Karakteristike renesanse.Na kraju treba da postoji video koji niste u mogucnosti da vidite ali uglavnom je sa yt-a, all about reneissance ili tako nesto :)

1. Ренесанса
Софија Николић II/8
Бранислава Миленовић II/8

2. Појам
• Овај појам је први пут употребио италијански историчар
уметности Ђорђо Вазари 1550. године за означавање
уметности која је настала у XIII веку. Појам је из превода
француског језика који је употребио француски историчар
Жил Мишле, а прешао је у широку употребу захваљујући
швајцарском историчару, Јакобу Бурхарду у XIX веку. У
скорије време постоје одређене сумње у исправност
термина „ренесанса“ примењеног на визуелне уметности у
моменту рађања модерне Европе. Буквална примена ове
речи, која је у својим коренима требала да изрази
повратак античке уметности након векова у забораву и
конструисање нових уметничких форми на основу ње,
постала је полемична након открића која показују линије
континуитета између уметности античких цивилизација и
оних из периода средњег века.

3. Одлике ренесансе
• Типичне одлике
• индивидуализам- човек постаје свестрана и развијена личност,
• хуманизам,
• ренесанса се окреће унатраг,
• научна основа уметности- многи уметници су се бавили анатомијом,
оптиком, технологијом, које су употребљавали у свом стваралаштву,
типични пример је перспектива у сликарству и одливање кипова у
бронзи,
• реализам- иако су ренесансни уметници прокламовали враћање ка
природи њихов реализам се тицао употребљених тема и јављују се
нпр. новела или комедија,
• индивидуалност- настају аутобиографије и аутопортрети сликара и
сликари потписују своја дела,
• национализација уметности
• сакупљаштво
• меценаштво

4. Рана ренесанса
• Рана Ренесанса (итал. „quattrocento“) је прво уметничко
раздобље ренесансе које траје кроз цео 15. век.
• Италија је одиграла водећу улогу у развијању ренесансе,
и то првенствено град Фиренца, а затим
и Падова, Рим, Венеција.
• Уметници по први пут бивају цењени и признати као
ствараоци. Ренесансни човек признавао је да је раздобље
класике неповратно и мртво, а циљ му је био достизати га
и претицати. У жељи да се потпуно одбаци средњи век и
препороди антика у Европи је почело стварање модерног
човека. Представници ране ренесансе у Италији
су: Мазачо, Донатело, Филипо Брунелески итд.
•

5. Висока ренесанса
• Висока ренесанса (или развијена ренесанса, итал. cinquecento)
је касна фаза ренесансе која се одвија до прве половине 16.
века.
• Током 16. века ренесанса у Фиренци наставља продукцију
великих уметника; центар италијанске уметности је постао Рим,
где су амбициозне папе Лав X и Папа Јулије II славили град
славећи себе.
• У време кад се изразито поштовао субјективизам и
индивидуализам свакога уметника, толико да се стварао култ
генија, уметници су желели да се изражавају посебно и да
притом остављају посебан утисак на посматрача дела. То је
време када је владала идеја генијалног уметника, појединца
надахнутог од бога, који је био успешан у различитим врстама
уметности – универзални човјек (итал. hommo universalis).
Високу ренесансу персонификују, по многима, три највећа
уметника свих времена: Леонардо да Винчи, Микеланђело
Буонароти и Рафаел.

6. Рано холандско сликарство
• Касна готика или Нордијска ренесанса како је некад
зову је уметност која се развијала на северу Европе
у 15. веку.
• Рано холандско сликарство обједињује
карактеристике касне готике. Најзначајнији сликар
ове епохе био је Јан ван Ајк. холандски и
италијански сликари су касније утицали једни на
друге.

7. Сликарство
• Сликари ренесансе решевају све више проблеме дубине простора, и
осеће се систематски пут који све више води ка тражењу треће
димензије у простору. Још увек преовлађије слика у темпери. То је
сликарство још увек религиозне садржине. Касније 30.-40.- тих
година 15. века појављује се техника сликања уљаним бојама коју је
један млади сликар из Италије пренео из Холандије где је она била
позната. У првом периоду тежи се ка волумену који је био постављен
моделовањем и сенчењем да би се добио утисак простора. Касније
сликар оставља моделовање да би се прешло на пиктурално
решавање волумена. Слике имају монументални карактер. Касније ће
се развијати сликарство и у мањим димензијама али са разрађеним
финим тоновима. Светитељи и Божанства се крећу у савременим
просторима а касније се губи и ореол и стиче се утисак да су то живи
људи. Видимо сликари сликају и познате личности а неретко међу њих
стављају и свој портрет, то је освртање на себе самога и свест о
сопственој вредности. Неки сликари су се временом потпуно
еманциповали од религиозне тематике.

8. Мона Лиза, Леонардо Да Винчи
Атенска школа, Рафаел

9. Скулптура
• Са сачуваном скулптуром из антике је постала
једна од првих уметности овог доба, где је дошло
до промена у схватању у односу на
средњовековну скулптуру. Јавља се скулптура
као посебно дело- слободно стојећа и уметници
успешно савладавају драматизацију сцена,
експресивност у представљању емоција људског
лица или драпреије. Велики изазов су биле
скулптуре са коњима и портрети и јављају се
бисте познатих личности а познате су и ситне
пластике и медаље.

10. Давид, Микеланђело
Пиета, Микеланђело

11. Архитектура
• У архитектури су настале највеће промене и она
постаје једна од уметности. Ренесансни уметници су
се инспирисали делима из античке уметности,
њиховом сразмерношћу, једноставношћу, правилном
пропорцијом и лепотом. Поред камена се
употребљавала и опека и мермер. Употребљавали
су се ступови, колонаде, сводови, куполе а
степениште је постало посебан елеменат у
архитектури. Настају нови типови објеката као
градске палате и градске и приградске виле.

12. Дуомо катедрала у
Фиренци
Црква Св. Петра у
Монторију, у Риму
Базилика Св.
Петра у Риму

13. Ренесанса у Италији
• Ренесанса у Италији се јавља у више градова: у Фиренци, Риму,
северној Италији и Венецији.
• Фиренца
– Архитекте
• Филипо Брунелески
• Л. Б. Алберти
– Сликари
• Мазачо
• Фра Филипо Липи
• Ботичели
• Рим
– Свестрани уметници
• Микеланђело Буонароти
• Леонардо
• Рафаело
• Северна Италија
– Архитекта
• Паладио
• Венеција
– Сјајни колористи
• Тицијан