SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 17
Descargar para leer sin conexión
Ана Поповић
IV2
 Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној
Башти. Основано 13. јула 1981. године, управља подручјем који
обухвата највећи део масива планине Таре и површину од
24.991,82 ха, на територији општине Бајина Башта, у западном
делу Републике Србије.
 Планина Тара име је добила по илирском горштачком племену
Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на
њеним обронцима. Као рефугијални масив стециште је
терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно
подручје са готово 1200 биљних врста, од којих 84 балканска и
шест источнодинарских ендемита.
Тара – Језеро Перућац
Место Србија
Најближи град Бајина Башта
Координате 43°50′52″Н 19°27′57″
ЕКоординате 43°50′52″Н 19°27′57″Е
Површина 22.000 ха
Основано 1981. године
Управљачко тело Србија
Делатности националног парка
 Национални парк Тара, као јавно предузеће основано је одлуком Скупштине
Републике Србије, по Закону о националним парковима. Парк, осим подручјем којим
управља, води рачуна и о државним шумама ван граница Парка које су на територији
општине Бајина Башта. Предузеће је правни наследник Предузећа за заштиту и развој
НП Тара, односно Шумске управе Бајина Башта,основане 1895. године.
Основне делатности су:
 заштита и развој НП Тара,
 заштита и наменско коришћење природних вредности подручја,
 газдовањем шумама, ловном и риболовном фауном,
 заштита природних реткости и културно-историјских вредности,
 презентација и популаризација подручја,
 развој образовних активности,
 подстицање одрживог развоја подручја и традиционалних делатности.
 Организациону структуру чине сектор планирања и заштите, сектор коришћења шума,
сектор општих и правних послова, економско-финансијски сектор и чуварска служба
као посебна надзорна служба. Орган управљања ЈП је Управни одбор, који именује
Влада Републике Србије, као и Надзорни одбор и директора.
 У управној згради у Бајиној Башти налази се Центар за посетиоце, где се организују
различите изложбе и промоције. На две одвојене локације налазе се и управне зграде
за радне јединице на Митровцу и Предовом крсту. Део управе су Центар за посетиоце
НП Тара на Митровцу, Контролно-информативни пункт Перућац, Едукативни центар
Рачанска Шљивовица, као и објекти управе расадника.
Географски опис и
положај
 Национални парк Тара покрива највећи део
масива планине Таре, која припада делу
старовлашких планина. Масив Таре сачињавају
следеће предеоне целине: Калуђерске баре,
Тара, Алушке планине, Црни врх и Звијезда.
Површина јој је 183 km², а дужина 50 km и
ширина 22 km. Просечна надморска висина је
1.200 m, а највиши врх Козји рид достиже 1.591
m.
Границе
 Границе Националног парка Тара са југозападне,
западне, северозападне и северне границе
подударају са границама планине Тара, источна
је повучена више према планини, да би се
избегла насеља, док је јужна граница условљена
административним (општинским) границама тако
да се цела површина Националног парка налази
на територији општине Бајина Башта.
Клима Клима Таре уопштено се може означити као умерено-континентална, у извесној мери модификована
планинским утицајем и са већим степеном влажности у односу на централне и источне делове
Србије.
 Географски положај Таре, као и низ других чинилаца условили су специфичне климатске
карактеристике овог подручја. Управо изнад подручја Таре сукобљавају се топле ваздушне струје са
југа и хладне са севера.
 Основни разлог специфичности климе овог подручја представља висок степен хумидности који се
огледа у великој годишњој суми падавина (977,3 mm) и високој просечној релативној влажности
ваздуха (83%). Влажна струјања из кањона Дрине, као и свакодневне магле, дају ту специфичност
клими Таре.
 Просечан годишњи број дана са падавинама је 147,7. Највише дана са падавинама има у јануару,
априлу и јуну.
 Снег највише пада у јануару (13,2 дана), а средњи број дана са формираним снежним покривачем
износи просечно 52,3 дана.
 Средња годишња температура за шире подручје Таре износи 5,6оС.
 Најхладнији месец је јануар са просечном температуром ваздуха од -4,8оС, а најтоплији је август са
средњом температуром од 17,3оС што значи да укупна средња годишња амплитуда температуре
износи 20,8оС. Апсолутно максимална измерена температура је 32,0оС а апсолутни измерени
минимум је -28,0оС.
 Изузетно важан климатолошки елемент је и ветар. Главни правац дувања ветрова у Националном
парку има северни и североисточни ветар. Највеће средње годишње брзине има југозападни ветар у
