SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 24
КАРТА СВЕТА У НАШЕ ВРЕМЕ 
Да ли су људи на почетку новог века знали за овакву карту ?
Европски народи су трговали с 
народима истока ( Индија, Кина )
ПУТ СВИЛЕ 
трговачки пут од Европе до Кине 
ШТА СУ ЕВРОПЉАНИ УВОЗИЛИ 
СА ИСТОКА ? 
ЗАЧИНЕ. СВИЛУ, ПОРЦЕЛАН, ТЕПИХЕ, 
СЛОНОВАЧУ, ЗЛАТО...
УЗРОК ГЕОГРАФСКИХ ОТКРИЋА 
 ПОТРАГА ЗА НОВИМ И КРАЋИМ ПУТЕВИМА 
ДО ИНДИЈЕ ( ЗАШТО ? ) 
 Успоном османског царства ( турске ) трговачки 
путеви Европе и истока су пресечени. Ратови су 
учинили несигурне путеве. Са друге високе царине 
за европске трговце у турској и исламским 
државама Азије додатно су одбијали трговце из 
Европе.
Бартоломе Дијаз 1487. открива пут до крајњег југа 
Африке, који назива РТ ДОБРЕ НАДЕ
Кристифор Колумбо 
Тврдио је да је 
земља округла и 
да ако се 
довољно дуго 
плови на запад да 
се на крају стиже 
у луку 
испловљавања. 
Шпански краљевски 
пар Фердинан и 
Изабела, финасирају 
Колумбову експедицију.
1492. Колумбо креће у истраживања 
Ниња 
Санта Мариа 
Пинта
1492. Колумбо открива Сан 
Савладор ( нови свет – Америку )
После 2 месеца пловидбе шпанска посада је угледала копно. 
Колумбо је новооткривено острво назвао САН САВЛАДОР ( Свети 
Спаситељ ). 
Био је убеђен да је открио Индију, па је погрешно староседелачко 
становништво назвао ИНДИЈАНЦИ
Васко Нуњез де Балбоа 
1513. године освојио је 
Панаме. Стигао је до Тихог 
океана, прешавши копно. 
Први је европљанин који је 
угледао Тихи океан, коме ће 
име дати Магелан.
Васко да Гама – 1498. стиже у 
Индију, Калкуту ( открио је поморски пут 
до Индије )
Фернандо Магелан ( 1480-1521) 
Португалац у служби Шпаније. 
Повео је експедицију са циљем да докаже да је земља ОКРУГЛА 
Дао је име океану : ТИХИ ОКЕАН ( Пацифик ) 
Његову мисију завршио је његов сарадник Дел Кано, 
који је постао први морнар који је опловио свет.
Поред Португалаца и Шпанца у трку за географским 
открићима укључиле су се и ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА
Како је Америка добила име ?
Америго Веспучи (1451- 
1512) у писму Медичију, 
познатом под именом 
Mundus novus – Нови 
свет, описао је сва 
своја путовања. 
Веровао је, као и 
већина учених људи 
тог доба, да је Нови 
свет одвојен од Азије, 
али за то није имао 
никаквог стварног 
доказа. Умро је, а да до 
тог сазнања није 
дошао. 
Веспучијевом Новом свету 
требало је дати име, како би 
се разликовао од других 
континената. У делу Увод у 
козмографију, објављеном 
1506. године у Француској, на 
латинском језику, немачки 
козмограф Мартин 
Валдземилер предложио је 
да се западном делу Новог 
света да име Америка, према 
имену Веспучија. Четврти 
део Новог света открио је 
Веспучи, писао је 
Валдземилер, „и треба га 
назвати Америком, jер и 
Европа и Азија имају женска 
имена.
Карта света из 1566. године
Коквистадори – шпански свајачи 
ДОМОРОДАЧКИ 
НАРОДИ : 
АСТЕЦИ 
ИНКЕ 
МАЈЕ
Франциско 
Пизаро 
Освојио царство 
ИНКА 1533. 
године 
Хернан Кортес 
Освојио царство 
Инка 
ШПАНСКИ 
КОНКВИСТАДОРИ КОЈИ СУ 
ОСВОЈИЛИ ЦЕНТРАЛНУ И 
ЈУЖНУ АМЕРИКУ 
1494. Године ШПАНЦИ И ПОРТУГАЛЦИ су постигли споразум како би 
избегли сукобљавања. По том споразуму СРЕДЊА И ЈУЖНА АМЕРИКА 
су припале Шпанији а Бразил је припао Португалији
ЗНАЧАЈ ГЕОГРАФСКИ 
ОТКРИЋА 
 Европљани јасније сагледавају планету земљу 
 Захваљујући новим колонијама и трговином са 
новим светом Шпанија, Португалија а затим 
Енглеска, Француска и Холандија постају 
најбогатије и најразвијеније европске земље 
 Уместо Средоземног мора, Атлански океан 
постаје раскрсница трговачких путева између 
Европе и Америке 
 Стари трговачки градови ( Венеција, Ђенова ) 
губе на значају а уздижу се градови северозападне 
Европе.
ПРЕНЕТО ЈЕ 
ИЗ ЕВРОПЕ У АМЕРИКУ ИЗ АМЕРИКЕ У ЕВРОПУ 
КОЊИ, КОЗЕ, ГОЛУБОВИ ЋУРКА 
ЛАН, ЛИМУН, МАСЛИНЕ КУКУРУЗ, КРОМПИР, ДУВАН, 
ПАРАДАЈЗ, СУНЦОКРЕТ, ПАСУЉ, 
ЧОКОЛАДА
Домаћи задатак: 
попунити табелу : 
ИМЕ И 
ЊЕГОВО 
ПРЕЗИМЕ 
ОТКРИЋЕ 
МОРЕПЛОВЦА 
ГОДИНА 
ОТКРИЋА 
ЗЕМЉА 
ЗА КОЈУ ЈЕ 
ПЛОВИО 
Бартоломео 
Дијаз 
Рт Добре Наде 1487 Португалија 
ХВАЛА НА ПАЖЊИ  СРЕЋНО УЧЕЊЕ

