Kika i Olja

2.  ŽIVE U SLATKOJ I SLANOJ VODI:
 Morima
 I u mraku, na dnu okeana
 Bistrim planinskim potocima, rekama,
jezerima, barama

3.  Skelet potpuno okoštao
 Škržni poklopac - koštani pokrivač škržne
duplje
 Škržna duplja – zajednički prostor gde su
smeštene škrge
 Riblji mehur - zaranjenje i izranjanje, kod
nekih disanje
 Parna peraja: grudna, trbušna
 Neparna peraja: leđno, analno, repno

4.  Izgledom se razlikuju po:
 • obliku
 • boji
 • veličini
 • pokretljivosti
 Usta na prednjem kraju glave
 Telo spljošteno u leđno-trbušnom
pravcu(kao npr. som)-kod riba koje su
na dnu
 Ribe koje su brži plivači njhovo telo je
spljošteno u bočnom pravcu
 Najbolji plivači imaju vretenasto telo

5.  Koža im je
prekrivena
krljuštima (koštane
pločice)
 2 tipa krljušti:
S Cikloidne – u vidu
pločica sa glatkom
zadnjom ivicom
d Ktenoidne – isto u
vidu pločica samo
sa nazubljenom
zadnjom ivicom

6.  Peraja čini koža razapeta
između koštanih iglica –
žbica
 Parna peraja: grudna i
trbušna
 Neparna peraja: leđno,
analno i repno
 Sva peraja služe za
kormilarenje (održavanje
pravca i položaja tela),
osim repnog
 Repno peraje je pokretačko
 Riblji mehur sačinjen od
tanke opne u kojoj se nalazi
gas
 Služi za izranjanje i
zaranjanje

7.  Ishrana im je raznovrsna:
 filtracioni način ishrane
(haringe)
 insektivorne
vrste (pastrmke)
 karnivoran način ishrane
(barakuda, pirana)
 Usta su na prednjem
delu glave
 Neke nemaju zube, neke
imaju ždrelne zube
(biljojedi), a neke iaju
vrlo snažne zube
(grabljivice)

9.  Dišu pomoću škrga
 Neke imaju sposobnost
udisanja atmosferskog
vazduha
 Škržni aparat se sastoji od
četiri škrge smešetene u
zajedničkoj škržnoj duplji
 Škržne duplje komuniciraju
sa jedne strane sa ždrelom, a
sa druge sa spoljašnjom
sredinom i kroz njih stalno
cirkuliše voda
 Pokrivene su koštanim
škržnim poklopcem
 Za udisanje atmosferskog
vazduha služe im
promenjeni deo crevnog
kanala, epitel škržne duplje
ili izmenjeni riblji mehur

10. Skelet potpuno okoštao.
Najviše kostiju u glavi od svih kičmenjaka.
Osim kičmenice i rebara, imaju i kosti između
mišića – KOŠLJE.

11.  Razvijen mozak (proširen prednji deo nervne cevi)
 Zbog razvijanja mozga, jasno se izvaja i glava
 Dobro razvijeni čulni organi
 Većna čulnih organa na glavi
 Oči su dobro razvijene, a kod onih koji žive u
mutnoj ili mračnoj vodi zakržljale
 Čulni brci sa čulom dodira (ribe koje zive u mutnoj
vodi - šaran,som)
 Mirisni organi (parne nosne duplje i parni nosni
otvori iznad usta)
 Imaju bočnu liniju pomoću koje osećaju talasanje
i „mreškanje“ vode

13.  Polno, spoljašnje oplođenje kod većine
 Polažu veliki broj jaja, a razviće je kod najvećeg
broja vrsta direktno.
 Neke vrste u toku razvića doživljavaju
preobražaj - jegulja
 Druge u vreme mresta prelaze ogromne
razdaljine čak i do nekoliko hiljada kilometara -
jegulje, lososi

14.  U morima
žive:
 Skuša Skuša
 Zubatac sardele
 Oslić
 Sardela
oslić
 Tuna
 Haringa tuna haringa
 Škarpina
 Barakuda
 Bakalar škarpina
barakuda
bakalar

15. linjak
 U rekama žive: šaran
 Šaran
 Karaš som pastrmka
 Linjak
mrena
 Mrena
 Som
smuđ klen
 Štuka deverika
 Grgeč
 Smuđ karaš
štuka grgeč
 Pastrmka
 Deverika
 Klen

16.  LOSOSI JEGULJE
MOGU PRELAZITI IZ SLANE U SLATKU
VODU!

17.  Migracije su oblik
ponašanja riba koji
služi razmnožavanju,
hranjenju i
prezimljavanju
 Migracije se mogu
odvijati samo jednom
ili više puta u
životnom ciklusu ribe Migracija
 One mogu biti između jegulja
slanih i slatkih voda ili
samo u slatkim ili
slanim vodama
 Vrste koje ne
migriraju, za vrijeme
zime se prestaju
hraniti i zakapaju se u
mulj
Životni ciklus atlantskog lososa