износу од 3,7 m/s.
Рељеф
 Разуђени рељеф Таре је погодан за туристичку изградњу
јер постоје добри услови за лоцирање туристичких
објеката. На местима благих падина, превојима и
ерозионим проширењима, постоје локалитети који су
веома осунчани и заклоњени од ветрова.Током зимског
периода повољни су услови за санкање, нордијско,
почетничко скијање. Могућности алпског скијања су
ограничене због висинске разлике од свега 400 m и
дужине стаза које не прелазе ни 2 km.
 Најквалитетнији скијашки терени су у реону Предовог
крста, са висинском разликом од 500 m. Дужина стазе је од
3 до 5 km. Рељеф Таре има погодна рекреативна својства,
јер мали нагиби погодују шетњи, јахању, различитим
спортским играма, коришћењу трим стазе и слично.
Биљни свет
 Разноврстан биљни свет националног парка представља ретко природно
богатство, које је настало захваљјујући низу повољних природних услова.
Тара је позната као рефугијални масив, односно прибежиште у коме су
опстале многе реликтне и ретке биљне врсте.
 На простору ширег подручја националног парка расте преко 1100 биљних
врста, што представља готово трећину укупне флоре Србије.
Најмаркантније обележје биљног света Таре јесте јединствена врста,
«царица свих ендемита» Панчићева оморика (Picea omorica (Панчић).
Међутим поред оморике Панчић је открио на планини Тари и у њеној
непосредној близини још неколико нових врста за науку. До сада је
истраживањима забележено:
 • 96 врста лишајева
• 171 врста маховина
• 30 врста папрати
• 7 врста голосеменица
• 950 врста скривеносеменица
 Велика разноврсност, присуство ретких, реликтних и ендемичних врста
сврставају Тару у флористички изузетна подручја не само у Србији, већ у
Eвропи и у свету.
Панчићева оморика
 Панчићева оморика (Picea omorika) је ендемит подручја Подриња,
западне Србије и источне Босне (околина Вишеграда). Име је добила по
српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875.
године, код села Заовине и Растишта.
 Панчићева оморика је танко, витко, до 50 метара високо четинарско дрво.
 Оморику можемо сматрати живим фосилом у биљном свету, врстом која потиче
из терцијара. Горње гране на стаблу оморике повијене су навише, средње су
скоро хоризонталне, а доње су повијене ка земљи, али су врхови окренути увис.
 Оморика се спушта до око 400m надморске висине, а пење се до 1700m.
Углавном расте на кречњаку, понекада и на серпентину.
 Панчићева оморика има сродне врсте у источној Азији и на северу Европе и
Азије, из чега следи да је оморика реликт из терцијара. Прародитељи оморике
били су некада широко распрострањени у Европи и Азији. Ово су потврдили и
фосилни остаци врсте која је веома слична данашњој оморици, те је названа
Picea omorikoides. Научни назив оморика потиче од локалног имена за ову
четинарску врсту.
 Расте и на простору општине Милићи, тачније у Резервату Панчићеве оморике
„Тисовљак“.
Фауна бескичмењака
 О фауни бескичмењака на простору националног парка има веома мало
података. Досадашња истраживања нису била систематска и обухватила су
само неке групе.
 Најбоље проучена група бескичмењака су дневни лептири који су врло
атрактивни за посетиоце парка. Национални парк Тара се сврстава у најбогатија
планинска подручја у погледу броја врста фауне дневних лептира. Досадашњим
истраживањима је констатовано чак 138 врста дневних лептира. Овај податак
указује на очуваност и разноликост станишта Таре, с обзиром да су ове врсте
врло специфичне биологије и врло брзо реагују на промене у природним
стаништима. Из најлепше фамилије лептира Papilionidаe забележено је 4 врсте
од шест укупно регистрованих врста на подручју Србије, међу којима су и чувени
ластин репак (Papilio machaon) и аполон (Papilio apolon).
 Последњих година истражује се и фауна бескичмењака планинских потока, чији
је чест становник поточни рак (Austropotamobius torrentinum).
 Најпознатији врста, за коју се може рећи да је симбол фауне бескичмењака Таре
је ендемореликт Панчићев скакавац (Pyrgomorphella serbica). Ова врста је реликт
из плиоцена и успела је да преживи ледено доба у рефугијалним стаништима
Таре.
Панчићев скакавац
Фауна кичмењака
 Многе врсте кичмењака насељавају Национални парк Тара, почев од риба, преко
водоземаца и гмизаваца, птица, па до сисара. Овде постоје:
 - 53 врсте сисара
 - 135 врста птица
 - 12 врста гмизаваца
 - 13 врста водоземаца
 - 19 врста риба
 СИСАРИ
 Неколико група сисара насељава подручје парка. У подрињској Србији која укључује
подручје Таре до сада је забележена скоро половина свих врста сисара Србије (53 врсте).
