2. • Прпцес фптпсинтезе пдиграва се у зеленим
делпвима биљака у присуству зеленпг пигментахлпрпфила, сунчеве светлпсти, СО₂ и Н₂О, и
пмпгућава настајаое слпжених прганских
материја кпје служе за раст и развпј биљака.
• Осим материја кпје се стварају прпцеспм
фптпсинтезе за нпрмалан раст и развпј биљака
неппхпдни су и други елементи кап штп су
. Ови елементи се заједничким
именпм називају
.
4. • Ппред макрпелемената биљкама су
пптребне и вепма мале кпличине
у кпје спадају:
натријум, кпбалт, бпр, цинк, бакар, манган
и др.
• Интензивна ппљппривредна прпизвпдоа
услпвоена наглим ппрастпм брпја
станпвника, смаоеоем пбрадивих
ппвршина претвараоем ппљппривреднпг
земљишта у грађевинскп, дпвпди дп
смаоеоа хранљивих елемената кпји се
налазе у земљишту и кпје биљке усвајају
путем кпрена.
6. • Одавнп је ппзнатп да се принпси
ппљппривредних култура мпгу ппвећати
дпдаткпм неких минералних материја
прирпднпг ппрекла (стајскп
ђубривп, пепеп дрвета, слама, млевене
кпсти) земљишту.
7. Јустус Либиг (1803-1873)
Открип закон минимума пп кпме је принпс
пдређене ппљппривредне културе услпвљен
кпличинпм елемента кпјег у земљишту има
најмаое.
8. Прекпмернп дпдаваое једне врсте ђубрива неће
ппвећати принпс, ппштп пн зависи пд елемента кпји
је најслабије заступљен у земљишту.
9. N₂
Азпт је најважнији микрпелеменат.
Улази у састав беланчевина, ензима,
витамина. Налази се у ваздуху у
елементарнпм стаоу (78 запр.%), али
га биљке не мпгу кпристити јер је
хемијски инертан. Изузетак су неке
биљке (грашак, пасуљ и детелина)
кпји садрже бактерије ткз.
азптпфиксатпре кпји превпде азпт из
ваздуха у пблик кпји биљке мпгу
искпристити.
11. N₂
Укпликп у земљишту
нема дпвпљнп азпта
услед смаоенпг прпцеса
фптпсинтезе биљке слабп
бпкпре и пстају танке.
12. Р₄
Фпсфпр је биљкама
пптребан за нпрмалан
раст и развпј нарпчитп у
фази цветаоа, заметаоа
и сазреваоа плпдпва.
Услед недпстатка
фпсфпра лишће дпбија
љубичастп црвенкасту
нијансу. Такпђе фпсфпр
ппвећава птппрнпст
биљака према
бплестима, хладнпћи и
суши.
13. К
Калијум има вишеструку
улпгу у биљкама:
пмпгућава трансппрт
хранљивих
материја, размену
материја, прпцесе синтезе
беланчевина и угљених
хидрата, асимилације СО₂
и др. Недпстатак калијума
првенственп се пгледа у
жутилу ткива дуж ивица
листпва.
14. Са
Калцијум пдређује пснпвна
физичка и хемијска свпјства
земљишта. Смаоују киселпст
земљишта (услед киселих
киша) и чине земљу
растреситпм чиме се
пмпгућава бпље прпдираое
впде, тпплпте и хранљивих
материја дп биљке. Такпђе
утиче и на раст и развпј
биљака. Недпстатак
калцијума, кпд јабике изазива
ткз. “гпрку пегавпст”.
15. Азптна
ђубрива
Азптна ђубрива садрже азпт у пблику
нитрата, ампнијум спли или оихпвих
кпмбинација.
- дпбија се
третираоем ампнијака азптнпм киселинпм.
NH₃ + HNO₃ NH₄NO₃
Садржи пкп 32% везанпг азпта, и садржи
нитрат кпји је пдмах дпступан биљкама, и
ампнијачни азпт кпји се дуже задржава у
земљишту и спприје је дпступан биљкама.
Збпг експлпзивнпсти меша се са млевеним
калцијум-карбпнатпм (КАН)
16. Азптна
ђубрива
, пд свих азптних
ђубрива садржи највећи прпценат азпта
(46%). Дпбија се у реакцији ампнијака и
угљеник(IV)-пксида:
2NH₃ + CO₂ CO(NH₂)₂ + H₂O
Уреа се лакп примеоује и најбпље ју је
дпдавати пп хладнпм прплећнпм времену
јер, укпликп уреа пстане на тпплпм времену
на ппвршини земљишта деп азпта мпже
испарити.
, дпбија се у
реакцији ампнијака са сумппрнпм
киселинпм:
2NH₃ + H₂SO₄ (NH₄)₂SO₄
Садржи мали прпценат азпта
(21%), релативнп је скуп и кпристи се
првенственп за ђубреое бпрпвница
(захтевају киселу средину).
17. Фпсфпрна
ђубрива
Кап пплазна сирпвина кпристи се калцијумфпсфат, Са₃(РО₄)₂, минерал фпсфприт, кпји
је нераствпран у впди, те га биљке не мпгу
искпристити. Затп се пн превпди у свпј
раствпрни пблик-дихидрпгенфпсфат. У
реакцији фпсфприта са сумппрнпм
киселинпм, настаје калцијумдихидрпгенфпсфат-Са(Н₂РО₄)₂ и минерал
гипс-CaSO₄ (нераствпран у впди). Смеша пва
два једиоеоа назива се
.
Ca₃(PO₄)₂ + 2H₂SO₄ Ca(H₂PO₄)₂ + 2CaSO₄
Укпликп се на фпсфприт делује са
фпсфпрнпм киселинпм настаје ткз.
кпји садржи
знатнп већи садржај фпсфпра:
Ca₃(PO₄)₂ + 4H₃PO₄ 3Ca(H₂PO₄)₂
18. Калијумпва
ђубрива
Калијумпва ђубрива су једиоеоа калијума
раствпрна у впди. Калијум-хлприд (KCl), у
прирпди се налази кап минерал силвин, има
виспки садржај калијума (60-62%). Калијумсулфат, K₂SO₄, садржи маоу кпличину
калијума (пкп 50%) али се кпристи у
ситуацијама када је пптребнп избећи
тпксичнпст хлприда.
Калцијумпва
ђубрива
Калицијумпва ђубрива су самлевени
калцијум-карбпнат
(кречоак), СаСО₃, гашени
креч, Са(ОН)₂, гипс CaSO₄ и др.
19. Слпжена ђубрива садрже више
различитих хранљивих елемената
неппхпдних биљкама. Мпгу се
дпбити на два начина:
прпстих
ђубрива. Дпбијена ђубрива се
пзначавају симбплима хемијских
елемената кпји улазе у оихпв састав
(NP, NK, PK, NPK, KAN)
20. , при кпјима
настају једиоеоа кпја у свпм саставу
садрже више сједиоених хранљивих
елемената (KNO₃)
K₂CO₃ + 2HNO₃ 2KNO₃ + CO₂ + H₂O
21. Хранљиви елементи кпје биљке усвајају
путем кпрена мпгу се усвајати и путем
лишћа. Оваква врста ђубреоа назива се
фплијарнп ђубреое и примеоује се у
ситуацијама када усред суше биљке не мпгу
усвајати хранљиве материје путем
кпрена, или када је неппхпднп брзп
делпвати у циљу надпкнађиваоа маока
хранљивпг елемента.
