2. Појам фашизма
Фашизам је државно уређење екстремне деснице које
радикално ограничава људска права ради веће
стабилности и бржег напретка. Фашизам се противи
комунизму,
противи комунизму, конзервативизму, демократији, инди
видуализму, либерализму, материјализму,пацифизму и
политичком плурализму. Назив потиче од лат.
речи fascio – свежањ прућа са секиром у средини,
симбол централистичке власти у Римском царству.
Фашизам је генерички појам који означава идеологије,
политичке покрете и организације као и владавинске
покрете који су по својој функцији, те методама
политичког деловања сродни италијанском фашизму.
Посебно се користи као синоним са изразом нацизам.
3. Обиљежја фашизма• Фашизам своје име и симболе води из културе и традиције Римског
царства. У Старом Риму је постојао обичај да док војска маршира један
војник носи испружен свежањ прућа (fascio) у који је забијена сјекира.
Иначе, римски ликтори су такође носили тај свежањ. Значење овог
симбола је сљедеће: један прут/појединац је слаб и безначајан, али
ако је везан у сноп/заједницу са осталим прутовима/појединцима, онда
сноп/заједница постаје несаломив. Такође, сноп је много јачи него сам
збир прутова. Сјекира у снопу такође има прилично јасно значење. Она
делује као да уједињује прутове у тај сноп и ако неки од
прутова/појединац „штрчи“ односно ако је неки појединац „неподобан“,
сјекира/државна власт је ту да га „поткрати"/елиминише.
• Често позивање на традицију Римског царства срећемо и у фашизму
сродној идеологији - нацизму. Један такав примјер је нацистички
поздрав са десном руком подигнутом под углом од 45 . Ово је некада
био римски војнички поздрав (Римљани су притом поздрављали
са ave, а не са heil). Фасцинираност римском традицијом међу
идеолозима тоталитарних идеологија може се донекле објаснити
помоћу Римског царства коју су фашизам и нацизам покушали да
евоцирају[1], као и снагом римске државе коју су они покушавали да
достигну.
[1] евоцирати - призивати,дозивати
4. Заједничке карактеристике
фашистичких покрета
• Постоји неслагање између историчара и академика политичких
наука око природе фашизма. Неки академици гледају на фашизам
као друштвено радикални покрет са идеолошком позадином
у јакобинцима Француске револуције, док га други сматрају
екстремним обликом конзервативизма који се инспирише у
силовитом реакционизму[1] 19. века против
идеја просветитељства. Једни га сматрају дубоко ирационалним,
док су други импресионирани рационалношћу са којом је служио
материјалним интересима оних који су га подржавали. Неки
покушавају да објасне фашизам као израз ирационалне мржње и
фрустрација, док други стављају акценат на рационалне начине
искоришћавања мржње и фрустрација с циљем достизања
професионалних или класних предности. На крају, док једни
сматрају да је фашизам резултат тежње за културолошком и
националном регенерацијом преко стварања „новог човека“, други
га сматрају рекацијом на комунистичку револуцију с почетка 20.
века, и инсистирају на друштвеном сукобу између левичарских и
десничарских идеја и схватања живота.
[2] Анти семитизам - представља нетрпељивост, мржњу или предрасуде према Јеврејима као религијској групи или нацији.
[1] Реакциониста - особа која има политичке ставове који фаворизују повратак на претходно стање у друштву.
5. •Један од разлога неслагања међу академицима је чињеница да су два велика
историјска фашистичка режима, Мусолинијева Италија и Хитлерова Њемачка,
различити у многим аспектима. У Италији, антисемитизам[2] је званично
одбачен прије 1934. године и тек 1938. Мусолини прихвата и уводи серију
антисемитских мера у циљу јачања војног савезништва са Хитлером. Такође,
многи академици који студирају фашизам и фашистичке покрете у различитим
државама, уносе у своје студије различите политичке и култоролошке намере,
које као последицу имају различит степен важности који придају једном или
другом аспекту фашистичке идеологије и праксе. Секуларни либерали, на
пример, инсистирају на религиозним коренима фашизма, насупрот томе,
римокатолички академици налазе у њему секуларне корене, а социјалистички
конзервативци инсистирају на његовим социјалистичким и популистичким
аспектима, док социјални радикали налазе у фашизму
апологију капитализма и елитизма.
Због ових и других разлога, не постоји универзално прихваћена дефиниција
фашизма. Ипак, могуће је идентификовати већи број општих карактеристика
које су дјелили фашистички покрети настали у периоду од 1922 до 1945.
године.
[2] Анти семитизам - представља нетрпељивост, мржњу или предрасуде према Јеврејима као религијској групи или нацији.