 На нижим надморским висинама среће се белогруди јеж (Erinaceus concolor), а на вишим
надморским висинама од бубоједа сусрећемо шумску ровчицу (Sorex araneus), малу ровчицу
(Sorex minutus) и др. Од ове групе сисара на Тари посебно је значајна планинска ровчица
(Sorex apinus).
 Готово неистражена група кичмењака су слепи мишеви. Претпоставља се да на Тари живи
12 врста ове групе.
 Од више врста глодара који живе у парку, незаобилазно је споменути велику волухарицу,
којој је Тара најисточније налазиште на Балкану и једино у Србији. Интересантне су и друге
врсте глодара попут пуха лешникара (Muscardinus avellanarius), риђе волухарице
(Clethrionomys glareolus), жутогрлог миша (Apodemus flavicolis) и др.
 Најитересантнија и најатрактвнија група кичмењака су звери. Уједно звери, поготово крупне
врсте су јако угрожене од стране човека. Национални парк је најзначајније станиште мрког
медведа у Србији (Ursus arctos), најкрупнијег сисара Балкана. Друге врсте звери које живе у
парку су: вук (Canis lupus), дивља мачка (Felis silvestris), куне златица (Martes martes) и
белица (Martes foina) и др. Поред водених површина у парку може се наћи и видра (Lutra
lutra). Врста звери коју је важно споменути, а за коју се сада смо претпоставља да насељава
Тару је рис (Lynx lynx).
 Од других представника животињског царства Таре треба споменути срну (Capreolus
capreolus), дивљу свињу (Sus scrofa) и дивокозу (Rupicarpa rupicarpa), која представља један
од симбола Националног парка Тара.
 ПТИЦЕ
 Птице су најбројнија група кичмењака у Националном парку Тара са до сада забележених
135 врста од којих су 122 гнездарице. Национални парк Тара се налази и на листи
међународно значајних подручја за очување птица Европе (IBA пројекат).
 Вредност парка представљају ретке и угрожене врсте птица грабљивица попут сурог орла
(Aquila chrysaetos), сивог сокола (Falco peregrinus), орла змијара (Circaetus gallicus) и
јастреба (Accipiter gentiles). Понекад се на Тари може видети и белоглави суп који ту долази
у потрази за храном из оближњих колонија.
 Ноћне грабљивице заступљене су са више врста, а међу њима се налази и највећа европска
сова, велика ушара (Bubo bubo) и ретка врста у Србији, уралска сова (Strix uralllensis).
 Планинска сеница (Parus montanus), дрозд камењар (Monticola saxatilis), ватроглави краљић
(Regulus ingicapilus), вртна црвенперка (Phoenicurus ochrurus) су само неке од птица
певачица које се срећу на Тари, а представљају најбројнију групу птица.
 Врсте које треба споменути, а за које се претпоставља да су изумрле на подручју Таре су
тетреб (Tetrao urogallus) и тропрсти детлић (Picoides trydactilus).
 ВОДОЗЕМЦИ И ГМИЗАВЦИ
 Истраживањима ширег подручја Таре констатовано је 13 врста водоземаца међу којима се
посебно издвајају шарени даждевњак (Salamandra salamandra), велики мрмољак (Triturus
cristatus) и мали мрмољак (Triturus vulgaris), гаталинка (Hyla arborea) и др. Од 12
забележених врста гмизаваца, посебно је интересантан становник највиших планина
Европе, живородни гуштер (Lacerta vivipara). Врло распрострањена врста на Тари је и
отровница поскок (Vipera ammodytes).
 РИБЕ
 Разнолика водена станишта парка насељава 19 врста риба. Парк је познат по пастрмским
врстама риба, пре свега младици (Hucho hucho), али и аутохтоним популацијама потичне
пастрмке (Salmo trruta fario). Међу представницима ихтиофауне парка налази се и велики
број шаранских врста: скобаљ (Chondrostoma nasus), клен (Leuciscus cephalus), укљева
(Alburnus alburnus), речна (Barbus barbus) и поточна мрена (Barbus peloponessis), шаран
(Cyprinus carpio), лињак (Tinca tinca)...
Скобаљ
Културно-историјско наслеђе
 На простору Националног парка Тара и околине, налазе се два утврђена непокретна добра
(манастир Рача и локалитет „Мраморје“ у Перућцу), која подлежу специјалном режиму заштите.
Поред ових добара, на истом простору су и непокретна културна добра која се у служби
заштите воде као евидентирана и која би требало да буду заштићена кроз просторни план
Националног парка Тара.
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ
Манастир Рача
 Најзаначајнију и најатрактивнију културно-историјску вредност на територији Националног
парка Тара представља манастир Рача. Храм Вазнесења Христовог, је смештен у селу Рача, 6
км, западно од Бајине Баште, на обронцима Таре, месту изласка реке Раче из њеног
живописног кањона. По предању манастир је у другој половини XIII века подигао краљ
Драгутин. У току своје историје манастир је два пута рушен до темеља, да би данашњу
физиономију добио 1835. године.

