Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.

Krv

6.414 visualizaciones

Publicado el

Publicado en: Salud y medicina
  • Sé el primero en comentar

Krv

  1. 1. KRV Insert Presentation Title Text Here Insert Subtitle Text Here
  2. 2.  Krv se sastoji od uobličenih elemenata: 10/28/14 eritrocita, leukocita i trombocita, koji su suspendovani u tečnom matriksu  krvnoj plazmi.  Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6% do 8% telesne mase.
  3. 3. Улога крви: 1.transportna 2.zaštitna 3.odbrambena 4.termoregulaciona 10/28/14 Uloga krvi
  4. 4.  Najvažnija uloga krvi je transportna.  Krv prenosi kiseonik, ugljen-dioksid, hranljive sastojke, produkte metabolizma i toplotu koja se produkuje u organizmu. Krv prenosi i poruke u formi hemijskih signala do različitih organa i tako učestvuje u regulaciji njihove funkcije. Najizrazitiji primer su hormoni.  Odbrambena uloga krvi se ostvaruje zahvaljujući prisustvu leukocita i imunoglobulina, kao i osobini krvi da koaguliše. 10/28/14
  5. 5. 10/28/14 SASTAV KRVI  Sastav krvi zavisi od brojnih faktora, fizioloških i patoloških. 1.Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol, starost, životna sredina, fiziološko stanje (menstruacija, graviditet, težak fizički rad), doba dana. 2.Različita oboljenja imaju daleko veći uticaj na sastav krvi od fizioloških faktora.
  6. 6. 10/28/14 SSAASSTTAAVV KKRRVVII Plazma (55% zapremine krvi) Leukociti i trombociti (<1% zapremine krvi) Eritrociti (45% zapremine krvi) Uobličeni krvni elementi
  7. 7. крвне ћелије улога особине број у мм3 црвена крвна зрнца – еритроцити транспорт О2 и СО2 немају једро, испуњене хемоглобином 5 000 000 бела крвна зрнца – леукоцити одбрана организма од узрочника болести мењају облик тела, највеће 6000-8000 крвне плочице – тромбоцити омогућавају згрушавање крви најситније, неправилног облика 300 000
  8. 8. Састав ккррввии:: ккррввннаа ппллааззммаа ии ккррввннее ћћееллиијјее
  9. 9. Настанак крвних ћелија 10/28/14 У коштаној сржи
  10. 10. 10/28/14
  11. 11. 10/28/14 KRVNA PLAZMA Krvna plazma je tečnost složenog sastava.  Koncentracije njenih konstituenata se različitim homeostatskim mehanizmima održavaju u fiziološkim granicama.  Plazma se može izdvojiti centrifugiranjem krvi kojoj je dodato antikoagulantno sredstvo.  Normalna plazma je transparentna i svetložute boje.  Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35 do 7.45.
  12. 12. КРВ – крвна плазма Састав крвне плазме: ● 90% воде ● минералне материје (натријум хлорид) ● беланчевине (фибриноген) ● Шећери ● Хормони ● храњиве материје 10/28/14
  13. 13. 10/28/14 SASTAV PLAZME  Plazma je vodeni rastvor organskih i neorganskih sastojaka.  U njoj su rastvoreni:  elektroliti (9g/l; Na+, Cl-.)  proteini (60-80g/l; albumini, globulini, enzimi) ,  lipidi,  ugljeni hidrati (glukoza od 2.5 do 4.7 mmol/l krvi ili 80-120 mg/100 ml)  aminokiseline,  vitamini,  produkti metabolizma koji sadrže azot (urea, mokraćna kiselina, kreatin, bilirubin) i  gasovi kiseonik, ugljendioksid i azot.  Najveći procenat (90-92%) plazme čini voda.
