Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.

Fiziologija krvi milica

  • Inicia sesión para ver los comentarios

Fiziologija krvi milica

  1. 1. FIZIOLOGIJA KRVI Uloga krvi, zapremina, Fizičko-hemijske osobine i sastav krvi
  2. 2.   Krv je endogena telesna tečnost svojstvena samo kičmenjacima. Limfa,druga telesna tečnost, nastaje iz krvi i u nju se uliva.
  3. 3. ULOGA KRVI   Respiratorna funkcija ( O2 i CO2 )  Nutritivna funkcija  Ekskretorna funkcija  Regulatorna funkcija  Odbrambena funkcija  Transportna ili prenosna funkcija
  4. 4. ZAPREMINA KRVI  Zaprenima krvi odraslog čoveka teškog 70 kg iznosi priblizno oko 5 litara.Od te zapremine oko 2750 ccm čini plazma, a ostatak od 2250 ccm čine uobličeni elementi, uglavnom crvena krva zrnca.  Celokupni volumen krvi iznosi 6 – 8% telesne mase.
  5. 5.  Gubitak 30% krvi nije praćen većim poremećajem, medjutim ako je gubitak krvi veći od 30% celokupne količine krvi javljaju se simptomi poshemoragičnog šoka.  Gubljenje plazme je naročito ispo ljeno u toku teških opekotina, pri akutnom stvaranju otoka, prolivu, jakom znojenju.
  6. 6. FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA  KRV- viskozna(zavisi od broja eritrocita), neprovidna tečnost, crvene boje u kojoj lebde uobličeni elementi-ćelije krvi.  Igled krvi zavisi od količine kiseonika vezanog za hemoglobin sadrzan u eritrocitima.
  7. 7. SASTAV KRVI  Krvi čini oko 55% tečne krvne plazme i oko 45% čvrstih krvnih ćelija koje se nalaze u plazmi.
  8. 8. KRVNA PLAZMA  Krvna plazma je bezbojna, odnosno žućkasta tečnost: vodeni rastvor organskih i neorganskih materija. Sastoji se od vode, natrijum-hlorida, ostalih soli, male količine šećera, nekih masnih materija, hormona, kiseonika i ugljen-dioksida. U krvnoj plazmi se nalaze krvne belančevine: albumini, globulini i fibrinogen
  9. 9.  Krvnu plazmu najvećim delom čini voda (91-92%). Najznačajnije komponente krvne plazme su proteini:  fibrinogen,  imunoglobulini i  albumini
  10. 10.  Fibrinogen stvaraju ćelije jetre i od njega nastaje fibrin za vreme procesa koagulacije. Pri povredi krvnog suda fibrin van krvnih sudova se taloži zajedno sa krvnim ćelijama pri čemu se na površini izdvaja serum.
  11. 11.  Imunoglobulini učestvuju u odbrambenim reakcijama imunskog sistema.
  12. 12.  Albumini su transportni proteini krvne plazme (prenose npr. lipide, neke hormone i jone) i održavaju stalan osmotski pritisak krvi.
  13. 13. FIZIOLOŠKI RASTVORI  To su rastvori koji se mogu uneti u krv bez štetnih posledica po organizam.  Mogu biti:  Prosti( 8,5 – 10 g/l rastvor natrijum-hlorida)  slozeni
  14. 14. UOBLIČENI ELEMENTI KRVI  Osim tečnog dela-krvne plazme,krv sadrzi i ćelijske,uobličene elemente, koji zauzimaju nešto manje od polovine zapremine krvi.  Postoji tri vrste krvnih ćelija :eritrociti, leukociti i trombociti.
  15. 15. KRVNE ĆELIJE-eritrociti Eritrociti (crvena krvna zrnca) obavljaju prenošenje kiseonika i ugljendioksida. Kod većine sisara zreli eritrociti nemaju jedro ni organele. Imaju oblik dvostruko ulubljenog diska čime se njihova površina povećava i time olakšava razmena gasova. Eritrociti su veoma gipki – sa lakoćom se prilagođavaju nepravilnom obliku kapilara kao i promenama njihovog prečnika. Ova osobina eritrocita je veoma značajna, jer je njihov prečnik veći od prečnika najmanjih kapilara.  U citoplazmi eritrocita prisutno je oko 33% hemoglobina – proteina za koji se vezuju kiseonik i ugljen-dioksid. Kada je za njega vezan kiseonik, hemoglobin postaje oksihemoglobin, a kada je vezan ugljen-dioksid on prelazi u karbaminohemoglobin. Ova dva oblika hemoglobina mogu prelaziti jedan u drugi. Ukoliko se, međutim, za hemoglobin veže ugljen-monoksid, hemoglobin prelazi u karboksihemoglobin. To jedinjenje više ne može da prelazi ni u jedan od prethodna dva oblika.  Eritrociti žive oko 120 dana, nakon čega ostareli eritrociti bivaju razloženi u jetri, slezini, limfnim čvorima i koštanoj srži. Eritrociti viših kičmenjaka stvaraju se u koštanoj srži, dok se kod nižih kičmenjaka stvaraju u slezini.  Proces stvaranja svih krvnih ćelija naziva se hematopoeza, dok je stvaranje eritrocita -eritropoeza. 
