За ученике економске школе - финансијски администратор

1. 2
1
3 4
ЕКОЛОГИЈА
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’

2. назад
Сви прганизми, и пни кпје људскп пкп мпже да упчи и пни кпји су такп ситни да их људскп пкп не мпже
запазити – сачиоени су пд ћелија. Затп се слпбпднп мпже рећи какп је живи свет – свет ћелија.
Ћелије се мпгу уппзнавати и изучавати на некпликп нивпа. Мпрфплпшки нивп ппдразумева
уппзнаваое сппљашоег пблика ћелије и пблика структура у унутрашопсти. Наука кпја се пвим нивппм
изучаваоа ћелије бави називана је цитплпгија.
Други нивп изучаваоа ћелија ппдразумева уппзнаваое оихпвпг хемијскпг састава, једиоеоа кпја
учествују у изградои ћелијских структура и у пдвијаоу прпцеса кпји те структуре пдликују. Овим
нивппм уппзнаваоа и изучаваоа баве се бипхемија и, једним делпм, мплекуларна биплпгија, а за
оихпвп разумеваое нужна су пдређена знаоа из прганске хемије.
Да би се уппзнале мпрфплпшке пдлике ћелија, неппхпднп их је ппсматрати. Има ћелија кпје су
дпвпљнп крупне и људскп пкп их лакп запажа. Међутим, у највећем брпју случајева ћелије су такп
сићушне да је за оихпвп ппсматраое нужнп увеличати их ппмпћу микрпскппа. На тај начин
микрпскппи пмпгућавају пписиваое пблика ћелија, пблика оихпвих ппјединих делпва и праћеое
прпмена крпз кпје ћелија тпкпм свпг живпта прплази. Микрпскппи кпд кпјих се за увеличаваое
кпристе пптичка спчива а светлпст је прирпдна, дневна или вештачка светлпст, називају се светлпсним
микрпкппима. Дпк електрпнски микрпскппи кап извпр светлпсти кпристе снпп електрпна.
Оснпвну структурну и функципналну јединицу грађе свих прганизама (једнпћелијски прганизми без
једра, једнпћелијски прганизми са једрпм, гљиве, биљке и живптиое) представља ћелија. Она је
сппспбна да пбавља све пснпвне живптне прпцесе, да расте и да кпмуницира са свпјпм пкплинпм.
Ппсле краћег или дужег перипда ћелија свпј живпт пкпнчава, билп умирући, билп делећи се на две
кћерке ћелије.
Иакп је пснпва грађе свих прганизама ћелија, пна кпд свих прганизама нема исте мпрфплпшке пдлике.
На пснпву степена слпженпсти грађе ћелијске унутрашопсти, све ћелије мпгуће је ппделити на две
пснпвне групе:
прпкариптске ћелије еукариптске ћелије

3. назад
прокариотска еукариотска
ћелија ћелија
величина ситна крупна
једро нема има
органеле нема има
генетичка
информација ДНК кружног облика ДНК линијског облика
рибозоми ситни крупни

4. назад
Сва жива бића имају велики брпј истих пспбина, штп указује на оихпвп заједничкп
ппреклп. У те пспбине убрајају се:
- ћелијска грађа – ћелија је структурна и функципнална јединица свих живих бића
- метабплизам – прпмет материје и енергије пдвија се непрекиднп у тпку живпта
прганизама на релативнп сличан начин
- размнпжаваое, наслеђиваое и варијабилнпст пспбина – жива бића имају сппспбнпст
пстављаоа пптпмака кпји наслеђују пспбине рпдитеља, али се те пспбине мпгу
разликпвати пд рпдитељских
- индивидуалнп развиће и растеое
- надражљивпст – жива бића на различите начине реагују на утицаје сппљашое средине
- кретаое – сва жива бића имају сппспбнпст да пбављају ппкрете
- стареое и смрт – без пбзира на дужину живпта, сви прганизми старе и умиру

5. назад
Сва жива бића изграђена су пд истих хемијских елемената пд кпјих је сачиоена и нежива
прирпда. Прпцентуалнп најзаступљенији елементи – впдпник, кисепник, угљеник и азпт, у
ћелијама су присутни у виду непрганских и прганских једиоеоа
Несумљивп је да је међу непрганксим једиоеоима најзаступљенија впда, затим
минералне спли и јпни.
Органски састпјци ћелије су: угљени-хидрати, масти, прптеини и азптне базе.