  14. 14. Eritrociti – crvena krvna zrnca  Uobličeni elementi krvi, pored leukocita i trombocita;  Imaju oblik bikonkavnog diska; visok odnos zapremine i površine;  Nemaju jedro i većinu organela.  Veoma su elastični; lako prolaze kroz fenestracije kapilara;  Kvalitativno i kvantitativno najzastupljeniji sastojak je hemoglobin;  Sadrže specifične enzime koji imaju ulogu u hidriranju SO2, glikolizi, sprečavanju oksidacije gvožđa; 10/28/14
  15. 15. 10/28/14
  16. 16.  Prosečan dijametar iznosi 7.5m, a debljina 2 m;  Broj eritrocita zavisi od pola, uzrasta, cirkardijalnih ritmova, laktacije, mišićnog rada  Fiziološke granice broja su: • Za žene: 3.5-5.5 x 1012/l • Za muškarce: 4-6x 1012/l 10/28/14
  17. 17. Eritropoeza  Proces formiranja zrelih eritrocita iz neopredeljenih matičnih ćelija. Traje oko 8 dana.  U prenatalnom životu odvija se redom u jetri, slezini, limfnim čvorovima.  Do 5. godine života u eritropoezi učestvuje koštana srž svih kostiju.  Posle puberteta eritropoetično tkivo je koštana srž i to: pljosnatih kostiju (pršljenovi, sternum, rebra, karlica) i epifize dugih kostiju. 10/28/14 Neopredeljena matična ćelija Opredeljena mat. ćel. proeritroblast rani eritroblast Intermedijarni eritroblast -pojavljuje se hemoglobin Normoblast (kasni eritroblast) -započinje dezintegracija jedra Retikulocit -nema jedra eritrocit Koštana srž Krvni sud
  18. 18. Fiziološki faktori koji utiču na eritropoezu: 10/28/14 Svi ovi faktori deluju indirektno preko sinteze ERITROPOETINA u bubrezima Stimuliše proliferaciju opredeljenih hematopoetičnih ćelija Ubrzava njihovu diferencijaciju Stimuliše sintezu Hb SSttiimmuullaattiivvnnoo hipoksija (nizak parcijalni pritisak O2) Anemije Hemoliza hemoragija Androgeni hormoni Tiroksin, glukokortikoidi kateholamini (ubrzavaju) Alkaloza (na visokim nadmorskim visinama) Inhibitorno Estrogeni vitamin B12 i folna kiselina - faktori bez kojih eritropoeza ne može da se odigrava jer su esencijalni u biosintezi DNK.
  19. 19.  Prosečan vek eritrocita je oko 120 dana posle čega ih preuzimaju makrofage RES-a slezine, jetre, koštane srži.  Tu se hemoglobin razlaže na Fe i hem.  Fe se transferinima transportuje do koštane srži ili jetre, a hem se preko bilirubina izlučuje u žuči. 10/28/14
  20. 20. OSOBINE ERITROCITA ● Eritrociti su ćelije bez jedra , mitohondrija i ribozoma ● Broj Er za M 4,2-5,8x1o na 12 ● A za žene 3,7-5,2x10 na 12 ● Hb kod M 15og/l a Ž 14og/l ● Htc je procentualna zastupljenost ćelijskih elemenata ● Srednja vrednost zapremine Er –MCV iznosi 87 fl ● Srednja vrednost apsolutne količine Hb u eritrocitu- MCH je 28 pg ● Srednja vrednost conc.Hb u Er-MCHC iznosi od34-36 g u dclEr ● Normalan procenat RETIKULOCITA od ● 0,5-2 %
  21. 21. 10/28/14 Аnеmiја  svako smanjenje broja eritrocita  aplastična – usled delovanja g zračenja ili lekova dolazi do gubitka funkcije (aplazije) koštane srži  perniciozna (megaloblastična, maturacijska)- nedostatak vitamina B12 i folne kiseline dovodi do sporog sazrevanja er, a membrana postaje krhka. Razlog je nedostatak tzv unutrašnjeg faktora odgovornog za apsorpciju B12 usled atrofije crevne sluzokože.  talasemija- nasledna, smanjena sinteza hemoglobina  srpasta- nasledna, abnormalnost hemogl. (HbЅ)  hemolitička- fetalna eritroblastna
