REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
Prirodne zone
1. Да се подсетимо:
• Који су земљини омотачи?
• Литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера.
• Шта је литосфера?
• Стеновити омотач Земље.
• Шта је атмосфера?
• Ваздушни омотач Земље.
• Шта чини хидросферу?
Све воде на Земљи, у чврстом, течном и гасовитом
стању.
2. На Земљи живи неколико милиона различитих врста
организама.
Срећу се у атмосфери, хидросфери и литосфери.
Има бактерија, једноћелијских организама и гљива,
али су биљке и животиње најзначајније.
Сав простор насељен живим бићима назива се
биосфера.
То је, заправо, сфера живота.
Њена горња граница у атмосфери је 10-12 км од
Земљине површине.
Доња граница на копну је до 3 км дубине, док се у
океанима жива бића срећу на дубинама од неколико
километара.
6. • Биљке и животиње насељавају све
континенте, на којима владају различити
природни услови, па су тако формиране
природне зоне. Оне су назване према
карактеристичном биљном покривачу.
• Њихове границе су условљене
различитим распоредом топлоте и
влажности на Земљи.
• Смењују се од екватора према
половима и са порастом надморске
висине.
10. ТРОПСКЕ КИШНЕ ШУМЕ
(ПРАШУМЕ ИЛИ ЏУНГЛЕ)
• Тропске кишне шуме су најбујнија вегетација на
Земљиној површини.
• Бујност је условљена великом количином
падавина и високим температурама ваздуха током
целе године.
• Заузимају области северно и јужно од екватора у
жарком топлотном појасу.
• Тропске кишне шуме у Африци називају прашуме,
а у Азији џунгле. Овде расту биљке као што су
каучук, махагони, кокос, какао, кафа, бамбус,
банана и друге.
14. Саване су области високих трава са
разбацаним и проређеним дрвећем.
Распрострањене су северније и јужније
од тропских кишних шума, у Јужној
Америци, Африци, Индији и Аустралији.
У кишном периоду трава је бујна и
зелена, док је у сушном периоду жута и
сасушена.
Дрвеће типично за савану су баобаб и
акације
Саване
17. ПУСТИЊЕ
• Пустиње су области са веома малом
количином падавина и ве- ликим дневним
колебањима температуре ваздуха. Јављају
се око повратника, али их има и у умереним
ширинама дубоко у унутра- шњости
континената. Због неповољних природних
услова живи свет у њима веома је
сиромашан. Опстале су само оне биљне и
жи- вотињске врсте које су се на то
прилагодиле. То су жбунасте биљкеса јако
разгранатим и задебљалим корењем,
кожастим и меснатим лишћем и бодљама,
као што су кактуси.
20. Суптропске шуме су приморске зимзелене шуме.
Јављају се око Средоземног мора, у Калифорнији и
јужној Аустралији.
Називају их још и средоземне шуме. Од високих
летњих температура и дугих суша биљке се штите
тврдим, а понекад трновитим листовима.
Главне биљне врсте су зимзелени храст, приморски
бор, чемпрес, маслина, ловор, агруми, смоква,
винова лоза, као и ароматичне лековите биљке.
Зимзелена жбунаста вегетација, настала сечом и
крчењем шума, у Средоземљу се назива макија.
Суптропске шуме
24. Степе су области ниских трава без дрвећа.
Распрострањене су у умереном климатском појасу
који прима малу количину падавина и у којем су
зиме веома хладне, а лета изузетно жарка.
Има их и у тропском појасу на прелазу саване у
пустињу.
У степи су заступљене биљке отпорне на сушу и
мраз.
Преовлађују бусенасте траве, а срећу се и
жбунови, маховине и лишајеви.
У Северној Америци степе су познате под називом
прерије, а у Јужној Америци као пампаси.
Степе
27. Лишћарске листопадне и четинарске шуме
јављају се у умереном топлотном појасу
северне хемисфере Земље.
Листопадне шуме су у областима које су више
или мање под утицајем влажне океанске
климе.
Најчешће дрвеће које се у њима среће јесу
буква, храст, липа, топола, врба, јавор, јасен,
кестен и граб.
Листопадне шуме
30. У односу на листопадне, четинарске шуме
заузимају северније, хладније и од мора
удаљеније области.
Представљене су јелом, смрчом, бором и
аришом.
Четинарске шуме претежно танких стабала у
западном Сибиру називају се тајге.
Сличне шуме расту и у Канади.
Клима тајге је сурова, нарочито за време зиме.
Зато су се животиње прилагодиле таквим
условима живота.
Њихово густо крзно пружа им заштиту од
хладноће.
Четинарске шуме
33. Тундре су области чија се вегетација развија
у крајње неповољним климатским условима
а чине је маховина, лишајеви и ниско
жбуње.Простиру се у најсевернијим
деловима Европе, Азије и Северне Америке
и на острвима око Ангарктиде. Типична
животиња тундре је ирвас.
Током лета тундром завладају инсекти, међу
којима највише има комараца.
Тундре
36. Поларне пустиње су најсевернија и најјужнија
природна зона.
То су области прекривене ледом на Гренланду,
острвима у Северном леденом океану и на
Антарктиди.
Лед њихових ободних делова уз море отапа се за
време краткотрајног лета, али испод њега нема
вегетације, па зато овде живе само животиње које
храну налазе у мору.
Поларне пустиње
40. Чиме је условљена бујност
тропских шума?
• Високе температуре и високе падавине
током целе године
• Ниске температуре и мала количина
падавине током целе године
72. Која је одлика пустиња?
• Области са малом количином падавина
и малим дневним колебањима
температуре ваздуха
• Области са малом количином падавина
и великим дневним колебањима
температуре ваздуха
117. Врати се на задтак и буди мало пажљивији/пажљивија!
118. Данас смо научили:
• Организми су се раширили у свим омотачима Земље и
населили све континенте.
• У распростирању живог света изражена је зоналност.
• Природне зоне су назване према карактеристичном биљном
свету.
• У тропским кишним шумама преко целе године је топло и
влажно.
• Тропске кишне шуме заузимају само 2 % површине Земље.
• У тропским шумама живи преко половине биљних и
животиљских врста.
• Тропске кишне шуме производе 40 % кисеоника у свету.
• У саванама је изражено кишно и сушно доба.
• Степе су претежно претворене у оранице.
• У тајги расту малобројне врсте четинара, али она покрива
огроман простор
• У тундри је земљиште је смрзнуто, а живи свет је сиромашан.