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

Balkanski ratovi
Balkanski ratoviBalkanski ratovi
Balkanski ratovi
andjelan
 
свет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xxсвет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xx
Ucionica istorije
 
хуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансахуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесанса
Ucionica istorije
 
Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.
andjelan
 
Osnovne odlike srednjeg veka
Osnovne odlike srednjeg vekaOsnovne odlike srednjeg veka
Osnovne odlike srednjeg veka
andjelan
 
Građanski rat u sad
Građanski rat u sadGrađanski rat u sad
Građanski rat u sad
andjelan
 
Vizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuVizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem veku
andjelan
 
Srednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaSrednjovekovna kultura
Srednjovekovna kultura
andjelan
 
Velika seoba naroda
Velika seoba narodaVelika seoba naroda
Velika seoba naroda
andjelan
 
Razvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhijaRazvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhija
andjelan
 

La actualidad más candente (20)

Balkanski ratovi
Balkanski ratoviBalkanski ratovi
Balkanski ratovi
 
свет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xxсвет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xx
 
хуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесансахуманизам и ренесанса
хуманизам и ренесанса
 
Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.
 
Napoleon
NapoleonNapoleon
Napoleon
 
Srednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srbaSrednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srba
 
Osnovne odlike srednjeg veka
Osnovne odlike srednjeg vekaOsnovne odlike srednjeg veka
Osnovne odlike srednjeg veka
 
Реформација и противреформација
Реформација и противреформацијаРеформација и противреформација
Реформација и противреформација
 
13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике
 
Građanski rat u sad
Građanski rat u sadGrađanski rat u sad
Građanski rat u sad
 
VELIKA SEOBA NARODA
VELIKA SEOBA NARODA  VELIKA SEOBA NARODA
VELIKA SEOBA NARODA
 
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
 
стари исток
стари истокстари исток
стари исток
 
Пад хришћанских држава под Турке
Пад хришћанских држава под ТуркеПад хришћанских држава под Турке
Пад хришћанских држава под Турке
 
Vizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuVizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem veku
 
Srpska despotovina
Srpska despotovinaSrpska despotovina
Srpska despotovina
 
Srednjovekovna kultura
Srednjovekovna kulturaSrednjovekovna kultura
Srednjovekovna kultura
 
Velika seoba naroda
Velika seoba narodaVelika seoba naroda
Velika seoba naroda
 
Османско царство (XVI-XVIII век)
Османско царство (XVI-XVIII век)Османско царство (XVI-XVIII век)
Османско царство (XVI-XVIII век)
 
Razvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhijaRazvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhija
 

Destacado (20)

наполеон
наполеоннаполеон
наполеон
 
Uspon srpskog gradjanstva konacna verzija
Uspon srpskog gradjanstva konacna verzijaUspon srpskog gradjanstva konacna verzija
Uspon srpskog gradjanstva konacna verzija
 
Turska
TurskaTurska
Turska
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansa
 
3 bitna sastanka 19 veka
3 bitna sastanka 19 veka3 bitna sastanka 19 veka
3 bitna sastanka 19 veka
 
Staleske monarhihe
Staleske monarhiheStaleske monarhihe
Staleske monarhihe
 
Prvi svetski rat
Prvi svetski ratPrvi svetski rat
Prvi svetski rat
 
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
 
8 razred jugoslavija kraljevina shs 1918 1929
8 razred jugoslavija kraljevina shs 1918 19298 razred jugoslavija kraljevina shs 1918 1929
8 razred jugoslavija kraljevina shs 1918 1929
 
Drugi svetski rat
Drugi svetski ratDrugi svetski rat
Drugi svetski rat
 
Franacka
Franacka Franacka
Franacka
 
Posleratni svet
Posleratni svetPosleratni svet
Posleratni svet
 
Evropske integracije
Evropske integracijeEvropske integracije
Evropske integracije
 
Prvi svetski rat u srbiji
Prvi svetski rat u srbijiPrvi svetski rat u srbiji
Prvi svetski rat u srbiji
 
MUZE
MUZE MUZE
MUZE
 
Revolucije
RevolucijeRevolucije
Revolucije
 
Romanski i gotski stil gradnje
Romanski i gotski stil gradnjeRomanski i gotski stil gradnje
Romanski i gotski stil gradnje
 
Mape za osmansko carstvo
Mape za osmansko carstvoMape za osmansko carstvo
Mape za osmansko carstvo
 
Hriscanstvo 97 03
Hriscanstvo 97 03Hriscanstvo 97 03
Hriscanstvo 97 03
 
Ратови грка
Ратови гркаРатови грка
Ратови грка
 

Similar a велика географска открића презентација

6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
Pedja Vajagic
 

Similar a велика географска открића презентација (17)

Otkrica
OtkricaOtkrica
Otkrica
 
34.доба великих
34.доба великих34.доба великих
34.доба великих
 
Velika geografska otkrica
Velika geografska otkricaVelika geografska otkrica
Velika geografska otkrica
 
Predmet podjela i značaj geografije
Predmet podjela i značaj geografije Predmet podjela i značaj geografije
Predmet podjela i značaj geografije
 
L214 - Istorija - Otkriće Amerike - Ivana Radisavljević - Svetlana Đurđević
L214 - Istorija - Otkriće Amerike - Ivana Radisavljević - Svetlana ĐurđevićL214 - Istorija - Otkriće Amerike - Ivana Radisavljević - Svetlana Đurđević
L214 - Istorija - Otkriće Amerike - Ivana Radisavljević - Svetlana Đurđević
 
Amerigo Vespucci
Amerigo Vespucci Amerigo Vespucci
Amerigo Vespucci
 
Novi vek
Novi vekNovi vek
Novi vek
 
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
6. razred uvod u srednji vek rani srednji vek u evropi
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
 
Civilizacija Inka
Civilizacija InkaCivilizacija Inka
Civilizacija Inka
 
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
 
Квиз Дарко М
Квиз Дарко МКвиз Дарко М
Квиз Дарко М
 
МОНАРХИЈЕ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ
МОНАРХИЈЕ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИМОНАРХИЈЕ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ
МОНАРХИЈЕ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ
 
1. predmet, podjela i značaj geografije
1. predmet, podjela i značaj geografije1. predmet, podjela i značaj geografije
1. predmet, podjela i značaj geografije
 
5. razred sistematizacija gradiva.pdf
5. razred sistematizacija gradiva.pdf5. razred sistematizacija gradiva.pdf
5. razred sistematizacija gradiva.pdf
 
