1.
1 2
ЕКОЛОГИЈА
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’

2.
назад
једро
лат. nucleus, гр. caryon
Једно од основних својстава еукариотске ћелије је постојање морфолошки издвојене области
унутар ћелије у коме се налази наследни материјал.
Ћелије најчешће имају једно једро које је обично смештено у средишњем делу ћелије. Најчешће је
лоптастог облика, али има и ћелија које имају једро потковичастог или неправилног облика.
и још...

3.
назад грађа једра
Једро, нуклеус од осталог дела ћелије одвојен је двема мембранама између којих се налази
цистерна. Мембране заједно са цистерном чине једров, нуклеусни овој. На површини мембране
која је у додиру са цитоплазмом (спољашња мембрана једровог овоја) налазе се рибозоми.
Једров овој одликују бројна места кружног облика, која се називају нуклеусне, једрове поре преко
којих се одвија комуникација између цитоплазме и унутрашњости једра.
Једров овој ограничава унутрашњи простор једра који је испуњен нуклеоплазмом
(кариоплазмом). По свом саставу нуклеоплазма је слична цитоплазми. Најуочљивија компонента у
нуклеоплазми је наследни материјал – хроматински материјал, хроматин (хромозоми).
У нуклеоплазми се јасно запажа и једна, најчешће лоптаста структура повезана са хроматинским
материјалом – једарце.
унутрашња
мембрана хроматински
спољашња материјал
мембрана
једарце
цистерна
нуклеоплазма
рибозоми
и још...
једрове поре

4.
назад
улога једра
Улога једра је од велике важности за функционисање ћелије. Оно учествује у процесима
метаболизма и диференцирања ћелија, а како садржи генетску информацију, оно је и преносилац
наследних својстава.
Једров овој (омотач) чине две
једров овој мембране и цистерна коју оне
затварају. Спољашња мембрана
једровог овоја и цистерна
представљају и део гранулираног
ендоплазматичног ретикулума. На
спољашњој мембрани се налазе и
рибозоми тако да је она укључена у
процесе синтезе протеина.
једрове поре
Једров овој одликују бројна места
кружног облика, једрове поре. једарце
Преко тих места на којима је
прекинут континуитет мембрана
У нуклеоплазми се јасно запажа
нуклеусног овоја, као преко
и једна најчешће лоптаста
мостова стално пролазе различити
структура повезана са
молекули из цитоплазме у једро и
хроматинским материјалом –
из једра у цитоплазму.
једарце (нуклеолус). У региону
једарца обавља се синтеза РНК
и рибозома.

5.
назад
хромозоми
Основу наследног, хроматинског материјала чине молекули ДНК. У изградњи хромозома учествују и
бројни протеини који су на уређен и прецизан начин повезани са молекулом ДНК.
У току ћелијске деобе ДНК се спирализује и уобличава протеинима и гради хромозоме, који се тад у
ћелији јасно уочавају. Хромозоми обично имају изглед штапића а величина им је различита. На телу
сваког хромозома налази се једно сужење – центромера (кинетохор), којим је хромозом подељен
на два крака. Пре ћелијске деобе долази до удвајања ДНК молекула и образују се две сестринске
хроматиде, али су оне још увек спојене у пределу центромере. Краци хромозома могу бити исте
или различите дужине, у зависности од тога на ком се месту налази центромера. У основи се
разликују 4 основна типа хромозома.
центромера краци хромозома сестринске центромера
хроматиде
и још...

6.
назад
хромозоми
ХРОМОЗОМИ су носиоци наследних јединица-гена који су линеарно распоређени на хромозому
(хрома-боја, сома-тело). Број, облик, величина и грађа стални су и одређени за сваку врсту. Човек у
телесним (соматским) ћелијама има 46 хромозома, 23 од оца и 23 од мајке (диплоидан број – 2n). У
полним ћелијама (гаметима) налази се само једна гарнитура хромозома, 23 (хаплоидан број – n).
При спајању гамета и образовању зигота у њему се нађу 23 хромозома од једног и исто толико од
другог родитеља, при чему постоје хромозоми који су исти по величини и слични по садржају гена, с
тиме што је један пореклом од оца, а други од мајке. Такве хромозоме зовемо хомологи хромозоми.
број хромозома
различитих врста
амеба 500 медвед 74
комарац 6 тигар 38
шаран 104 овца 54
водомар 136 миш 40
пас 78 мачка 38
коза 60 зебра 32
крава 60 коњ 64
срна 70 магарац 62
горила 48 слон 56
лептир 380 зец 44
генска мапа човека
хромозом 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
број гена 2968 2288 2032 1297 1643 1963 1443 1127 1299 1440 2093 1652
хромозом 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 X Y
број гена 748 1098 1122 1098 1576 766 1454 927 303 288 1184 231 и још...

7.
назад
кариотип кариограм геном
Кариотип је скуп
хромозома у телесним Геном-скуп свих
Кариограм – хромозоми
ћелијама који су хромозома у гаметским
једне врсте поређани у
карактеристични за врсту ћелијама (полне ћелије).
хомологе парове и
у броју, величини, облику Основна хромозомска
одређене групе
хромозома као и садржају гарнитура
гена у њима.