JoakimInterFest 2014
PRI A O NAMA I IDEOLOŠKO ZAGA ENJEČ Đ
Pun pogodak pratećeg programa ovogodišnjeg
JoakimInterFesta bilo je premijerno prikazivanje
dokumentarnog filma Boška Savkovića „Bog da prosti”
prikazanog na Maloj sceni teatra u petak, 10. oktobra.
Dugo najavljivano dokumentarno svedočanstvo o
uništavanju nacionalne intelektualne elite od strane
komunističkih novih vlasti 1944. godine imalo je svoje
prvo prikazivanje tri dana pre beogradske premijere
zakazane u bioskopu „Akademija”.
Kroz priču o članovima amaterske pozorišne trupe sa
Čukarice „Čika Duško” Savković je prikazao sudbinu
čitave generacije i građanske klase ubijene neposredno
odmah po oslobađanju od Nemaca.
- Posle kragujevačke projekcije film će biti prikazan i u
kruševačkom pozorištu, jer smatram da građani Srbije
imaju pravo da nešto vide pre Beograđana, kaže autor
filma dodajući da je logično da se „Bog da prosti” prikaže u
ove dve teatarske kuće jer je u njemu reč o streljanim
glumcima, kao i da je u tim partizanskim posleratnim
čistkama stradao i jedan broj glumaca iz našeg grada.
Iako se u svojim, često nagrađivanim (prestižnim
priznanjima u zemlji i inostranstvu) dokumentarnim
filmova bavio različitim temama tematika ovog ostvarenja
je izuzetno teška i bolna.
- Neko mora konačno da kaže istinu. Kod nas nema
mnogo ljudi koji nisu kompromitovani, a imaju pri tom i
dovoljno hrabrosti da to iznesu na videlo. Film je „ni po
babu, ni po stričevima” nego baš onako kao što se desilo.
Svi mi znamo koliko je ljudi, u Kragujevcu ubijeno od
strane Nemaca, ali, znamo koliko je streljano i od strane
partizana - samo to niko ne želi da priča... Svi ćute i pognu
glave, a zna se da je između 55 i 60 hiljada ljudi ubijeno od
strane nove vlasti u Srbiji u periodu jesen 1944. - proleće
1945. godine. Takođe, znamo da su njihova tela
pokopana u 215 masovnih grobnica. Znamo i gde se te
grobnice nalaze. Ali niko nikada nije hteo ni na koji način
da ih obeleži. Samo u Beogradu u prvim danima nove
1
Dan - "Nosonog"četvrti
5 11

JoakimInterFest 2014
vlasti ubijeno je oko osam hiljada ljudi. Neki od današnjih
najlepših beogradskih parkova, šetališta i izletišta su
stratišta i kosturnice žrtava „onih koji pišu istoriju” -
pobednika. Nad kostima su: park Manjež, stadion
„Obilića”, Topčider,Ada Ciganlija, donji deo Kalemegdana
gde se danas održavaju koncerti..., u Užicu stadion
„Slobode” ... mi, igramo, plešemo i hodamo po kostima,
revoltiran je Savković, čiji je rođeni stric stradao u ovim
čistkama.
On smatra da te kosti ne treba sada, iskopavati ali da je
sramota da ostanu neobeležena njihova stratišta.
- Trebalo bi da se makar postave table sa natpisima:
„Ovde leže nevino stradali ljudi”. Zašto nevini?! Pa, svi oni
- do jednog ubijeni su bez ikakvog suđenja, ističe autor
filma koji je za to više nego kompetentan jer je završio
pravo na „Kolumbija” univerzitetu u SAD.
Po njemu u Srbiji je tada počinjen najveći ratni zločin nad
civilnim stanovništvom ikada urađen.
- Počinila ga je legitimna vojska, priznata od strane
saveznika kao i od strane kralja Petra Drugog koji je u to
vreme kao prestolonaslednik zvanično i dalje vladar u
egzilu... Ta legitimna vojska ulazi u mesta, sela i gradove,
oslobađa ih od okupatora ali i nemilosrdno ubija civile bez
ikakvog suđenja, dok rat još traje, navodi Savković pravni
aspekt te ove priče, dodajući da ovaj zločin, najveći nad
civilnim stanovništvom, nisu činili pojedinci već
organizovana grupa ljudi - OZNA koja je bila pod
komandom ministra Rankovića. Što se samog Tita tiče,
njegov potpis ne nalazi ni na jednom od ovih naređenja za
likvidacije.
