Стваралачка настава књижевности на примеру тумачења народних лирских песама

1. Др Милка Андрић

2. Методолошка полазишта
 Усмереност интерпретације према уметничком
тексту.
 Доминантност унутрашњих приступа у проучавању
народне лирске песме, уз неопходност примене и
вантекстовних гледишта (спољашњих приступа).
 Динамика интерпретације усклађује се са водећим
вредносним чиниоцима песме.
 Дати предност синхроној перспективи над
дијахроном у изучавању народне лирске поезије.

3. Oсобености поетике народне
лирске песме
 Привидна једноставност песничког израза у народној
лирици.
 Посредност уметничког израза као битна особеност поетике
народне лирике – народна лирска песма као отворено дело.
 У народној лирској песми сакривен је слојевит и вишезначан
уметнички свет, те стога тражи читаоца сатворца, који се
саживљава са светом песме, пројектује се, домишља и
ствара.
 Актуализација елемената уметничке предметности народне
лирске песме - гледиште древног песника треба употпунити
савременијим и општељудским становиштима јер је народна
лирска песма пре свега уметничко дело.
 Као и свако друго уметничко дело, народна лирска песма је у
основи аутономно, самосвојно и непоновљиво уметничко
остварење.

4. Методичка полазишта
 Вељко Петровић: „Сваки стих готово у тој нашој женској
народној поезији један је естетски и психолошки проблем”.
 Због изразите отворености народне лирске песме,
литерарни проблеми су посебно погодни да буду чиниоци
обједињавања токова интерпретације песме.
 Естетски мотивисана и оригинална интерпретација - у
складу са посебношћу сваке поједине народне лирске песме.
 На ваљаним естетским, методолошким и методичким
разлозима треба утемељити избор вредносних чинилаца
према којима ће се усмеравати динамика интерпретације
сваке поједине народне лирске песме.
 Битан циљ проучавања - функционално развијање
истраживачких, проналазачких и стваралачких
способности ученика.

5. Обредне народне лирске песме
На Цвијети на ранилу
Пораниле девојке,
Јело ле, Јело, добра девојко!
пораниле на воду,
Јело ле, Јело, добра девојко!
ал′ на води јеленче,
Јело ле, Јело, добра девојко!
рогом воду мућаше,
Јело ле, Јело, добра девојко!
а очима бистраше,
Јело ле, Јело, добра девојко!

6. Припремање
 Обредно порекло песме – локализација песме.
 Припремни истраживачки задаци за проблемско
проучавање песме.

7. Ток интерпретације
 Развијање истраживачких задатака.
 Симболичка значења мотива воде са извора.
 Загонетка јеленчетове игре – средишњи мотив у
песми (младалачка обест и подаништво лепоти).
 Значења припева: „Јело ле, Јело, добра девојко!”

8. Необредне народне лирске
песме
 Народна љубавна лирика – мотиви девојачке и
момачке лепоте.
 Репрезентативне песме по уметничким
вредностима које пружају могућност за разноврсне
паралеле међу изабраним песмама.
 Синтетички усмерена закључивања о емотивним и
мисаоним слојевима у народној лирици, као и о
поетици народних песника.

9. Мотив девојачке и момачке
лепоте
 Лијепи Иве
 Анђа капиџија
 Штоно ми се Травник замаглио
 Изабране песме су репрезентативне по својим
уметничким вредностима и у средишту им је исти
мотив – лепота момка, односно девојке.
 Омогућено је успостављање разноврсних паралела међу
изабраним песама.
 Могу допринети значајним синтетички усмереним
закључивањима о особеностима поетике древних
песника, као и о емотивним и мисаоним слојевима у
љубавној народној лирици.

10. Припремање и развијање
интерпретације песама
 Истраживачки припремни задаци.
 Развијање интерпретације песама на наставном
часу.

11. Лијепи Иве
Иве јаше кроз орашје.
Иве ли је? Сунце ли је?
Коњик ли је? Вила ли је?
Узда ли је? Звијезда ли је?
Седло ли је? Сребро ли је?

12. Ток интерпретације
 Основни мотив.
 Садржинске целине у песми.
 Језичко-стилска средства - парови упитних
реченица, раставни мисаони однос међу њима,
субјекти у поредбеном односу.
 Посредно сликање младићеве лепоте и дочаравање
девојчиних осећања.
 Уметничко јединство ритма, звука и смисла.

13. Уметничка служба ритма у песми
 Сложена уметничка служба ритма у песми.
 Изразита сажетост песничког израза.
 Сложена лепота је у песми исказана посредно.
 Уметничко јединство казаног и наговештеног.
 Слушалац/читалац позван је да буде делотворан
песников сатворац, који заједно с њим замишља,
домишља, саосећа, саживљује се и с т в а р а.

14. Анђа капиџија
Високо се соко вије
још су виша граду врата.
Анђа им је капиџија:
сунцем главу повезала,
месецом се опасала,
а звездама накитила.

15. Ток интерпретације
 Битни знакови у опису девојке Анђе.
 Ко гледа Анђу и шта осећа? На основу чега о томе сазнајемо и
наслућујемо?
 Симболичке асоцијације на које упућује слика сокола.
 Чиме је у песми мотивисано склапање чудесног портрета
девојке?
 Песму одликује наглашена посредност и згуснутост
уметничког израза.
 Песма је о т в о р е на читаоцу/слушаоцу, призива га на
сатвораштво и узбуђује га разноврсним стваралачким
изазовима које нуди.
 Паралела са песмом Лијепи Иве – уочљива творачка сагласја,
али и оригинална песничка решења.

16. Штоно ми се Травник замаглио
Штоно ми се Травник замаглио,
Еј, да ли гори ил га куга мори?
Девојка га оком запалила,
Еј, чарним оком кроз срчали пенџер.

17. Ток интерпретације
 Мотив лепоте у песми.
 Ко у песми пита, а ко одговара?
 Хиперболична моћ девојчиног ока које је запалило
град као уметнички знак у песми.
 Шта осећа и о чему размишља песнички субјекат у
песми?
 „Штоно ми се Травник замаглио?” – значење
етичког датива.

18. Синтеза
 Поетика народних песника у песмама које певају о
момачкој и девојачкој лепоти – посредност
уметничког израза (посредно сликање лепоте,
оригиналност и привлачност таквих уметничких
решења ).
 Остварено трајно и афирмативно сатвораштво
између песника и онога коме он своју поруку
упућује.
 Стална отвореност песме за увек нова и
оригинална виђења њеног уметничког света.