JOAKIMINTERFEST 2013

1. J o a k i m I n t e r F e s t a 2 0 1 3 . g o d i n e • b r o j 3 • 9 . o k t o b a r Dan drugi -„Let iznad kosovskog pozorišta“ PATRIOTSKA KOMEDIJA ILI„ANTI-NACIONALNA DRAMA“ Na dan otvaranja 8. JoakimInterFesta, u ponedeljak, 7. oktobra u Skupštini grada upriličen je svečani prijem za goste festivala, članove ansambla Štad teatra iz nemačkog grada Ingolštata, koji je grad pobratim Kragujevca. – Ova godina je jubilej saradnje gradova Ingolštata i Kragujev- ca pa otuda i gostovanje pozorišta iz ovog prijateljskog grada ima svečarski, jubilejski okvir. Nemačka predstava u duhu je i temat- ski vezana za koncept ovogodišnjeg JoakimInterFesta - „Živeti sa drugima“ i predstavlja, uz iskustva i poruke pozorišta iz regiona, pogled na evropsku perspektivu iste te teme, agresije, netoleran- cije i izgradnje kulture partnerstva. Primer ovog gostovanja nije rezultat dogovora lokalnih samouprava već dogovor dva pozo- rišta nastalog na bazi saradnje koju su započele dve lokalne sa- mouprave - rekao je Saša Milenić, predsednik Skupštine grada, na prijemu održanom u Svečanom salonu, koji je upriličio za goste iz Nemačke. Prijemu su prisustvovali glumci oba pozorišta, Knut Veber, reditelj predstave „poreklo sveta“, mr Vojo Lučić, direktor Knjaževsko- srpskog teatra i Nebojša Bradić, umetnički direktor kragujevačkog pozorišta. Govoreći o konceptu ovogodišnjeg festivala sagovornici su istakli da su publici obezbeđeni vrsni pozorišni komadi koji isto- vremeno predstavljaju aktuelnu sliku društva. Drugog takmičarskog dana, u utorak, 8. oktobra na repertoaru festivala je bio komad Jetona Neziraja„Noć iznad kosovskog pozori- šta“ koji je u produkciji privatne trupe iz Prištine„Ćendrija multimedija“ režirala njegova supruga Blerta Neziraj. Po mišljenju autora komada Jetona Neziraja njihova predstava se odlično uklapa u slogan festivala „Živeti sa drugima“ po svom umetničkom ali i društvenom angažmanu. – Predstava„Let iznad kosovskog pozorišta„govori o uticaju po- litike na umetnost, a, u realnosti znamo da je u čitavoj našoj regiji taj uticaj ogroman. Politika se strahovito meša u svaku umetnost, pogotovo u pozorišnu, a ja to najbolje znam jer sam tri godine radio kao umetnički direktor nacionalnog pozorišta i baš„zbog tog utica- ja“ su me izbacili sa posla, zbog mog angažmana u teatru jer je moj glavni cilj je bio da se to pozorište otvori prema drugima i usmeri na regionalnu saradnju, kaže Neziraj. On je za temu komada uzeo dan proglašenja nezavisnosti Ko- sova. – Sam taj proces je rađen, tako, da je nešto bazirano na istinitim događajima poput činjenice da je kosovskoj filharmoniji dat nalog da spremi koncert za dan proglašenja nezavisnosti a niko im nije rekao kada će doći taj da, a i lik Džejmsa rađen je po istinitoj priči jednog Amerikanca, albanskog porekla koji je iznajmio avion, leteo po svetu apelujući da Kosovo priznaju države sa svih kontinenata i srušio se negde u Africi. Naravno, neki delovi komada su čista umet- nička fikcija, objašnjava naš sagovornik. Po njemu trenutna situacija u pozorištima na Kosovu je jako loša.

