ANA RADOVIĆ

1. VELIKI MOZAK
(TELENCEPHALON)
Ana Radović I5
Med. škola ,,Draginja Nikšić”

2. � CNS se razvija iz
embrionalne
neuralne tube,
koja se zatvara
28. dana
embrionalnog
razvoja.
� Neuralna tuba
postaje mozak i
kičmena moždina,
a od njene
šupljine nastaju
komore

3. � Veliki mozak (telencephalon) je
najrazvijeniji deo CNS
� Sastoji se iz leve i desne hemisfere
(hemispherium cerebri dextrum et
sinistrum) koje su podeljene dubokom
uzdužnom pukotinom (fissura
longitudinalis cerebralis) u koju ulazi
srpasta pregrada (falx cerebri).
� Leva hemisfera je kod većine osoba
zadužena za: govor, vešte naučene pokrete
i računanje.
� Desna hemisfera je kod većine zadužena
za: prostornu orijentaciju, prepoznavanje
lica i muzičke sposobnosti

5. � Hemisfere imaju svoju spoljašnju, unutrašnju i donju
stranu.
� Spoljašnja stana (facies superolaterallis hemispherii) je
najveća, ispupčena je i podeljena na 5 režnjeva:
1. čeoni (lobus frontalis)
2. temeni ( lobus parietalis)
3. potiljačni (lobus occipitalis)
4. slepoočni (lobus temporalis)
5. moždano ostrvo (insula) poktiveno ostalim režnjevima
� Unutrašnja strana (facies medialis hemispherii) je
povezana sa srpastom pregradom.
� Donja strana – baza (facies inferior hemispherii) nalazi se
na kostima prednje i srednje lobanjske jame i šatoru malog
mozga (tentorium cerebrlli).
� U središnjim delovima hemisfera velikog mozga nalaze se
prva i druga moždana komora, bočne moždane komore
(ventricili lateralis).

7. GRAĐA HEMISFERA VELIKOG MOZGA
� Hemisfere velikog mozda su izgrađene od sive i
bele mase.
� Siva masa se sastoji od kore velikog mozga i od
supkortikalnih jedara.
� Bela masa se nalazi u unutrašnjosti i sastoji se
od središnje bele mase, moždanih čahura i
moždanih spojnica.

9. KORA VELIKOG MOZGA
� Kora velikog mlozga je sloj sive mase koji oblaže čitavu
površinu hemisfera i debljine je od 1,5 - 5mm.
� Naborana je u vijuge (gyri) koje su razdvojene
žlebovima (sulci), tako je znatno povećana njena
površina.
� Na spoljašnjoj strani hemisfere vide se dva velika
žleba:
- središnji žleb (sulcus centralis) je skoro uspravan
- bočni žleb (sulcus lateralis) uglavnom horizontalan

10. � Čeoni režanj (lobus frontalis) se nalazi ispred
središnjeg i iznad bočnog žleba
� To je najveći režanj i izgrađuju ga 4 vijuge: uspravna,
precentralna (gyrus precentralis), i horizontalna
gornja, srednja i donja.
� On je zadužen za mišljenje, planiranje, voljne pokrete,
produkciju govora, izvršavanje akcije i emocionalnu
kontrolu.
� Prednji deo ovog režnja se naziva prefrontalna i
predstavlja najviši deo CNS-a gde se odvijaju najviše
forme mišljenja, emocija i doživljaja sebe i socijalne
sredine.

11. � Temeni režanj (lobus parietalis) nalazi se iza
središnjeg žleba i čine ga postcentralna vijuga (gyrus
postcentralis) i gornji i donji temeni režnjići.
� U njemu se nalaze čula za dodir, bol, temperaturu,
pritisak.
� U ovom režnju se odvijaju procesi pažnje, govora, šeme
tela i nekih matematičkih sposobnosti

12. � Potiljačni režanj (lobus occipitalis) nalazi se iza
temenog i slepoočnog režnja i izgrađuje ga veći broj
potiljačnih vijuga (gyri occipitales).
� Zadižen je za vizuelna opažanja, percepciju oblika,
boja, pokreta i svetlosti.
� Aktivnosti kore su uglavnom svesne,
dok su aktivnosti
subkortikalnih
struktura nesvesne.

13. � Slepoočni režanj (lobus temporalis) nalazi se ispod
bočnog žleba i ima 3 vijuge gornju, bočnu i srednju.
� Bitan nam je za procese: opažanja zvukova (sluh),
razumevanje govora, pamćenje, osećanja, muzičke
funkcije i prepoznavanje objekata.
� Moždana kora može se podeliti na: primarna,
sekundarna i asocijativna funkciona polja.
� Primarna kortikalna polja se dele na senzitivna u
kojima se završavaju senzitivni i čulni putevi i
motorna iz kojih polaze motorni putevi.
� Sekundarna kortikalna polja su pridodata primarnim i
raspoređena su oko njih.
� Asocijativna polja vrše usklađivanje, upoređivanje i
analizu različitih informacija.

15. LIMBIČKI SISTEM
� Predstavlja funkcionalnu vezu različitih delova CNS-a.
� Odgovoran je za nagone, osećanja i proces pamćenja.
� Grade ga delovi kore velikog mozga koji se nalaze na
unutrašnjoj i delimično na donjoj strani hemisfere,
zajedno sa određenim jedrima, bademastim telom i
gornjim delom moždanog stabla.

16. SUPKORTIKALNA JEDRA I BAZALNE GANGLIJE
(NUCLEI BASALES)
� Supkortikalna jedra su sive mase uronjene u belu masu
hemisfera.
� Supkortikalna jedra su:
1. prugasto telo (corpus striatum) – najveće je i
smošteno je u središnjem delu hemisfere. Grade ga repato
jedro (nucleus caudatus) i sočivasto jedro (nucleus lentiformis)
koje se sastoji iz 2 dela, bledog jedra (globus pallibus) i
ljuskastog jedra (putamen).
2. mozdani bedem (claustrum) – smešten je spolja i
gradi ga ljuskasto jedro (putamen).
3. bademasto telo (corpus amygdaloideum) – smešteno u
prednjem-unutrašnjem delu slepoočnog režnja.

17. � U bazalne ganglije se funkcionalno ubrajaju i crna
masa (substantia nigra) i suptalamično jedro (nucleus
subthalamicus).

18. BELA MASA HEMISFERE VELIKOG MOZGA
� Nalazi se u unutrašnjosti i sastoji se od središnje bele
mase, moždanih čahura i moždanih spojnica.
� Središnja bela masa (centrum semiovale) – nalazi se
oizmeđu supkortikalnih jedara i kore velikog mozga.
� Nervni putevi koji povezuju koru velikog mozga sa
drugim delovima CNS-a prolaze kroz belu masu.
� Moždane čahure (capsulae) su snopovi bele mase i
nalaze se između supkortikalnih jedara.
� Najveća i najvažnija je umutrašnja moždana čahura
(capsula interna)
� Kroz unutrašnju možsdanu čahuru prolaze najvažniji
ushodni i nishodni nervni putevi.

19. � Moždane spojnice (commissurae cerebri) su snopovi
nervnih vlakana koji povezuju odgovarajuće delove
leve i desne hemisfere.
� Najveća moždana spojnica koja leži na dnu
međuhemisferične pukotine i kroz nju prolazi oko 200
miliona nervnih vlakana je žuljevito telo (corpus
callosum).
� Pored žuljevitog tela imamo prednju spojnicu
(commissura anterior) i spojnicu moždanog svoda
(commissura fornicis).

20. HVALA NA
PAŽNJI!!!