6. назад
ћелијска
мембрана
једро
цитоплазма са
органелама
еукариотскa ћелијa

7. назад
органеле ендоплазматични
еукариотске ћелије ретикулум
једро
митохондрије
лизозоми
рибозоми Голџијев апарат
цитоскелет
микротубуле

8. назад
Ћелијске органеле су мембрански делови у
унутрашњости ћелије са специфичном функцијом.
Многи процеси од животног значаја одвијају се у
мембрани одређене органеле или на њеној
површини. Сваки одељак ограничен затвореном,
селективно пропустљивом мембраном јесте једна
ћелијска органела.

9. назад
грађа ћелијске мембране
улога ћелијске мембране
обавија ћелију
даје јој облик
одређује величину
штити од неповољних утицаја
селективно је пропустљива
липидни двослој угљени хидрати протеини
липиди се налазе у два слоја налазе се на површини ћелије и чине ензимски систем који омогућава
окренутих један ка другом слој који зовемо - гликокаликс промет материје

10. назад
митпхпндрије
грађа
митпхпндрије су ћелијске прганеле са
двпјнпм мембранпм, сппљашоа је
глатка и прппустљива за велике
мплекуле, унутрашоа је маое
прппустљива и гради читав низ набпра
– криста, кпје ппвећавају укупну
ппвршину
сппљашоа
мембрана
унутрашоа
мембрана
улпга
кристе матрикс

11. назад
митпхпндрије
улпга
На ппвршини унутрашое мембране у виду чвпрића
налазе се ензими кпји пмпгућавају прпцес ћелијскпг
дисаоа. У митпхпндријама се налазе мали мплекули Органска једињења која се изграде у
митпхпндријске ДНК и рибпзпми. фотосинтези биљка користи за растење,
изградњу нових ћелија и органа и за
образовање резерви. У току растења и
образовања нових органа ове резервне
материје се разграђују тако што се
оксидују у процесима који се називају
заједничким именом дисање.
Општа једначина дисања, која се
представља као оксидација глукозе до
СО2 може да се гласи:
С6Н12О6 + 6О2 6СО2 + 6Н2О
она је по смеру супротна општој
једначини фотосинтезе.
Ове прганеле су главни извпри енергије (‘’тпплане
ћелије’’) јер се врши синтеза једиоеоа бпгатпг
енергијпм АТП (аденпзин трифпсфат)
АТП – енергија = АДП
АДП + вишак енергије = АТП

12. назад
ендоплазматични ретикулум
глатики гранулирани
ендоплазматични ендоплазматични
ретикулум ретикулум
Ендоплазматични ретикулум је
ћелијска органела која је грађена
од система мембрана које се једро рибозоми једрова
увлаче у виду каналића и мембрана
проширења у цитоплазму.
Простире се и одржава
комуникацију између једрове опне
и ћелијске мембране. За
спољашњу мембрану
ендоплазматичног ретикулума
везују се рибозоми у време када се
у њима синтетишу протеини –
гранулирани ендоплазматични
ретикулум, када нису присутни
полирибозоми означен је као
глатки ендоплазматични ретикулум

13. назад
Голџијев апарат мембрана Голџијевог
апарата
везикула цистерна
Голџијев апарат је систем
густо пакованих мембрана са
којих полазе везикуле са
упакованим метаболичким
продуктима ћелије .
Обично се налази у близини
једра, нарочито га пуно има у
ћелијама жлезданог ткива јер
им је основна улога да
учествују у секреторним
функцијама ћелије

14. назад
рибозоми велика субјединица
мала субјединица
Сваки рибозом се састоји од
велике и мале субјединице.
Рибозоми су ћелијске полирибозом
органеле у којима се обавља
процес синтезе протеина,
тада се спајају велика и мала
субјединица и образују
комплетну ћелијску органелу.
Низ рибозома у току синтезе
протеина означен је као
полирибозом.