2. 2 JoakimInterFest 2013 Reč kritike IGRA ISTINE (POREKLO SVETA – Drama Sorena Voime – režija Knut Veber – STADTEATER Ingolštat, Nemačka – Velika scena Knjaževsko- srpskog Teatra, Kragujevac- ponedeljak, 7. oktobar 2013.) ... Prvo pitanje koje se postavlja u odnosu Zapadne i Bliskoistoč- ne civilizacije, ako tako možemo da kažemo, kad se one sretnu na istom terenu – u ovom slučaju u Nemačkoj – postavlja se pri pogle- du na ŽENU i na njeno mesto u društvu i u svakodnevnom životu... ...Postavlja se pitanje, naravno – da li uopšte postoji RAZLIKA između Zapada, sa neskrivenim erotskim sadržajima, koji ulaze u svakodnevnu upotrebu i svaki put se uvećavaju i nagomilavaju, gde se uspostavlja stanje INFLACIJE nadražaja potrebnih za pret- postavljeneciljeveosvajanjapažnje...iIstokakojibrižnim,nametlji- vim SKRIVANJEM ženskog tela, zapravo raspaljuje i maštu i nagone dominantne muške populacije, pa se opet sve, nekako vrti oko lju- bavnih i seksualnih asocijacija. ... Nekako o ovim temama govori i predstava POREKLO SVETA Stadsteatra iz Ingolštata.. Predstava iz Ingolštata prosto pledira za tom tolerancijom, sagledavajući sa raznih strana taj i intimni i dru- štveni problem, koji je svakako mnogo življi u Nemačkoj nego kod nas. Zbog te konkretne opterećenosti ovim problemom u suživotu svakodnevnog opstajavanja – autori predstave i nisu mogli druk- čije nego da daju sve od sebe da ovaj bolni sadržaj učine što pitki- jim i da koriste što god mogu više komičnih izražajnih sredstava u glumačkom izrazu. Jer, bojim se – da su problem zaoštrili i digli ga na nivo suštinske rasprave sukoba u nekom žanru tragičnog pozo- rišta, što je lako moglo da se dogodi – bojim se da, ne samo da niko ne bi hteo da takvu predstavu gleda, nego bi se sukob oko teme, još više zategao i da bi došlo do novog otvorenog sukoba, kakvih nije malo u svakodnevici dramatičnog sučeljavanja civilizacijskih nasleđa u današnjoj Zapadnoj Evropi... ... Zato mi se i čini da je ova predstava - POREKLO SVETA, i po- trebna i korisna, kako za prostore gde je nastala – za Nemačku, tako i za naše balkanske zemlje, gde se sve više oseća neizbežna potreba za učenjem tuđih običaja i stvaranjem prostora za njihovo prihvatanje, da bi se izbegli sukobi koji vode u haos. Pozdravljam ovakvo pozorište i nadam se da ima pozitivnih rezultata od svake predstave – korak po korak, pa OKO SVETA! Čestitam! Goran Cvetković, pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta. – Postoji, kao glavna pozorišna institucija Narodno pozorište Kosova u Prištini, a zatim u svakom gradu - gradski teatri. Nacio- nalni teatar ima neki repertoar dok gradska pozorišta, uglavnom, slabo rade. Do skora su bili na budžetu ministarstva, a sada su na