1. ММитохондријеитохондрије ии
хлоропластихлоропласти
органелеорганеле које трансформишу енергијукоје трансформишу енергију

2. матрикс
кристе
спољашња
и
унутрашња
мембрана
0.2 µm
Figure 7-16 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
МИТОХОНДРИЈЕМИТОХОНДРИЈЕ

3. Хемијска реакција ћелијског дисања:
глукоза + 6 O2 6 CO2 + 6 H2O + 36 АТП
МИТОХОНДРИЈА
ДНКУнутрашња
мембрана
Рибозоми
Спољашња
мембрана
Кристе
Матрикс

5.  Митохондрије су органеле обавијенe двемаМитохондрије су органеле обавијенe двема
мембранама –мембранама – спољашњомспољашњом ии унутрашњомунутрашњом, између, између
којих се налазикојих се налази међумеђумембранскимембрански просторпростор..
 Спољашња мембранаСпољашња мембрана је глатка и у контакту је саје глатка и у контакту је са
цитоплазмомцитоплазмом;;
 Унутрашња мембранаУнутрашња мембрана гради многе увратегради многе уврате –– кристекристе,,
услед чега је њена површина око пет пута већа одуслед чега је њена површина око пет пута већа од
површине спољашње мембранеповршине спољашње мембране;;
 На њој се налазе ензими респираторног ланца којиНа њој се налазе ензими респираторног ланца који
омогућујуомогућују стварање АТП-а у процесу ћелијскогстварање АТП-а у процесу ћелијског
дисања.дисања.
 Због тога се митохондрије популарно називајуЗбог тога се митохондрије популарно називају
''електричне централе''.''електричне централе''.

7.  Унутрашњи садржај митохондрија називаУнутрашњи садржај митохондрија назива
сесе матриксматрикс. У њему се налазе:. У њему се налазе:
– рибозомирибозоми,, који су ситнији од оних укоји су ситнији од оних у
цитоплазми – 70С (слични су прокариотскимцитоплазми – 70С (слични су прокариотским
рибозомима, чиме се потврђује симбиотскарибозомима, чиме се потврђује симбиотска
теорија еволуције ћелије, о којој је ранијетеорија еволуције ћелије, о којој је раније
било речи);било речи);
– митохондријална ДНКмитохондријална ДНК (m-DNK)(m-DNK) која јекоја је
прстенастапрстенаста (слична прокариотској) и има(слична прокариотској) и има
способност да се репликује независно одспособност да се репликује независно од
репликације ДНК у једру; тиме ирепликације ДНК у једру; тиме и
митохондрије могу да се удвајајумитохондрије могу да се удвајају
(самодупликација) независно од деобе саме(самодупликација) независно од деобе саме
ћелије;ћелије;
– ензими који учествују у ћелијском дисањуензими који учествују у ћелијском дисању, у, у
другој фази тог процеса која се називадругој фази тог процеса која се назива
Кребсов циклус.Кребсов циклус.

8. Спољашња
мембрана
Унитрашња
мембрана
Кристе
Матрикс

9. Строма
Тилакоиди
Гранум
Спољашњеи
унутрашње
мембране
1 µm
Figure 7-17 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
ПЛАСТИДИПЛАСТИДИ

10.  Пластиди су органеле искључивоПластиди су органеле искључиво
присутне у биљним ћелијама.присутне у биљним ћелијама.
 У биљним ћелијама се разликујеУ биљним ћелијама се разликује
три врсте ових органела:три врсте ових органела:
– хлоропластихлоропласти ((chlorоschlorоs = зелен);= зелен);
– хромопластихромопласти ((chromоs =chromоs = боја) садржебоја) садрже
пигменте каротеноиде (жуто до црвенипигменте каротеноиде (жуто до црвени
пигменти) који дају боју плодовима ипигменти) који дају боју плодовима и
цветовима па је њихова улога еколошкацветовима па је њихова улога еколошка
(привлачење инсеката, разношење(привлачење инсеката, разношење
плодова);плодова);
– леукопластилеукопласти ((leucosleucos = безбојан) немају= безбојан) немају
пигменте; њихова улога је магационирањепигменте; њихова улога је магационирање
хранљивих материја (скроба, уља,хранљивих материја (скроба, уља,
протеина).протеина).

12. ХЛОРОПЛАСТИХЛОРОПЛАСТИ
 Хлоропласти садрже зелени пигмент,Хлоропласти садрже зелени пигмент, хлорофилхлорофил,,
помоћу кога обављају фотосинтезу.помоћу кога обављају фотосинтезу.
 ФотосинтезаФотосинтеза је процес у коме се помоћује процес у коме се помоћу
хлорофила Сунчева енергија претвара ухлорофила Сунчева енергија претвара у
хемијску да би се та хемијска енергија (АТП)хемијску да би се та хемијска енергија (АТП)
употребила за синтезу органских материја изупотребила за синтезу органских материја из
неорганских (неорганских (ССОО22 ии НН22О).О).
 Хлоропласти су и по грађи и по функцији сличниХлоропласти су и по грађи и по функцији слични
митохондријама.митохондријама.
 У њима се , као и у митохондријама, производиУ њима се , као и у митохондријама, производи
АТП само што се, као извор енергије, користиАТП само што се, као извор енергије, користи
Сунчева енергија (у митохондријама се АТПСунчева енергија (у митохондријама се АТП
добија оксидацијом органских материја -добија оксидацијом органских материја -
глукозе).глукозе).

