Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.

JOAKIMINTERFEST 2014

184 visualizaciones

Publicado el

JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru.
Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

Publicado en: Viajes
  • Sé el primero en comentar

JOAKIMINTERFEST 2014

  1. 1. JoakimInterFest 2014 KULTURA GRA ANSKE HRABROSTI I NIZ ŽAOKA NA RA UN VLASTIĐ Č Po tradiciji međunarodna pozorišna smotra JoakimInterFest ou Knjaževsko-srpskom teatru otvara se izložbom, manifestacijom iz pratećeg programa. Na ovogodišnjem 9. JIF-u u Galeriji „Joakim” otvorena je izložba grafika „Legende antičkog teatra” autora dr Slobodana Bate Nedeljkovića, višestruko nagrađivanog likovnog umetnika u zemlji i inostranstvu i redovnog profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu. Osvrnuvši se na značajnije detalje iz života i karijere autora, umetnički rukovodilac Galerije „Joakim” Milivoje Štulović istakao je da je kragujevačkom Teatru kao i njemu samom posebna čast da ugosti umetnika takvog ranga i toliko bogate i plodne biografije. Direktor KST-a mr Vojo Lučić, naglasio je da je svrha pozorišne galerije da promoviše one likovne i vizuelne umetnosti koje korespondiraju sa dramskom umetnošću. - Baš zbog toga ovako koncipirana postavka je pun pogodak koji opravdava postojanje naše galerije. Sama tema izložbe „Legende antičkog teatra” značajne su za našu galeriju i pozorište ali i jedan ovaka, rekao bih slobodno, sada već etablirani pozorišni festival kakav je JoakimInterFest, naglasio je on. Lučić je dodao da je gospodin Slobodan Bata Nedeljković umetnik „koji ima svoju osobitu boju, inventivnu umetničku potrebu da na human način boji ono što umetnost treba da dočara”. On je na sličnom fonu, prilikom otvaranja izložbe citirao i deo kritike renomiranog kritičara Nikole Kusovca povodom Nedeljkovićevog opusa na prestižnoj likovnoj koloniji RTS-a održanoj 2003. godine na Zlatiboru: „Nije teško u raznovrsnom delu Bate Nedeljkovića prepoznati osobine iskrenog čovekoljublja i humanizma. A već te plemenite osobine bile bi dovoljne da, u ovo nehumano vreme što priznaje samo pravo jačeg, moćnijeg i bogatijeg, njemu i njegovom delu obezbede vidno mesto u savremenom srpskom likovnom stvaralaštvu”, podsetio je prisutne Lučić na Kusovčevu opservaciju o humanom aspektu Nedeljkovićevog 1 Dan prvi - otvaranje 2 8
  2. 2. JoakimInterFest 2014 stvaralaštva. Posle ovih odabranih i lepih reči, sam autor je još jedino dodao da je pre 20 godina izlagao u Kragujevcu i da za razliku od tog - smutnog vremena sada smo ipak u prilici da u jednom ovakvom značajnom galerijskom prostoru na reprezentativan način možemo da promovišemo likovne radove koji se „dotiču” pozorišne umetnosti, zahvalio se on. Na otvaranju festivala sa Velike scene kragujevačkog Teatra glumac Saša Pilipović podsetio je na „dosadašnje uspehe” ove međunarodne smotre na čijih je osam prethodnih izdanja izvedeno 87 predstava iz 20 zemalja: Srbije, Danske, Engleske, Slovenije, Crne Gore, Rumunije, Hrvatske, Republike Srpske, Rusije, Španije, Slovačke, Bugarske, BiH, Makedonije, Poljske, SAD, Italije, Ukrajine, Nemačke i Kanade u kojima je učestvovalo više od 600 glumaca, preko 70 reditelja i veliki broj ostalih umetničkih scenografa, kostimografa, kompozitora, muzičara, dramskih pisaca... Sve pomenute rezultate Knjaževsko-srpski teatar ostvario je zahvaljujući velikoj podršci svog osnivača Grada Kragujevca, pa je shodno tome smotru zvanično otvorio predsednik Skupštine Grada Saša Milenić. Pozdravljajući direktora Lučića, ljubazne