 Захваљујући свом забитом положају манстир је опостајао (иако је два пута рушен до темеља) и
добијао на значају у тешким временима за српски народ. Тако је по паду српске средњовековне
државе био центар писмености и преписивачке књижевности негујући познату „Рачанску
преписивачку школу“. После Велике сеобе Срба 1690. године калуђери Рачани у Сент Андреји
постављају темељ српске азбуке и кљижевности у новом веку. За време Другог светског рата у
манастиру је чувано „Мирослављево Јевањђеље“, најстарија српска књига писана у XII веку.
Интересантно је поменути да се у овом манстиру службовао Патријарх српски Господин Павле.
 Унутрашњост манастира украшена је иконама и фрескама, а манастирски иконостас са две
иконе Исуса и Богородице, дело Георгија Бакаловића из 1840. године, сматра се једним од
најлепших у Србији.
 Највредније предмете манастирске збирке чине највећим делом рукописи манастирских књига,
чувене „Рачанске преписивачке школе“, Србљак из 1761. године, руско издање Јевањђеља из
XII века и Војводски барјак Соколске нахије, Хаџи Мелентија Стефановића из Првог српског
устанка. Централно место у овој збирци припада Часној трпези (Свети престо), месту на коме
су сребренички Турци 1813. године, маскрирали игумана Исајију Троношца и ђакона Игњатију.
Од скора део Светих мошти краља Драгутина – монаха Теокриста је изложен у манастиру.
Насеља и људи
 У границама Националног парка Тара налазе се насеља са
стално насељеним становништвом. То су село Јагоштица, село
Растиште, засеок Јасиковице (село Солотуша) и засеок Чокићи
(село Рача). Села на Тари су разбијена брдско-планинска села
"старовлашког типа" заснована на крчевинама између шумских
комплекса. Простиру се на територији Парка од 410 м.н.в до
1.000 м.н.в. Јагоштица и Растиште су села која су целокупном
површином у границама Националног парка.
 Најинтересантнији ендемореликтни представник националног
парка Тара је Панчићева оморика која је на овој локацији све од
Терцијара, коју је иначе пронашао и описао Јосиф Панчић. На
Тари су присутни јела, смрча, бор, али и листопади као што су
јасика, јавор, бреза, буква. На Тари је такође регистровано 53
врста сисара и 153 врста птица. Под посебном заштитом су
медвед, дивокоза и срна.
Туризам
 Главна турситичка атракција Таре су Калуђерске Баре на северу, близу
Бајине Баште и Митровца на југу. Хотели Бели Бор и Оморика, као и
други мањи, налазе се на Калуђерским Барама, док се у Митровцу
налази истоимени рекреативни хотел за децу.
 До националног парка може се доћи директним путем Бајина Башта -
Калуђерске Баре, путем Перућац - Митровац и путем Кремна -
Калуђерске Баре. Дринска клисура, која је саставни део парка, може се
обићи чамцем. Локалне занатске радионице праве разне рукотворине
од вуне, млечне производе, клековачу, шљивовицу и мед, а посебно
боров мед.
 Кајак на Дрини
Литература
 http://www.nptara.rs/np-tara/priroda/geografija/klima.html
 https://tinamilicevic4.wordpress.com/2014/05/16/reljef/
 https://sr.wikipedia.org/sr-
el/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0
%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%
D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%A2%D0%B0%D1%80
%D0%B0
 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD
%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B
0_%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0
%BA%D0%B0

