Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.

Savremeni mediji i patoplastika, fin.

175 visualizaciones

Publicado el

Mediji, mentalni poremećaji

Publicado en: Salud y medicina
  • Sé el primero en comentar

  • Sé el primero en recomendar esto

Savremeni mediji i patoplastika, fin.

  1. 1. Savremeni mediji i patoplastika mentalnih poremećaja Olivera Vuković Klinika za psihijatriju KCS, Medicinski fakultet Beograd
  2. 2. kanadski mediolog, slovi za pionira terminološke upotrebe reči globalizacija i globalno selo. dve decenije posle smrti doživljava pravi "rivajvl“ evolucija medija – ekspanzija interneta i satelitske televizije – učinila je Makluanove metafore potpuno primenljivim Maršal Makluan (1911-1980)
  3. 3. knjiga je “produžetak” vida, garderoba je “produžetak” kože, a mediji su...
  4. 4. “Mediji su produžeci naših čula, našeg nervnog sistema i menjajući se, oni radikalno transformišu našu okolinu i utiču na sve što radimo. Jednom rečju - menjaju nas.” produžetak našeg ja?!
  5. 5. Pojam selfa – nekad vs. danas • kasni srednji vek – osoba je bila neodvojiva od svojih socijalnih uloga • rano moderno doba (16. vek) - "razdvajanje osobe od fiksiranog mesta u socijalnoj mreži, što je zahtevalo da se kao o osnovnoj jedinici misli o pojedincu a ne o zajednici“ (Baumeister, 1987) • pojava ideje o unutrašnjem prostoru, koja je vodila do ideje o privatnosti • self - svojstvo pojedinca, deo ličnosti, pod manjim ili većim uticajem sredine, do izvesne mere promenljiv ali uvek jedinstven Albrecht Drer - Autoportret
  6. 6. • savremena relaciona psihoanaliza - self kao proizvod odnosa dovodi do toga da se o njemu mora misliti kao o diskontinuiranom i višestrukom • kongruentno sa postmodernističkim shvatanjem - Ideje o policentričnosti, "anti-identitetu“, "anti-integritetu” i decentriranom, višestrukom selfu sve su raširenije u različitim humanističkim disciplinama i utiču na psihologiju (Freeman i Brockmeier, 2001) • “u svakoj osobi ima više selfova i singularnost osoba nije očigledna činjenica o ljudskim životima, već rezultat nametnutih normi" (Harré, 2001). Pojam selfa – nekad vs. danas značajne promene poslednjih decenija...
  7. 7. Privatni i javni aspekt selfa (1972.) • kretanje od modernog selfa do postmodernog selfhooda - rezultat promene socijalnih uslova koji oblikuju individualne identitete • → naši identiteti formiraju se, razvijaju i održavaju u širokoj mreži socijalnih odnosa, koji su - gotovo svi, u nekim slučajevima doslovno svi - površni, mnogobrojni, kratkotrajni, emocionalno i moralno beznačajni • → ono što smo nekad nazivali intimnim životom, potpuno je promenilo svoju prirodu (Gergen, 1991). – od življenja u svetu u kome većinu ljudi lično poznajete u življenje u svetu u kome s drugima komunicirate mnogo posrednije u tzv. sajberprostoru
  8. 8. WWW self • Internet dovodi do stvaranja paralelne stvarnosti u kojoj svako od korisnika kreira “elektronsko telo” tj. svoj avataravatar koji može da se podudara sa realnim životom i sopstvom a može da predstavlja verziju izmišljenog, alternativnog identiteta, na način nako kako bi želeo da se ogleda u očima drugih ljudi (idealizovana predstava sebe vs. izražavanje one strane ličnosti koja bi u stvarnom svetu bila osuđivana i odbacivana ili čak bolesna). • Dona Haravej (Donna Haraway) nagoveštava da smo svi mi „na kraju dvadesetog veka, postali priviđenja: hibridi mašine i organizma – postali smo kiborzi. Kiborg je naša ontologija.“ Hacking the future 1996:41