  16. 16. LEUKOCITI                Leukociti Leukociti (bela krvna zrnca) se prema izgledu jedra i citoplazme svrstavaju u dve osnovne grupe: granulocite, koji imaju segmentirano jedro i granule u citoplazmi i agranulocite, čije je jedro celovito, okruglo i u citoplazmi nema zrnaca - granula. U granulocite spadaju tri tipa ćelija: neutrofilni, eozinofilni i bazofilni leukociti. Agranulociti su: limfociti i monociti. Leukociti su u osnovi odbrambene ćelije pošto učestvuju u: odbrani organizama od patogenih organizama (bakterija, gljiva, protozoa, parazitskih crva) i virusa, u upalnim procesima i alergijskim reakcijama imaju sposobnost fagocitoze mikroorganizama pa se nazivaju i fagociti.
  17. 17. TROMBOCITI  Trombociti  Trombociti (krvne pločice) su sitna zrnca pločastog oblika koja ne sadrže jedro i žive veoma kratko. Imaju veoma važnu ulogu u koagulaciji (zgrušavanju krvi prilikom povrede krvnog suda, čime se sprečava oticanje krvi).
  18. 18. KOAGULACIJA KRVI      Koagulacija krvi je pojava prelaska krvi iz tekućeg u čvrsto stanje, poslije ozljede krvne žile. Čimbenici zbog kojih se krv zgrušava jesu proteini, koje proizvodi uglavnom jetra, a ima ih 16 (fibrinogen, protrombin, tkivni tromboplastin, kalcijevi ioni, proakcelerin (Ac-G), aktivirani proakcelerin, prokonvertin, antihemofilijski globulin A, antihemofilijski globulin B, Stuart Prowerov čimbenik, preteča plazmatskog protoplazmina, Hagemanov čimbenik, čimbenik stabiliziranja fibrina, Fletcherov čimbenik, Fitzgeraldov čimbenik, trombocitni čimbenik). Suština ovog procesa je u pretvaranju belančevina fibrinogena rastvorenog u krvnoj plazmi, pod djelovanjem enzima trombina u nerastvorljivu bjelančevinu fibrin, u prisustvu iona kalcijuma. To je složen enzimski proces, koji protječe u tri faze: prva faza je stvaranje aktivnog enzima tromboplastina (trombokinaza); druga faza je pretvaranje proenzima protrombina u aktivni enzim trombin pod delovanjem tromboplatina treća faza je pretvaranje rastvorljive belančevine fibrinogena u nerastvorljivi fibrin pod djelovanjem trombina.
  19. 19. SEDIMENTACIJA ERITROCITA  Sedimentacija eritrocita je jednostavan, varijabilan, ali i realan laboratorijski test koji se odnosi na brzinu taloženja eritrocita in vitro, uzetih iz pune venozne ili kapilarne krvi i pomešane sa rastvorom antikoagulansa u odnosu 4:1, izazvanu delovanjem sile Zemljine teže.
  20. 20. Odredjivanje brzine sedimentacije eritrocita
  21. 21. HEMOLIZA  Hemoliza je pojam koji označava raspadanje crvenih krvnih stanica (eritrocita) što uzrokuje izlaženja staničnih sastojaka (hemoglobin) u izvanstaničnu tekućinu unutar krvnih žila ili u tkiva.  Hemoliza eritrocita u čovjeku može nastati zbog mnogih naslednih ili stečenih uzroka, što može rezultirati anemijom. Tako nastale anemije nazivaju se hemolitičke anemije.
  22. 22. KRVNE GRUPE  Krv se deli na 4 krvne grupe, u zavisnosti da li u eritrocitima postoje određeni proteini. To su: A , B , AB i O .
  23. 23.  Krvne grupe nisu pravilno raspoređene širom populacije. O+ je najčešća, a ABnajređa. Takođe postoje varijacije u rasporedu krvnih grupa u okviru ljudskih sub-populacija.
  24. 24. IMUNITET  Imunitet (u biologiji, medicini i veterini) odbrambena sposobnost organizma da se bori od napada stranih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica i parazita), njihovih hemijskih supstanci (toksina), kao i sopstvenih izmenjenih (npr. tumorskih) i istrošenih ćelija.

×