- Kada se na ovaj način „ukloni” i „počisti” intelektualna
elita jednog naroda, onda ti više niko ne stoji na putu da
njime manipulišeš, zaključuje Savković, dodajući da je
sem njega i istoričar Srđan Cvetković, autor izložbe „U ime
naroda” u Istorijskom muzeju Srbije stisnuo petlju da na
pravi način, kroz svoju postavku, progovori o tome, ali,
„izložba, bude i prođe”, a dokumentarni film je drugačiji
medij.
- Nije isto kada se čuje živa reč, ili kada vam direktno
svedoči čovek koji ima 97 godina i kaže: „Bilo je to tako i
tako”, navodi on, dodajući da očekuje reagovanja „druge
strane” i na njegov film, ali ne preterana.
- Očekujem, naravno, da će me „popljuvati” ali ništa više
od toga. Šta bi moglo da mi se desi, već su tukli dok sam
izdavao „Našu krmaču” i nemam tu vrstu problema jer
govorim istinu, zaključuje on.
Film bi trebalo da bude prikazan i na RTS-u...
- Potpisan je ugovor sa RTS-om i film je trebao da se na
nacionalnoj televiziji emituje od 15. do 18. oktobra.
Međutim, dogodilo se da dolazi Putin, pa je termin
emitovanja pomeren, ali biće..., kaže Savković koji
smatra: „Da smo iskopali naše grobnice ranije i suočili sa
onim što se zaista dešavalo - ne bi se dogodilo ono što je
izbilo na teritoriji bivše SFRJ”.
Film „Bog da prosti” koji autor završava ovim stihovima iz
poznate pesme Jovana Jovanovića Zmaja, pomoglo je i
Ministarstvo kulture.
- Dobili smo na konkursu od ministarstva nešto malo para
za ovaj projekat. Simbolično ali nam je bilo bitno da ta,
državna institucija stane iza ovakvog projekta. Naravno da
se ovakav film nije mogao snimiti sa tim parama, pa je tek
usledilo moljakanje od prijatelja i sponzora, završava
Savković, najavljujući da će „Bog da prosti” imati svoj dalji
„život” i na inostranom tržištu i festivalima.
Polovina festivala idealan je trenutak da njegov selektor
Goran Cvetković, oceni koliko je zadovoljan razvojem i
dinamikom manifestacije koju je sam osmislio, kreirao...
- Festival funkcioniše i razvija se u dobrom pravcu i ima
dinamiku uspona. Tek nas čekaju dobre predstave od
„Nosoroga, „Našeg razreda” - koji je zaista svetska
predstava - videćete, zeničkog „Majstora” Ronalda Harvud,
i gledališta iz Gorice sa poslednjom predstavom Primoža
Beblera, apostrofira selektor.
Da ne bude samo po onoj - da parafraziramo „selektor hvali
svoga festivala” (ponovo Čika Jova Zmaj) on ističe da je i
pre njegovog „selektovanja” na InterFestu bilo dobrih
predstava.
- Bilo je dobrih i izuzetnih predstava, ali tadašnji selektori
nisu toliko brinuli o kontinuitetu festivala nego se on
dešavao nekako na preskok, bude dobra predstava, pa
neka lošija... Sada je on ujednačena celina, sve predstave
imaju veze sa odabranom temom, publika zna „gde je, šta
prati i šta na njemu može da očekuje u svakom smislu:
pozorišnom, estetskom angažovanom...”, i sa scene biva
„podsećana” na neka pitanja koja je interesuju, kaže on,
želeći da njegova selekcija poput dobre predstave bude
bez slabih mesta.
- Festival se odvija tako kao da je svake večeri nastavak
prethodne predstave i tako uklapa u idealnu celinu.
Napravili smo pošten posao, svaka predstava ima svoj
smisao, razlog zbog čega je na smotri ali i odgovor na
pitanja koja tište današnjeg čoveka - festivalskog gledaoca,
što je po meni smisao pozorišta, završava Cvetković.