  9. 9. Čovek i mašina – pitanje granica • odnos između ljudi i tehnologije toliko je intiman da više nije moguće odrediti gde se čovek završava a gde počinje mašina... • Washington University, St. Louis – ženi kojoj su privremeno implantirane elektrode u centar za govor bila je u stanju da pomera kursor kompjutera na ekranu svojim mislima, bez izgovaranja reči • Brown University – naučnici su uspešno testirali interfejs mozak- kompjuter tzv. BrainGate, kojim su omogućili da paralizovana žena, mislima pomera kursor
  10. 10. • termin cyberspace (William Gibson, 1984) • tehnologizovani prostor, različitih okruženja, koja se međusobno preklapaju u koje korisnici ulaze sa različitim željama, ambicijama i vizijama i pregovaraju svoju poziciju u odnosu na mogućnosti koje su im date • sajber kultura – relativnost podele na virtuelno vs. realno • virtuelnost je definišuće svojstvo kulture (Šefer, 2001) Šefer: “Naime, ukoliko neka osoba pati zbog nesrećne sudbine izmišljenog lika iz nekog romana (Ana Karenjina), ili se preispituje sa Hamletom, divi Ahilu to je isto kao kada se u virtuelnoj realnosti „pobedi” u svetu neke računarske igre. Sve mentalne predstave su virtuelne realnosti” (2001, knjiga Zašto fikcija?)
  11. 11. transkulturni dijalog - povezivanje ljudi i mogućnost kreiranja zajednice u kojoj se uspostavlja komunikacija između osoba udaljenih u prostoru i vremenu
  12. 12. Teorija malog sveta Drugim rečima, kažu autori ovog istraživanja, kada je reč o bilo kojoj osobi prijatelj vašeg prijatelja poznaje prijatelja njegovih/njenih prijatelja. Stenli Milgrem , 1967.
  13. 13. • socijalna mreža čiji je razvoj obeležio drugu polovinu decenije na izmaku, otvara neslućene mogućnosti komunikacije, osvežavanja starih poznanstava i sticanja novih, ali, u isti mah, neslućenom brzinom otvara naš privatni prostor neželjenom oku • fenomen “Kolumbovog jajeta”... eksponencijalni porast upotrebe www... • pro: laka i jednostavna onlajn komunikacija, okupio je mikrozajednice (po više različitih osnova, učvršćivanje medjuljudkih kontakata...) • contra: slučaj Fejsbuka samo je vid novog formata za stare „probleme”, npr. do socijalne izolacije • polarizovana atmosfera: dobar vs. loš internet “mač sa dve oštrice”
  14. 14. • ispitivanja socijalne izolacije i usamljenosti brojnija od bilo kojih drugih koja su se bavila nekom od mogućih štetnih posledica korišćenja Interneta... ispitivanje depresije • longitudinalna studija Kraut-a i saradnika (1998) – nakon 2 godine povećane upotrebe Interneta, od ispitanih porodica došlo je do smanjenja porodične komunikacije i obima socijalnih veza van nje, kao i do povećanog osećanja depresije i usamljenosti kod nekih ispitanika, naročito onih u mlađem i adolescentnom dobu
  15. 15. Paradoks ili e-volucija? Hamburger & Ben-Artzi su predložili model koji pretpostavlja da se ljudi koji već u realnom životu imaju problema sa osećanjem usamljenosti i napuštenosti više okreću Internetu iz prostog razloga jer pokušavaju da bar u virtuelnom svetu smanje ili se eventualno u potpunosti liše tih osećanja. Otuda se ubuduće mora ozbiljno uzeti u obzir i pitanje tipologije i dinamike ličnosti Internet korisnika, jer ono što je dobro, poželjno ili barem ne-štetno za jednu osobu ne mora nužno biti i za drugu Zaključak studije je da ne postoji jedinstven efekat Interneta na svakodnevne aktivnosti prosečnog adolescenta i da Internet služi potpuno drugačijoj svrsi kod socijalno anksioznih i usamljenih individua. Redosled i smer povezanosti osećaja usamljenosti i ponašanja na Internetu u smeru neuroticizam → usamljenost → Internet.
