Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.
16. decembar 2013

1
●
●

●

FIZIOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG
SISTEMA

●

16. decembar 2013

Dr med.

2
KARDIOVASKULARNI SISTEM (KVS)
Funkcija i osnovni delovi KVS
KVS ima funkciju
transportnog sistema u
organizmu.
●

doprema ...
16. decembar 2013

4
16. decembar 2013

5
Залистци затварају односно отварају ушћа у
одређеној фази срчане акције. Фаза пуњења
крвљу назива се дијастола,
а фаза кон...
16. decembar 2013

7
16. decembar 2013

8
Спроводни систем
срца
Срце ради самостално (аутоматски) јер има ћелије које имају
посебну улогу у стварању и преносу импул...
Сину-атријални део образује истоимени преткоморни чвор,
синусни чвор,
односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack),
ко...
Импулс који полази из синусног чвора
*синусни чвор, односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack
шири се попут kонцентр...
Импулс настао у преткоморама преноси се у коморе преко
1.преткоморно-коморног (атрио-вентрикуларног) дела спроводног
систе...
16. decembar 2013

13
Proticanje krvi ima
uvek isti smer.

SRCE I KRVOTOK
P

p (kPa)

Jedan ciklus:
1.Lijevi atrijum (LA)
p oko 1 kPa (7,5 mm
Hg...
16. decembar 2013

15
Pribor za krvotok
• Pribor za krvotok, srce i krvni sudovi, obrazuju
potpuno
zatvoreni sistem opnastih kanala, kroz koje s...
SRCE I KRVOTOK
Srce je dvostruka pumpa, koja pumpa krv kroz dva cirkulatorna sistema:
pump
pulmonalni (mali) (~20%) i sist...
KRVNI SUDOVI
Krvni sudovi: arterije, arteriole, kapilare, venule, vene. Ako bi nastavili sve krvne
sudove jedne na druge, ...
16. decembar 2013

19
Arterije i vene
• Arterije i vene, jesu opnasti cilindrični kanali
koji se
granaju po celom telu, izuzev hrskavičavog tkiv...
16. decembar 2013

21
21
Brzina proticanja krvi kroz krvne sudove
6000cm2

30cm/s

brzina

5cm/s

površina

3cm

18cm2

2

1mm/s
kapilare

aorta

v...
Kapilari
• Kapilari su majušni krvni sudovi dužine 1-2 mm.
• Zid kapilara satoji se samo od endotela koji je
mestimično po...
Karakteristike protoka krvi kroz kapilare
Najmanji krvni sudovi su
kapilare (dijametar ~ 20
µm).
Njihov ukupni poprečni
pr...
Koronar na cir kulacija
• Srčani mišić vaskularizuju leva i desna
koronar na ar terija
(kod oko 50% osoba više kr vi te če...
Lokalna re gulacija protoka kr vi
• Protok kr vi kroz koronar ne sudove kod
čoveka u stanju
mirovanja iznosi oko 225 ml/mi...
Cerebralna cir kulacija
• Lokalna re gulacija pr otoka kr vi kroz mozak
(autore gulacija)
• Nor malan protok kr vi kroz mo...
Splanhikusna cir kulacija
• Splanhikusna cir kulacija: snadbevanje
kr vlju GIT-a, jetre,
slezine i pakreasa.
• Ukupni spla...
Jetra ima visok protok kr vi i nizak vaskular ni
otpor.
• Oko 1050 ml krvi teče iz portalne vene u sinusoide
jetre
svakog ...
16. decembar 2013

30
16. decembar 2013

31
U normalnim uslovima,
kada krv cirkuliše u arterijama, ona vrši pritisak na zidove krvnih
sudova.
Izraz “arterijalni priti...
16. decembar 2013

33
16. decembar 2013

34
16. decembar 2013

35
16. decembar 2013

36
16. decembar 2013

37
16. decembar 2013

38
PULS
merenje frekfencije i osobina pulsa na periferiji vrse se na
sledecim arterijama:
1. Brahijalna arterija-medijalno od...
Pulsni talasi i elastičnost krvnih sudova
p (kPa)
F

16

v

(a)

10
F
1

2

v

(b)

t(s)

Pulsni oblik kretanja krvi.

