KOPNENE VODE.pptx
17 de Jan de 2023•0 recomendaciones•104 vistas
0 recomendaciones
Sé el primero en que te guste
ver más
vistas
Total de vistas
0
En Slideshare
0
De embebidos
0
Número de embebidos
0
Descargar para leer sin conexión
Denunciar
Educación
kopnene vode
radmila10Seguir
professor of geography en Primary school
KOPNENE VODE.pptx
- ПОДЗЕМНЕ ПОВРШИНСКЕ
- ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ Издан Артершка издан Извори Врела Минерални извори Термални извори Термо-минерални извори
- ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ Ријеке Језера Мочваре Ледници
- РИЈЕКЕ већи водени токови Основни елементи: Извор Ушће Ријечно корито
- РИЈЕЧНИ СИСТЕМ главна ријека са свим својим притокама
- РИЈЕЧНА МРЕЖА скуп свих водотока – ријека неке територије
- РИЈЕЧНИ СЛИВ Територија са које вода са површине али и подземна дотиче у један ријечни систем Развође - узвишење које раздваја двије ријеке, два језера или мора
- ВОДОСТАЈ ниво воде у ријеци у тренутку посматрања ПРОТИЦАЈ количина воде која протиче коритом ријеке на неком мјесту
- Снадбјевање водом Риболов Одмор и рекреација Пловни путеви Извори енергије Значај ријека за човјечанство Загађеност ријека • Отпадне воде насеља и индустријских погона • Све већи напори да се квалитет ријечних вода заштити .
- ЈЕЗЕРА Удубљење на копну испуњено водом Природна Вјештачка
- ПРИРОДНА ЈЕЗЕРА Тектонска o Вулканска o Реликтна језера Ријечна Ледничка Крашка Еолска
- МОЧВАРЕ Дијелови копна засићени водом
- ЛЕДНИЦИ
- THANK YOU
Notas del editor
- Копнене вод есу претежно без укуса, мириса и боје.
- Копнене воде дијелимо на површинске и подземне. Површинске воде су ријеке, језера, мочваре и ледници. Подземне воде се налазе у Земљиној кори у пукотинама и шупљинама стијена.
- Дио падавина које се излуче на коно понире кроз водопропустљиве стијене у дубину Земљине коре. Тако настају подземне воде. Понирање воде је могуће кроз растресите шункљовите и пјесковите наслаге, кроз наслаге и пукотине у кречњацима а када вода дође до непропустљивог слоја зауставља се и испуњава све шупљине и у пјеску, шљунку и другим стијенама. Под утицајем гравитације подземне воде отичу наниже док не доспију до неке вододрживе стијене.Тако настаје издан - вода у земљиној кори која се налази између водопропустљивог и водорживог слоја. Издан је потпуно или дјелимично испуњена подземном водом, вода се ту зауставља и акумулира. Количина воде у издани зависи од количине падавина. Кишни периоди и периоди отапања снијега омогућавају више изданске воде. СЛИКА 1 Неке издани су артершке. Артершке издани су издани гдје се вода налази под притиском између вододрживих стијена. Артершке издани су честе у пустињама. СЛИКА 2 До њих се долази бушењем дубоких бунара. Вода у издани се креће у смјеру у којем је нагнута вододржива подлога. СЛИКА 3 Када се подземна вода ( издан) појави на површини Земље настаје извор. Извор је појава да подземна вода истиче на површину Земље. СЛИКА 4 Јаки извори у кречњачким стјенама, у рељефу изграђеном крашком ерозијом називају се врела. СЛИКА 5 Подземне воде растварају минерале који граде Земљину кору. Ако је период растварања дуг, вода ће садржавати велике количине минералних материја. Тако настају минералне воде. Минералне воде су воде које у себи садрже повећану количину растворених минералних материја. СЛИКА 6 Када минералне воде избију на Земљину површину настају минерални извори. Они често имају љековита својства. У РС и БиХ има више минералних извора. Из поједних извора избија топла вода, која се грије у Земљиној унутрашњости - термални извор. СЛИКА 7 и 8 Посебна врста извора су гејзери. Гејзир, је назив за посебни тип термалних извора који повремено избацује млаз вреле воде у висину. Термоминерални извор термални извор из ког избија топла минерална вода. Подземне воде су најчешће добре за пиће, јер се природно пречишћавају протичући кроз шљунак и пијесак.Због тога се користе за снадбјевање становништва и индустрије, као и за наводњавање пољопривредних површина. Највећу опасност по квалитет подземних вода представлјају загађњнњ површинске воде са којима долазе у додир, и вјештачка ђубрива која се сивају са њива.