gradskim kasama, što znači da su„skoro mrtvi“, ne rade ništa ili ako po malo preživljavaju u pitanju su poluamaterski projekti, upoznaje nas Neziraj sa stanjem u albanskom pozorištu koje kod nas gotovo potpuna nepoznanica. Po njemu, sem narodnog pozorišta jedini koji imaju neki repertoar su dve pozorišne trupe iz Prištine „Ćendra multimedija“ koju vodi on i„Oda“ teatar. – Nema puno produkcije i nema podrške nadležnih. Glavna po- moć ide na projekte koji su od, takozvanog„nacionalnog interesa“ a šta je to za koga tačno - to je već drugo pitanje, zaključije Neziraj kome ovo nije prvo gostovanje u Srbiji (ističe da se u Beogradu„već osećaju domaći“) ali u Kragujevcu jeste. – Na Beograd smo se navikli, a, ovde, se nadam da će publika biti otvorena za našu predstavu. U pitanju jeste politički teatar ali mi nismo političari, ističe on. Na pitanje da li je i on, kao autor, poput organizatora i selektora JoakimInterFesta ubeđenje da pozorište može da promeni svet, iskreno odgovara: – Mi smo odavno u to ubeđeni ali bitno je kako da ubedimo po- litičare i ostale ljude. Ja verujem u moć pozorišta, zbog toga se i bavim njime i mislim da su ovakve teme, koje otvaraju neka važna pitanja oko nacionalizma bitne za čitavu našu regiju, inače, nema nam spasa, otvoreno je iskren Neziraj. Za razliku od njega glumac Bajruš Mjaku, koji tumači ulogu glumca Dila, je već učestvovao na InterFest, pre dve godine u projektu „Crveno“ rađenog po motivima proze Orhana Pamuka i u režiji Mar- tina Kočovskog. Ta predstava je i pobedila na 6. JoakimInterFestu. Lik koji tumači je tipičan nezadovoljni glumac koji samo pije, ogovara i večito je nezadovoljan zbog uloga koje mu nisu dode- ljene. – Asambl sprema„Čekajući Godoa“ kada se pojavi državni funk- cioner, političar iz vlasti koji im ponudi da učestvuju u predstavi po- vodom proslave proglašenja nezavisnosti Kosova. Svi glumci i reditelj pristaju na rad u projektu koji im je ponuđen. Ja igram glumca koji preko patetike hoće da da svoj doprinos proslavi nacionalnog praznika, niko ne zna kada će da bude to proglašenje, a čeka se i govor premijera, koji im niko ne daje do par sati pre samog progla- šenja.„Moj“ glumac pomeša strane govora, počinje da improvizuje i govori ono što nije napisano, iz stvarnog života, o smrti prijatelja koji nije imao pare za bolnicu pitajući funkcionere i političare koji sede u publici gde je pravda i kako poslanici imaju 20 puta veću pla- tu nego glumac koji radi 40 godina, kaže on. Za ovog glumca sa četrdesetogodišnjim stažom u albanskoj na- cionalnoj drami iz Skoplja ova predstava je specifična. – Za moje četiri decenije rada prvi put sam uključen u projekat gde mi govorimo o sebi. Sve do sada smo govorili da su„oni“,„osta-