Kre...
16. decembar 2013

41
Vrste pulsa :
1. Pulsus filiformis(parvus et tardus-sporo nastaje i dugo traje)-mali puls ,kod srcane
insuficijencije,hipo...
16. decembar 2013

43
Próxima SlideShare
Cargando en…5
×

Fiziologija kardiovaskularnog sistema

  • Inicia sesión para ver los comentarios

Fiziologija kardiovaskularnog sistema

  1. 1. 16. decembar 2013 1
  2. 2. ● ● ● FIZIOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA ● 16. decembar 2013 Dr med. 2
  3. 3. KARDIOVASKULARNI SISTEM (KVS) Funkcija i osnovni delovi KVS KVS ima funkciju transportnog sistema u organizmu. ● doprema "gorivo" iz hrane i kiseonik iz vazduha u ćelije, gde dolazi do sagorevanja i oslobađanja energije, potrebne za funkcionisanje organizma. orga Istovremeno, krv odnosi produkte sagorevanja iz ćelije (CO2 i H2O). Kardiovaskularni sistem čine: 1. KRV 2. KRVNI SUDOVI 3. SRCE 16. decembar 2013 Dr 3 3
  4. 4. 16. decembar 2013 4
  5. 5. 16. decembar 2013 5
  6. 6. Залистци затварају односно отварају ушћа у одређеној фази срчане акције. Фаза пуњења крвљу назива се дијастола, а фаза контракције срчаног мишића и пражњење шупљине назива се систола. У фази дијастоле преткоморе, комора је у фази систоле. Тада су тролисни залистак и дволисни залистак на преткоморско-коморским ушћима затворене, а плућни залистци и аортни залистак на артеријским ушћима отворене и комора се празни. У фази систоле преткомора, комора је у фази дијастоле. У том су тренутку тролисни залистак и дволисни залистак отворене, а плућни залистак и аортни залистак затворени и комора се пуни 16. decembar 6 крвљу. 2013
  7. 7. 16. decembar 2013 7
  8. 8. 16. decembar 2013 8
  9. 9. Спроводни систем срца Срце ради самостално (аутоматски) јер има ћелије које имају посебну улогу у стварању и преносу импулса, у које спадају [20]. ; Ћелије сопственог специфичног аутономног система за стварање и спровођење импулса, Ћелије радне мускулатуре миокарда преткомора и комора 16. decembar 2013 9
  10. 10. Сину-атријални део образује истоимени преткоморни чвор, синусни чвор, односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack), који се налази у лумену десне преткоморе, и лежи између горње шупље вене и десног увастог наставка (десне аурикуле). Сноп овог чвора је дугачак 1 см а широк 3 см, и протеже се дуж терминалног гребена срца до доње шупље вене. Сину-атријални чвор је предводник рада срца, из кога се импулси прво шире кроз зид десне а затим и леве преткоморе. У овом чвору, у ритму од 60-80 откуцаја у минути, јављају се импулси који изазивају контракцију миокарда преткомора. На тај начин настаје систола преткомора. 16. decembar 2013 10
  11. 11. Импулс који полази из синусног чвора *синусни чвор, односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack шири се попут kонцентричних таласа кроз средишне делове миокарда преткомора брзином од 1 м/сек. деполаришући најпре миокард десне, а затим и леве преткоморе. Ова активација миокарда претркомора одвија се током 0,06 до 0.15 сец. (просечно 0,09 до 0,11 сек) и манифестује се таласом П на ЕКГ. 16. decembar 2013 11