  22. 22. 10/28/14 Leukociti  Nalaze se u krvi, limfi, vezivnom tkivu i tkivnim tečnostima;  Imaju sposobnost ameboidnog kretanja i dijapedeze;  Fagocitoza- uništavanja čestica štetnih po organizam pomoću lizozomalnih enzima. Kreću se hemotaksično;
  23. 23.  Broj – granice: 4-10x106/l krvi. Srednja vrednost 7x106/l  Leukocitoza – povećan broj leukocita; fiziološka 10-20x109/l se javlja kod novorođenčadi, pri laktaciji, trudnoći, menstruaciji, posle obilnog obroka, teškog fizičkog rada. Preko ovih granica-leukemije.  Leukopenija – smanjen broj leukocita 10/28/14
  24. 24. Granulociti ili granularni leukociti su vrsta leukocita koji u citoplazmi poseduju granule i jedro podeljeno na režnjeve. U granulama se nalaze brojni hidrolitički enzimi pa se one mogu smatrati lizozomima. Prema načinu bojenja granula razlikuju se tri tipa granulocita: neutrofilni granulociti (neutrofili) eozinofilni granulociti (eozinofili) bazofilni granulociti (bazofili) 10/28/14 Granulociti
  25. 25. Granulociti (polimorfonukleari) • Neutrofili 50-70% - prva linija odbrane; fagocitiraju m.o.; granule su lizozomi i peroksizomi. • Eozinofili 2-4% - najviše ih ima u vezivnom tkivu; broj im se povećava prilikom parazitskih infekcija, u alergijama i autoimunim oboljenjima. • Bazofili do 1% - imaju granule sa heparinom i histaminom; nemaju lizozome. 10/28/14
  26. 26. Nastaju u koštanoj srži od mijeloblasta preko promijelocita , mijelocita , metamijelocita do segmentiranih granulocita . Zreli NEUTROFILI su bogati enzimima i njima ostvaruju svoju odbrambenu ulogu EOZINOFILI , umanjuju alergijsku reakciju uklanjanjem histamina BAZOFILI zbog bogatstva histamina i heparina sprečavaju tromboze 10/28/14 Granulociti Neutrofili Eozinofili Bazofili
  27. 27.  Agranulociti  Monociti 2-10% – tkivni makrofagi (RES). Druga linija odbrane; mogu fagocitirati i do 100 bakterija odstranjuju fibrin u koagulaciji; sintetišu interleukin I i interferone  Limfociti 20-35% • T limfociti – u ćelijskom imunitetu; sazrevaju u timusu • B limfociti – u humoralnom imunitetu 10/28/14
  28. 28. 10/28/14 Agranulociti MMoonnoocciittii LLiimmffoocciittii
  29. 29. 10/28/14 TROMBOCITI  Trombociti ili krvne pločice su male, diskoidne strukture bez jedra.  Oni nastaju fragmentacijom citoplazme džinovske ćelije koštane srži, megakariocita tokom procesa trombopoeze.  Broj trombocita se kreće od 150 x 106 do 300x 106 /l.  Povećan broj trombocita je trombocitoza, a smanjen broj trombocitopenija.
  30. 30.  Trombociti imaju izuzetno složenu građu.  Membrana je troslojna, a na periferiji citoplazme se nalazi otvoren sistem kanala kroz koje se sadržaj granula trombocita prazni u spoljašnju sredinu.  U citoplazmi trombociti sadrže dva tipa granula. Jedan tip granula sadrži neproteinske supstance: serotonin, ATP i ADP. Drugi tip granula sadrži različite proteine 10/28/14  Glavnu ulogu trombociti imaju u procesu zaustavljanja krvavljenja (hemostaza).  Formiraju trombocitni čep koji može privremeno da zaustavi krvavljenje iz male rane  Zahvaljujući faktorima koagulacije koje sadrže, trombociti imaju ulogu i u procesu koagulacije
  31. 31. 10/28/14 LIMFA  Limfa sadrži znatne količine proteina poreklom iz cirkulacije.  Dva litra limfe, koliko se stvara dnevno, sadrži oko 100 g proteina, uglavnom albumina.  Limfa sadrži neutralne masti, koje se iz digestivnog trakta apsorbuju u limfne kapilare crevnih resica, a zatim se preko limfe uvode u cirkulaciju.
