SlideShare a Scribd company logo
1 of 7
1                            2
        ЕКОЛОГИЈА


           Виолета Ђурић
    V eкономска школа ‘’Раковица’’
    Економска школа ‘’Нада Димић’’
назад

                                        једро




лат. nucleus, гр. caryon
Једно од основних својстава еукариотске ћелије је постојање морфолошки издвојене области
унутар ћелије у коме се налази наследни материјал.
Ћелије најчешће имају једно једро које је обично смештено у средишњем делу ћелије. Најчешће је
лоптастог облика, али има и ћелија које имају једро потковичастог или неправилног облика.




                                                                                     и још...
назад                                   грађа једра

Једро, нуклеус од осталог дела ћелије одвојен је двема мембранама између којих се налази
цистерна. Мембране заједно са цистерном чине једров, нуклеусни овој. На површини мембране
која је у додиру са цитоплазмом (спољашња мембрана једровог овоја) налазе се рибозоми.
Једров овој одликују бројна места кружног облика, која се називају нуклеусне, једрове поре преко
којих се одвија комуникација између цитоплазме и унутрашњости једра.
Једров овој ограничава унутрашњи простор једра који је испуњен нуклеоплазмом
(кариоплазмом). По свом саставу нуклеоплазма је слична цитоплазми. Најуочљивија компонента у
нуклеоплазми је наследни материјал – хроматински материјал, хроматин (хромозоми).
У нуклеоплазми се јасно запажа и једна, најчешће лоптаста структура повезана са хроматинским
материјалом – једарце.
                                              унутрашња
                                               мембрана                   хроматински
          спољашња                                                         материјал
           мембрана


                                                                               једарце
     цистерна



   нуклеоплазма
                                                                                рибозоми


                                                                                      и још...
                                       једрове поре
назад

                                    улога једра

Улога једра је од велике важности за функционисање ћелије. Оно учествује у процесима
метаболизма и диференцирања ћелија, а како садржи генетску информацију, оно је и преносилац
наследних својстава.
                        Једров овој (омотач) чине две
      једров овој       мембране и цистерна коју оне
                        затварају.   Спољашња мембрана
                        једровог    овоја    и    цистерна
                        представљају и део гранулираног
                        ендоплазматичног ретикулума. На
                        спољашњој мембрани се налазе и
                        рибозоми тако да је она укључена у
                        процесе синтезе протеина.
  једрове поре


Једров овој одликују бројна места
кружног облика, једрове поре.                     једарце
Преко тих места на којима је
прекинут континуитет мембрана
                                            У нуклеоплазми се јасно запажа
нуклеусног    овоја,   као  преко
                                            и једна најчешће лоптаста
мостова стално пролазе различити
                                            структура     повезана      са
молекули из цитоплазме у једро и
                                            хроматинским материјалом –
из једра у цитоплазму.
                                            једарце (нуклеолус). У региону
                                            једарца обавља се синтеза РНК
                                            и рибозома.
назад
                                      хромозоми


Основу наследног, хроматинског материјала чине молекули ДНК. У изградњи хромозома учествују и
бројни протеини који су на уређен и прецизан начин повезани са молекулом ДНК.
У току ћелијске деобе ДНК се спирализује и уобличава протеинима и гради хромозоме, који се тад у
ћелији јасно уочавају. Хромозоми обично имају изглед штапића а величина им је различита. На телу
сваког хромозома налази се једно сужење – центромера (кинетохор), којим је хромозом подељен
на два крака. Пре ћелијске деобе долази до удвајања ДНК молекула и образују се две сестринске
хроматиде, али су оне још увек спојене у пределу центромере. Краци хромозома могу бити исте
или различите дужине, у зависности од тога на ком се месту налази центромера. У основи се
разликују 4 основна типа хромозома.
 центромера         краци хромозома                              сестринске         центромера
                                                                 хроматиде




                                                                                        и још...
назад
                                             хромозоми

ХРОМОЗОМИ су носиоци наследних јединица-гена који су линеарно распоређени на хромозому
(хрома-боја, сома-тело). Број, облик, величина и грађа стални су и одређени за сваку врсту. Човек у
телесним (соматским) ћелијама има 46 хромозома, 23 од оца и 23 од мајке (диплоидан број – 2n). У
полним ћелијама (гаметима) налази се само једна гарнитура хромозома, 23 (хаплоидан број – n).
При спајању гамета и образовању зигота у њему се нађу 23 хромозома од једног и исто толико од
другог родитеља, при чему постоје хромозоми који су исти по величини и слични по садржају гена, с
тиме што је један пореклом од оца, а други од мајке. Такве хромозоме зовемо хомологи хромозоми.