  12. 12. Импулс настао у преткоморама преноси се у коморе преко 1.преткоморно-коморног (атрио-вентрикуларног) дела спроводног система, који сачињавају преткоморно-коморни или атриовентрикуларни чвор (АВ чвор) односно преткоморно-коморни чвор или Ашоф-Таварин чвор (енгл. Aschoff - Tawara) који се налази у нивоу десног преткоморно-коморног (атриовентрикуларног) ушћа 2.и преткоморно-коморног снопа или Хисовог снопа који директно започиње од овог чвора. Атриовентрикуларни чвор, у одрасле особе је величине од 2 до 3 мм у ширину и 5 до 6 мм у дужину. Дебљина му је око 0,75 до 1 мм, а његове везе улазе у миокард десне и леве преткоморе и са Хисовим снопом чине основни контакт, који има посебна својства у систему спровођења импулса са преткомора на коморе. 16. decembar 2013 12
  13. 13. 16. decembar 2013 13
  14. 14. Proticanje krvi ima uvek isti smer. SRCE I KRVOTOK P p (kPa) Jedan ciklus: 1.Lijevi atrijum (LA) p oko 1 kPa (7,5 mm Hg) Aorta Vena cava DA 2.Lijevi ventrikul (LV) p oko 16 kPa (120 mmHg) 1 6 1 4 1 2 1 0 8 LA 6 DV LV 4 5.Desni ventrikul (DV) p oko 3 kPa (20 mmHg) 6.Protok krvi kroz mali krvotok 2013 16. decembar 12 0 10 0 8 0 0 3 2 1 0 K A r a L V L A 2 0 0 V Aorta Aorta 6 0 4 0 2 3.Protok krvi kroz veliki krvotok 4.Desni atrijum (DA) p oko 0,8 kPa (6 mmHg) p (mmHg) b DV D V 2 0 1 00 c t A P DA t f = 20-200 Hz K Elementi KVS – srce, sistemski i plućni krvotok. krvotok Promjena pritiska u aorti, lijevom atrijumu i ventrikulu (a) i plućnoj arteriji, desnom atrijumu i ventrikulu (b) u toku jednog srčanog ciklusa; c je fonogram. 14 14
  15. 15. 16. decembar 2013 15
  16. 16. Pribor za krvotok • Pribor za krvotok, srce i krvni sudovi, obrazuju potpuno zatvoreni sistem opnastih kanala, kroz koje stalno protiče krv, vršeći transport gasova, hranljivih materija i njihovih otpadnih produkata. • Krv protiče kroz sistem zahvaljujući ritmičkoj kontrakciji srčanog mišića . 16. decembar 2013 16
  17. 17. SRCE I KRVOTOK Srce je dvostruka pumpa, koja pumpa krv kroz dva cirkulatorna sistema: pump pulmonalni (mali) (~20%) i sistemski (veliki) krvotok (~80%). Naše srce se kontrahuje (kuca) oko 70 puta u minutu i oko 30 miliona puta tokom jedne godine! Energija potrebna za istiskivanje krvi u krvotok dobija se kontrakcijom mišića atrijuma, odnosno ventrikula. Smer kretanja krvi obezbeđuju srčani zalisci (valvule), od kojih se jedan par nalazi između atrijuma i ventrikula (mitralna i triskupidna valvula), a drugi je između ventrikula i aorte, odnosno pulmonalne arterije. 16. decembar 2013 17 17
  18. 18. KRVNI SUDOVI Krvni sudovi: arterije, arteriole, kapilare, venule, vene. Ako bi nastavili sve krvne sudove jedne na druge, mogli bi smo okružiti Zemlju 2,5 puta. 16. decembar 2013 18 18
  19. 19. 16. decembar 2013 19
  20. 20. Arterije i vene • Arterije i vene, jesu opnasti cilindrični kanali koji se granaju po celom telu, izuzev hrskavičavog tkiva i prozračnih delova očne jabučice. • Oni obrazuju 2 sistema, arterijski i venski, koje povezuju krvni kapilari i arterio-venske spojnice e 16. decembar 2013 20
  21. 21. 16. decembar 2013 21 21
  22. 22. Brzina proticanja krvi kroz krvne sudove 6000cm2 30cm/s brzina 5cm/s površina 3cm 18cm2 2 1mm/s kapilare aorta vena cava Promjena brzine krvi duž krvnog stabla Za brzinu su date srednje vrednosti. S obzirom na pulsni karakter krvotoka, brzina u aorti, na primer, varira u toku jednog srčanog ciklusa od 0 - 0,5 ms-1. Kritična brzina krvi u aorti iznosi 0,4 ms-1, što znači da će u toku trajanja sistole u jednom delu kretanje krvi u aorti biti turbulentno. 16. decembar 2013 22 22
