1. Osnovni pojmovi o Internetu

2. Nastavne teme
 definicija i organizacija Interneta
 pružaoci usluga
 pregled Internet servisa
 razvoj primene Interneta
 intranet i ekstranet

3. Internet ne zamenjuje ljude. On ih čini
delotvornima.
Michael Dell

4. Definicija Interneta
Internet je globalni skup međusobno
povezanih računarskih mreža pomoću
TCP/IP protokola koje čine javni,
distribuirani, multimedijalni informacioni
sistem sa više od milijardu korisnika.

5. Ključne odrednice Interneta
 Globalno povezivanje korisnika u celom
svetu: malih lokalnih mreža, velikih
državnih, nacionalnih i internacionalnih u
jednu jedinstvenu mrežu
 Pristup velikom broju informacija,
tekstova, grafika, zvuka, programa i ljudi

6. Koncept galaktičke mreže
 Jedinstvena identifikacija svakog računara na mreži:
IP adresa sa 4 grupe brojeva
 Adresiranje jednostavno za rukovanje: Sun-ov sistem
imena domena
 Paketni prenos: Baranov IP packet switching sa
prenosom u manjim, spojivim celinama
 Određivanje puta: ruteri usmeravaju saobraćaj i
prevode poruke između različitih ICT
 Pouzdanost: TCP Vintona Cerfa sprečava gubitak
paketa i dugo čekanje na njih
 Standardizacija: mrežne i komunikacione tehnologije
potpuno standardizovane

7. Internet asocijacije I
 ISOC (Internet Society) međunarodna organizacija
koja brine o širenju i tehničkom razvoju Interneta,
njegovoj budućnosti i formiranju pravila za rad
 IAB (Internet Architecture Board) bavi se
osmišljavanjem tehničkih detalja rada Interneta,
nadgleda svoje delove - IRTF i IETF
 IRTF (Internet Research Task Force) bavi se
istraživanjima vezanim za protokole, aplikacije,
arhitekturu i tehnologije
 IETF (Internet Engineering Task Force) bavi se
evolucijom arhitekture Interneta i njegovim
funkcionisanjem, održava TCP/IP i druge protokole

8. Internet asocijacije II
 ICANN (Internet Corporation for Assigned Names
and Numbers) odgovara za funkcionisanje dodele
prostora za adrese i sistem naziva domena prema IP
protokolu
 InterNIC (Internet’s Information Network Center)
upravlja dodelom Internet imena i adresa na
jedinstven i nekonfliktan način
 W3C (World Wide Web Consortium) brine o razvoju
interoperatibilnih tehnologija i Web standarda

9. Delatnosti
.aero – vazdušni prevoz
.biz – poslovne firme
.com – poslovne organizacije
.coop – kooperacije
.edu – obrazovne institucije
.gov – vladine organizacije
.info – pružaoci informacija
.mil – vojska
.museum – muzeji
.name – pojedinci
.net – mreže računara
.org – neprofitne organizacije i fondacije
.pro – profesionalci

10. Backbone
 vrlo brza, osnovna mreža
saobraćaja na Internetu
 na ovu mrežu se povezuju
regionalne i mreže pojedinih
pružalaca usluga

11. Backbone
Regionalne mreže Regionalne mreže
Pružaoci Pružaoci Pružaoci
usluga usluga usluga
Lokalni Lokalni Lokalni Lokalni
pružaoci pružaoci pružaoci pružaoci
usluga usluga usluga usluga
Korinici Korinici Korinici Korinici Korinici

12. Povezivanje na Internet I
 pomoću modema i telefonskih linija sa propusnim
opsegom od 56 Kb/s ili preko iznajmljenih linija
 preko ISDN-a (Integrated Services Digital Network)
sa propusnim opsegom od 64 Kb/s
 optičkim kabelom sa pružaocem usluga kablovske
televizije, od 128 kb/s do 256 Kb/s

13. Povezivanje na Internet II
 Bezžični pristup digitalnom radio vezom uz propusni
opseg od 256Kb/s
 Pomoću kablovskih medija i digitalnih linija po ATM
ili Frame relay protokolima sa 2 Mb/s
 Visoki propusni opseg do 32Mb/s pomoću
specijalnih bakarnih kablova i DSL tehnologija

