3.Привреда и друштво у средњовековној Србији

1. ПРИВРЕДА, ДРУШТВО И КУЛТУРА
У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

2. Привредни развитак Србије
(12 – 15.век)
• Пољопривреда
• Земљорадња
• Земљорадња је у Србији била главно занимање.
• Поред старих ратарских и повратарских култура хељде и
проса, узгајане су и нове – пшеница, јечам, овас и раж,
махунасте биљке (боб, сочиво, грашак) и
поврће (зеље, купус, лук, ротква, репа, тиква и бостан)

3. • Сточарство
Свако домаћинство је гајило стоку за сопствене потребе, а
један слој сточара (Власи и Арбанаси) бавио се сточарством
као главним занимањем.
• Сточари су производили сир, суво месо, кожу и грубе вунене
тканине

4. Рударство
• Развоју укупне привреде допринели су
немачки рударски стручњаци Саси.
• Они су обнављали некадашње римске
руднике и отварали нове:
• Брсково (код Мојковца на Тари),
• Рудник,
• Трепча,
• Јањево,
• Ново Брдо
• Домаћи рудари, које су обучили Саси,
отворили су двадесетак рудника, већином
сребра, олова и злата Рудник Трепча

5. Стари Рас је средњовековни
комплекс споменика који се
налази на месту на коме су се
спајали путеви са запада и југа и
водили даље ка истоку.
Током једног миленијума ту су се
смењивале разне војске, државе,
а значај града је временом
растао и опадао.
Стари Рас

6. Утврђење Голубац
XIV век

7. XIV век

8. Капије су биле улаз
у утврдђење и њен
најслабији део који
често трпео најћешће
ударе освајача.
Главна градска
капија је била
симбол града и чест
је мотив на грбовима
средњевековних
утврђених насеља

9. Ново Брдо
Ново Брдо је тврђава у Србији која се налази 20km источно од Приштине односно 30km—
35km северно од Гњилана код истоименог насеља.
Тврђава је подигнута почетком XIV века са циљем заштите богатог рудног подручија у коме
се експлатисало гвожђе, олово, сребро и злато и које од средине XIV века(од 1349. године
кује сопствени сребрни новац) постаје најзначајнији рудник у Србији.

10. Смедеревска тврђава

11. Градови
• Већина градова у Србији потиче из римског периода :
Рас, Липљан,Призрен, Ниш, Скопље, Београд,Браничево.
• Важну илогу имали су приморски градови:
• Котор, Будва, Бар, Улцињ, Скадар.
• Најважнији тргови соли били су :
• Дријева на Неретви и
• Св.Срђ на Бојани.
• Рударски градови :
• Трепча,
• Брсково ,
• Рудник и Ново Брдо.
• Ново Брдо (почетком 15.век имало је око 40 000 становнока)

12. Трговина
• Од средине 13. века развијају се занатство и трговина као
посебне професије
• Главни извозни производи из Србије били су руде, метали,
сточарски производи(сир, суво месо, кожа,крзно) и восак.
• Роба се транспортовала караванима.
• Из примарских градова су се увозили луксузни производи и со
неопходна за људе и стоку
• У градовима се развијау:
ткачки,
кројачки,
обућарски,
ковачки ,
златарски и други занати.

13. Финансије владара
• Финансије владара ковање
новца, рударство, тржне
таксе и царине владарима
су доносиле знатне
приходе.
• Владару је плаћен
рударски порез звани
урбура у износу од 8 – 10
% руде и десетина
вредности добијеног
производа.
• Раст прихода владара у
време краља Милутина.
Новац
• До 13. века у српским земљама
је био у оптицају страни новац
али како он није задовољавао
потребе привреде, кован је
домаћи.
• Најстарији сачувани новац је
краља Радослава, кован од
бакра
• Краљ Урош I је ковао сребрни
новац (динар или грош) по
угледу на венецијански.
•

14. Крстасти динар краља Милутина (1282–1321)
 За време краљевског периода српске
средњовековне државе, владари, почев од краља
Стефана Радослава, започињу ковање новца, који се
израђује од сребра из домаћих рудника.
 Новац, чији је назив динар, представљао је једно
од најбитнијих обележја самосталности српске
државе у средњем веку.
 На новцу краљевског периода честа је представа
владара и св. Стефана, о чему сведоче и крстасти
динари краља Стефана Уроша II (Милутина).