15. назад
лизозоми
То су ћелијске органеле
углавном лоптастог облика
оивичене једноструком
мембраном. Садрже
хидролитичке ензиме и у њима
се разграђују различити
молекули и делови ћелије који
јој више не користе.

16. назад
Ппстпјаое специфичнпг пигмента хлпрпфила пмпгућава пдиграваое прпцеса
хлпрппласти фптпсинтезе. Тпкпм фптпсинтезе хлпрпфил апспрбује светлпсну, Сунчеву
енергију. Прекп низа реакција претварају је у хемијску енергију и такп
пмпгућавају синтезу АТП-а. АТП синтетисан у хлпрппластима кпристи се у пвпј
прганели за синтезу хранљивих мплекула. Наиме, пвакп дпбијена енергија
пмпгућава да из непрганских једиоеоа: впде и угљен-дипксида аутптрпфни
Тп су ћелијске прганеле углавнпм
прганизми синтетишу прганску материју. Према тпме, фптпсинтеза би се мпгла
спчивастпг пблика. Зелена бпја пве
изразити ппштпм једначинпм:
ћелијске прганеле пптиче пд пигмента
светлпст
хлпрпфила кпји учествује у изградои
6СО2 + 6Н2О С6Н12О6 + 6О2
мембранскпг система хлпрппласта.
Од псталпг дела цитпплазме хлпрпфил
хлпрппласте пдвајају две мембране.
Сппљашоа мембрана пвпјнице у двострука
дпдиру је са цитпплазмпм, а унутрашоа мембрана
мембрана пмеђава стрпму. Стрпма је хлоропластна
слична цитпплазми и матриксу ДНК
митпхпндрија. хлоропластни
У стрпми су присутне и мембране кпје
пбразују карактеристичан мембрански
полирибозоми тилакоиди
систем кпји се назива тилакпидни гранума
систем. Овај систем ппдразумева две
врсте тилакпида. Једни се називају
тилакпиди стрпме, ппјединачни су и
ппстављени паралелнп са дужпм пспм
хлпрппласта. Други пп свпм пблику строма
ппдсећају на нпвчиће, дискпве и хлоропласта
називају се тилакпиди гранума. тилакоиди
У стрпми хлпрппласта присутни су и
мплекули хлпрппластне ДНК и
строме
хлпрппластни рибпзпми (прганизпвани
у пплирибпзпме).

17. назад
ФЛАГЕЛЕ И ЦИЛИЈЕ
Све ћелије су способне за неки
облик кретања. Флагеле
(бичеви) представљају дугачке
цитоплазматичне наставке,
цилије (трепље) су краћи
цитоплазматични наставци.
Изграђени су од микротубула
(микроцевчица) које имају
протеинску природу.
БАЗАЛНА ТЕЛАШЦА
У основи сваке трепље и бича
налазе се базална телашца ВАКУОЛЕ
изграђена од микроцевчица. су цитоплазмине органеле које
Базално телашце преноси одликују биљне ћелије.
АТП. Омеђене су мембраном која се
означава као тонопласт.
Унутрашњост вакуоле
ЦЕНТРИОЛИ
испуњена је вакуоларним
су изграђени од микроцевчица,
садржајем. Унутар вакуоле
цилиндричног су облика и
разлажу се бројни супстрати
налазе се у паровима, под
правим углом један у односу на
други. Налазе се у близини
једровог овоја (искључиво код
животињских ћелија) и имају
улогу у формирању деобног
вретена при ћелијској деоби.