Mini projekat malih đaka :)

1. СЕЛО ННЕЕККААДДАА ИИ ССААДДАА
ПРОЈЕКАТ
ученика нижих разреда
ОШ “ Први српски устанак “ , издвојено одељење Копљари
фебруар 2013. аутор: Милијана Петровић ,
учитељица

2. Ученици су подељени у групе са
истраживачким задацима:
 I група ПОСЕЛО-ПРИЧАОНИЦА
(причала ми бака или дека , чуо сам од најстаријих у селу о
животу и раду на селу , одевању , занатима , обичајима , о
школи и сл.)
 II група ИСТОРИЈАТ СЕЛА (сазнали смо путем
интернета , прочитали у књигама... и наше село се
помиње! )
 III група ИЗЛОЖБА (скупљамо старе предмете
фотографије , документа и књиге , новац и сл. као сведоке
прошлости нашег села)
 IV група ПЕСМА , ИГРА , РАЗОНОДА (којих
су се игара играли наше баке и деке , шта се певало на
поселима и прелима , причамо бројалице , разбрајалице и
брзалице , подсећамо се корака народних игара;)

3. ЈЕЛ БОГАТИ МАРО , ЗАР ТЕ НИЈЕ СРАМ
ДА ТЕ НОКТЕ МАЖЕШ БАШ ПО ЦЕО ДАН?
А ШТА БИ ТИ ХТЕО ДА ЈА ДРУГО РАДИМ ,
НЕЋУ ВАЉДА ИЋИ КРОМПИРЕ ДА САДИМ!
НЕ МИСЛИМ ЈА , МАРО , КРОМПИРЕ ДА САДИШ,
АЛ ПО КУЋИ ИМА ШТА ДРУГО ДА РАДИШ!
ЈУУУУ! АЛ СИ ПРОСТАК , ПА НИЈЕ У МОДИ
ДА ОТМЕНА ДАМА КУВА , ПЕРЕ , ШИЈЕ. У МОДИ
ЈЕ ДАНАС ЛЕПО СЕ ОБУЋИ И РАДИТИ МАЛО
ПОСЛОВЕ ПО КУЋИ!
СЛУШАЈ ОВАЈ САВЕТ И НА ПОСО КРЕНИ,
ЈЕР ТИ ДОБРО ЗНАШ КАД ПРЕКИПИ МЕНИ!!!
КАКО ЖЕНА МОЖЕ БИТИ ПРАВА ДАМА
КАД ЗА МУЖА ИМА ОВАКВОГ ГРУБИЈАНА
ППООССЕЕЛЛОО -- ППРРИИЧЧААООННИИЦЦАА

4. На основу припремљене изложбе ,
старих фотографија , прича наших
бака и дека , наша “причаоница”
се бавила упоређивањем живота
некада и сада. Разговарали смо о
одевању , раду , занатима ,
обичајима ... Шта се задржало а
чега више нема?

5. -све што смо сазнали ,
прочитали и пронашли
ставили смо на пано како
би сви ученици,а и
родитељи,
сазнали нешто
што нису можда знали...
ИИССТТООРРИИЈЈААТТ ССЕЕЛЛАА

6. ИСТРАЖИВАЛИ СМО ...
 Каратошићи (Радовановићи, Пантићи) 16 кућа св.Ђорђе
Стара породица, досељена пре устанка од Бијелог Поља -
Сјенице. Од ове је фамилије Матеја Каратошић учесник у
Првом Устанку.
 Војиновићи (Кузмановићи) 15 к св.Ђорђе
Стара породица. Не знају порекло. Била три брата, па један
остао у Гарашима, други у Врбици а трећи дошао овде.
 Никодијевићи (Благојевићи, Стевановићи) 36 к Ђурђиц
Славили раније св.Симеуна, па због турака променили славу.
До скора су преслављали св.Симеуна. Ратовали уз Карађорђа.
Стара породица и мисле да су им стари досељени од Сјенице.
Од старине су дрводеље, па и данас се баве тим занатом.
 Кокошаревићи (Гајићи, Димитријевићи, Јоксимовићи,
Јовичићи, Ђорђевићи) 25 к св.Лука
Пре устанка се доселили од Бијелог Поља и населили се најпре
у Врбици.Доцније се преселе овде. Сматрају да су им од
старине род Милошевићи у Врбици (у Златару).
 Слепчевићи (Лукићи, Лазаревићи, Радивојевићи) 45 к
св.Лука
Старином из Црне Горе. Прво се настанили у Старом Селу и
подигли колибе. Доцније се изместеу Липар и друге крајеве.
Род су им Копљарци у Белом Потоку (Београд).
 Бобићи (Миловановићи, Перишићи, Марковићи и
Максимовићи) 18 к св.Никола
Дошли из Санџака из села Бобова (код Пљеваља).
 Прекићи 18 к св.Ђорђе
Дошли „из прека”. Имају фамилију у Болечу (Београд) али не
знају како се тамо зову.
 Ерићи 6 к св.Никола
Доселили се после устанка из Лисе (Драгачево).
 Вујићи 5 к св.Јован
Деда Вујо донет у колевци из Кадине Луке (ваљевски).
 Радојичићи (Станишићи) 20 к св.Стеван
Досељени у току устанка од Сјенице.
 Јовићи 5 к св.Никола
Досељени од Тимока. Зову их Бугарима.
 Матићи 10 к
Цигани чергари, говоре влашки. Куће су им у Вићији.
 Петровићи 2 к
Цигани, говоре само српски. Куће су им у Прекића крају.
 Зарићи 5 к св.Јован
Деда се доселио из околине Чачка.
 Ћирковићи (Јовановићи) 3 к св.Јован
Дошли пре 40 година из села Младеновца (од Јовановића -
Павловића).

