно се лази на 13. месту у свету по броју
њихових формирања. миграната, у Европи је на првом
Табела 3
Број корисника народних кухиња месту и по броју миграната и ку­
РАДНИ СТАТУС РАСЕЉЕНИх
би био знатно већи од приказа­ мулативно и појединачно.
ЛИЦА У ПРОЦЕНТИМА НА
ног када би било средстава за ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА Закључно са 31.05.2010. годи­
обезбеђење већег броја оброка. не у Новом Саду борави 22.781
Запослени 18,10%
Из Народне кухиње апелују да избегло лице, а 5.221 интер­
им је помоћ потребна, јер не могу Незапослени 24,76% но расељено лице од настанка
сами да изнађу решење, а глад­ Пензионери 5,11% расељеништва (углавном са Ко­
них и социјално угрожених има *подаци из табеле 3 дати на сова).
много и њихов број је у порасту. основу званичних података са
Трошкове за формирање и стањем на дан 31.10.2009. го­ ПОКАЗАТЕЉИ ИЗ ГРАД-
одржавање народних кухиња би дине СКОГ ОДБОРА СИНДИКАТА
требало да сноси локална само­ САОБРАЋАЈА И ВЕЗА И ГРАД-
управа али, на жалост, средста­ спрема 6.010 оброка. СКОГ ОДБОРА ТЕКСТИЛА
ва за ову намену у буџету града Подаци су више него Посматрани период 2002-2010.
година
Према подацима од Центра за социјални рад – Нови Сад статистика об- У посматраном перио­
лика и мера социјалне заштите и услуга социјалног рада од 01.01.2010. до ду у децембру 2002. г. у
25.06.2010. предузећима текстила и
Једнократна новчана помоћ 1.286 лица саобраћаја било је 2.770
Заштићено становање 11 лица радника више у радном
Становање уз подршку 1 лице односу у односу на де­
Рад на усмеравању и праћењу лица у стању социјалне потребе 965 лица цембар 2009. г.
Помоћ у остваривању одређених права 94 лица Разлзи су: приватизација,

10. 8 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
стечај и ликвидације предузећа. је у ниским квалификацијама. границама сиромаштва. Код са­
Без посла остају запослени у: АД Преко 80 % отпуштених радника мохраних родитеља ситуација је
Пантекс из Ср. Карловца 58 запо­ су са осмогодишњом школом или сигурно и гора. Њихов и радни и
слених; Нит 481 запослен; Нива максимално са трећим степеном породични статус представља из­
300 запослених; Ужар опрема 54 квалификованости са зарадама вор сиромаштва.
запослена; Новитет 500 запосле­ које су се константно кретале око Код запослених у саобраћају -
них; Стандард Нови Сад 95 запо­ мининималних износа. АД Лука, ГГСП Виатор Вектор и
слених и Стандард Конфекција Тренутна ситуација у предузећима Феникс просек зарада је око 400
Петроварадин 32 запослена, АД текстила и саобраћаја са бројем евра па они нису у границама
Аероклуб 12 запослених; АТП од око 2.532 запослена у којима сиромаштва али проблем је што
Војводина 330 запослених, АД су преко 65% радници са ова предузећа константно имају
Новотранс 306 запослених, АД осмогодишњом школом или чак једнак број запослених и новог
Путник 50 запослених, Транс­ непотпуном осмогодишњом шко­ запослења нема. Ово су затворе­
порткомерц 42 запослена, АД лом и са преко 50% интерних на предузећа. Узрок је пре свега у
Херој Пинки 370 запослених и квалификција у телу текстилних непостојању законске обавезе да
Војводинашпед 140 запослених. предузећа или у односу КВ-НК примају нове запослене.
Са социјалног аспекта отпуштени код запослених у предузећима У постојећем односу снага и очи­
радници који су постали незапо­ саобраћаја. У текстилу ова појава гледном недостатку било какве
слени сигурно су представљали је нарочито изражена (у Новите­ политичке воље, без социјалног
основни извор сиромаштава јер је ту, Медитексу, Ниви) а увећана је дијалога не треба ништа ни очеки­
у предузећима где је уведен посту­ и по основу једног од извора си­ вати. У наредном периоду такође
пак стечаја и ликвидације преко ромаштва што 80% запослених се не очекује ни побољшање
1.800 запослених изгубило посао представља женска радна снага. било каквог положаја запослених
без отпремнина и са, углавном, Њихове зараде се крећу од мини­ у делатности текстила; напротив,
слабим изгледима да се поново малних (16.000) до максимално очекујемо погоршање.