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

Spanija prezentacija geografija 6. razred
Spanija prezentacija geografija 6. razredSpanija prezentacija geografija 6. razred
Spanija prezentacija geografija 6. razredMarkoPlays HD
 
Biljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svetBiljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svetTatjana Cakic
 
Biljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeBiljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeJelena Mandic
 
Specijalni rezervati prirode
Specijalni rezervati prirodeSpecijalni rezervati prirode
Specijalni rezervati prirodeNi Na
 
Nacionalni parkovi Crne Gore
Nacionalni parkovi Crne GoreNacionalni parkovi Crne Gore
Nacionalni parkovi Crne GoreOlivera Lučić
 
Australija i Okeanija
Australija i OkeanijaAustralija i Okeanija
Australija i OkeanijaSara
 
Република Грчка
Република ГрчкаРепублика Грчка
Република Грчкаtanjamz
 
Kosovo i Metohija - Jelena Dusanovic III4
Kosovo i Metohija - Jelena Dusanovic III4Kosovo i Metohija - Jelena Dusanovic III4
Kosovo i Metohija - Jelena Dusanovic III4Dragan Antić
 
Јужна Америка- природне одлике
Јужна Америка- природне одликеЈужна Америка- природне одлике
Јужна Америка- природне одликеprijicsolar
 
Антарктик
АнтарктикАнтарктик
Антарктикprijicsolar
 
Златибор - Миличић С.
Златибор - Миличић С.Златибор - Миличић С.
Златибор - Миличић С.Violeta Djuric
 
Biljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svetBiljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svetTatjana Cakic
 
Шумарство
ШумарствоШумарство
Шумарствоtanjamz
 
Jezera srbije
Jezera srbijeJezera srbije
Jezera srbijedjanelej
 
Национални парк Шар-планина
Национални парк Шар-планинаНационални парк Шар-планина
Национални парк Шар-планинаVioleta Djuric
 

La actualidad más candente (20)

Raznovrsnost biljnog sveta Srbije
Raznovrsnost biljnog sveta SrbijeRaznovrsnost biljnog sveta Srbije
Raznovrsnost biljnog sveta Srbije
 
Spanija prezentacija geografija 6. razred
Spanija prezentacija geografija 6. razredSpanija prezentacija geografija 6. razred
Spanija prezentacija geografija 6. razred
 
Nacionalni parkovi
Nacionalni parkoviNacionalni parkovi
Nacionalni parkovi
 
Biljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svetBiljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svet
 
Biljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeBiljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet Srbije
 
Specijalni rezervati prirode
Specijalni rezervati prirodeSpecijalni rezervati prirode
Specijalni rezervati prirode
 
Nacionalni parkovi Crne Gore
Nacionalni parkovi Crne GoreNacionalni parkovi Crne Gore
Nacionalni parkovi Crne Gore
 
Australija i Okeanija
Australija i OkeanijaAustralija i Okeanija
Australija i Okeanija
 