14. Povezivanje u gradovima SEE
Način povezivanja Procenat ispitanika
modemom 46.55
pomoću ISDN 10.21
kablovski 15.29
bezžično 1.44
pomoću DSL 5.83
ne zna kako 18.55
nema odgovora 2.13

15. Provajderi Interneta
 telefonske kompanije
 sistemi kablovske televizije
 hardverske i softverske kompanije
 univerziteti
 trgovačke kompanije
 telekomunikaciona industrija

16. Glavne funkcije provajdera
 Uspostavljanje globalnih
komunikacionih veza
 Elektronska pošta
 Web hosting
 ...

17. Izbor provajdera
 usluge dostupne 24/7/365
 dostupnost tehničke podrške
 kvalitet veze, brzina prenosa, kapacitet
 mirroring sajta (više dostupnih kopija)
 e-mail i ftp usluge
 zaštita servera
 softverska podrška (podaci o posetama,
multimedijalni servisi, ćaskanje idr.)
 cena usluga
 iskustva drugih

18. Internet servisi
 elektronska pošta
 daljinsko preuzimanje datoteka
 telnet
 diskusione grupe
 ćaskanje
 World Wide Web

19. Elektronska pošta
 electronic mail (e-mail) kombinuje ekspeditivnost
telefonske i trajnost pisane komunikacije
 autor Ray Tomlison, učesnik ARPANET projekta, u
septembru 1971. godine
 program se zvao SNDMSG
 uveo simbol @ u adresu
 prva poruka: QWERTYUIOP

20. Koncept e-maila
 e-mail omogućava slanje poruke drugom korisniku ili
njihovoj prethodno definisanoj grupi, uz obavezan
uslov da su njihove adrese poznate
 pružalac usluga svakom klijentu obezbeđuje
poštanski pretinac za njegove poruke tj. deo
memorije na njegovom disku
 prenos poruke iz pretinca do klijenta vrši se samo
kada je poruka pristigla u pretinac i klijent to zahteva
 poruke sadrže tekst, ali im se mogu dodati i drugi
sadržaji

21. Adresiranje
 adresa pretinca formata: ime@organizacija.područje
 ime: određuje vlasnika pretinca, mora biti
jedinstveno za organizaciju i područje
 organizacija: institucija koja je vlasnik ovog pretinca i
drugih istog naziva organizacije i područja
 područje: geografsko područje (određeno ISO
standardom 3166) ili delatnost, za Srbiju: RS, ranije:
YU

22. Funkcije elektronske pošte
 priprema pisma
 priključenje proizvoljnog dokumenta
 korišćenje adresara
 korišćenje mnemoničkih adresa
 slanje pisma (na jednu ili više adresa)
 arhiviranje poslatih pisama
 prijem i čitanje pošte
 arhiviranje primljenih pisama
 odgovaranje na primljeno pismo
 prosleđivanje pisama

23. Dostavne liste
 predstavljaju posebne adrese više korisnika
elektronske pošte
 pismo koje stigne na tu adresu prosleđuje se
svima sa liste
 saradničke dostavne liste – skupovi ljudi istog
interesa (klubovi hobista, stručna udruženja,
sekte isl.)
 informativne dostavne liste – distribucija
novosti većem broju korisnika
 moguće pretplate na dostavne liste
 problem dostavnih lista: spam
 program: Mailing List Server

24. Daljinsko preuzimanje datoteka
 preuzimanje konvencionalnih datoteka i programa
sa udaljenog servera (download), počev od 1973.
 osnova: protokol za prenos datoteka (File Transfer
Protocol - FTP)
 prenose se javne datoteke (public file) ili uz lozinku
datoteke namenjene samo određenom krugu, sa
udaljenog servera, a na zahtev korisnika
 najpoznatiji program: WS_FTP

25. Telnet
 nastao 1974. godine
 omogućava pristup udaljenom računaru
pomoću programa za emulaciju terminala, na
poznatoj adresi, uz predstavljanje i lozinku
 koristi se za udaljeno administriranje računara
 problem: zloupotreba pristupa sa visokim
ovlašćenjima