Novinarka Radio Beograda Miška Knežević, pravi je
hroničar ove smotre, prateći je još od njenog nastajanja pre
devet godina (ne krije iskrenu žal i za drugim - ugašenim
JoakimFestom) ističući d aje on od svog početka dovodio
predstave ne baš „iz čitavog” ali „širokog” sveta.
- InterFest nikada nije ni pretendovao da bude BITEF, niti je
to njegova uloga. On ima misiju da ovde u centru Srbije
prikaže našoj pozorišnoj javnosti, kragujevačkoj publici i
2

JoakimInterFest 2014
gostima festivala, šta se dešava na scenama u regionu
kao i da svet vidi našu, regionalnu pozorišnu produkciju,
smatra ona, dodajući kako je kao i prethodnih godina
selekcija Gorana Cvetkovića, odlična, i da je sam izbor
teme „Rat u nama i oko” baš „pogođen”.
- Čujem i vidim jasne reakcije publike koja ne krije da joj se
to dopada, a to je i najvažnije. Ne manje važno je što se to
se dopada i pozorišnim poslenicima - precizna, jasna,
tačna i u datom trenutku određena koncepcija
repertoarskog dela festivala, iskrena je Miška Knežević.
Ono, na šta mnogi ne obraćaju, makar ne punu pažnju ili
zaborave da pomenu, ne promiče iskusnom oku
dugogodišnjeg hroničara festivala:
- Prateći program InterFesta je ne malo značajan segment
same smotre. Svake godine, pa i ove, na samom
otvaranju u Galeriji „Joakim” imamo odlično osmišljenu i
postavljenu izložbu. Promocije knjiga i filmske projekcije
kao što je bila sinoćna „Bog da prosti” imaju svoju,
zainteresovanu publiku. Ja, kao novinarka iz Beograda
imala sam prilike da pogledam to ostvarenje nekoliko
dana pre beogradske premijere. To nije beznačajno, ističe
ona velike napore domaćina da osmisle i zaokruže i tu
festivalsku celinu.
Za kraj, ona izdvaja još jednu, po njoj, najveću vrednost
JoakimInterFesta:
- Ne samo zbog festivala već i prateći premijere
kragujevačkog Teatra (pre)poznajem ljude koji redovno
prate ovdašnji repertoar. Kragujevačko pozorište istrajava
na dobrom putu a pokazatelj koji nas hrabri na njemu je
činjenica da u sali imate neprekidan priliv nove, mlade
publike. To je prava misija ovog festivala i u tom smislu je
ona ispunjena, zaključuje ona.
Četvrtog dana na repertoaru 9. JoakimInterFesta bila je
predstava Narodnog pozorišta iz Kikinde „Nosorog” koju
je po poznatom tekstu Ežena Jonseka režirala Snežana
Trišić. Komad u kojem je autor imao intenciju (kako je sam
zapisao) da „prikaže ideološko zagađenje” i „nacifikaciju
jedne zemlje” kragujevačka publika je dobro primila i što je
još važnije - jasno razumela.
Na razgovorima posle predstave njihov medijator Goran
Cvetković napomenuvši da je Jonesko kao jedan od
najznačajnijih pisaca prošlog, svojim opusom, to
očigledno i u ovom veku.
- Nismo se nadali ni da će ljudi postajati „nosorozi” ali, na
žalost, to se očigledno dešava, istakao je on dodavši da se
ovaj Joneskov komad veoma retko igra (za razliku od
njegove „Ćelave pevačice” koja je postala sinonim za
teatar apsurda), pre svega, kako on ocenjuje zbog
pogrešnog načina „postavljanja” na scene, najčešće na
nivou pogrešno protumačenog prizemnog humora koji
potpuno suprotan od duha ovog teksta.
Po njemu ovakav repertoarski potez Narodnog pozorišta
iz Kikinde je veoma hrabar jer zahteva i iskrenu i otvorenu
publiku ali se, ceni Cvetković taj gest potpuno isplatio ovoj
kući i glumačkom ansamblu koji je sa scene uspostavio
„potpun i otvoren dijalog sa publikom”.