domaćine iz Knjaževsko-srpskog teatra, uvažene goste, prijatelje i saradnike našeg festivala, kao i drage sugrađane Milenić je pre svega konstatovao da je Kragujevac je grad mira. - Kragujevac je dobitnik visokog priznanja „Kurir mira” koje mu je dodelio generalni sekretar svetske organizacije Ujedinjenih nacija. Kragujevac je grad sa misijom mira: obavezan pred svetom, ali iznad svega pred sobom i sopstvenim sećanjima, da svoju otvorenost daruje. U vidu gostoprimstva, ali i kao organizovanu poruku tolerancije i razumevanja. Ovu dužnost, preuzetu u okvirima Međunarodne organizacije gradova vesnika mira pri Ujedinjenim nacijama i izričito formulisanu u okviru međunarodno-pravnog dokumenta nazvanog Kragujevačka deklaracija o doprinosu lokalnih samouprava svetskom miru, grad Kragujevac permanentno ispunjava kroz brojne aktivnosti, a međunarodno su prepoznatljive one vezane za redovnu organizaciju tradicionalnih Oktobarskih svečanosti. I ove jeseni gradonačelnik je na Malu gospojinu, međunarodni Dan mira, zasadio novo drvo u aleji mira u Spomen parku, i ovog oktobra biće održan Veliki školski čas u Šumaricama, Prva kragujevačka gimnazija će i ovog oktobra upriličiti svečanu akademiju, kraj Gromovića ulaza biće održan Spomen na žrtve revolucionarnog terora, Salon antiratne karikature će imati svoju izložbu, učenici će i ovog oktobra imati svoj tradicionalni međunarodni literarni konkurs Dosta su svetu jedne Šumarice. Pripadamo naraštaju koji je ovu poluvekovnu tradiciju grada održao, ali ju je strpljivo i bez buke, deideologizovao i nadogradio: u smeru internacionalizacije i istinske humanizacije. Istinske ovde znači: bez zadate teme, bez obavezujuće teze, bez diktiranih obzira, sa otvorenim pozivom umetnicima, publicistima, naučnicima, ali pre svega đacima i studentima, da upisuju svoje poruke savremenicima, da iskazuju svoje strepnje i nade, svoje vizije i slutnje, da ovde, u Kragujevcu, daju svoj doprinos građanskom prisvajanju sveta od strane njegovih istinskih vlasnika - običnih ljudi jedinog čovečanstva. Mi pripadamo naraštaju koji je u program kragujevačkog oktobra ugradio i međunarodni pozorišni festival JoakimInterFest koji je i sam postao jedna kulturna tradicija. Obnovljena podrška ministarstva kulture u vladi Republike Srbije jedan je od znakova njegove relevantnosti i vitalnosti. Takođe, i aktuelne potrebe da se simboličkim tragom dramskog sukoba i kultivisanog scenskog gesta rekreiraju, proniknu i razreše isti oni zapleti i drame koje bez simboličkog posredovanja, izvan scene, u prirodnoj realnosti kulminiraju provalom agresije i organizovane destrukcije. Naša je civilizacija hiljadama godina zapodevala i obnavljala ratove kao organizovano nasilje u cilju satiranja i sakaćenja ljudi i kulture. I nije ih samo vodila, već ih je u intelektualnoj i estetskoj nadgradnji opravdavala, heroizovala, hvalila i sistemski dosledno pripremala, a to ne prestaje da čini ni danas. Grad Kragujevac ne podržava ovu herojsku liniju naše kulture. Sasvim suprotno, njenim jezikom rečeno, defetistički, grad Kragujevac podržava kulturu građanske hrabrosti i neposlušnosti pojedinca i grupa pred imperativom mašinerije rata. Otuda i posebni