  32. 32. 10/28/14 Limfni sistem Pridodat imunološkom sistemu, osnovna uloga mu je da drenira tečnost i supstance iz intersticijuma. Supstance: makromolekularni proteini, čestice i masne kapljice (iz digestivnog sistema.
  33. 33. 10/28/14 Superficijalni limfni sistem nalazi se epifascijalno drenira limfu iz kože 15% limfatične mreže Duboki limfni sistem nalazi se subfascijalno drenira limfu iz organizma isključujući kožu
  34. 34. Limfna stabla-truncusi limfni kanali-ductusi  Odvode limfu iz velikih delova tela  potrečažno (tr. lumbalis; tr.intestinalis)  natprečažna (tr.subclavius, tr. jugularis, tr. bronchomediastinalis)  Obrazuju limfne kanale (d. thoracicus i d. limphaticus dex)  Ductus thoracicus drenira donju polovinu tela & levu stranu glave, levu ruku, deo thorax-a.  Ductus lymphaticus dexter drenira desnu stranu glave, vrat, desnu ruku i deo thorax-a.
  35. 35. Limfni čvor koncentracija limfe (reapsorpcija oko 40% tečnosti) filtracija i purifikacija (zahvataju i razaraju toksine, bakterije, CA..) produkcija limfocita i monocita
  36. 36. 10/28/14 HEMOSTAZA  Proces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvnog suda  Sastoji se u prevođenju krvi u stanje gela, pihtijastu masu koja se naziva krvni koagulum.  Krajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog proteina plazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni protein fibrin
  37. 37.  Odvija se u tri faze: 1. Vaskularna faza - vazokonstrikcija i kontrakcija cirkularnih glatkih mišića krvnih sudova 2. Trombocitna faza – adheracija i agregacija trombocita; stvaranje belog tromba koji predstavlja jezgro za stvaranje koaguluma 3. Plazmina faza (koagulacija) – stvaranje koaguluma koji sadrži mrežu nerastvornih proteina fibrina, krvne ćelije i serum 10/28/14
  38. 38. 10/28/14 Koagulacija I. Stvaranje trombokinaze (protrombinaze) ključnog enzima koji prevodi protrombin u trombin – komplikovan kaskadni proces sa spoljašnjim i unutrašnjim putem aktivacije; II. Prelazak PROTROMBINA u TROMBIN dejstvom TROMBOKINAZE; III. Prevođenje FIBRINOGENA u FIBRIN dejstvom TROMBINA. Polimerizacija fibrina u fibrinske konce: TROMBIN Са2+, XIIIa XIII FIBRIN FIBRINSKI KONCI IV. Retrakcija koaguluma – pomoću kontaktilnog molekula TROMBOSTENINA iz trombocita dolazi do skupljanja koaguluma i istiskivanja seruma.
  39. 39. 10/28/14
  40. 40. ANTIGENI ABO SISTEMA Sinteza počinje u četvrtoj nedelji intrauterinog života,do šest nedelja antigeni su razvijeni. Potpuno sazrevanje se dešava od šestog meseca do četvrte godine života.Po sastavu su glikoproteini. Prisutni su na svim krvnim ćelijama.
  41. 41. ● PRIRODNA,imunoglobulini,klaseIgM,aglutinišu eritrocite na sobnoj temperaturi od 20-24˚C.u slanoj sredini, 09% NaCl, ne prelaze placentu. ● Antitela anti-A i anti-B se mogu detektovati u serumu novorođenčeta od 4 do 6 meseci.