15. Хемијска реакција фотосинтезе:
6 CO2 + 6 H2O глукоза + 6 O2
ХЛОРОПЛАСТИ
сунчева светлост
ДНК
Унутрашња
мембрана
Рибозоми
Спољашња
мембрана
Тилакоиди
строме
Строма
Тилакоиди
гранума

16. Грађа хлоропластаГрађа хлоропласта
 Хлоропласти суХлоропласти су обавијени двојном мембраномобавијени двојном мембраном,,
спољашњом и унутрашњом, између којих се налазиспољашњом и унутрашњом, између којих се налази
међупростор.међупростор.
 Спољашња мембранаСпољашња мембрана одваја унутрашњи садржајодваја унутрашњи садржај
хлоропласта (хлоропласта (стромустрому) од остатка цитоплазме.) од остатка цитоплазме.
 Унутрашња мембранаУнутрашња мембрана гради спљоштене, паралелногради спљоштене, паралелно
постављене кесице названепостављене кесице назване тилакоидитилакоиди ((thylakosthylakos ==
кесица).кесица).
 У мембранамаУ мембранама тилакоида се налазе пигменти итилакоида се налазе пигменти и
ензими који учествују у светлој фази фотосинтезе.ензими који учествују у светлој фази фотосинтезе.
 УУ стромистроми хлоропласта налазе се:хлоропласта налазе се:
– рибозомирибозоми (70С), слични прокариотским;(70С), слични прокариотским;
– хлоропласнахлоропласна ДНКДНК (h-DNK)(h-DNK) која има способност удвајањакоја има способност удвајања
независно од удвајања једарне ДНК, па и хлоропластинезависно од удвајања једарне ДНК, па и хлоропласти
могу да се деле независно од деобе једра (ћелије);могу да се деле независно од деобе једра (ћелије);
– грануле скробагрануле скроба у којима се магационира глукоза створенау којима се магационира глукоза створена
у фотосинтези;у фотосинтези;
– многобројни ензимимногобројни ензими који учествују у тамној фазикоји учествују у тамној фази
фотосинтезефотосинтезе

18. ПОРЕКЛО МИТОХОНДРИЈАПОРЕКЛО МИТОХОНДРИЈА
И ХЛОРОПЛАСТАИ ХЛОРОПЛАСТА
 Сматра се да митохондрије и хлоропластиСматра се да митохондрије и хлоропласти
воде порекло од хетеротрофних иводе порекло од хетеротрофних и
фотосинтетичких бактерија које су ушле уфотосинтетичких бактерија које су ушле у
симбиотски однос са прахетеротрофима.симбиотски однос са прахетеротрофима.
– Докази овог тумачења су што ове органелеДокази овог тумачења су што ове органеле
садрже своје ДНК, РНК и рибозоме исадрже своје ДНК, РНК и рибозоме и
способне су да самостално синтетишуспособне су да самостално синтетишу
протеине. Оне садрже и двострукупротеине. Оне садрже и двоструку
мембрану при чему је спољашња сличнамембрану при чему је спољашња слична
ћелијској, а унутрашња бактеријској.ћелијској, а унутрашња бактеријској.
– Најпримитивнији фотосинтетички организмиНајпримитивнији фотосинтетички организми
((Cyanobacteria)Cyanobacteria) немају организованенемају организоване
хлоропласте већ се ламеле са тилакоидимахлоропласте већ се ламеле са тилакоидима
налазе у периферном делу цитоплазме, тзв.налазе у периферном делу цитоплазме, тзв.
хроматоплазми.хроматоплазми.

19. ЕНДОСИМБИОТСКА ТЕОРИЈА
Прокариотска
ћелија
Ендосимбиоза
аеробног
прокариота
Нуклеус
Нуклеусни овој
ЕР
Уврти
мембране
Цитоплазма
Нуклеоид
(ДНК)
Ћелијска
мембрана
Ендосимбиоза
фотосинтетичког
прокариота
Митохондрије
Митохондрија
Холоропласти
Први еукариот
Предак аутотрофа
Предак хетеротрофа

20. Сличност између цијанобактерија и хлоропласта
Спољашња
мембрана
Међумембрански
простор
Гранум
Унутрашња
мембрана
Ћелијски зид са
пептидогликаном
Рибозоми
Липидна зрнца
Тилакоиди
ДНК
Капсула и слузни
омотач
Карбоксизоми

21. ЛитератураЛитература
 http://www.bionet-skola.com/w/http://www.bionet-skola.com/w/ĆĆelijaelija
 Grozdanović-Radovanović, Jelena:Grozdanović-Radovanović, Jelena:
Citologija, ZUNS, Beograd, 2000Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
 Тања Берић, Гордана Субаков-Тања Берић, Гордана Субаков-
Симић, Пеђа Јанаћковић –Симић, Пеђа Јанаћковић –
Биологија 1 уџбеник биологије заБиологија 1 уџбеник биологије за
први разред гимназије, Логос,први разред гимназије, Логос,
Београд, 2014. Коришћени суБеоград, 2014. Коришћени су
слајдови са цедеа који иде узслајдови са цедеа који иде уз