Novi vek
Novi vekNovi vek
Novi vek
 
1. bartolomeo dijas
1. bartolomeo dijas1. bartolomeo dijas
1. bartolomeo dijas
 

Más de Tihomir Bogović

Priprema za maturski ispit stara grcka smernice
Priprema za maturski ispit stara grcka smernicePriprema za maturski ispit stara grcka smernice
Priprema za maturski ispit stara grcka smernice
Tihomir Bogović
 
хеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова културахеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова култура
Tihomir Bogović
 

Más de Tihomir Bogović (20)

Prvi svetski rat u srbiji 1915 1917
Prvi svetski rat u srbiji 1915 1917Prvi svetski rat u srbiji 1915 1917
Prvi svetski rat u srbiji 1915 1917
 
Sve ce to narod pozlatiti
Sve ce to narod pozlatitiSve ce to narod pozlatiti
Sve ce to narod pozlatiti
 
Pisma starog istoka sa zadacima
Pisma starog istoka sa zadacimaPisma starog istoka sa zadacima
Pisma starog istoka sa zadacima
 
Pisma starog istoka
Pisma starog istokaPisma starog istoka
Pisma starog istoka
 
Nemanjici 2018
Nemanjici 2018Nemanjici 2018
Nemanjici 2018
 
Islamslo svet
Islamslo svetIslamslo svet
Islamslo svet
 
Za utvrdjivanje
Za utvrdjivanjeZa utvrdjivanje
Za utvrdjivanje
 
Legenda o Petku 13
Legenda o Petku 13 Legenda o Petku 13
Legenda o Petku 13
 
Mit o dedalu i ikaru
Mit o dedalu i ikaruMit o dedalu i ikaru
Mit o dedalu i ikaru
 
Priprema za maturski ispit sesti razred
Priprema za maturski ispit sesti razredPriprema za maturski ispit sesti razred
Priprema za maturski ispit sesti razred
 
Priprema za maturski ispit stara grcka smernice
Priprema za maturski ispit stara grcka smernicePriprema za maturski ispit stara grcka smernice
Priprema za maturski ispit stara grcka smernice
 
Rat sever jug
Rat sever jugRat sever jug
Rat sever jug
 
Rat sever jug
Rat sever jugRat sever jug
Rat sever jug
 
Prezentacija o njegosu
Prezentacija o njegosuPrezentacija o njegosu
Prezentacija o njegosu
 
Nemanjici
NemanjiciNemanjici
Nemanjici
 
хеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова културахеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова култура
 
Religija umetnost
Religija umetnostReligija umetnost
Religija umetnost
 
Najstari period grčke
Najstari period grčkeNajstari period grčke
Najstari period grčke
 
Priprema za maturu
Priprema za maturuPriprema za maturu
Priprema za maturu
 
други светски рат квиз
други светски рат квиздруги светски рат квиз
други светски рат квиз
 