  42. 42. Genotip – označava skup gena,koji određuju antigene na eritrocitnoj membrani. FENOTIP jedne osobe predstavlja izbor antigena koji su dokazani u serološkim reakcijama sa serumima poznatih specifičnosti
  43. 43. Krvne grupe: A sadrži na er. Antigen A, a u plazmi antitela anti-B Zastupljenost je 42,2%. B sadrži na er. Antigen B, a u plazmi antitelo anti-A Zastupljenost je 14,3%. AB sadrži na er.Antigen A i B, u plazmi nema antitela Zastupljenost je 7,2%. O na er.nema antigena,u plazmi antitela anti-A i anti-B Zastupljenost je 36,1%.
  44. 44. ● Reakcija koja nastaje kod spajanja anti-eritrocitnih antitela sa odgovarajućim eritrocitnim antigenima ispoljava se u vidu aglutinacije ili hemolize eritrocita. To je imunološki fenomen koji se može realizovati u laboratorijskim uslovima rada.
  45. 45. ● Pri kontaktu jedne molekule IgM sa antigenima na dva ili više eritrocita dolazi do međusobnog spajanja više eritrocita i njihovog nagomilavanja u velike, čak i golim okom vidljive aglutinate. Antitela koja su sposobna da aglutinišu eritrocite nazivaju se aglutinišuća antitela.
  46. 46. Odredjivanje krvnih grupa ABO na pločici
  47. 47. Određivanje KG-AB0 u epruvetama Anti A Anti B Anti AB Eritrociti A Eritrociti B Krvna grupa 1 . 2 . 3 . 4 . 5 . 6 . 7 . + + - - + - + A - - + + + + - B + + + + + - - AB - - - - - + + 0
  48. 48.
  49. 49. Rezus faktor ● NAJSLOŽENIJI SISTEM KOJI OBUHVATA 46 ANTIGENA RH-1 DO RH-52
  50. 50. ● Mogu se otkriti između 6 i 12 nedelje fetalnog života,pripadaju polipeptidima. ● ANTIGEN-D-je najimunogeniji i klinički najvažniji antigen ● Rh-D-POZITIVNO JE 84,49 % stanovništva ● Rh-D-NEGATIVNO JE 15.50% stanovništva na našim prostorima. ● Rhesus fenotip: CcDdEe, CCDDee, ccddee
  51. 51. ● Uvek su IMUNOG porekla,IgG klase,dvovalentna optimalno reaguju na 37C,prolaze kroz placentu Jedna od najčešćih uzroka HBN.
  52. 52. HEMOLIZNA BOLEST NOVOROĐENČETA –HBN ● Hemolizna bolest novorođenčeta ( HBN) je sindrom uzrokovan skraćenim životnim vekom eritrocita fetusa, dejstvom specifičnog aloantitela, transplacentarno dospelog od majke u cirkulaciju fetusa. ● Aloantitelo je usmereno prema nekom od antigena prisutnim na fetalnim eritrocitima – najčešće iz sistema ABO, i Rhesus ili u ređim slučajevima ostalih krvnogrupnih sistema: Kell, Daffy, Kidd, MNSs i drugi. ● Od ostalih antitela iz sistema Rhesus, klinički su najznačajniji imuno anti-c antitelo i imuno anti-E antitelo.
  53. 53. ● Prva trudnoća sa inkopatibilnim plodom, završava se obično rađanjem zdravog deteta. ● Senzibilizacija nastaje tek u toku porođaja u prvoj trudnoći. ● Eritrociti fetusa za vreme trudova prodiru u cirkulaciju majke, a antitela se javljaju posle više nedelja. Žena moze biti senzibilisana i predhodnim pobačajima, bilo spontanim, bilo arteficijalnim. ● Senzibilizacija je proces koji se ne može obrnuti, ali se može sprečiti. ● Jednom nastala senzibilizacija ne može nestati. Antitela u krvi su dokaz senzibilizacije
  54. 54. ● Ispitivanje senzibilizacije kod majke provodi se između 1o i 12 nedelje trudnoće. ● Ukoliko je majka senzibilisana, znači kada su imuna antitela prisutna, testiranje se vrši jednom mesečno, da se prati porast titra imunih antitela, vrši se njihova identifikacija. ● Ukoliko imuna antitela nisu dokazana testiranje se vrši u 3o nedelji trudnoće. ● Kod Rh-D negativnih trudnica gde nisu dokazana imuna anitela senzibilizacija se sprečava primenom Rh-D hiperimunog gamaglobulina (poznat pod nazivom Rogam), u toku 72 sata nakon porođaja, ali takođe i nakon prekida trudnoće bilo koje vrste, ili iz bilo kojih razloga.