- Површинске воде се стално или повремено налазе на површини Земље. Ту спадају ријеке, језера, мочваре и ледници. Када подземна вода избије на површину постаје површинска вода. Док тече по површини вода ствара водоток. Водотоци такодје настају и од падавина и од отапања снијега и леда. Сваки водоток чини водена маса која се креће кроз корито усјечено ерозјом у површински слој копна.
- Ријеке су већи водени токови и представљају најважније текуће површинске воде. Ријеке могу настати из извора, отицањем из језера, отапањем ледника, или спајањем мањих токова. Нпр. Ријека Босна настаје из јаког извора Врела Босне. Ријека Бојана отиче из Скадарског језера .Ријека Рона у Француској настаје отапањем ледника на Алпама. Ријека Дрина настаје спајањем Пиве и Таре. Свака ријека има ушће, мјесто гдје се ријека улива у другу ријеку, језеро или Свјетски океан. Ушћа могу бити нормална, естуари и делте. Нормална ушћа су она чија корита при улазу у другу ријеку, језеро или Свјетски океан задржавају дотадашњи облик. Ушће ријеке у море или језеро где се ријека рачва у неколико рукаваца и таложи велику количину наноса називамо делта. Делте најчешће образују равничарске ријеке, и једноставно речено то су равнице на ушћу ријека настале таложењем материјала који ријека са собом носи и таложи на ушћу.. Естуар је врста залива која настаје када дође до потапања ријечног ушћа, а може да настане и најчешће настаје усљед плиме и осеке, па након подизања морског нивоа уочавају се ушћа ријека у облику лијевка. Овдје се мијешају морска и ријечна вода. Ријечно корито је жлијеб којим ријека тече. Могу бити у облику клисура и кањона. Ријеке дијелимо на планинске ријеке - оне имају брзи ток и уске долине и равничарске ријеке- ријеке споријег тока и широких долина. Равничарске ријеке често кривудају - меандрирају. Ти кривудави дијелови корита називају се менадри. Ријеке у жарком појасу воду добијају углавном од кише, а у умјереном појасу и од кише и од отопљеног снијега. У хладном појасу ријеке воду добијају такође од кишнице и отопљеног снијега, али и леда. СЛИКА 1 Посебан тип ријека су ријеке понорнице - ријеке које теку кроз крашка поља и губе воду у понорима па се поново појављује на површини.
- Ријечни систем чини главна ријека са свим својим притокама. Ријечна мрежа је скуп свих водотока неке територије.Густина ријечне мреже је просјечна дужина водотока по једном километру квадратном територије. То је једна од битних природних одлика сваке територије. Протицај - количина воде која протиче коритом реке - изражава се бројем кубних метара воде која у једној секунди протекне ријечним коритом на неком мјесту.
- Ријечна мрежа је скуп свих водотока – ријека неке територије. СЛИКА 1 Ријечна мрежа Србије.
- Ријечни слив је територија са које вода са површине али и подземна дотиче у једну ријеку, један ријечни систем, тако да ријечни сливови могу бити површински и подземни.Поред ријечних постоје и морски сливови, а то је територија са које вода отиче у једно море. Највећи ријечни слив на Земљи је слив ријеке Амазон чија површина износи око 7 милиона км². Развође - узвишење које раздваја двије сусједне ријеке, гдје се вода разводи ( дијели) и отиче у двије сусједне ријеке. Развође може бити и између два језера или мора.