запосле. Од овог броја известан 20.000 динара месечно (не више
број (не већи од 300) је остварио од 160-200 евра). Та радна снага Василија Бојић
пензију, али извор сиромаштва се је углавном у просеку са преко Лазар Брборић
није прекинуо јер су они по виси­ 20 година радног стажа, са 2-3
ни пензија углавном на минимал­ члана породице па без обзира
ним пензијама. Основни разлог на запосленост објективно су на

11. СИНДИКАЛНИ 9
ПУЛС
VE[TINE KOLEKTIVNOG PREGOVARAwa
Колективно преговарање и његов Преговарање и дијалог, у три­ ва озбиљне и темељне припреме.
резултат, колективни уговор, су, партитном (Влада, послодавци, Добре припреме подразумевају
по много чему, специфична прав­ синдикати) или у бипартитном да се детаљно испитају разли­
на материја. Сама чињеница облику (послодавци, синдикати), ке у мишљењу или извори не­
да је реч о уређивању колектив­ полазни су облици сваког синди­ споразума између послодаваца
них интереса даје колективном калног деловања и јављају се на и синдиката, да се синдикална
преговарању посебну тежину скоро свим нивоима синдикал­ организација што подробније
и захтева по­ упозна са ставо­
себне вештине. вима послода­
За разлику од ваца и, наравно,
других прав­ да располаже
них аката који информацијама
уређују колек­ о ставови­
тивне интересе, ма синдикал­
закона и уста­ ног чланства
ва, колективни о најважнијим
уговор је огра­ питањима о
ничен времен­ којима се прего­
ски и склапају вара.
га они који су Да би се адек­
непосредно за­ ватно припре­
интересовани мили за прегово­
да њиме уреде ре, синдикални
своје односе. представници
Зато колектив­ морају прику­
ни уговор иде пити одређену
корак даље од док ументацију
закона, остајући и информације
у његовим окви­ о питањима о
рима. Управо се којима ће пре­
ту тражи вешти­ говарати. У том
на преговарача: циљу, већина
да направе ко­ синдиката ко­
рак више, па и ристи услуге
неколико корака својих стручних
више, а да не сарадника или
наруше принци­ спољних са­
пе и намере које ветника и свом
је имао законо­ преговарачком
давац доносећи тиму омогућава
неки закон. да се ‘‘наору­
УВОД жа’‘ подацима,
Главни циљ син­ чињеницама,
диката је организовање радника ног организовања (од предузећа, аргументима и другим
ради унапређивања и заштите преко гране, индустријског ком­ информацијама неопходним за
њихових професионалних, еко­ плекса, до националног, па чак и успешно вођење преговора.
номских и социјалних права и наднационалног нивоа). ПЛАНИРАњЕ ПРЕГОВОРА
интереса, пре свега зарада и ус­ Колективно преговарање, одно­ Најчешћа грешка пред почетак
лова рада. сно преговарање о условима преговарања је да се исувише
Да би остварили овај циљ, синди­ рада и зарадама, и закључивање дуго време употреби за припре­
кати користе различите методе и колективних уговора приори­ ме, а врло мало да се посвети
средства синдикалног деловања тетна су тема сваке синдикалне планирању. Истина је да ко распо­
и синдикалне борбе. Основни об­ организације јер најнепосредније лаже информацијама «има моћ»,
лици деловања и борбе синдика­ утичу на материјални и социјални али се много већа моћ поседује
та су: преговарање, дијалог, при­ положај чланова. ако се информације којима рас­
тисак и штрајк. Сваки процес преговарања захте­ полажете претходно свестрано и

12. 10 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
вешто проуче. ПРЕДЛАГАњЕ ПРОЦЕДУРЕ радника по уговору на одређено
Према томе, треба јасно напра­ У овом делу износите неку време ако предвиђате технолош­
вити разлику између два раз­ сугестију или предлажете ке вишкове?»