                                                                                       број хромозома
                                                                                      различитих врста

                                                                              амеба       500    медвед    74
                                                                              комарац       6    тигар     38
                                                                              шаран       104    овца      54
                                                                              водомар     136    миш       40
                                                                              пас          78    мачка     38
                                                                              коза         60    зебра     32
                                                                              крава        60    коњ       64
                                                                              срна         70    магарац   62
                                                                              горила       48    слон      56
                                                                              лептир      380    зец       44
               генска мапа човека

  хромозом            1        2    3    4    5     6    7    8    9    10   11   12

   број гена         2968 2288 2032 1297 1643 1963 1443 1127 1299 1440 2093 1652


  хромозом                13   14   15   16    17   18   19   20   21   22   X    Y

   број гена          748 1098 1122 1098 1576 766 1454 927 303 288 1184 231                          и још...
назад


        кариотип                 кариограм                    геном


      Кариотип је скуп
   хромозома у телесним                                    Геном-скуп свих
                             Кариограм – хромозоми
      ћелијама који су                                  хромозома у гаметским
                              једне врсте поређани у
 карактеристични за врсту                              ћелијама (полне ћелије).
                                хомологе парове и
 у броју, величини, облику                               Основна хромозомска
                                  одређене групе
 хромозома као и садржају                                     гарнитура
        гена у њима.

More Related Content

What's hot

Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
Alleteja
 
вештачка селекција
вештачка селекцијавештачка селекција
вештачка селекција
Filip Gnjatovic
 

What's hot (20)

Genetika čoveka
Genetika čovekaGenetika čoveka
Genetika čoveka
 
Čulni sistem čoveka
Čulni sistem čovekaČulni sistem čoveka
Čulni sistem čoveka
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
Sistem organa za disanje
Sistem organa za disanjeSistem organa za disanje
Sistem organa za disanje
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Organele - rbozomi, ER, GA
Organele - rbozomi, ER, GAOrganele - rbozomi, ER, GA
Organele - rbozomi, ER, GA
 
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparatĆelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
 
Osobine živih bića
Osobine živih bićaOsobine živih bića
Osobine živih bića
 
Građa ćelije
Građa ćelijeGrađa ćelije
Građa ćelije
 
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranuPasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždina
 
Promet materije i energije u ćeliji
Promet materije i energije u ćelijiPromet materije i energije u ćeliji
Promet materije i energije u ćeliji
 
Akcioni potencijal
Akcioni potencijalAkcioni potencijal
Akcioni potencijal
 
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
 
Celijske organele- mitohondrije hloroplasti
Celijske organele- mitohondrije hloroplastiCelijske organele- mitohondrije hloroplasti
Celijske organele- mitohondrije hloroplasti
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
 
5. Citoplazma i celijske organele
5. Citoplazma i celijske organele5. Citoplazma i celijske organele
5. Citoplazma i celijske organele
 
вештачка селекција
вештачка селекцијавештачка селекција
вештачка селекција
 
Mitoza
MitozaMitoza
Mitoza
 

Similar to Једро и хромозоми

животни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаживотни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митоза
Danijela Djordjevic
 
Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012
Dušan Mitić
 
Ендоплазматични ретикулум - Матеја Латас
Ендоплазматични ретикулум - Матеја ЛатасЕндоплазматични ретикулум - Матеја Латас
Ендоплазматични ретикулум - Матеја Латас
Violeta Djuric
 
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaBiologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
nasaskolatakmicenja1
 
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaMitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
nasaskolatakmicenja
 
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
plavaplaneta
 
ћелијски циклус
ћелијски циклусћелијски циклус
ћелијски циклус
jecapopovic
 
1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova
Natasa Spasic
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Bojana96
 
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
AndjelaAleksic6
 

Similar to Једро и хромозоми (20)

животни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаживотни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митоза
 
08 Једро.ppt
08 Једро.ppt08 Једро.ppt
08 Једро.ppt
 
Celijski ciklus1
Celijski ciklus1Celijski ciklus1
Celijski ciklus1
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012Opsta bakteriologija 2012
Opsta bakteriologija 2012
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејоза
 
Ендоплазматични ретикулум - Матеја Латас
Ендоплазматични ретикулум - Матеја ЛатасЕндоплазматични ретикулум - Матеја Латас
Ендоплазматични ретикулум - Матеја Латас
 
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaBiologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
 
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaMitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
 
Једро
ЈедроЈедро
Једро
 
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
 
ћелијски циклус
ћелијски циклусћелијски циклус
ћелијски циклус
 
1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastava
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
 
Nikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celijeNikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celije
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
 
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
381987175-Prijemni-ispit-iz-biologije-za-medicinski-fakultet-2016.docx
 

More from Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Violeta Djuric
 

More from Violeta Djuric (20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 