26. Diskusione grupe
 koriste se od 1979. godine
 UseNet Discussion Groups
 okupljaju se na osnovu zajedničkog interesa
 korisnici primaju i šalju svoje poruke drugim
učesnicima u grupi
 razlikujemo grupe sa posrednikom i liberalne grupe
sa direktnim slanjem poruka
 grupe hijerarhijski organizovane u kategorije i
potkategorije
 prijava ili pretplata su slobodni za svakoga
 najproduktivnija razmena informacija u svetu
 registrovano više od 100.000 ovakvih grupa

27. Ćaskanje (Chatting)
 u primeni od 1988. godine
 organizivano na sistemu IRC (Internet Relay
Chat), program IRC Client
 omogućava konverzaciju na neformalan način
 privatna i pozivna komunikacija slična telefonu uz
mogućnost razmene datoteka
 pismeno, govorno i grafičko čavrljanje
 učešće pod nadimcima ili pseudonimima
 najčešći korisnici - žene

28. Internet telefonija
 napredna varijanta ćaskanja
 direktna veza između Internet adresa
 razgovor sličan ‘običnom’ telefonskom
 neophodna odgovarajuća opremljenost računara
 izuzetno korisno kod udaljenih poziva, zbog
znatno niže cene: cena impulsa do pružaoca
usluga + cena njegovih usluga
 ugrožen monopolski položaj telefonskih
kompanija

29. World Wide Web
 mrežni servis za organizovanje informacija
dostupnih korisnicima Interneta u obliku
hipermedijskih dokumenata (tj. Web stranica)
 sinonimi: WWW, W3, the Web

30. Šta je WWW?
 biblioteka sadržaja koji koriste Internet kao
komunikacinu strukturu
 veze dokumenata koji se nalaze na računarima
povezanim preko Interneta
 neformalna kolekcija konvencija za rukovanje
ovim sadržajima

31. Šta je WWW?
 sistem koji koristi Internet za obezbeđivanje,
organizovanje, pristupanje i predstavljanje informacija
u obliku teksta, zvuka, slike ili animacije
 Web stranice: osnovni dokumenti u koje se
strukturiraju informacije na WWW

32. Sadržaj WWW
 sastoji se iz kolekcije fajlova uskladištenih na
različitim lokacijama u celom svetu
 računari na kojima se ovi fajlovi nalaze nazivaju
se Web serveri
 napisani su pomoću specijalnog jezika koji se
naziva HTML
 sadrže tekst i druge sadržaje (slike, video i audio
fajlove, grafike, izvodive programe idr.), kao i
uputstva kako će oni biti prikazani
 ovi fajlovi se nazivaju Web stranice

33. Adresiranje Web strana
 URL – Universal Resorce
Locator: mrežni servisni program
specificira adresu svake Web
stranice na Internetu
 ‚adresa: 2 dela – oznaka
protokola za prenos i naziv
domena (IP adresa računara)
 svaki Web sajt ima jedinstvenu
adresu
 primer URL adrese:
www.krstarica.co.yu

34. Osobine hiperteksta
 ne pretpostavlja određeni
redosled ili hijerarhiju
obuhvaćenih informacija
 omogućava višestruke
međusobne odnose između
informacija
 njihovim logičnim povezivanjem
obzbeđuje se laka dostupnost i
pretraživanje informacija

35. Web sajt
Skup logički povezanih Web strana u
jednu celinu

36. Home page
 Uvodna strana Web sajta

37. Veze stranica hiperteksta
 HyperLink: veze između Web stranica
 ne postoje prostorna i funkcionalna ograničenja
za uspostavljanje ovih veza
 oni su osnova za pretraživanje Web stranica
(browsing)

38. Povezanost WWW
 program Scooter je identifikovao oko 200 miliona
Web stranica sa 1,5 milijardom linkova:
 56 miliona Web stranica je čvrsto povezano u jedan
centar
 do 44 miliona stranica je moguće doći iz ovog
centra, ali se ne može nigde vratiti
 sa 44 miliona stranica je moguće doći ali nema
povratka u centar
 43 miliona stranica nemaju vezu sa navedenim
centrom
 16 miliona stranica je totalno nepovezano sa bilo
kime

39. Funkcije Web sajta
 sa Web strane moguće je direktno poslati
elektronsku poštu ili preuzeti datoteku
 može se povećavati funkcionalnost Web strana
pomoću kratkih programa (apleti)
 mogućnost direktne veze Web sajta sa bazom
podataka