7. Копљаре
Историја места
 Као што назив Копљара показује, ово је било насељено место још у средњем веку. У
њему су живели „копљари“, људи који израђују копља, отуд име места.
 У Копљарима, у кући породице Каратошић, боравио је Карађорђе два дана уочи скупа
у Орашцу којим је започео Први српски устанак 1804. године да би утаначио време и
место састанка.

8. ВВоозз ““ЋЋиирраа”” Инспирацију за овај чланак о “Ћири” и прузи уског
колосека која је од Младеновца ишла преко Аранђеловца
до Лајковца ми је дала једна стара пожутела фотографија мог
прадеде који је често путовао тим возом, па га је неко сликао
како са пар људу пролази поред популарног “Ћире”.
На интернету сам пронашла доста догодовштина у вези ове
пруге, али чланак би био опширан па само у кратким цртама о
заборављеном “Ћири” и повезивању неколико општина том
пругом уског колосека. Чак је постојала једна локомотива
немачке производње која је имала име Младеновац.
У Аранђеловцу је током 2007. год покушано да се као
туристичка атракција обнови пруга крене поново “Ћира” у
правцу Младеновца.
Наслов тадашњег чланка из 2007. год. је гласио : “Ћира“
кружи Шумадијом, а у наставку чланка је писало: „ХУК парне
локомотиве поново ће се чути у предивним и знаменитим
пределима Шумадије, од Аранђеловца, преко Копљара до
Младеновца. Некадашња пруга уског колосека, која је
повезивала овај град, са Младеновцем и, како Аранђеловчани
кажу, остатком света, поново ће „вијугати“ Шумадијом. Циљ је
да пруга поново „оживи“ и постане део културно-туристичке
понуде Аранђеловца и Србије. Прва парна или дизел
локомотива требало би да крене „Шумадијском кривуљом“ већ
почетком 2009. године – 27 година откако је последњи воз
прошао том трасом.“ (извор:Вечерње новости, 1.12.2007).
Нажалост, како то обично бива, од те идеје није било ништа….
И да не дужим причу, у наставку ћу написати историјске
чињенице у вези настанка и престанка рада пруге која је тада
била од великог значаја за овај регион..
ПРВА пруга у Србији изграђена је 1882. године од Београда до
турске границе, односно Пирота.
Урађена је кредитима које је краљ Милан Обреновић узео од
Аустроугарске.
Први крак те пруге, уског колосека, био је од
Младеновца до Аранђеловца (1904.год ).
Изграђена и пруга уског колосека Младеновац –
Аранђеловац – Лајковац (чувена Лајковачка пруга),
чиме Младеновац постаје значајан чвор железничког
саобраћаја Србије.
Модернизацијом железнице и развојем друмског саобраћаја, до
средине седамдесетих година укинута је и демонтирана већина
пруга узаног колосека на нашим просторима.
Последњи уски колосек у Србији на коме се одвијао редован
железнички саобраћај, пругом Младеновац – Аранђеловац –
Лајковац на овој траси је укинут путнички саобраћај 1976.
године, а 1982. године и теретни саобраћај.
Пруга је брзо демонтирана и шине продате у старо гвожђе.

9. ИИЗЗЛЛООЖЖББАА
 Ученици су припремали изложбу са
одушевљењем.
 Разменили смо приче са старих
фотографија, препричавали догодовштине
наших најстаријих , посебно оне који су
имали као ђаци...

12.  Искористили смо наше лутке за
драматизацију народних песама и
прича које смо обрађивали; млађи
разреди су изговарали пословице ,
брзалице , разбрајалице ...
 Мало смо се подсећали корака
научених народних кола , певали ,
замишљали прела и посела...
 А онда смо изашли на снег и
играли се игара наших бака и
дека...
ППЕЕССММАА ,, ИИГГРРАА ,, РРААЗЗООННООДДАА ......

13. ШАЉЕМО ВАМ ВЕЛИКИ ППООЗЗДДРРААВВ ИИЗЗ ККООППЉЉААРРАА УУЗЗ
ЗЗДДРРААВВИИЦЦУУ::
 Дижем ову чашу за
срећу и доброту нашу.
Дуго лета славили ,
славу не заборавили.
Стално се дружили и
веселили.У изобиљу
свега имали и другима
давали. Добро се
међусобно пазили и
сваке године једни
другима у госте
долазили!
 Што год радили , ДЕЦА
ВАМ СЕ РАЂАЛА! И кад
патили и кад ратили , и
кад учили и кад се
мучили , и кад љубили и
кад огрубели, ДЕЦА ВАМ
СЕ РАЂАЛА!!!!!!