2. МИНЕРАЛИ
Основни елементи који граде Земљину кору
Минералогија је наука о минералима која проучава:
Начин појављивања
Хемијске особине
Физичке особине
Начин постанка
Састав минерала се изражава хемијским формулама
5. Магматске стијене су најстарије и настају хлађењем
магме
Магма је растопљена маса која продире из омотача
језгра кроз пукотине земљине коре
6. Седиментне стијене настају таложењем и везивањем
различитог материјала минералног и органског
поријекла у води и на копну
Често се у природи могу видјети наталожене у
слојевима
7. Метаморфне стијене настају преображајем
магматских и седиментних стијена под утицајем
високих температура и високог притиска
МЕРМЕР
ГНАЈС
Notas del editor
Основни елементи који граде Земљину кору су минерали. Наука која се бави проучавањем минерала назива се минералогија.Минералогија проучава начин појављивања, хемијске особине, физичке особине, начин постанка као и облик појављивања минерала.Састав минерала се изражава хемијским формулама.
Минерали се у природи најчешће јављају у чврстом кристалном стању, а ријетка је појава аморфних ( безличних ) минерала који немају правилан облик и унутрашњу грађу. Кристални минерали су минерали који имају правилан(полиедарски) спољашњи облик који проистиче из правилне унутрашње грађе,тј. кристали имају правилан распоред атома у кристалној решетци Минерали се међусобно разликују по тврдоћи, боји, сјају и многим другим особинама. У Земљиној кори се налази преко 4.000 различитих минерала. СЛИКА 1 Кварц СЛИКА 2 Розенкварц СЛИКА 3 Аметист СЛИКА 4 Калцит и тиркиз СЛИКА 5 аурикалцит и ахат СЛИКА 6 најпознатији драги камен је дијамант. Он је најтврђи минерал у природи и користи се за сјечење , брушење и полирање других минерала. СЛИКА 7 Обрадом дијаманта добија се брилијант који се користи као накит.СЛИКА 8 Сафир плаве боје, Рубин од ружичасте до црвене боје, Смараг зелене боје, СЛИКА 9 Тврдоћа минерала утврђује се помоћу Мосова скале (поч.19.в.) То је нелинеарни низ од 10 минерала пореданих по тврдоћи,који се користи за процјену тврдоће других минерала
.
Удруживањем једне или више врста минерала настају стијене, природне минералне заједнице.Њих проучава наулка петрологија. СЛИКА 1Према начину постанка дијеле се на магматске , седиментне и метаморфне. Магматске стијене су најстарије и настају хлађењем магме ( лаве) . Магма је растопљена маса која продире из омотача језгра кроз пукотине земљине коре.Уколико се магма ихлади у унутрашњости Земљине коре настају дубинске магматске стијене. Код таквих стијена минерали се јасно распознају и имају приближно исту величину. Најпознатија дубинска стијена је гранит, који је углавном састављен из кварца , фелдспата и лискуна. Гранит је чврста стијена и користи се у грађевинарству.
Магматске стијене су најстарије и настају хлађењем магме ( лаве) . Магма је растопљена маса која продире из омотача језгра кроз пукотине земљине коре.Уколико се магма ихлади у унутрашњости Земљине коре настају дубинске магматске стијене. Код таквих стијена минерали се јасно распознају и имају приближно исту величину. Најпознатија дубинска стијена је гранит, који је углавном састављен из кварца , фелдспата и лискуна. Гранит је чврста стијена и користи се у грађевинарству. СЛИКА 1 Дубинске Настају на већим дубинама хлађењем магме. Јављају се у облику лаколита (Авала) и батолита (Копаоник). Најпознатије дубинске магматске стене су гранит, диорит, сијенит, перидотит и габро. СЛИКА2 Изливне површинске настају на површини земље хлађењем и очвршћавањем магме тј лаве Могу се наћи у облику: вулканских купа, плоча, платоа или лавичних токова. Најпознатије изливне магматске стене су: риолит, трахит, дацит, андезит и базалт
Седиментне стијене настају таложењем и везивањем различитог материјала минералног и органског поријекла у води и на копну.
Дијеле се на: механичке, органогене и хемијске Често се у природи могу видјети наталожене у слојевима. СЛИКА 1 Уколико се наталоже распаднути комади других стијена, настају механичке стијене, пијесак, шљунак. СЛИКА 2 Таложељем изумрлих организама настају органогене стијене- седименти. Такав је кречњак. У органогеним стијенама често се нађу фосили тј. Окамељени остатци изумрлих организама.. СЛИКА 3 Неке стијене настају излучивањем из воде. То је случај са гипсом, па он припада хемијским стијенама. Хемијска стијена је и камена со.
Метаморфне стијене настају преображајем магматских и седиментних стијена под утицајем високих температура и високог притиска које владају у дубинама Земљине коре. Најпознатије метаморфне стене су мермер и гнајс. Гнајс настаје од гранита. Мермер настаје када се кречњак изложи врло високим температурама
Мермер је стијена која се користи у грађевинарству.