1. Распричана љуљашка
Ја сам љуљашка Тина. Живим у једном малом, али врло лепом парку. Са мном
живе моје пријатељице: клацкалица Клариса, вртешка Вања и пењалица Петра.
Увече, када деца нису ту, причам са својим пријатељима и играм се. Током дана
долазе мала и велика деца. Све их волим и свима се радујем. Некада мала деца проходају
баш ка мени. Сведок сам настајања многих пријатељстава, а она често прерасту и у
љубав. Волим такве тренутке! На Дан заљубљених, девојка чека момка, а он је изненади
ружом и бомбоњером. Имам и ја момка Тому, он је тобоган. На Дан заљубљених, Осми
март и мој рођендан изненади ме букетом цвећа и песмом. Много је добар према мени.
Ујутру и током дана нисмо заједно, јер се играмо са децом. Обично ујутру долазе већа
деца, па касније иду у школу. Мала деца долазе поподне, а баке и деке седе на клупицама,
читају новине или гледају децу како се играју око мном. По цео дан ми неко прави
друштво и то обожавам! Када падне мрак, прво гледам у небо препуно сјајних звезда и
размишљам о сутрашњем дану пуном игре, па идем да спавам. Ујутру ме некада пробуде
топли зраци сунца, а некада хладна киша и страшна грмљавина. Сунчано јутро је знак да
се припремим за дан пун играња, дружења, шала и смејања, а киша и тмурни облаци ми
говоре да ме деца неће посетити. Мојим пријатељицама је свеједно да ли ће деца доћи
или не. Ако дођу, то је одлично, али ако не дођу, оне се играју саме. Позову и мене да се
играм, али ја не желим. Чак се и Тома игра са њима, а ја останем да чекам да гране сунце.
Без деце се осећам тужно и усамљено. Гледају ме са прозора са тужним изразима лица.
Чини ми се да и они једва чекају да се играмо. Следећег дана сване сунце које ме осуши
од кише и позове децу напоље. Она излете из кућа и дођу код мене.
Деца не знају, али ме она чине врло срећном и посебном. Иако своју срећу често
морам да скривам, желела сам са вама да поделим своју причу.
Анамариа Марковић, 5/4
ОШ ,,Ђорђе Крстић“, Београд
