1.
Српски народни обичаји
Јована Лукић
Немања Марковић

2.
Лапот - "Не убијам те ја, него овај хлеб/вуна/проја".
 Жртвовање, убијање, стараца, од
стране њихове деце
 На нашим просторима
задржао се до касног средњег века
 У областима источне Србије, али
исто тако и у околној Македонији и
Црној Гори
 "Готов за секирче" или "зрео за
сјекиру"
 Власи, као најбруталнији своје
жртве су "пржили усијаним
гвожђем по врату и још живе
стављали у мртвачки сандук”

3.
Цепање очеве кошуље када се роди дете
 Постоји веровање по ком треба цепати мајицу мушкарцу када му се роди
дете.
 То треба да чине само други мушкарци јер тако доносе срећу један
другоме – да и они постану очеви.
 Сматра се да ће онај који задржи комад поцепане тканине добити дете
истог пола као и отац коме је кошуља поцепана.

4.
ЛЕВИРАТ
 Уколико жена остане удовица, а са својим мужем није имала потомке, мора да
се уда за његовог брата, уколико га има.
 Ако се ипак деси да умре жена, онда муж добија руку њене сестре, јер се
веровало да нико не може боље да брине о деци покојнице од њене рођене
сестре.
 Постоје докази да су овакве праксе постојале у источној Србији све до
половине прошлог века.
 И дан данас се јављају слични примери, али не баш у истим условима.

5.
Да га сунце још једном огреје
 У култу мртвих код Влаха постоји специфичан обичај "откопавање покојника".
 Све до поткрај XIX, па чак и у XX веку, у делу Хомоља и Подунавља у подручју Ђердапа.
 "Откопавање" се посебно уобичавало кад умре млада особа, девојка или младић. Четрдесетог
дана после погреба, родбина покојника би дошла на гробље, откопала би гроб и извадила
ковчег.
 Усправили би ковчег или сандук, скидали поклопац и белом марамом пребрисали лице
покојника. Потом би му лице окренули према Сунцу да га обасјају сунчеви зраци.
 Он се одвија у најужем породичном кругу и зато се о њему у јавности веома мало зна.
 Колико се зна, последњи ритуал оваквог посвећења Сунцу, с циљем да се покојнику обезбеди
вечни живот на оном свету, обављен је деведесетих година прошлог века у селу Дебели Луг.

6.
"Лажне труднице"
 Веровало се да је трудна жена у току ношења бебе потенцијална мета
демона и злих сила.
 Да би скренуо зло са своје супруге и да би заварао зле силе, њен муж би се
правио да је трудан, па би зато лежао, док су му други доносили храну и
чували га… И тако све до порођаја његове супруге, када је коначно могао да
престане са глумом.

7.
Обичај са Хомољских планина
 На Хомољским планинама имамо обичаје који датирају још од средњег
века:
 На капке покојника стављане су ситне паре уколико је покојник преминуо
отворених очију.
 Они верују да не ваља да очи покојника некога виде.
 У већини крајева влада веровање и да не ваља стављати огледало у ковчег
да покојник не би видео свој одраз и не треба стављати оштре предмете
како се не би повредио.

8.
"Док пада град"
 Један од бизарнијих обичаја јесте кад почне да пада град.
 Тада се пред кућу изнесе секира, окрене сечивом нагоре и почне да се
дозива неко ко је сам себи одузео живот, "да скупи своје овце и одведе
их одатле"
 обичај је који се везује за источну Србију

9.
Бацање погаче и бидермајера
 У средњем веку, после венчања, гости би отпратили младу до њене собе, а затим покушали да
узму део њене венчане хаљине, јер се веровало да то доноси срећу.
 Зато, невесте су биле у потрази за алтернативом овог чудног обичаја и почеле су да бацају своје
бидермајере гостима да скрену пажњу и покушају да побегну.
 После даривања, непосредно пре главног јела, стари сват излази испред куће и леђима окренут
сватовима, углавном неожењеним мушкарцима, баца погачу коју је свекрва умесила за ту
прилику.
 Према веровању, ко ухвати погачу ускоро ће да се жени, а обичај је да сви сватови добију бар
један залогај.

10.
Црна свадба
 Црна свадба је стари влашки обред.
 Приликом смрти мушкарца који је по годинама стасао за женидбу, али је остао неожењен,
сахрана је изгледала другачије.
 Важио је обичај да покојник буде сахрањен у свадбеном оделу и да га испрати вереница или
нека друга млада девојка одевена у венчаницу. Актери овог обичаја били су и сви присутни на
сахрани који се обуку и оките као сватови.
 Брак са покојником био је уговорен на годину дана. Најпотреснији тренутак је био када мајка
покојника мора да заигра свадбено коло на гробу свога сина. Веровало се да ће тај брак бити
реализован у загробном животу.
 Девојка која се удала за мртвог човека има право поново да се уда, али ће она, након своје
смрти, бити са својим првим “супругом”. Како би прича била што помпезнија, данас се овом
обичају придодају разни детаљи који иницијално нису били део влашког обреда.

11.
Обичаји на Богојављење
 У поноћ, прецизније, на прелазу између 18 и 19. јануара, отвара се небо.
 Зато се верници у поноћ моле и исказују жељу која ће им бити испуњена.
 Према народном веровању, све девојке које желе да се удају треба на Богојављенску ноћ да ставе
огледалце испод јастука како би сањале будућег мужа.
 Поред огледала стављале су се и свеће, а јако је важно да огледало не пукне јер у том случају,
веровало се, следи седам година несреће у љубави.
 У неким крајевима је обичај да на Богојављенско јутро младе девојке одлазе до нетакнутог извора
воде.
 Ако, рецимо, тај дан буде мраза и снега, верује се да ће година бити родна, а ведро време најављује
сушну годину.
 Зарад бољег здравља у реци се ритуално изводило купање пред само свануће на Богојављење.

12.
Коло
 Кружна игра - веровањe у магијске моћи круга. Окружујући предмет или биће, људи
стичу моћ над њим или му пак предају своје магијске моћи.
 Коло обликом и покретима који се у њему чине ствара заокружени простор. Он је
обредно чист, што значи да је заштићен, у њему нема нечистих сила.
 Да би коло сачувало своју заштитну функцију, не сме да се кида, тачније не излази
се из кола пре завршетка игре. У њега се улази са спољне стране и то најчешће у
паровима.
 Музика весела, лица тужна, а на сваких двоје-троје који се држе за руке и по једно
огледало. Тако изгледа вероватно један од најморбиднијих обичаја у Србији који
налаже да се ово коло игра искључиво у смеру казаљке на сату јер се другачије, како
каже народ, "не ваља".

13.
Хвала на пажњи!