личита процеса: припреме: одређени ток или смер прегово­ ИРИТИРАЈУЋЕ ПОНАшАњЕ
окупљање, састанак и анализа ра. Овакво понашање не даје резул­
чињеница, података и цифара и Веома је битно да се на почет­ тате, поготову ако константно пре­
планирање: како најбоље (ис)ко­ ку преговора јасно дефинишу увеличавате своје ставове и спо­
ристити све информације којима правила и начин рада прегова­ собности, а омаловажавате другу
располажемо. рачких тимова. Потребно је да страну. Битан предуслов добре
се успостави правило да се, на комуникације је да сви предлози
Постоји шест претходних корака крају сваког дана преговора, са­ буду јасни, прецизно дефиниса­
који вас воде путем поуздане ме­ чини записник у који уносите ни, са чврстом аргументацијом и
тоде да добро припремите прего­ усаглашене и неусаглашене чла­ јасном поруком. Наравно, све ово
воре о колективном уговору: нове предлога КУ. Овај записник је могуће уколико поседујете све
ПРВИ КОРАК: Одредити циљ потписују обе стране. Такође је неопходне информације којима
Будите обазриви у одређивању битно да утврдите следећи датум парирате другој страни.
циља јер је он основни елемент преговарања. Не смете дозволи­ НАЈАВА - УПОЗОРЕњЕ
ти да послодавац диктира услове Облик понашања којим другој
које ви слепо прихватате, јер тако страни најављујете или је упо­
ризикујете да вас не схвати као зоравате да ћете нешто учинити
озбиљног преговарача и да изгу­ или нешто предложити. Уколико
бите кредибилитет. На исти начин оцените да послодавац не жели
како ви поштујете његове обавезе
и он мора поштовати ваше.
ПРЕДЛАГАњЕ УСЛОВА
Постоји могућност да, у току пре­
говора, директно или индирек­
тно износите нове предлоге или
преговора. решења, у зависности од тока
Настојте да ваш циљ буде, коли­ преговора, а који су повезани са
ко је то могуће, у складу са евен­ условљавањем или уступцима.
туалним резултатом преговора. На пример:
ДРУГИ КОРАК: Утврдите мини­ «Могли бисмо да прихватимо
мум испод којег не желите да иде­ раст зарада од 3,5%, уколико
те у преговорима. сви уговори на одређено вре­ да преговара и „купује време“
ТРЕЋИ КОРАК: Анализа ме прерасту у уговоре о раду на како би задовољио законску фор­
Анализа вам омогућава да про­ неодређено време«. му обавезности преговарања и
цените релативну снагу сопстве­ РЕЗИМИРАњЕ нема намеру да закључи колек­
не позиције и да, касније, испла­ Овај део је битан код сумирања тивни уговор морате поступити
нирате како да је употребите за постигнутог и представља прат­ обазриво. Прво што морате ура­
остваривање предности у прего­ ктично рекапитулирање на сажет дити је реална процена снаге
ворима. начин, садржаја свих предходних синдиката као и расположење за­
ЧЕТВРТИ КОРАК: Утврђивање преговора. послених. Тада се опредељујете
тема и приоритета Да подсетимо: записник и најављујете одређене ви­
ПЕТИ КОРАК: Границе (ограни- констатују обе стране. На при­ дове синдикалне борбе. При­
чења) и циљеви мер: том не заборавите да је штрајк
Претходно дефинисање граница »До данашњег дана смо успе­ последње средство борбе када
и циљева од великог је значаја ли, дакле, да пређемо прва три су исцрпљена сва остала, као и
јер вам омогућава да, у току пре­ поглавља уговора и нормативни да постоје јасна законом дефини­
говора, радите без ризика и да део, али су нам остала још чети­ сана правила уколико се за њега
будете флексибилни. ри подручја за разматрање». определите. И после штрајка
шЕСТИ КОРАК : Цена уступака ТРАЖЕњЕ ДОПУНСКИх ИН- ћете поново сести за преговарач­
Уступци су често основа ефи­ фОРМАЦИЈА ки сто. Зато не потежите олако
касних и креативних преговора, Веома често у току преговора смо ово оружје.
посебно када се ради под прити­ приморани да од друге стране УБЕЂИВАњЕ
ском. Уступци су битни, али њих тражимо допунске информације Шта је убеђивање ?
не можете одредити уколико не­ за њихов предлог али то морамо Убеђивање је начин деловања
мате дефинисан циљ и минимум радити аргументовано. којим се постиже да други чине
захтева. »Како правдате довођење нових оно што ви желите да чине.