  23. 23. Kapilari • Kapilari su majušni krvni sudovi dužine 1-2 mm. • Zid kapilara satoji se samo od endotela koji je mestimično pojačan granatim vezivnim ćelijama, pericitima. • Endotelne ćelije kapilara imaju sposobnost kontrakcije. • Svojom kontrakcijom one zartvaraju lumen kapilara i prema potrebi isključuju ga iz krvotoka . • Brzina protoka kr vi kroz kr vni sud obr nuto je srazmer na površini nje govog popre čnog preseka. • Brzina protoka kr vi najniža je u kapilarima, što omogućava adekvatnu razmenu nutrijenata 16. decembar 2013 23
  24. 24. Karakteristike protoka krvi kroz kapilare Najmanji krvni sudovi su kapilare (dijametar ~ 20 µm). Njihov ukupni poprečni presek je ogroman - oko 6000 cm2 jer ih ima više miliona. Na preseku aktivnog mišića kapilara je oko 190/mm2. pk od arterija p o pk υ krvi p o ka venama Simultano dejstvo krvnog i osmotskog pritiska duž kapilare. Osmotski pritisak po je oko 3 kPa (20 mmHg), pk vrijednost mijenja od 3,3 kPa (25 mmHg) na arterijskom kraju, do 1,3 kPadecembar 2013 na venskom kraju. 16. (10 mmHg) U 1 kg mišićne mase ukupna dužina kapilara iznosi oko 190 km, a površina zidova, kroz koje se odvija razmena materije, oko 12 m2. Na taj način su ćelije mišića su u dobrom kontaktu sa kapilarama. U 24 srčanom mišiću je skoro 24 svaka ćelija u kontaktu sa
  25. 25. Koronar na cir kulacija • Srčani mišić vaskularizuju leva i desna koronar na ar terija (kod oko 50% osoba više kr vi te če kroz desnu koronar nu ar teriju), koje polaze od po četnog dela aor te. • Leva koronar na ar terija deli se na dve grane: kr užnu i nishodnu, inter ventrikular nu. • Vene srčanog mišića skupljaju se i obrazuju koronar ni sinus, koji se uliva u desnu pretkomor u . 16. decembar 2013 25
  26. 26. Lokalna re gulacija protoka kr vi • Protok kr vi kroz koronar ne sudove kod čoveka u stanju mirovanja iznosi oko 225 ml/min. • Kad god se poveća snaga kontrakcije, bez obzira na uzrok, raste i koronar ni protok kr vi. • Protok kr vi kroz koronar ne kr vne sudove je uglavnom direktno srazmeran potrebi miokar da za kiseoniko m 16. decembar 2013 26
  27. 27. Cerebralna cir kulacija • Lokalna re gulacija pr otoka kr vi kroz mozak (autore gulacija) • Nor malan protok kr vi kroz moždano tkivo iznosi oko 750 ml ili 15% od ukupnog volumena srca u bazalnim uslovima. • Dobra autore gulacija u rasponu pritisaka 50 – 130 mmHg. • Tri metabolička faktora koja veoma snažno deluju na protok kr vi kr oz mozak: koncentracija CO2, koncentracija H+ i koncentracija O2. • Glavnu ulogu ima CO2 (kada se konc CO2 pove ća 16. decembar 2013 dolazi do dilatacije i obr nuto) . 27
  28. 28. Splanhikusna cir kulacija • Splanhikusna cir kulacija: snadbevanje kr vlju GIT-a, jetre, slezine i pakreasa. • Ukupni splanhikusni protok iznosi oko 30% min. volumena. • Jetra se snadbeva kr vlju na dva na čina: putem hepatične ar terije i vene por te e. 16. decembar 2013 28
  29. 29. Jetra ima visok protok kr vi i nizak vaskular ni otpor. • Oko 1050 ml krvi teče iz portalne vene u sinusoide jetre svakog minuta, a dodatnih 300 ml stiže u sinusoide iz hepatičke arterije (oko 27% min. vol srca). • Pritisak u portalnoj veni koja ulazi u jetru je oko 9 mm Hg, a pritisak u hepatičkoj veni koja ide iz jetre ka veni kavi je skoro tačno 0 mm Hg . 16. decembar 2013 29
  30. 30. 16. decembar 2013 30
  31. 31. 16. decembar 2013 31
