Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Hemijski sastav ćelije, Biologija, Sonja Osmanović, Radica Dimitrijević, Gimnazija Aleksinac

1. Hemijski sastav ćelije
Prokariotska i eukariotska ćelija
Jedro i organele sa ćelijskom membranom
Ćelijska deoba
Virusi
Bakterije

2. Hemijski sastav ćelije
 Tu spadaju neorganska i organska jedinjenja.

3. Neorganska jedinjenja
 Tu spadaju :
- Voda;
- Mineralne soli.

4. Organska jedinjenja
 Tu spadaju :
- Ugljeni hidrati
- Proteini
- Masti
- Nukleinske kiseline

5. Ugljeni hidrati
Opšta formula:
CnH2nOn ili Cn(H2O)n
Značaj :
- Energetska uloga

6. Proteini
 Proteini ili belančevine su
sastavljeni od amino kiselina
 Značaj je to što predstavljaju
sastavni i gradivni deo ćelije,
pokreću biohemijske
procese, ulaze u sastav
hormona i antitela.

7. Masti
 Masti ili lipidi su
jedinjenja različitog
sastava nerastvorna u
vodi, a rastvorna u
organskim
rastvaračima.

8. Nukleinske kiseline
 Nukleotid se sastoji od : Fotografiju možete
1. Baze : pogledati ovde.
- Purinske (Adenin i
guanin)
- Pirimidinske (Citozin i
Timin)
2. Šećera – Dezoksiriboza
3. PO4 – Ostatak fosforne
kiseline

9. Nukleinske kiseline

10. Prokariotska i eukariotska ćelija

11. Jedro i organele sa ćelijskom membranom
 Ćelijska membrana  Mitohondrije
 Ribozomi  Plastidi
 Endoplazmatični retikulum  Hloroplasti
 Goldžijev aparat  Citoskelet
 Lizozomi  Centriole
 Vakuole  Peroksizomi
 Jedro

12. Ćelijska membrana
 Sastoji se od :
- Fosfolipida
- Proteina
- Ugljenih hidrata
Transport kroz membranu
6. Aktivan
7. Pasivan
 Uloga :
 Daje oblik ćeliji
 Selektivna propustljivost
 Zaštitna uloga
 Transport kroz membranu

13. Transport kroz membranu
 U aktivan transport 2. Egzocitoza (Difuzija, osmoza
spadaju : i olakšana difuzija)
1. Endocitoza (Fagocitoza i
pinocitoza)

14. Ribozomi
 Ribozomi su jedine
organele prisutne i
u prpkariotskoj i u
eukariotskoj ćeliji.
 Građeni su od dve
subjedinice velike i male.
 Kada se povežu sa
molekulom i-RNK sintetišu
protein. Povezivanjem
većeg broja ribozoma sa i-
RNK nastaje polizom.

15. Endoplazmatični retikulum
 Endoplazmatični retikulum
predstvlja mrežu membrana
koje se prostire kroz čitavu
ćeliju.
 Osnovna uloga ove organele je
sinteza i transport materija kroz
ćeliju.
 Razlikuju se dve vrste
granularni i agranularni.
 Granularni ER na membranama
nosi ribozome pa se u njemu
sintetišu proteini.
 Agranularni ER nema ribozome
i u njemu se sintetišu lipidi i
njihovi derivati

16. Goldžijev aparat
 Goldžijev aparat se sastoji iz
spljoštenih paralelno
postavljenih krupnih vezikula,
kao naslagani tanjiri, od kojih se
odvajaju sitnije vezikule koje
sadrže proizvod lučenja ove
organele.
 Uloga mu je u dozrevanju,
obeležavanju i usmeravanju
kretanja molekula ka tačnom
odredištu u ćeliji: ka
lizozomima, van ćelije
(sekretorna uloga), ka ćelijskoj
membrani.

17. Lizozomi
 Lizozomi imaju oblik kesica
obavijenih jednostrukom
membranom.
 Ispunjeni su mnogobrojnim
hidrolitičkim enzimima pa se
nazivaju ''organele za
varenje''.
 U njima se mogu razložiti
različite materije, strane
materije ili čak čitave ćelije
(npr. bakterije), delovi
sopstvene ćelije a u
određenim uslovima i čitava
ćelija.

18. Vakuole
 Vakuola je
karakteristična samo za
biljne ćelije.
 Ima ulogu biljnih
lizozoma i daje čvrstinu
ćeliji. Njena membrana
se naziva tonoplast.

19. Mitohondrije
 Mitohondrije su membranske
organele prisutne u ćelijama
skoro svih eukariotskih
organizama.
 Predstavljaju kratke, sferične ili
štapićaste strukture, širine od
0.5 do 1 µm, a dužine nekoliko
mikrometara.
 Mogu biti takođe i granate.
 One su izuzetno pokretne
organele koje konstantno
menjaju svoj oblik spajajući se
međusobno i ponovo
razdvajajući.