13. СИНДИКАЛНИ 11
ПУЛС
Убеђивање је значајан део цес веома ефикасан и практичан, стране ваша питања имају че­
преговарања. Највећи део пре­ није га баш лако применити. Че­ тири функције па их зато треба
говарачког времена користи се за сто се, чак и најискуснијим прего­ темељно и систематски припре­
убеђивање друге стране да при­ варачима, дешава да у току пре­ мити
хвати неко мишљење или пред­ говора превладају емоције и да и ПРИНЦИПИ КОЈИ ГАРАНТУЈУ
лог. сами упадају у познате замке. УСПЕх ПРЕГОВОРА
ВЕшТИНА УБЕЂИВАњА РАЗВОДњАВАњЕ АРГУМЕНА- Постоје многе тактике и
Стварање сумње ТА стратегије које могу да вас пове­
Најбољи начин да стварате Свако додатно објашњавање ду путем успешног и ефикасног
сумњу је да постављате кон­ доводи до разводњавања и преговарања, али постоје три
кретна питања уместо да нешто слабљења аргумената. То је као питања о којима обавезно мо­
потврђујете. Наравно, притом мо­ када бисте у ракију додавали рате водити рачуна како бисте
рате баратати свим неопходним воду. Што је више додајете то је побољшали свој наступ и поста­
подацима. Почните са питањима: мешавина слабија. Уместо да ли успешан преговарач.
«Зашто запослене третирате као ојачате свој став и да му дате Пажљиво се припремите и
трошак када вам они доносе про­ већу тежину, ви ћете га разводни­ пажљиво планирајте!
фит? На који начин оправдавате ти и ослабити. Будете ли стално Пажљиве припреме и пажљиво
увођење минималне зараде када додавали допунска објашњења, планирање од већег су значаја
сви финансијски показатељи створићете могућност да вас дру­ за фазу погађања и ценкања
говоре у прилог повећаној га страна не разуме или да пре­ него за друге фазе у прегово­
производњи и реализацији»? стане да вас пажљиво слуша. рима. Успешни преговарачи ни­
Напредовање у преговорима ПЛАНИРАњЕ КАКО ДА УБЕ- када не улазе у преговоре пре
Када осетите да је отпор друге ДИТЕ ДРУГУ СТРАНУ У СВОЈЕ него што израчунају цену сваког
стране на ниском нивоу, било зато СТАВОВЕ потенцијалног корака, док не ос­
што сте то постигли стварањем мисле како ће другу страну нате­
сумњи или из других разлога, рати на напредак у преговорима,
можете покушати са другим кора­ како ће пласирати своје главне
ком а то је да покажете како ваш поруке, итд. Добра стратегија
предлог може да реши неку од води вас ка квалитетнијем колек­
потреба друге стране. Та такти­ тивном уговору, а то и јесте ваш
ка може да ојача ваш предлог и основни циљ. Она претпоставља
да га учини прихватљивијим. На уверљиво и ефикасно убеђивање
пример: »Сагледавајући ваше по­ друге стране да је добила све што
требе за прерасподелом радног је тражила и да су исцрпљене све
времена како бисте остварили Постоје три главна подручја њене могућности уступака.
предвиђени раст производње, планирања како да другу страну Преговарање ради постизања
спремни смо да преговарамо на у преговорима убедите у своје уступака представља суштину
ту тему, под условом да и ви при­ ставове. Ако обавите адекват­ процеса погађања и ценкања,
хватите да разговарамо о пред­ не и благовремене припреме, али многи преговарачи на то за­
логу раста зарада». повећаћете сопствену способ­ бораве. Битно је да дефинишете
1. Усмеравање дискусије ност и капацитет убеђивања и минимум испод којег нећете ићи у
Уколико у току преговора нисте бићете спремни за сваки крити­ преговорима. Када почињете пре­
сигурни или нисте спремни на чан тренутак у току преговора. говоре почињете са максималним
брзу реакцију по неком предло­ - Припремите, у писаној форми, захтевима јер, наравно, желите
гу најбоље је да најавите паузу. аргументе за сваки члан и сег­ да у току преговора дођете до
На тај начин добијате потребно мент КУ, жељеног циља. Притом су ваши
време да се саберете и да одре­ - Детаљно се упознајте са потре­ уступци планирани. Уступци су
дите своје ставове пред наредну бама и аргументима друге стране «полуге» које вам омогућавају да
тачку у преговорима. Ово је на­ Они ће, на први поглед, изгле­ привучете другу страну ка вашој
рочито битно ако у преговорима дати очигледни и јасни, али про­ позицији. Због тога је важно да их
учествују представници две син­ учите истинске разлоге зашто су идентификујете и да научите да
дикалне централе које немају их тако формулисали. Посебно их користите.
усаглашен став о неком питању. сагледајте потребе друге стране На пример: «Можда бих могао то
Јединство наступа представни­ и видите има ли неких захтева да прихватим ако сте ви спремни
ка синдиката у преговорима је који су засновани на потребама, да...».