велика географска открића презентација

  • 1.
  • 2. КАРТА СВЕТА У НАШЕ ВРЕМЕ Да ли су људи на почетку новог века знали за овакву карту ?
  • 3.
  • 4. Европски народи су трговали с народима истока ( Индија, Кина )
  • 5. ПУТ СВИЛЕ трговачки пут од Европе до Кине ШТА СУ ЕВРОПЉАНИ УВОЗИЛИ СА ИСТОКА ? ЗАЧИНЕ. СВИЛУ, ПОРЦЕЛАН, ТЕПИХЕ, СЛОНОВАЧУ, ЗЛАТО...
  • 6. УЗРОК ГЕОГРАФСКИХ ОТКРИЋА  ПОТРАГА ЗА НОВИМ И КРАЋИМ ПУТЕВИМА ДО ИНДИЈЕ ( ЗАШТО ? )  Успоном османског царства ( турске ) трговачки путеви Европе и истока су пресечени. Ратови су учинили несигурне путеве. Са друге високе царине за европске трговце у турској и исламским државама Азије додатно су одбијали трговце из Европе.
  • 7.
  • 8. Бартоломе Дијаз 1487. открива пут до крајњег југа Африке, који назива РТ ДОБРЕ НАДЕ
  • 9. Кристифор Колумбо Тврдио је да је земља округла и да ако се довољно дуго плови на запад да се на крају стиже у луку испловљавања. Шпански краљевски пар Фердинан и Изабела, финасирају Колумбову експедицију.
  • 10. 1492. Колумбо креће у истраживања Ниња Санта Мариа Пинта
  • 11. 1492. Колумбо открива Сан Савладор ( нови свет – Америку )
  • 12. После 2 месеца пловидбе шпанска посада је угледала копно. Колумбо је новооткривено острво назвао САН САВЛАДОР ( Свети Спаситељ ). Био је убеђен да је открио Индију, па је погрешно староседелачко становништво назвао ИНДИЈАНЦИ
  • 13. Васко Нуњез де Балбоа 1513. године освојио је Панаме. Стигао је до Тихог океана, прешавши копно. Први је европљанин који је угледао Тихи океан, коме ће име дати Магелан.
  • 14. Васко да Гама – 1498. стиже у Индију, Калкуту ( открио је поморски пут до Индије )
  • 15. Фернандо Магелан ( 1480-1521) Португалац у служби Шпаније. Повео је експедицију са циљем да докаже да је земља ОКРУГЛА Дао је име океану : ТИХИ ОКЕАН ( Пацифик ) Његову мисију завршио је његов сарадник Дел Кано, који је постао први морнар који је опловио свет.
  • 16. Поред Португалаца и Шпанца у трку за географским открићима укључиле су се и ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА
  • 17. Како је Америка добила име ?
  • 18. Америго Веспучи (1451- 1512) у писму Медичију, познатом под именом Mundus novus – Нови свет, описао је сва своја путовања. Веровао је, као и већина учених људи тог доба, да је Нови свет одвојен од Азије, али за то није имао никаквог стварног доказа. Умро је, а да до тог сазнања није дошао. Веспучијевом Новом свету требало је дати име, како би се разликовао од других континената. У делу Увод у козмографију, објављеном 1506. године у Француској, на латинском језику, немачки козмограф Мартин Валдземилер предложио је да се западном делу Новог света да име Америка, према имену Веспучија. Четврти део Новог света открио је Веспучи, писао је Валдземилер, „и треба га назвати Америком, jер и Европа и Азија имају женска имена.
  • 19. Карта света из 1566. године
  • 20. Коквистадори – шпански свајачи ДОМОРОДАЧКИ НАРОДИ : АСТЕЦИ ИНКЕ МАЈЕ
  • 21. Франциско Пизаро Освојио царство ИНКА 1533. године Хернан Кортес Освојио царство Инка ШПАНСКИ КОНКВИСТАДОРИ КОЈИ СУ ОСВОЈИЛИ ЦЕНТРАЛНУ И ЈУЖНУ АМЕРИКУ 1494. Године ШПАНЦИ И ПОРТУГАЛЦИ су постигли споразум како би избегли сукобљавања. По том споразуму СРЕДЊА И ЈУЖНА АМЕРИКА су припале Шпанији а Бразил је припао Португалији
  • 22. ЗНАЧАЈ ГЕОГРАФСКИ ОТКРИЋА  Европљани јасније сагледавају планету земљу  Захваљујући новим колонијама и трговином са новим светом Шпанија, Португалија а затим Енглеска, Француска и Холандија постају најбогатије и најразвијеније европске земље  Уместо Средоземног мора, Атлански океан постаје раскрсница трговачких путева између Европе и Америке  Стари трговачки градови ( Венеција, Ђенова ) губе на значају а уздижу се градови северозападне Европе.
  • 23. ПРЕНЕТО ЈЕ ИЗ ЕВРОПЕ У АМЕРИКУ ИЗ АМЕРИКЕ У ЕВРОПУ КОЊИ, КОЗЕ, ГОЛУБОВИ ЋУРКА ЛАН, ЛИМУН, МАСЛИНЕ КУКУРУЗ, КРОМПИР, ДУВАН, ПАРАДАЈЗ, СУНЦОКРЕТ, ПАСУЉ, ЧОКОЛАДА
  • 24. Домаћи задатак: попунити табелу : ИМЕ И ЊЕГОВО ПРЕЗИМЕ ОТКРИЋЕ МОРЕПЛОВЦА ГОДИНА ОТКРИЋА ЗЕМЉА ЗА КОЈУ ЈЕ ПЛОВИО Бартоломео Дијаз Рт Добре Наде 1487 Португалија ХВАЛА НА ПАЖЊИ  СРЕЋНО УЧЕЊЕ