  16. 16. • teorija socijalne kompenzacije - virtuelna komunikacija privlači introvertne i anksiozne osobe, koje na taj način ublažavaju probleme u socijalnoj interakciji (Jochen, Valkenburg, Schouten, 2005) • introverzija vs. ekstraverzija “Internet evolution and social impact” (Kiesler et al., 2001) Psiho-socijalni uticaji virtuelnih komunikacija
  17. 17. • internet učvršćuje mrežu korisnika (Gross i dr., 2002: 70-99) • nema negativan uticaj na učešće u realnom životu (Katz, Aspden, 1997: 81) • virtuelna komunikacija može imati negativne posledice koje na mentalno zdravlje i socijalnu uključenost (Kraut i dr., 1998). • anksiozne osobe realni svet zamenjuju virtuelnom komunikacijom (Chak, Leung, 2004 Kontradiktorni rezultati
  18. 18. Neka razmišljanja... kvalitet komunikacije u “malom svetu” • FENOMEN UMREŽAVANJA savremena tehnologija (računar, telefoni, TV, automobili...) olakšava i ubrzava kontakte medju ljudima jer omogućuje neprestani i brži protok informacija koje izmedju ostalog stvaraju naš svet. • medjutim, da li internet-komunikacija može da zameni realni, “živi” kontakt i u kojoj meri našu socijalnu razmenu čini fluidnom ... • da li su to prijatelji ili površni kontakti • da li želite da Vam rodjendan čestita 1000 ljudi ili da ga prevedete sa pet dragih osoba • koliko je stepen emocionalne investicije, vremena koje posvetite prijateljima na FB- u i u realnom životu?! ilustracija...
  19. 19. • Here, we show a biological basis for such variability by demonstrating that quantitative variation in the number of friends an individual declares on a web-based social networking service reliably predicted grey matter density in the right superior temporal sulcus, left middle temporal gyrus and entorhinal cortex (implicated in social perception and associative memory, respectively.). However, the brain regions we identified were specifically associated with online social network size, whereas the grey matter density of the amygdala was correlated both with online and real-world social network sizes. Taken together, our findings demonstrate that the size of an individual’s online social network is closely linked to focal brain structure implicated in social cognition.
  20. 20. Psiho-socijalni uticaji virtuelnih komunikacija • zabrinutost i dilema kako će novi oblici socijalizacije uticati na mentalno zdravlje pojedinaca • Poremećaj uzrokovan Internet komunikacijom još uvek nije dobio odgovarajući naziv... u upotrebi su razni termini, tako da se pored termina zavisnost od Interneta – Internet addiction (Young, 1996), kompulsivna upotreba Interneta (Compulsive Internet use), patološka upotreba Interneta (Pathological Internet use) ... • postoji jasna namera da nova američka klasifikacija mentalnih oboljenja (DSM-V), koja je u fazi pripreme, uvrsti ovaj oblik zavisnosti u dijagnostičku kategoriju pod nazivom kibernetski poremećaj.
  21. 21. average celebrity score, 2006 NPI scores increased . 33 standard deviations from 1982- 2006 American college students score increasingly higher in narcissism since the 1980s - Narcissism increasing