Једро и хромозоми

  • 1. 1 2 ЕКОЛОГИЈА Виолета Ђурић V eкономска школа ‘’Раковица’’ Економска школа ‘’Нада Димић’’
  • 2. назад једро лат. nucleus, гр. caryon Једно од основних својстава еукариотске ћелије је постојање морфолошки издвојене области унутар ћелије у коме се налази наследни материјал. Ћелије најчешће имају једно једро које је обично смештено у средишњем делу ћелије. Најчешће је лоптастог облика, али има и ћелија које имају једро потковичастог или неправилног облика. и још...
  • 3. назад грађа једра Једро, нуклеус од осталог дела ћелије одвојен је двема мембранама између којих се налази цистерна. Мембране заједно са цистерном чине једров, нуклеусни овој. На површини мембране која је у додиру са цитоплазмом (спољашња мембрана једровог овоја) налазе се рибозоми. Једров овој одликују бројна места кружног облика, која се називају нуклеусне, једрове поре преко којих се одвија комуникација између цитоплазме и унутрашњости једра. Једров овој ограничава унутрашњи простор једра који је испуњен нуклеоплазмом (кариоплазмом). По свом саставу нуклеоплазма је слична цитоплазми. Најуочљивија компонента у нуклеоплазми је наследни материјал – хроматински материјал, хроматин (хромозоми). У нуклеоплазми се јасно запажа и једна, најчешће лоптаста структура повезана са хроматинским материјалом – једарце. унутрашња мембрана хроматински спољашња материјал мембрана једарце цистерна нуклеоплазма рибозоми и још... једрове поре
  • 4. назад улога једра Улога једра је од велике важности за функционисање ћелије. Оно учествује у процесима метаболизма и диференцирања ћелија, а како садржи генетску информацију, оно је и преносилац наследних својстава. Једров овој (омотач) чине две једров овој мембране и цистерна коју оне затварају. Спољашња мембрана једровог овоја и цистерна представљају и део гранулираног ендоплазматичног ретикулума. На спољашњој мембрани се налазе и рибозоми тако да је она укључена у процесе синтезе протеина. једрове поре Једров овој одликују бројна места кружног облика, једрове поре. једарце Преко тих места на којима је прекинут континуитет мембрана У нуклеоплазми се јасно запажа нуклеусног овоја, као преко и једна најчешће лоптаста мостова стално пролазе различити структура повезана са молекули из цитоплазме у једро и хроматинским материјалом – из једра у цитоплазму. једарце (нуклеолус). У региону једарца обавља се синтеза РНК и рибозома.
  • 5. назад хромозоми Основу наследног, хроматинског материјала чине молекули ДНК. У изградњи хромозома учествују и бројни протеини који су на уређен и прецизан начин повезани са молекулом ДНК. У току ћелијске деобе ДНК се спирализује и уобличава протеинима и гради хромозоме, који се тад у ћелији јасно уочавају. Хромозоми обично имају изглед штапића а величина им је различита. На телу сваког хромозома налази се једно сужење – центромера (кинетохор), којим је хромозом подељен на два крака. Пре ћелијске деобе долази до удвајања ДНК молекула и образују се две сестринске хроматиде, али су оне још увек спојене у пределу центромере. Краци хромозома могу бити исте или различите дужине, у зависности од тога на ком се месту налази центромера. У основи се разликују 4 основна типа хромозома. центромера краци хромозома сестринске центромера хроматиде и још...
  • 6. назад хромозоми ХРОМОЗОМИ су носиоци наследних јединица-гена који су линеарно распоређени на хромозому (хрома-боја, сома-тело). Број, облик, величина и грађа стални су и одређени за сваку врсту. Човек у телесним (соматским) ћелијама има 46 хромозома, 23 од оца и 23 од мајке (диплоидан број – 2n). У полним ћелијама (гаметима) налази се само једна гарнитура хромозома, 23 (хаплоидан број – n). При спајању гамета и образовању зигота у њему се нађу 23 хромозома од једног и исто толико од другог родитеља, при чему постоје хромозоми који су исти по величини и слични по садржају гена, с тиме што је један пореклом од оца, а други од мајке. Такве хромозоме зовемо хомологи хромозоми. број хромозома различитих врста амеба 500 медвед 74 комарац 6 тигар 38 шаран 104 овца 54 водомар 136 миш 40 пас 78 мачка 38 коза 60 зебра 32 крава 60 коњ 64 срна 70 магарац 62 горила 48 слон 56 лептир 380 зец 44 генска мапа човека хромозом 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 број гена 2968 2288 2032 1297 1643 1963 1443 1127 1299 1440 2093 1652 хромозом 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 X Y број гена 748 1098 1122 1098 1576 766 1454 927 303 288 1184 231 и још...
  • 7. назад кариотип кариограм геном Кариотип је скуп хромозома у телесним Геном-скуп свих Кариограм – хромозоми ћелијама који су хромозома у гаметским једне врсте поређани у карактеристични за врсту ћелијама (полне ћелије). хомологе парове и у броју, величини, облику Основна хромозомска одређене групе хромозома као и садржају гарнитура гена у њима.