- Основна обиљежја ријека су водостај и протицај. Водостај је ниво воде у ријеци у тренутку посматрања. Изражава се у центиметрима, а мјери се водомјерном летвом. СЛИКА 1 Протицај је количина воде која протиче коритом ријеке - изражава се (м³/с ) тј. колико кубних метара воде протекне у једној секунди ријечним коритом на неком мјесту. Водостај и протицај су међусобно повезани, тако да када расте водостај расте и вриједност протицаја. Протицај зависи и од површине слива. Ријека већег слива углавном имају велике протицаје. Највећи просјечни протицаји су забиљежени на Амазону 220.000м³/с.
- Значај ријека за савремено човјечанство је велики. Оне се користе за снадбјевање водом, за риболов, одмор и рекреацију, а служе и као пловни путеви и извори енергије. Велики број ријека је веома загађен, највише од отпадних вода насеља и индустријских погона. У посљедњим деценијама се улажу све већи напори да се квалитет ријечних вода заштити.
- Језера су удубљења у копну испуњена водом која нема непосредне везе са морем. Језера су важни природни елементи који се налазе у свим топлотним појасевима и на свим НВ. Прекривају 1,8% површине копна. Није познато колико језера има на Земљи. Финска има преко 60. 000 језера. Највећи број језера су природна језера, СЛИКА 1 а мањи број је направио човјек – вјештачка језера.
- Природна језера могу бити тектонска, ријечна,ледничка,крашка,еолска,вулканска и др. Тектонска језера настају тектонским процесима. Најчешће у котлинама насталим спуштањем Земљине коре дуж расједа. Нпр Каспијско језеро које има површину од 371.000км²; СЛИКА 1 Бајкалско језеро у Русији које је најдубље језеро на свијету 1.637м. СЛИКА 2 Такође настају и испуњавањем вулканских креатера или када лава прегради ријечни ток (вулканска) и СЛИКА 3 реликтна језера Балатон у Мађарској. СЛИКА 4 Ријечна језера имају мању површину, а настају када меандар равничарске ријеке буде пресјечен и тиме формира језеро потковичастог облика.Позната су под називом «мртваја». Има их много уз ријеку Дрину и називају их « дрињаче, а у Србији у долини Саве и Дунава називају их баре иако то нису (Царска бара, Обедска бара). СЛИКА 5 Ледничка језера се формирају у удубљењима некадашњјих циркова или валова ерозивним и акумулативним радом леника. Налазе се на планинама које су за вријеме леденог доба биле покривене ледом, и у подножјима планина до којих су се ледници спуштали. Таквих језера има на свим високим планинама БиХ. Ова врста језера је бројна на сјеверу Европе и Сјеверне Америке. СЛИКА 6 Крашка језера настају на површини или у пећинама сакупљањем воде у крашким удубљењима Нпр Скадарско језеро. СЛИКА 7 Еолска језера настају у предјелима где дувају јаки вјетрови, а површински слој је од растреситог материјала. Вјетар ствара удубљења која испуњава вода. Такво је Палићко језеро у Србији код Суботице. СЛИКА 8 Језера добијају воду из падавина, подземних вода и ријека.Већина језера има притоку, или више њих, и отоку.Нпр. Језеро са притоком и отоком је Бајкалско језеро. У њега се улива ријека Селенга, а из њега отиче ријека Ангара. СЛИКА 9 Језера без отицања воду губе само испаравањем. У таквим језерима може доћи до повећања салинитета воде. Примјер за то је Мртво море у ЈЗ Азији.
- Мочваре прекривају веће површине од језера на Земљиној површини. Настају засипањем језера материјалом које доносе притоке, подизањем нивоа подземних водаили изливањем ријека. Најчешће се јављају у долинама равничарских ријека. У БиХ су најчешће у доњем току Неретве. Биљни свијет мочвара: трска, рогоз.
- Ледници ( маса залеђене воде) прекривају 10% копна Земље. Количина воде коју садрже је толика да би у случају њиховог отапања, ниво Свјетског океана порастао за 60 метара. Ледници добијају на маси излучивањем снијега, а настају топљењем или обрушавањем у море. Тако настају ледени бријегови, који су велика опасност за бродове. 12. априла 1912. године усљед судара са леденим бријегом дошло је до потонућа Титаника гдје је од 2.200 путника и чланова посаде утопило 1.500. У ледницима се налази око 70 % резерви питке воде на Земљи. Због тога су они веома значајни за будуће водоснадбјевање становништва.