- Velika stvar za pozorište, velika stvar za publika, još veća
za kulturu uopšte, nije krio on svoje impresije o
kikindskom „Nosorogu” koji se uklapa u moto
ovogodišnjeg festivala temom sukoba u kolažu društvenih
odnosa i okolnostima diktature u kojoj ljudi postaju masa i
to nasilna.
Za njega je on škola - kako ćemo proći ako se ne
suprotstavljamo nasilju i sili koja proističe iz moći.
- Za „Nosoroga” smo se kao repertoarski potez i opredelili
zbog teme koja je, na žalost, aktuelna kad god i gde god
se postavila na scenu. Predstava je iskrena, istinita i
bolna, ne podilazi publici - zbog čega je ona dobro
prihvata. Ansambl ju je radio sa velikim zadovoljstvom i
radošću stvaranja kakva odavno nije viđena u našoj kući,
otvoren je bio direktor kikindskog pozorišta Brane
Marjanović, najavivši posle gostovanja na našem
festivalu i njenu beogradsku i novosadsku premijeru.
I za rediteljku Snežanu Trišić postavljanje „Nosoroga”
jeste riskantan potez ali je po njoj to onaj rizik bez kojeg
pozorište ali ni čitavo društvo ne može dalje. Ona smatra
da pitanje koje ovaj tekst postavlja o pojavi fašizma u
društvu današnja publika jasno prepoznaje i zbog toga
ova predstava lakše komunicira sa publikom. Ni
kragujevačka se po tom pitanju uopšte nije obrukala.
Reč kritike
SVI SMO MI POMALO NOSOSROG
(NOSOROG – apsurdistička igra Ežena Joneska u režiji i
adaptaciji Snežane Trišić – Narodno
pozorište, Kikinda)
Predstava Snežane Ttrišić i Narodnog
Pozorišta Kikinda prati pažljivo tok tog
zahuktalog preobražaja – sličice
apsurdističke basne su razigrane i
maštovite, razorna snaga nosoroga, preti
iz pozadine scene – viri iz velikog rama,
kao uvećana slika nekog predsednika,
diktatora, suverena, generalisimusa... i
najavljuje iščekivani totalitarni upad – na
kraju predstave i fizički se ta velika figura –
odličan rad vajara Milivoja Žarkovića –
ušeta na scenu i osvoji je apsurdistički i
stvarno, do kraja. Šta se sve tu u
međuvremenu desi, to je cela predstava,
puna duhovitih scena i oneobičenih
karaktera. Svi su naravno – pomereni u
nekom pravcu – ali svako je uhvaćen u
nekom momentu krize – lične, zajedničke, identiteta,
ideje, zanosa...stvarne, izmišljene ili indukovane. I baš u
tom raskoraku ispraznosti – u gradiću kao na dečjem
crtežu – sa kafanicama i crkvicama, sa biciklistima i
biciklistkinjama, sa šeširićima i sa košuljama na cvetove,
sa pijancima i službenicima u
prolazu....zatutnji topotom nezadrživog
osvajanja – NOSOROG! Otkud ovde ko
nas nosorog?...Pa je li to afrički jednorogi
ili azijski dvorogi...ili obrnuto?...Pa je li ga
ko video ili ga samo čujemo?...Zgazio je
mačkicu, polomio je ovo i polomio je
ono...Pa ih je sad nekoliko, pa cela
horda...ili je to ovaj isti samo se brzo
kreće...I sve tako to, dok ne počne
OPREDELJIVANJE za i protiv nosoroga...
pa prihvatanje i podaništvo, stvaranje
čvrste veze sa Novom Snagom koja
postaje odlučna i zato joj verujemo! Mi
postajemo NAŠI! A oni će biti njihovi – i
eto ti NOSOROGA da to rešava! Tu silu
koja se iznenada pojavljuje i rešava sve,
možemo zvati kako god hoćete, ali
3

JoakimInterFest 2014
4
Jonesko joj je našao duhovitu formu, a Snežana Trišić sa
ansamblom Narodnog Pozorišta Kikinda, uspela je da
izrežira crtice sitnih karaktera i da sa glumcima predstavi
mali svet sitnog građanina, koji se sreće sa tom silom i
menja se. Glumci su našli stil zakučastog, grotesknog
sitnog realizma, da se podsmehnu i sili i slabosti i sebi i
nama – sve je delovalo pomalo naivistički iskreno i
iščašeno zabezeknuto! Karakteri su prikazani kao
nedorasli i nespretni stanovnici neke Zemlje Dembelije,
nespremni za čudo koje ih je snašlo, a onda se u predstavi
SNALAZE i zauzimaju svoja nova mesta u novom
poretku!
Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor
JoakimInterFesta
Scenografija Dragane Purković Macan – sva od providnih
zidova koji i kriju i otkrivaju, bila je odlično jednostavana,
ali vrlo funkcionalna – pomerljivi ogromni paravani,
postajali su ekrani kroz koje senaslućuje pozadina i na
koju se projektuje video snimak života u kome se svi guše.
Ta scenografija je i pomogla da se jedan komad koji bi
mogao biti pravolinijski shvaćen i postavljen u crno-belom
ključu, primi mnogo otvorenije, bez definitivnih i
pojednostavljenih sudova o karaktertima, sa puno sumnji i
gotovo sartrovskih ključnih, konačnih, graničnih pitanja,
pitanja sa kraja životnih odluka, koje nas sasvim odredjuju
i u trenutku nas uzdrmaju do potpunog preokreta. Utoliko
je i ova poredstava NORE, bila moderna i savremena.
Bravo!
Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor
JoakimInterFesta
Prateći program
Mala scena Ljuba Tadić, ponedeljak 13. oktobar u 18 sati
Promocija romana Marka Sosiča „BALERINA, BALERINA”, (u saradnji sa izdavačkom kućom „Arhipelag”)
Večeras na repertoaru
SUSRET
O predstavi:
Scena Joakim Vujić, subota 11. oktobar 20.00
Slovensko narodno gledališče Nova Gorica
Nina Mitrović
Prevodilac:Alja Predan
Režiser: Primož Bebler
Lektor: Srečko Fišer
Scenograf: Pietro Lantieri
Kostimograf:Tanja Zorn Grželj
Autor muzike: Mirko Vuksanović
Dizajn svetla: Samo Oblokar
graju: Bine Matoh i Blaž Valič
Predstava je rađena prema delu mlade hrvatske autorke,
Nine Mitrović, u režiji Primoža Beblera – produkcija
Slovensko narodno gledališče Nova Gorica. Večni je
sukob sinova i očeva – tako je čak i u životinjskom svetu –
izgleda, nismo daleko odmakli. U ovom delu za dva
glumca – otac je bolestan od teške bolesti, ali i dalje tvrd i
autoritarno zatvoren u odnosima sa okolinom – zato ga sin
već godinama ne posećuje. Kada odluči da ga bolesnog,
ipak vidi, na sceni se razvije pravi porodični rat. Vraćaju se
sećanja, preti se osvetom, preispituje se moralnost,
podmeću se intrige, vređa se slabiji, veliča se
jednoznačna snaga odlučivanja... Sve to na fonu možda
poslednjeg susreta, pred skoru smrt oca. Glumci su ovu
predstavu prihvatili duboko, a poznati slovenački glumac
Bine Matoh, u ulozi Oca, njome slavi jubilej i odlazi u
penziju. Nažalost, reditelj Primož Bebler, poznat i
kragujevačkoj publici, preminuo je u noći premijere – 21.
novembra 2013. Ovo igranje na JoakimInterFestu biće i
iskreni omaž ovom velikom umetniku i čoveku.
Scena Joakim Vujić, nedelja 12. oktobar - 20 sati
NAŠ RAZRED - produkcija Teatra za deca i mladinci,
Skoplje,Tadeuš Svobodjanek, u režiji Vladimira Milčina
Scena Joakim Vujić, ponedeljak 13. oktobar - 20 sati
MAJSTOR - Bosansko narodno pozorište Zenica, Ronald
Harvud, reditelj Dino Mustafić
Scena Joakim Vujić, utorak 14. oktobar - 20 sati
Predstava u čast nagrađenih
KABARE NUŠIĆ - produkcija Pozorište Timočke krajine
„Zoran Radmilović” Zaječar, adaptacija tekstova
Branislava Nušića Dimitrije Kokanov i rediteljka Jovana
Tomić
Prijatelj teatra Novinarski tekstovi