40. Pristup Web stranama
 programi za pristup nazivaju se
pregledači, čitači ili brauzeri
(browser)
 jedno gledanje Web strane –
poseta (visit)
 skup pristupa Web strani –
saobraćaj (traffic)
 određivanje broja poseta Web
strani – brojači (counters)
 registracija poseta Web strani –
Log File

41. Alati za snalaženje na Internetu
 direktorijumi ili katalozi predmeta (Directory)
 pretraživači informacija (Search Engine)

42. Direktorijumi
 metabaze podataka preuzetih sa Interneta, uređene
kao katalozi predmeta u bibliotekarstvu
 programi za njihovo pretraživanje po ključnim rečima
 upis u direktorijum traži vlasnik sajta
 pretraživanje je hijerarhijsko i sekvencionalno
 najpoznatiji: Yahoo! i Britanica Internet Guide

43. Pretraživači informacija
 unapređeni direktorijumi sa programima za
pretraživanje Interneta
 omogućavaju korisniku navigaciju sa logičkim
operacijama između ključnih reči
 program koji sprovodi ove aktivnosti naziva se
spider ili crawler
 najpoznatiji: Google, Alta Vista, Lycos, Excite,
Northen Light i Infoseek

44. Načini pretraživanja
 postupak rada pretraživača je poslovna tajna
 posećuje Web sajtove, izvlači reči koje smatra
ključnim i smešta ih u svoju bazu (Alta Vista)
 kolaborativna tehnika filtriranja zasniva se na
prebrojavanju korisnika koji su se povezali sa
određenim sajtom (Google)
 ekipa zaposlenih obilazi, pregleda, indeksira i
procenjuje Web sajtove (Yahoo!)

45. Novi trendovi među pretraživačima
 nova generacija pretraživača usmerena na
pojedine oblasti:
 sport
 vesti
 medicina
 finansije
 pravo
 ...

46. Prenos Web stranica
 HTTP – HyperText Transfer
Protocol: izvorni protokol za
prenos Web stranica
 nalazi se iznad TCP/IP
protokola
 koristi definisani skup MIME
formata dokumenata
(Multipurpose Internet Mail
Extension)

47. Faze HTTP veze
1. Klijent uspostavlja HTTP
zahtev i ostvaruje TCP/IP
vezu
2. Server prihvata zahtev i
šalje stranicu preko HTTP
3. Klijent preuzima stranicu
4. Server prekida vezu

48. Internet
pretraživač
aplikacija
klijent Interne
Interne server
tt
Sistemi u
Klijent-server arhitektura pozadini

49. Arhitektura WWW aplikacija
troslojna klijent‑server arhitektura:
1. WWW browser: preuzima funkcije grafičkog
interfejsa i prezentacije
2. logika aplikacije: WWW server, transakcioni
monitor, teleprocesing i aplikativni server
3. DBMS: sistem za upravljanje bazom
podataka

50. Pregledač Slojevi
komunikacije
TCP format
IP protokol
Ethernet format
001001110101011 (prenosna linija)

51. Osobine HTTP veze
 svaka operacija ili transakcija čini novu
vezu
 ni jedna operacija ne poznaje ni jednu
drugu vezu
 svaki klik je nova veza
 za svaku transakciju upisan je slog na
serveru

52. Razvoj hiperteksta
 HTML – HyperText Markup Language:
‘program’ određuje kako će informacija biti
prezentirana na ekranu korisnika koji je
preuzima preko Interneta
 sadrži 2 komponente: Visual Design Editor i
HTML Code Editor

53. Visual Design Editor
 služi za obogaćivanje Web stranica grafičkim
sadržajima i animacijom

54. HTML Code Editor
 Namenjen je, pre svega, uređivanju tekstualnih
informacija

55. Osnove HTML
 zasnovan na SGML standardu: ISO
8879 Standard Generalized Markup
Language
 SGML jezik: skup pravila kojima se
određuju podaci, naredbe i tipovi
dokumenata
 HTML je izveden kao specijalni slučaj
primene SGML kada je unapred
poznata logička struktura, odnosno tip
dokumenata

56. XML
 markirni jezik 1998. izveden je takođe iz SGML
standarda
 informacije prati jasna sintaksa
 ne služi za formatiranje strana ni za prezentaciju
već za označavanje podataka
 omogućena primena inteligentnih aplikacija
 XML je metajezik, a ne gotovo rešenje
 moguća razmena svih vrsta podataka