16. ДДрруушшттввоо ии ддрржжаавваа
Сељак иде у рат.
Одећа и наоружање
у XIV веку.
Изглед Влаха -
сточара,
према описима
путописаца и
живописа из тог
времена.
Ниска од стаклене
пасте пронађена на гробљу
Матичане код Приштине.
Датира из X-XI века.
Девојка са црвеном
капом,
према опису
путописаца из XIV и
XV века.

17. Друштво
• ВЛАСТЕЛА – владајућа класа
• Владајући друштвени слој у Србији у почетку се састајао од војника и властеле.
• Настале су разлике међу властелом, која се поделила на велможе и властеличиће.
• Основна дужност властеле било је ратовање (војна служба)
• Они који су се у рату истицали стицали су имања и највиша звања у војсци-војвода
и велики војвода.
• Владари су заслуженим појединцима давали на доживотно коришћење који су се као и
у Византији називали пронија
• Од проније су се разликовале баштина - породицно имање које власнику нико, па ни
владар није могао одузети.
• Посебну врсту поседа чинила су црквена имања од којих је издржавано бројно
свештенство
• Свештенички позив постао је престижно занимање и свештенство је престављало
одвојени слој

18. Себри
зависно
становништво
• Међу Себрима најбројнији су били сељаци-земљорадници меропси, а следили су
мајстори ( занатлије)
• и отроци.
• Меропси су велможама морали да ,,работају’’ два дана у седмици ( сетва,
косидба,жетва)
• Део обавеза плаћали су у натури (жито и стока)
• Мајстори ( занатлије ) су обрађивали манастирска имања, израдивали алатке,
радили као послуга.
• Отроци су имали обавезе сличне меропсима.
• Поред себарског становништва у Србији су живели Власи, Дубровчани, Саси....Власи
потомци староседелаца искључиво се бавили сточарством и транспортом робе.,
живели у планинским пределима и држави плаћали такозвани десетак.
• Дубровчани ( трговци) - данас у Јањеву живе потомци Дубровчана
• Саси - посебна права и аутономију у рударским насељима и општинама
• ( Њиховом заједницом управљао је кнез и12.грађана (пургара)

19. Себри
Изглед средњовековног српског села из XIV века.
Манастир Дечани, црква Вазнесења
Господњег - око 1345. године. Детаљ
орања из циклуса "Стварање света".
Сељак на фрески насликан је према
античком узору, а не у тадашњој
средњовековној одећи.

20. ДДрржжаавваа

21. Двор
• Двор у српским средњовековним
земљама је означавао
пребивалиште владара или другог
достојанственика али и место
одакле је вршена власт.
• Речју двор првобитно је
означавана кућа уопште да би се
тек касније њего значење
ограничило на раскошна
боравишта владара и властеле.
• Први српски владари
( Немањићи ) имали су скромне
дворове
• Раскошан двор имао је краљ
Милутин (византијски утицај )
• Установио краљевску
канцеларију која је издавала
повеље и хрисовуље црквама.
• (Модеран средњоевропски двор)

22. Смедеревска тврђава, поглед из ваздуха; На слици је приказан Мали град где се
налазио двор деспота Ђурђа Бранковића. Двор у Смедеревском граду припада
типу урбаних резиденција карактеристичних за последњи период
средњовековне српске државе.

23. Државни сабор
• Моћ владаоца је ограничавао државни сабор представничко тело у
коме су били заступљени племство и свештенство.
• Одлучивао је о најважнијим питањима:
1. крунисање владара,
2. доношење закона,
3. објаву рата,
4. закључивање мира.

24. Право
• Обичајно право задржало се до краја 13.века.
• У селима и жупама властела сама решавала спорове.
• Градови имали пуну аутономију
• Од времена цара Душана владаре заступају чиновници кефалије (главари)
са широким овлашћењима али и са великом одговорношћу.
• Српска црква прва уводи писана правила
• ( преводи византијског права )
• Врхунац српског законодавства у средњем веку представља
Законик цара Стефана Душана.