кључни чинилац преговора. па настојте да их задовољите на КАКО ДА ЗАПОЧНЕТЕ ПРОЦЕС
УОБИЧАЈЕНЕ ЗАМКЕ У ПРОЦЕ- неки други начин. ПОГАЂАњА
СУ УБЕЂИВАњА - Планирајте питања Понекад је изузетно тешко да за­
Мада је претходно описан про­ У току процеса убеђивања друге почнете ову фазу. Има прегова­

14. 12 СИНДИКАЛНИ
ПУЛС
рача који се бескрајно врте у круг говора и да вас одведу у непо­ НАМЕТАњЕ ТЕМЕ И ПОКУшАЈ
око истих аргумената супротне требан ћорсокак из којег нећете ЗАКЉУЧЕњА ПРЕГОВОРА
стране. лако изаћи, нити решити основни У току преговора исто као што
Први корак - Припремите питања проблем. ви будно мотрите реакције друге
да бисте изазвали први потез код Ако се испостави да сте спрем­ стране тако и она будно мотри
супротне стране. Серија питања ни на претерану флексибилност на ваше реакције и познавање
у вези са темом просто ће материје.
натерати другу страну да Велик број послода­
учини први корак. ваца у преговарачки
Други корак - Планирајте тим поставља адвока­
своје потезе, односно при­ те звучних адвокатских
премите неколико верзија канцеларија који током
својих излагања у вези преговора покушавају да
са различитим темама, у масом стручних израза
случају да вам претходна поколебају преговарач­
тактика не успе и да мо­ ки тим синдиката. Често
рате ви да учините први у току преговора користе
корак. реченицу „ова материја
Отворите преговоре је регулисана законом и
тражећи начин да први ко­ нема потребе посебно је
рак буде заједнички, али о дефинисати колективним
неком од питања која неће уговором“. Наравно, при­
бити спорна у преговори­ том не говоре да је закон
ма. регулисао само минимум
НЕ ОТВАРАЈТЕ ПРЕГОВОРЕ СА у уступцима, изгубићете креди­ права.
НАЈСПОРНИЈИМ ПИТАњЕМ билитет за наставак преговора. Веома често су закони који дефи­
У току припрема за прегово­ Испашће као да шаљете поруку нишу рад појединих делатности
ре морали сте идентификова­ која гласи: «Молим вас, немојте недоречени и пуни алтернатива
ли најтеже и најкомпликованије да се осврћете на моју понуду типа „може да буде а не мора да
теме. Ако сте икако у могућности на почетку преговора, јер и сами значи“ као и празнина у којима
да бирате, немојте отварати видите колики имам простор за „закон ћути“ па је неопходно
преговоре покретањем неког од маневрисање и уступке». поједине одредбе јасно дефини­
најконфликтнијих питања. Нека Према томе, крените са макси­ сати колективним уговором.
врста увода у преговоре или малним захтевима али пазите да Честа је појава да послодавци не
постизање одређеног напретка у томе не претерате како себе на желе да колективним уговором
могу значајно да утичу дефинишу материју за­
на стварање повољне ат­ штите на раду правдајући
мосфере и климе у раз­ се добрим законским
говорима, а тиме и на решењима и савршено
стварање већих шанси да регулисаном заштитом у
се реше најконфликтније предузећу. Притом вам,
теме. на пример, неће рећи да
Преговоре је најбоље је неопходно да синди­
почети од првог одељка кат има представника у
којим дефинишете онов­ Одбору заштите на раду.
на начела око којих ћете Ако представник посло­
лако постићи саглас­ давца крене са овак­
ност. Док не дођете до вим предлогом изађите
најкомпликованијег дела са контрапредлогом да,
– зарада - имаћете већ подржавајући његову бри­
уходане преговоре и гу о заштити здравља рад­
знаћете како „дише“ тим ника, предлажете одредбу
послодавца. дефинисану Општим КУ,
«НИшАНИТЕ» ВИСОКО АЛИ крају не бисте представили као којом је послодавац обавезан да
ПОУЗДАНО губитничку страну. Због свега издваја 0.15% за превентивно-ре­
Стално морате имати на уму да наведеног битни су планирање, креативни одмор радника, с обзи­
нереални захтеви на почетку пре­ припремање и баратање са што ром да у ССС града Новог Сада
говора могу да буду штетни по већим бројем података. И, нарав­ и општина постоји Фонд солидар­
укупну климу и атмосферу пре­ но, јасним циљевима. ности за превенцију радне инва­