57. XML/DTD
 mogu se dizajnirati novi dokumenti namenjeni
određenoj svrsi
 opisi se navode u definiciji tipa dokumenta
(Document Type Definition – DTD)
 opisane strukture dokumenata
 fleksibilan i jednostavan razvoj novih dokumenata
 jednostavna distribucija objavljivanjem na Web
sajtu

58. XML standardi
 Xlink: opsuje put dodeljivanja hiperlinkova XML fajlu
 XML Query: standardizacija upita
 XML Schema: za definisanje vlastitih formata
 XSL: napredni jezik za promenu, dodavanje i
brisanje tagova i atributa
 Xpointer: sintaksa adresiranja na delove XML
dokumenta
 XML Namespaces: veze URL sa atributima i
tagovima u XML dokumentu

59. Odnos Internet-Web
Internet: Web:
 Hostovi  Web stranice
 Serveri  Web baze podataka
usluge sadržaji

60. Problemi u primeni Interneta
 Internet je danas legatni sistem
 kako je proizišao iz vojne mreže, koja je
distributivno (a ne konverzacijski) organizovana,
prisutna je sporost u online procesima
 Internet dostiže granicu predviđenu IP adresama
 distribuciju WWW dokumenata nije trebalo da
prati šta se prethodno dogodilo
 Web sajtovi su po svojoj osnovnoj prirodi statični,
sa unapred fiksiranim i arhiviranim sadržajem
 Internet sigurno nije najsigurnije mesto na svetu

61. Sprovedeno je testiranje nad 2200 sajtova koji su
posebno opterećeni problemima sigurnosti, a to su
banke, vladine agencije, osiguravajuća društva,
kompanije koje se bave izdavanjem kreditnih
kartica isl.
Za ovo testiranje ranjivosti sajtova korišten je
specijalno dizajnirani program SATAN.
Rezultati testiranja pokazali su da je čak 77%,
odnosno 1.700 testiranih sajtova bilo lako napasti i
ugroziti im sigurnost.

62. Internet nema
 kontrolu kvaliteta
 centralizovanu kontrolu
 garanciju isporuke
 sigurnosne garancije
 garanciju privatnosti

63. Razlozi za prodor Interneta
 nijedna kompanija nije "vlasnik" prava za
objavljivanje sadržaja na Internetu
 Web čitači dostupni su besplatno svim korisnicima
računara i nezavisni su od hardversko-softverske
platformme
 fleksibilnost Web čitača dozvoljava stalno
dodavanje novih funkcija
 Internet je otvoren za svakoga i niko ne može
kontrolisati njegovo korišćenje

64. Standardi
Jednostavnost Jednostavnost
kreiranja Rast Interneta korišćenja
sadržaja sadržaja
Pogodnost i
svestranost
čitača

65. Glavni poslovni uticaji Interneta
 poštanske usluge
 stanja u realnom vremenu
 komunikacije
 radio i TV
 finansije (hipoteke, osiguranja...)
 zabava
 turistički agenti
 berzanski brokeri

66. Posledice interneta (1)
 povezivanje medija
 slobodni sadržaji
 smanjenje gledanja TV –a
 nestanak posrednika i novo posredništvo
 liberalizacija pornografije
 ponovna upotreba ‘oka’ na vratima
 neoznačena pravna pravila
 bogatstvo iz snova koje slede nezamislivi gubici
 prevaga engleskog jezika

67. Posledice interneta (2)
 netačne zdravstvene informacije
 lekovi bez recepta
 strah od zloupotrebe kartica
 zabrana kopiranja
 izbegavanje poreza
 instrukcije za izradu bombi isl.
 hakeri i virusi
 neželjena pošta (spam)
 pomeranje barijera za konkurenciju
 izazovi i proizvodi zaštite privatnosti

68. Pokretači razvoja Interneta
 tehnološki standardi: TCP/IP, HTML, XML, Java
 otvorena arhitektura: Linux...
 korisnički interfejs: GUI na desktopu, Web stranice,
browseri
 cena jedinice performansi i mogućnosti

