Más contenido relacionado
Más de radmila10
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxradmila10
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxradmila10
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxradmila10
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxradmila10
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxradmila10
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxradmila10
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
- 1. АТМОСФЕРА
- 2. АТМОСФЕРА Ваздушни омотач Састав: Азот 78% Кисеоник 21% Остали гасови 1% Примјесе: Водена пара Прашина Вулкански пепео...
- 3. ПОДЈЕЛА АТМОСФЕРЕ Тропосфера Стратосфера Мезосфера Термосфера Егзосфера
Notas del editor
- Земљина атмосфера или ваздушни омотач који окружује планету Земљу и који задржава Земљина гравитација. Атмосфера штити живот на Земљи упијајући ултраљубичасто сунчево зрачење и смањујући температурне екстреме између дана и ноћи. Садржи око четири петине азота (78%) и једну петину кисеоника (21%), док су количине осталих гасова незнатне или у траговима (најважнији угљен-диоксид, хелијум и сл.) Атмосфера штити живот на Земљи упијајући ултраљубичасто сунчево зрачење и смањујући температурне екстреме између дана и ноћи.
- Атмосфера је смјеса гасова коју чине претежно азот (78%) и кисеоник (21%). Осим њих у атмосфери су у малим количинама и остали гасови незнатно или у траговима (најважнији угљен-диоксид,озон, хелијум и сл.). Ријеч потиче од грчке ријечи Атмос – пара, гас. Азот је важан састојак свих живих организама. Кисеоник стварају биљке и неопходан је за дисање људима и животињама. Угљен диоксид је неопходан биљкама које га користе за производњу хране. Озон штити живи свијет земље од превеликог Сунчевог зрачења. Осим гасова у атмосфери се налазе различите примјесе од којих је најважнија водена пара ( вода у гасовитом стању). У примјесе спадају и прашина, вулкански пепео, чађ, бактерије и др. Атмосфеу имају и друга небеска тијела, али другачијег састава и одлика. Наука која проучава физичке особине атмосфере је метеорологија.
- Атмосфера се простире око 3.000км површине Земље. Горња граница није изражена и атмосфера постепено прелази у космички простор. Са порастом НВ мјењају се основна обиљежја атмосфере. Зато се она дијели на пет слојева: тропосферу, стратосферу,мезосферу,термосферуи егзосферу. Тропосфера је слој који лежи уз површину Земље и најзначајнији је за живот на Земљи. Најнижи је, најгушћи и најтоплији дио Земљине атмосфере. Заузима 80% ваздуха. У њој се налази готово сва водена пара. За тропосферу је типичан константан пад температуре за око 0,65°Ц на сваких 100 м висине. Простире се изнад полова до висине од 9км, изнад умјерених појасева од 11 – 13 км, а изнад екватора до 18км. Стратосфера је слој који се простире између мезосфере и тропосфере. Одликује се мањом густином ваздуха. Простире се од горње границе тропосфере од 50 – 55км висине. У стратосфери се налази озонски омотач, дио стратосфере у којем се налази повећана концентрација озона. Мезосфера је слој који се простире од горње границе стратосфере до 80 – 85км висине. Милиони метеора улази у атмосферу, у просјеку 40 тона на дан и већина их се топи и нестаје у мезосфери. Због тога је у мезосфери нешто већа концентрација жељеза и других метала, који касније падају на Земљу. Термосфера се простире од мезосфере до око 800км висине. Одликује се великом концентрацијом јона ( ситне наелектрисане честице), због чега се назива и јоносфера ( дио термосфере са повећаном концентрацијом јона). У јоносфери се јавља и поларна свјетлост (разнобојна свјетлост која се повремено види на ноћном небу изнад сјеверног и јужног пола. Егзосфера се налази између 800 и 3.000км висине. Садржи јако мало ваздуха што се може поредити са безваздушним простором. СЛИКЕ АТМОСФЕРЕ ДРУГИХ ПЛАНЕТА И ПОЛАРНЕ СВЈЕТЛОСТИ