  55. 55. ● Najbolji način lečenja dece koja se rađaju sa teškim oblikom ove bolesti je Eks-sanguinotransfuzija krvi to je postnatalni tretman novorođenčeta. ● Pozitivan Direktni Combsov test i hiperbilirubinemija su osnovne indikacije za ovu vrstu terapije. ● Za ovaj proces koristi se sveža deplazmatisana krv, stara do pet dana, koja ima hct o,5o –o,6o. ● Za eks-sangvinotransfuziju uzima se krv krvne grupe deteta iz ABO, i Rhesus negativna.
  56. 56. KRITERIJUMI ZA IZBOR DAVALACA KRVI ● Transfuziološki centri zavise od dobrovoljnih davalaca krvi koji obezbeđuju krv neophodnu za potrebe bolesnika. ● Krv može dati svaka zdrava osoba, starosti od l8 do 65 godina, a iznimno i do 7o g. ● Telesne težine iznad 55 kg, proporcionalna visini ● Krvni pritisak: sistolni 9o-l8o mm Hg, dijastolni 5o – llo mm Hg, puls 5o-llo otkucaja u minuti, ● Hemoglobin: muškarci l35g/L,žene l25 g/L ● Muškarci mogu davati krv svaka 3 meseca, dok žene svaka 4 meseca.
  57. 57. METODE KONZERVISANJA KRVI ● Krv namenjena za transfuziju, konzerviše se u specijalnim vrećicama – kesama. ● Na taj način što se neposredno po izlasku iz vene meša sa antikoagulansom, neko vreme čuva, a zatim prema potrebi daje primaocu – bolesniku. ● Za konzervisanje krvi za transfuziju dolaze u obzir samo antikoagulansi, koji uklanjaju jone Ca potrebne za stvaranje trombina, ili koji sprečavaju stvaranje trombina i njegovim delovanjem na fibrinogen, stvaranje fibrina
  58. 58. ● U konzervisanoj krvi događaju se promene koje nisu pogodne za bolesnika: raste afinitet hemoglobina za kiseonik, u plazmi raste koncentracija kalijuma, laktata, pada ph krvi, smanjuje se aktivnost faktora koagulacije i ostalih proteina plazme. Raspadaju se leukociti, iz kojih izlaze različite supstance koje imaju antigensko delovanje. ● Puna-cela krv i deplazmatisani er čuvaju se na + 4C, , koncentrat granulocita 22-24 C (sobna temperatura) 24 sata. ● Koncentrat trombocita sobna temperatura 3-5 dana. ● Sveže zamrznuta plazma u zamrzivaču na -3o C. L2 meseci , ili -4o 24 meseca.
  59. 59. POSTTRANSFUZIJSKE REAKCIJE ● Nuspojave transfuzijskog lečenja posledica su razlike u sastavu krvi, ili krvnih derivata bolesnika i davaoca. Prema uzroku reakcije se dele: ● l. Imunološke – koje se javljaju kao posledica reakcije Ag-Ab ● a) hemoliza – intravaskularna – najčešće ABO inkopatbilija - ekstravaskularna – Rh inkopatibilija ● b)preosetlivost – urtikarija, anafilaktički šok. ● 2. Neimunološke- u koje spadaju svi ostali uzroci: preopterećenje cirkulacije, hiperkalijemia, intoksikacija citratom, diluciona koagulopatija kod masivnih transfuzija, embolija masna, vazdušna, infekcija na mestu venepunkcije, tromboflebitis.
  60. 60. Z d ravko C o lic - T i si m i u krvi - (O fficial ▶ V id eo 1984).m p 4

×