  3. 3. JoakimInterFest 2014 ponos, kao na uspehe nejakog otpora, na svaki novi JoakimInterFest koji smo upravo otvorili i po deveti put. Činili tako na mnogaja ljeta!, nadahnuto je završio svoje izlaganje Milenić čime je zvanično otvoren 9. JoakimInterFest. Na repertoaru prvog takmičarskog dana festivala bio je Gogoljev komad „Revizor” koprodukcijska predstava Kazališta Virovitica i Narodnog pozorišta iz Tuzle. Na prvom razgovoru sa stvaraocima koje ove godine vodi sam selektor Goran Cvetković (održavaju se odmah posle predstave na Velikoj sceni teatra) on je otpočeo konstatacijom da ovako interesantno koncipirana predstava osvetljava Gogoljev komad sa više strana. - Pre svega samog Gogolja kao jedno od prvih imena evropske literature koji analizira društvena zbivanja sa podsmehom i sarkazmom ali i preispituje naš odnos prema njemu i temi njegovog dela sada i ovde, istakao je on dodavši da ovakav, koprodukcijski način rada dve kuće iz dve države ne da nije nepoznat na našim prostorima već je i jedini mogući da se u nestašici para „iznese” jedan ovako skup, ambiciozan, kvalitetan i veliki ansambl projekat. - I sama činjenica što se ovaj festival u opštoj krizi održava je jedna iznimka u koju je uložen enorman napor da bi ovaj kulturni događaj uopšte zaživeo, istakao je on. Inicijator zajedničkog rada na „Revizoru” Miran Hajoš, čelni čovek virovitičke kuće dodao je da koprodukcija budućnost pozorišnog sveta i da je ona ne samo benefit za publiku koja je u situaciji da gleda nova lica na svojoj sceni, već i izazov za same glumce koji se ogledaju u radu sa novim i drugim partnerima, naglasivši da su oni ovakav način rada već više puta praktikovali sa pozorištima iz Zenice, Kragujevca, Užica... brojnim hrvatskim kazalištima. - Predstava na taj način ima i svoj neki drugačiji „život” jer je za nepunih osam meseci od njene premijere izvedena 25 puta što značajno nadrasta kapacitete virovitičke publike i već naredne nedelje gostovaće u Ljubljani i Celju. Sa njim se složio i glumac Adnan Omerović (Hljestakov) iz tuzlanskog dela podele po kojem su koprodukcije pravi izazov za glumačka i umetnička „iskakanja” i beg od „rutine i zatvorenosti sopstvene kuće i ansambla”. I za njegovu stariju koleginicu iz Virovitice Blanku Bart (upraviteljeva žena) zajednička saradnja je bila sjajna i jedinstvena prilika za razmenu iskustava. Moderator Cvetković dodao je da je reditelj Ferenčina puno uložio sebe u ovu predstavu, a pre svega osećaj za ono što je današnji trenutak i naša veza sa Gogoljem, u komadu koji se igra sa velikom lakoćom i potpuno pogođenim Gogoljevim nizom žaoka na račun vlasti. - Tekst je svevremenski. Toliko danas imamo gradonačelnika sličnih ovome, dalje od našeg ne moramo ići, duhovito je zaklučio glumac Mijo Pavelko (upravitelj grada), dodavši da su današnji sistemi samo prefinjeniji, dok je njegov kolega Nenad Tomić (sudac Ljapkin-Tjapkin) bio još kritičniji jer se po njemu ništa nije promenilo i vlast nije evoluirala od gogoljevskih sibirskih zabiti do danas. - Na žalost, kao da čitamo dnevne novine, u dahu su složili i glumci na sceni kao i kragujevačka publika na okruglom stolu. Re kritike (REVIZOR - komedija Nikolaja Vasiljevi a Gogolja – rediteljDražen Feren ina – koprodukcija Kazališta Virovitica iNarodnog pozorištaTuzla) Dražen Fern ina opredelio se za koncepciju groteske iburleske, za razigravanje komi nih likova i sarkasti nihsituacija. Dao je glumcima mogu nost da pokažu šta znaju,ali se držao klasi nog programa poznatih funkcionalnihgrupa i grupnih reakcija, koje je baš na ovom komadu kreiraoMajerhold, u svom drasti nom tuma enju dela krozbiomehaniku, kao koncept postavke i igre likova. U ovojpredstavi zna enje je bilo potcrtano odli nom scenografijomOsmana Arslanagi a – cela pozornica je bila oki ena vrlovešto postavljenim, raznobojnim kesama sa ubretom –visilo je ubre sa cugova, po kesama ubreta se hoda, tu sedogovara tu se podmi uje, tu se pobe uje i tu se gubi tlo podnogama, tu se vara i tu se krade, ljubaviše i udvara...Odli naopšta metafora, koja u kombinaciji sa detaljima stilskognameštaja, deluje sasvim jasno i groteskno, iskreno iprepoznatljivo. Kostimi Adise Vatreš – tako e su vrloindikativni. Svi muškarci su obu eni u neku vrstu č č č č č č ć č č č č č ć ć ć č č SIGURNO JE SIGURNO đ đ đ đ đ