3. 9. oktobar 2013. 3 Večeras na repertoaru Scena Joakim Vujić, sreda 9. oktobar 20.00 Kostolanji Deze Szinhaz, Subotica SAM ĐAVO- PASS-PORT SZEGED/SEGEDIN Reditelj: Urbán András Dramaturg: Antal Attila Kostimograf: Pletl Zoltán Scenograf: Sinkovics Ede Muzički supervizor: Antal Attila Muzika: Dobó Rihárd Koreograf: Seres István Pipu Skulpture: Daniela Mamužić Koprodukcioni partner: MASZK Egyesület Uloge: Csorba Kata, Mezei Kinga, Mészáros Gábor, Seres István Pipu Predstava je drugi deo projekta „The per“ koji je finansirao IPA Mađarska–Srbija prekogranični program. O predstavi Reč je o tri predstave koje govore o srpsko-mađarskoj granici ili ti o životu ljudi koji žive na dve suprotne strane od zvanič- ne granice između Evropske unije i Balkana. Procesu pozorišnih proba prethodila je neka vrsta sociološkog istraživanja. Glumci su istraživali život i kvalitet življenja ljudi s obe strane granice, šta oni misle o sebi, o drugima, i jedni o drugima. Tokom in- timnih razgovora tražili su odgovore na tzv. pitanja različitosti i sličnosti u okvirima određenih zajednica i gradova, kao i u me- đusobnim odnosima ljudi koji žive na prostorima koje preseca granica. O pozorištu Pozorište Kosztolányi Dezső je osnovano pre osamnaest godina, i trenutno je finansirano od strane Grada Subotice. Pred- stave se igraju na mađarskom jeziku, a od 2007. godine postoji i prevod na srpski. Pozorište se tokom vremena iskristalisalo kao eksperimentalno, alternativno, tzv. umetničko pozorište grada, prepoznatljivo po osobenom radu i estetici reditelja Andraša Urbana. Trupa broji pet stalnih glumaca. Tokom proteklih godina predstave su izvođene na raznim pozorišnim festivalima, ne samo u regionu i u Evropi, nego i u Aziji, u Južnoj Americi; 2011. godine u Indiji, a 2012 godine u Brazilu. Stalni je gost najvažni- jih pozorišnih festivala kako u Srbiji, tako i u Mađarskoj, i na raznim pozorišnim događajima u regionu, na primer u Sarajevu, Ljubljani, i u Skoplju. U ovom pozorištu naglasak je prvenstveno na savremenom studijskom radu koji se organski vezuje za real- nost kako lokalnog, tako i globalnog života. li“, „drugi“ - „takvi i takvi“ a sada po prvi put govorimo o nama, u kojoj i kakvoj situaciji se nalazimo, do kojeg nivou u društvu je ko- rupcija, ta večita tema na području čitavog Balkana, stigla u našem društvu, koliko u svemu tome ima isprazne i opasne nacionalne patetike i patosa, smatra Mjaku. Predstava„Let iznad kosovskog pozorišta“ je komedija o novom Kosovu, koje opustošeno ratom, bedom, korupcijom i međunarod- nim tutorstvom kome se ne nazire kraj, traga za sopstvenim putem u budućnost, kažu sami akteri predstave čiju je beskrajnu duhovi- tost i razigranost na sceni kragujevačka publika zasluženo nagradila aplauzima. Na razgovorima o predstavi na Velikoj sceni Knjaževsko-srpskog teatra Danica Pajović, dramaturg, kao njihov voditelj upitala je autora Neziraja kako je izgledao rad na predstavi? – Premijera predstave je bila 5. decembra prošle godine na sceni Narodnog pozorišta a mi, bukvalno, dan ranije nismo bili sigurni da li će nam biti dozvoljeno da je izvedemo. Dobili smo podršku stranih ambasada, koje ismevamo u samoj predstavi, jer su ipak u pitanju zemlje sa većom tradicijom u kulturi i umetnosti, gde se tač- no zna šta je sloboda govora a šta ograničenje. Na premijeri je sala bila prepuna, mahom je to u pitanju mlađa publika i njihova reak- cija je bila fantastična. Naravno postojali su i ljudi koji su predstavu okarakterisali kao „antinacionalnu dramu“ ili nam zamerali da smo protiv nezavisnosti Kosova, ispričao je pisac komada, naglasivši da je njegov cilj, kao i čitavog ansambla da„priča“ o korumpiranim po- litičarima, nacionalizmu koji raste i odnosu vlasti i umetnosti a da sa bavi nezavisnošću iz ugla za ili protiv. Po Danici Pajović očigledno je da su se u radnu na ovoj predstavi njeni autori i akteri poigrali sa motivima iz Beketovog„Čekajući Go- doa“, Frejovog„Iza kulisa“ i Bulgakovljevog„Purpurnog ostrva“ a„let iznad kosovskog pozorišta“ okarakterisala je kao neprestanu provo- kaciju što je po njoj„pozorišno dobro i zdravo“. – Ovo delo, bez obzira na majstorske rezultate u izvedbi, pre sve- ga otvara društveni dijalog jer je dužnost umetnika da bude neka korektura stvarnosti i vi ste nas počastili jednom izuzetnom pred- stavom na čemu vam i čestitam i zahvaljujem, zaključila je voditelj- ka razgovora Danica Pajović. Za dramaturga kragujevačkog Teatra Mariju Soldatović sinoćnja predstava je prijemčiva, čista, pitka i ostvaruje zavidnu komunikaci- ju sa publikom, dok je za Gorana Cvetkovića, selektora festivala to trijumf pozorišta. – Kragujevačka publika je pokazala koliko se razume u pozorište a moja ideja o sloganu festivala„Živeti sa drugima“ baš je„proradi- la“ je na najbolji način. Barijere su se spustile i susreli su se ljudi koji imaju šta da kažu jedni drugima. Predstava je univerzalna i može se igrati u čitavom svetu jer u njoj trijumfuju umetnost i ljudsko na- dahnuće. Ponosan sam i srećan što se ovaj pozorišni čin dogodio sada i ovde, završio je svoj izlaganje puno emocija Cvetković zaklju- čivši: „Veliko veče, veliki trenutak za istoriju pozorišta, nezaboravni momenat kojeg ćemo se svi sećati čotavog života. Barem ja!“.