69. Pokretači rasta Interneta
 e-mail
 propusna snaga
 cena
 zabava
 deca

70. Nivoi rasta Interneta
B. C. Novina Korist Opšta
prisutnost
1992. 1996. 2000.

71. Sydney Olympic Games 2000
 korišteno 600 PC servera i 7.300 PC klijenata
 u Olimpijskom selu postavljeno 2.000 radnih stanica i
kioska
 napisano je 13.000.000 linija koda
 u toku 16 dana igara zabeleženo:
8.700.000 različitih posetilaca
230.000.000 pregleda strana
11.300.000.000 posećenih strana
874.500.000 posećenih strana u jednom danu
371.654 primljenih email poruka
 sistem je postigao 100% raspoloživost

72. Intranet
 intranet je Internet u malom: to su informacioni
sistemi zasnovani na Internet tehnologijama, pre
svega WWW
 osnova: brze lokalne računarske mreže sa više
servera (među kojima je obavezno bar jedan
Web server) i radnih stanica sa Web čitačima, a
zasnovane su na klijent ‑ server arhitekturi

73. Infrastruktura intraneta
 heterogena mreža zasnovana na TCP/IP
protokolu i klijent-server arhitekturi
 bar jedan Web server
 softver za pristup bazama podataka na
intranetu
 DBMS
 klijenti sa Web čitačima

74. Interne
Interne
tt
Vatreni zid

75. Uloge intraneta
 zamenjuje lokalne mreže
 povezuje više lokalnih mreža
 zamenjuje rasprostranjene mreže
 povezuje rasprostranjene i lokalne mreže
 veze sa drugim korisnicima preko Interneta

76. Primena intraneta
 razmena informacija između zaposlenih
 učešće zaposlenih u upravljanju
 izrada i dostava poslovne dokumentacije
 podrška razvojnim aktivnostima
 aktivnosti dopunskog obrazovanja i uvežbavanja
 neformalne komunikacije zaposlenih

77. Intranet vs. klasični IS
 brzi razvoj na velikom broju platformi
 pristup u postojeće informacione sisteme
 mogućnost korišćenja skladišta podataka
 razvoj na postojećim mrežama uz znatno niže
troškove
 značajno kraće vreme uvođenja
 manja sigurnost

78. Intranet informacioni sistemi
 očuvanje postojeće funkcionalnosti
 briga o ranijim investicijama u informacioni sistem
 kontrolisan prelazak na nove platforme
 osigurana kompatibilnost, interakcija i
interoperatibilnost sa ICT infrastrukturom

79. Prednosti intranet IS
 upotreba browsera je jednostavnija od
uparivanja više informacionih sistema
 intraneti se lako nadograđuju na postojeće
sisteme organizacija
 idealni su za delenje informacija neophodnih da
zaposleni usvoje nove procese
 omogućavaju pristup sa različitih platformi

80. Ekstranet
 zaštićena mreža sa stalnim poslovnim partnerima,
zasnovana na Internet protokolima
 informacioni sistem koji koristi Internet kao spoljašnju
komunikacionu infrastrukturu za komuniciranje sa
drugim informacionim sistemima ili drugim delovima
internog informacionog sistema (intranetima)
 zamena za klasične javne i privatne mreže
 vrlo jednostavna razmena informacija po niskoj ceni

81. Internet

82. Problemi ekstraneta
 nije dovoljno pouzdan
 performanse prenosa su nepredvidljive
 sigurnosni problemi: verodostojnost,
prisluškivanje, upad u sistem, nepriznavanje
učešća u transakciji i dr.

83. Virtuelne privatne mreže
 Virtual Private Net ‑ VPN ili IP tuneli
 ekstranet namenjen povezivanju
udaljenih delova informacionog
sistema organizacije
 protokoli koji omogućavaju
privid direktne veze između
delova distribuiranog sistema:
Microsoft PPTP (Point‑To‑Point
Tunneling Protocol) i Cisco L2F (Layer
Two Forwarding)

84. Pažnja!
Extranet ima smisla
razvijati samo ako
njegovi učesnici već
imaju razvijene
intranete!

85. Karakteristike rešenja
LAN WAN Intranet Extranet
Bandwidth high low Bandwidth high low
Building city to Building city to
Scope Scope
or campus global or campus global
Protocols diverse diverse Protocols internet internet
moderate to low to
Security very high high Security
high moderate