  22. 22. American college students score increasingly higher in narcissism since the 1980s Mogući uzorci (pretpostavke) •Roditeljstvo? prezaštićujući roditelji •Škola? veća prava dece •Mediji? reality TV socijalne mreže: MySpace, Facebook (Stout, 2000; Horton et al, 2006)
  23. 23. • www novi prostor zalaganja za “savršeno telo” • Jutjub i Fejsbuk – kritikovani zbog prikazivanja video zapisa sa elementima “pornografije mršavosti”, te su inkriminišući snimci posklanjani. • lozinka pananoreksičara: “thinspiration” – oni čine čvrstu i fanatičnu elektronsku zajednicu, s motivacionim porukama poput “od ukusa bilo kog jela mnogo je bolji osećaj mršavosti” ili “hrana je droga”. • internet sajtovi i FB anoreksičnih “sestrinstava” poučavaju korisnike kako da konzumiranjem laksativa i diuretika svedu kilažu na minimum. O internetu i telu: nova medijska slika anoreksije
  24. 24. • online dezinhibicija • viktimizacija dece, žena... • nasilje u porodici • stalking • virtuelno nasilje • Truman’s show • facebook paranoia Uticaj virtuelnih komunikacija na psihopatologiju - internet “produžena ruka” psihopatologije -
  25. 25. Efekat onlajn dezinhibicije (slabljenje barijere u sajberprostoru) Koji elementi sajberprstora dovode do slabljenja psiholoških barijera koje koče skrivena osećanja i potrebe? • disocijativna anonimnst • nevidljivost • asinhronost • solipsistička introjekcija • disocijativna imaginacija • minimiziranje autoriteta ljudi u sajberprostoru čine i govore ono što obično ne bi kada komuniciraju licem u lice nepristojnog izražavanja, oštrog kritizerstva, o ljutnji, mržnji, čak i pretnjama na internetu
  26. 26. „Skup postupaka kojima pojedinac, grupa ili organizacija koristeći informaciono-komunikacione tehnologije uznemirava jednu osobu ili više pojedinaca. Takva ponašanja mogu da uključe pretnje i lažne optužbe, krađu identiteta, krađu podataka, uništavanje podataka ili opreme, elektronsko praćenje i nadgledanje, namamljivanje maloletnika u svrhe seksualne eksploatacije i drugo.”
  27. 27. Prikazi slučajeva sumanutih uverenja oblikovanih sociokulturalnim inovacijama Glass and Campbel [1984] Slučaj 1 Slučaj 2 rokenrol rokenrol sumanuto verovanje da je neko posmatran ili voljen sumanuto verovanje da je neko voljen Langevin [1984] Slučaj 1-2 Slučaj 3 Slučaj 4 rokenrol rokenrol rokenrol sumanute ideje veličine sumanute ideje veličine i pogrešnog identiteta objašnjenje za glasove Podoll et al. [2000] Internet sumanute ideje odnosa Kobayashi et al. [2001] Slučaj 1 Slučaj 2 Slučaj 3 Internet Internet Internet objašnjenje za glasove svi poznaju činjenice o pacijentu svi poznaju pacijenta Catalano et al. [1999] Internet sumanute ideje kontrole Catalano et al. [2000] Slučaj 1-4 Slučaj 5 Internet Internet sumanute ideje uticaja sumanute hipohondrijske ideje
  28. 28. Ana G.
  29. 29. REALITY SHOW?NOVI POREMEĆAJ ILI...?
  30. 30. “Da li ponekad primate licne poruke sa radija ili televizije?” (SCI PANSS) NOVI POREMEĆAJ ILI...?
  31. 31. Umesto zaključka • evaluativni, pro et contra diskurs - bilo da je taj diskurs utopistički (a time često i optimistički) ili distopistički (odnosno, pesimistički) • oprezniji pristup interpretaciji "under-construction" fenomena: umesto o podeli na realno i virtuelno, pre bi se moglo govoriti o mogućnostima virtualizacije realnog i realizacije virtuelnog, umesto o uticajima i posledicama tehnologije na psihopatologiju… promišljajući sajber-prostor ne kao nešto radikalno novo, već kao nešto zanimljivo drugačije

×