20. Plastidi
 Sadrže ih samo biljne
ćelije i u njih spadaju :
- Hloroplasti,
- Hromoplasti,
- Amiloplasti.
 Proste su građe, i ne
sadrže tilakoide.

21. Hloroplasti
 Hloroplasti su prisutni samo  Fotosinteza predstavlja
u biljnoj ćeliji. proces kojim se pomocu
 Razlikuju se tri vrste hlorofila apsorbuje sunčeva
hromoplasti, hloroplasti i svetlost i pretvara u
leukoplasti [bez pigmenta, u hemijsku energiju [ATP] a
njima se magacioniraju zatim se ta energija koristi
hranljive materije]. za sintezu organskih
materija iz neorganskih
 Hloroplasti su i po građi i po [CO2 i H2O].
funkciji slični
mitohondrijama.
 Hloroplasti sadrže pigment
hlorofil i u njima se odvija
proces fotosinteze.

22. Citoskelet
 Daje čvrstinu i oblik
ćeliji, učestvuje u
pokretanju ćelijskih
organela, strujanju
citoplazme.
 U endocitozi – transport
materija kroz
membranu.
 Izgrađen je od aktinskih
filamenata i mikrotubula

23. Peroksizomi
 Peroksizomi su male vezikule
okružene jednostrukom
membranom .
 Sadrže enzime za oksidaciju
masnih kiselina i aminokiselina, pri
čemu se kao sporedan proizvod
javlja vodonik-peroksid.
 Peroksizomima, koji su svojstveni
životinjskim ćelijama, odgovaraju
glioksizomi u biljnim ćelijama, mada
ih dosta citologa smatra jednom te
istom organelom.
 Oksizomi se nalaze u semenima
koja su bogata uljima i
omogućavaju rast klice tako što joj
obezbeđuju energiju razgradnjom
masnih kiselina

24. Centriole
 Imaju ulogu u
ćelijskoj deobi, i
stvaranju niti
deobnog
vretena.

25. Jedro
 Najupadljivija, velika organela
eukariotskih ćelija je jedro.
 Sam latinski naziv – nucleus
(jezgro), govori o značaju jedra
za ćeliju.
 U njemu se nalazi DNK (geni) u
kojoj je zapisano sve ono što
ćelija treba da uradi da bi se
održala u životu i prilagodila na
promene u okolini.
 Jedro reguliše (upravlja) sve
procese u ćeliji, u njemu se
obavlja i sinteza
DNK(replikacija) i svih vrsta
RNK (transkripcija).

26. Deoba ćelija
 Ćelijski ciklus obuhvata
promene koje se
odigravaju u ćeliji od
momenta njenog
nastanka do njene
deobe na dve nove
ćelije.
 Mitoza i mejoza.

27. Mitoza
 Mitoza predstavlja deo ćelijskog  U ovoj deobi od roditeljske ćelije
ciklusa u kojem prestaju sintetički nastaće dve ćerke ćelije od kojih
procesi u ćeliji i vrši se deoba ćelije. svaka ima istu količinu i isti DNK
 Ona se odvija veoma brzo i u kao i ćelija od koje su nastale, te će
proseku traje 1 - 2 sata. one biti identične roditeljskoj u
svakom pogledu.
 U normalnom ćelijskom ciklusu iz
faze rasta ćelija neminovno prelazi  Zahvaljujući mitozi nastaju nove
u fazu ćelijske deobe, koja ćelije neophodne za rast
podrazumeva kako deobu jedra, višećelijskog organizma kao i za
njenog genetskog materijala, tako i obnovu oštećenih tkiva
deobu citoplazme.
 Deoba koja se odigrava u
somatskim ćelijama naziva
se mitoza.
 Proces mitoze.
 ( profaza, prometafaza, metafaza,
anafaza i telofaza )

28. Proces mitoze

29. Mejoza
 Deoba koja se odigrava u
polnim ćelijama u procesu
gametogeneze i koja se
naziva mejoza ima za
rezultat stvaranje polnih
ćelija koje nisu genetski
identične ćeliji od koje su
nastale i imaju za polovinu
redukovan broj hromozoma
kao i duplo manju količinu
DNK.

30. Virusi
 Virusi su metabolički
neaktivne i zarazne
čestice na granici
nežive prirode i živog
sveta.

31. Bakterije
 Bakterije su jednoćelijski
organizmi prokariotske građe koji
se uočavaju svetlostnim
mikroskopom.
 Najstariji su (smatra se da su
nastali pre oko 3,4 milijardi godina )
i najbrojniji organizmi na našoj
planeti.
 Prisutni su u svim vrstama staništa,
uključujući tu i ljudski organizam.
 Uprkos njihove velike brojnosti i
prisutnosti u svim staništima
bakterije, zbog svoje male veličine ,
su poslednji živi organizmi otkriveni
od strane čoveka.