  32. 32. U normalnim uslovima, kada krv cirkuliše u arterijama, ona vrši pritisak na zidove krvnih sudova. Izraz “arterijalni pritisak“, dakle, predstavlja pritisak koji vrši krv na zidovima arterija. Ovaj pritisak mora biti dovoljan da osigura adekvatnu perfuziju tkiva u periodu aktivnosti i u periodu opuštanja. Arterijski pritisak nastaje kao rezultat dve sile. Jednu stvara leva komora srca koja istiskuje krv u aortu. Za razliku od nje, desna komora potiskuje krv preko pulmonalnog zaliska u plućnu arteriju. Drugu silu stvaraju arterije, odnosno njihova sila otpora protoku krvi. Određeni nervni impulsi mogu da uzrokuju širenje ili 16. decembar 2013 32
  33. 33. 16. decembar 2013 33
  34. 34. 16. decembar 2013 34
  35. 35. 16. decembar 2013 35
  36. 36. 16. decembar 2013 36
  37. 37. 16. decembar 2013 37
  38. 38. 16. decembar 2013 38
  39. 39. PULS merenje frekfencije i osobina pulsa na periferiji vrse se na sledecim arterijama: 1. Brahijalna arterija-medijalno od bicepsa,iznad lakta 2. Radijalna arterija-u predelu rucnog zgloba,sa spoljnje strane prema palcu 3. Femoralna arterija-na sredini spine i pubicne kosti 4. Poplitealna arterija-u poplitealnoj jami 5. Arterija dorsalis pedis-na dorsumu stopala 6. Arterija tibialis posterior-iza medijalnog maleolusa 7. Karotidna arterija-u visini krikoide,na unutrasnjoj strani m.sternokleidomastoideusa,najbolje sa desne strane Pri pregledu pulsa palpira se najcesce radijalna arterija i broje se otkucaji u toku 15 sekundi,ta vrednost se mnozi sa 4 da bi se dobila vrednost u toku 60 sec(1min). Ako je ritam nepravilan treba da se broji tokom 60 sec(1min) a 16. decembar 39 najbolje 2013 da se broje srcani je
  40. 40. Pulsni talasi i elastičnost krvnih sudova p (kPa) F 16 v (a) 10 F 1 2 v (b) t(s) Pulsni oblik kretanja krvi. Kretanje tečnosti kroz cevi ne-elastičnih (a) i elastičnih zidova (b). Dužina arterijskog stabla iznosi najviše 1,4 m pa pulsni talas stiže do kraja arterijskog stabla u vremenu t = s/u = 1,4 m/5 ms-1 = 0,28 s, koje odgovara trajanju sistole. Dakle, dok traje kontrakcija ventrikula pulsni talas prođe kroz celo arterijsko stablo i svi krvni sudovi su rastegnuti. Elastičnost krvnih sudova pomaže proticanju krvi kroz krvne sudove. 16. decembar 2013 40 40
  41. 41. 16. decembar 2013 41
  42. 42. Vrste pulsa : 1. Pulsus filiformis(parvus et tardus-sporo nastaje i dugo traje)-mali puls ,kod srcane insuficijencije,hipovolemije,soka,aortne stenoze,povecanog perifernog otpora 2. Koriganov puls(pulsus altus et celer-visok sa brzim usponim i padom,kratkim vrhom)kod povisene temperature,povisenog UV-udranog volumena,anemije,hipertireoze,aortne insuficijencije-AI,ductusa arteriosusa persistensa-DAP,ateroskleroze 3. Pulsus bisferians-dvostruki sistolni vrh,kod Ai-aortne insuficijencije,hipertroficne kardiomiopatije 4. Pulsus alternans(altus(magnus)/parvus)-ritam pravilan ali puls menja amplitude od udara do udara(smenjivanje jednog viseg i nizeg pulsnog talasa),znak je teske srcane insuficijencije 5. Pulsus bigeminus-jedna sinusna i jedna ekstrasistolna kontrakcija,rastojanje izmedju otkucaja nije jednako(aritmican puls) 6. Pulsus paradoksus-smanjenje amplitude u inspirijumu,javlja se kod :perikardijalne tamponade,konstriktivnog perikarditisa,plucne embolije. 7. Reverzni pulsus paradoksus-smanjenje amplitude u ekspirijumu,javlja se kod hipertroficne kardiomiopatije 8. Dikrotni puls-ima dva talasa-jedan u sistoli a drugi u dijastoli ;prisutan u hipovolemiji,tamponadi srca,srcanoj insuficijenciji 16. decembar 2013 42
  43. 43. 16. decembar 2013 43

×