  4. 4. JoakimInterFest 2014 Prijatelj teatra 4 vojni kih mundira, ali su ti mundiri od belog platna, sa promenljivim,obojenim prsluk-aplikacijama, pa više li e na kakve kuvarenekih orbi sa raznim zaprškama, nego na uniformisaneslužbenike nekog sistema. Pogotovo što je donji deouniforme – tamo gde bi trebalo da budu neke pantalone ili akšire – prost unterciger – duge klasi ne č č č č č Večeras na repertoaru Scena Joakim Vujić, sreda 8. oktobar 20.00 BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE Milena Depolo i Boban Skerlić Reditelj Boban Skerlić Režija i scenografija: Boban Skerlić Kostimografija:Tanja Radišić Kompozitor:Anja Đorđević Organizator: Marija Batinica Inspicijent: Zoran Milojević Igraju: Jagoda: Jadranka Selec Grozda: Danica Ristovski Malina: Nataša Marković Kupina: Milena Pavlović Čučilović Višnja: Milica Zarić Dunja: Paulina Manov Nerandža: Slađana Vlajović TRPELE O predstavi: Komad nastao je na osnovu dokumentarnog materijala – autentičnih ispovesti žena-žrtava nasilja. Kao osnovno gradivo poslužili su transkripti intervjua koje je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji obavio sa ženama koje su ubile svoje zlostavljače. Ali, i pored svoje ispovedne forme, on nije pokušaj da se te priče što verodostojnije prenesu publici. Tome služe novine. Ovaj komad i ova predstava su naš, pozorišni, pogled na jedan ozbiljan društveni problem. Bavljenje ovom temom dovelo nas je pred mnoge izazove. Gde ustanoviti granicu između dokumentarnog i fikcije? Koliko da ostanemo verni dokumentarnom materijalu? Kako ne biti patetičan? A kako ne biti suvo realan? Kako se izboriti sa apsurdnim postupcima naših likova? Kako da ih opravdamo? Da li da ih uopšte opravdamo? Da li sve ovo ima smisla kada nas stvarnost svakodnevno prevazilazi? A mi pred našu publiku stavljamo samo jedan izazov – da shvati da se takve stvari ne dešavaju negde drugde. Milena Depolo „Trpele” muške ga e –tako svi muškarci deluju pomalo skaredno i u svakom slu ajusasvim razga eno, što im daje dodatnu grotesknu isarkasti nu notu, koja se odli no prima. I naravno GLUMCI! Ova koprodukcija pokazale se veomauspešna – jer teško da bi i jedno od ova dva pozorišta, kaouostalom i bilo koje – moglo samo sa svojom gluma kompodelom da sklopi tako uspešnu i funkcionalnu ekipu.Nekrunisani kralj ove debele Gogoljeve provincije –Gradona elnik, ovejana lopuža i diktator – bio je odli ni, takore i bogom dani, strašni i pun energije, Mijo Pavelko...Njegov oponent – slu ajni prolaznik kroz grad, niko i ništa –sitni neuspešni inovnik Hlestakov, tobožnji revizor, koji ulivastrah u kosti svima iz otužne birokratije mesta – bio jenenadmašni komi ar Adnan Omerovi ... Njegova nesu enaverenica, k erka Gradona elnika – Marija Antonovna, bila jeodli na Elvira Aljuki , mlada ali veoma iskusna glumica, kojase do sada okušala u mnogim složenim ulogama – odkomedije, preko Brehta, do savremenih ruskih tragi nihkomada... Goran Cvetkovi , pozorišni kriti ar i selector Festivala ć č ć č č č č č ć č č č ć ć č č ć č ć č đ Prateći program „ADEM ĆEJVAN” Mala scena, četvrtak 9. oktobar u 18 sati Promocija monografije autora Slavka Podgoreleca

×