4. 4 JoakimInterFest 2013 Osmi JoakimInterFest - 7. do 15. oktobra ŽIVETI SA DRUGIMA Selektor Goran Cvetković Žiri Goran Marković, reditelj László Keszég, reditelj Vladimir Milčin, reditelj Voditelj okruglog stola Danica Pajović, dramaturg Vizuelni identitet Srđan Stevanović Urednik štampanih izdanja Zoran Mišić Nagrade Joakimova nagrada za najbolju predstavu Joakimova nagrada za režiju Joakimova nagrada za glumu Joakimova nagrada za vizuelnost Joakimova specijalna nagrada Za izdavača mr Vojo Lučić Scena Joakim Vujić, ponedeljak 7. oktobar - 20 sati POREKLO SVETA - Stadthteather Ingolštat, Nemačka, autor Soren Voima, režija Knut Weber Scena Joakim Vujić, utorak 8. oktobar - 20 sati LET IZNAD KOSOVSKOG POZORIŠTA - produkcija Quendra multimedia, Priština, autor Jeton Neziraj, režija Blerta Neziraj Scena Joakim Vujić, sreda 9. oktobar - 20 sati SAM ĐAVO-PASS-PORT/ SZEGEDIN - Kostolanji Deze Szihnhaz, Subotica, reditelj Andraš Urban Scena Joakim Vujić, četvrtak 10. oktobar - 20 sati KUHINJA - Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka, autor Piter Handke, reditelj Mladen Materić Scena Joakim Vujić, petak 11. oktobar - 20 sati SKRIVENE STREPNJE - Šabačko pozorište, Šabac, autor Alen Ejkborn, reditelj Primož Bebler Scena Joakim Vujić, subota 12. oktobar - 20 sati GREBANJE ILI KAKO SE UBILA MOJA BAKA - Bosansko narodno pozorište, Zenica, BiH, autor Tanja Šljivar, reditelj Selma Spahić Scena Joakim Vujić, nedelja 13. oktobar - 20 sati IZBRISANI - 25.671- Prešernovo gledališče, Kranj, Slovenija, autorski projekat, reditelj Oliver Frljić Scena Joakim Vujić, ponedeljak 14. oktobar - 20 sati ELIJAHOVA STOLICA - Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, autor Igor Štiks, reditelj Boris Liješević Scena Joakim Vujić, utorak 15. oktobar - 20 sati Predstava u čast nagrađenih OPSADA I PAD KONSTANTINOPOLJA 1453 - Produkcija Dunavfesta i Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac, adaptacija Gorana Markovića Prateći program festivala Galerija Joakim, ponedeljak, 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta Otvaranje izložbe umetničkih fotografija na temu„ŽIVETI SA DRUGIMA“ Scena Ljuba Tadić, sreda, 9. oktobar - 18 sati Javno slušanje radio reportaža„MEDALJA“ i„KRUPA“, autora Tomislava Santrača Scena Ljuba Tadić, subota, 12. oktobar – 18 sati UMETNIČKO VEČE SA VLADIMIROM GOJEROM Scena Ljuba Tadić, ponedeljak, 14. oktobar - 18 sati VEČE SA GORANOM MARKOVIĆEM i promocija njegovog romana„MALE TAJNE“ u izdanju„Klia“. Razgovor vodi Zoran Hamović Zgrada Uprave grada Kragujevca, sala 105, utorak, 15. oktobar - 12 sati Debata na temu„KULTURA I EU INTEGRACIJE“ Galerija Joakim, utorak, 15. oktobar - 19 sati i 30 minuta Otvaranje izložbe plakata sa konkursa magazina„Lice ulice“ pod nazivom„SIROMAŠTVO RE: AKCIJA“

JOAKIMINTERFEST 2013

Estás leyendo una previsualización.

Eche un vistazo a continuación

JOAKIMINTERFEST 2013

Más Contenido Relacionado

Presentaciones para usted (18)

A los espectadores también les gustó (13)

Similares a JOAKIMINTERFEST 2013 (14)

Más reciente (20)