Република Грчка
Република ГрчкаРепублика Грчка
Република Грчка
 
Kosovo i Metohija - Jelena Dusanovic III4
Kosovo i Metohija - Jelena Dusanovic III4Kosovo i Metohija - Jelena Dusanovic III4
Kosovo i Metohija - Jelena Dusanovic III4
 
Планике у Србији
Планике у СрбијиПланике у Србији
Планике у Србији
 
Јужна Америка- природне одлике
Јужна Америка- природне одликеЈужна Америка- природне одлике
Јужна Америка- природне одлике
 
Антарктик
АнтарктикАнтарктик
Антарктик
 
Morski prolazi
Morski prolazi Morski prolazi
Morski prolazi
 
O Paliću
O PalićuO Paliću
O Paliću
 
Златибор - Миличић С.
Златибор - Миличић С.Златибор - Миличић С.
Златибор - Миличић С.
 
Biljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svetBiljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svet
 
Шумарство
ШумарствоШумарство
Шумарство
 
Jezera srbije
Jezera srbijeJezera srbije
Jezera srbije
 
Национални парк Шар-планина
Национални парк Шар-планинаНационални парк Шар-планина
Национални парк Шар-планина
 

Similar a Тара - Поповић А.

Nacionalni parkovi zajec, mišić, jovanović
Nacionalni parkovi   zajec, mišić, jovanovićNacionalni parkovi   zajec, mišić, jovanović
Nacionalni parkovi zajec, mišić, jovanovićdusanjerkovic
 
Национални паркови.pptx
Национални паркови.pptxНационални паркови.pptx
Национални паркови.pptxtanja755455
 
Национални паркови у Србији
Национални паркови у СрбијиНационални паркови у Србији
Национални паркови у Србијиtanjamz
 
Nacionalni parkovi vučenić, magdić
Nacionalni parkovi   vučenić, magdićNacionalni parkovi   vučenić, magdić
Nacionalni parkovi vučenić, magdićdusanjerkovic
 
Заштићене врсте
Заштићене врстеЗаштићене врсте
Заштићене врстеVioleta Djuric
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићVioleta Djuric
 
Nestajanje biljnih vrsta kovačević, uzelac, lukić
Nestajanje biljnih vrsta   kovačević, uzelac, lukićNestajanje biljnih vrsta   kovačević, uzelac, lukić
Nestajanje biljnih vrsta kovačević, uzelac, lukićdusanjerkovic
 
угрожена и заштићена подручја у србији
угрожена и заштићена подручја у  србијиугрожена и заштићена подручја у  србији
угрожена и заштићена подручја у србијиRuzica Vukelic
 
Флора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецФлора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецMilja Zec
 
Nacinalni parkovi srbije nikolić, krstić, džonić
Nacinalni parkovi srbije   nikolić, krstić, džonićNacinalni parkovi srbije   nikolić, krstić, džonić
Nacinalni parkovi srbije nikolić, krstić, džonićdusanjerkovic
 
Zaštićene biljne vrste u Srbiji
Zaštićene biljne vrste u SrbijiZaštićene biljne vrste u Srbiji
Zaštićene biljne vrste u SrbijiEna Horvat
 
биодиверзитет и заштита биодиверзитета
биодиверзитет и заштита биодиверзитетабиодиверзитет и заштита биодиверзитета
биодиверзитет и заштита биодиверзитетаКатарина Венгрин
 

Similar a Тара - Поповић А. (20)

Nacionalni parkovi zajec, mišić, jovanović
Nacionalni parkovi   zajec, mišić, jovanovićNacionalni parkovi   zajec, mišić, jovanović
Nacionalni parkovi zajec, mišić, jovanović
 
Национални паркови 1
Национални паркови 1Национални паркови 1
Национални паркови 1
 
Nacionalni parkovi Srbije
Nacionalni parkovi SrbijeNacionalni parkovi Srbije
Nacionalni parkovi Srbije
 
Национални паркови.pptx
Национални паркови.pptxНационални паркови.pptx
Национални паркови.pptx
 
Национални паркови у Србији
Национални паркови у СрбијиНационални паркови у Србији
Национални паркови у Србији
 
Deliblatska peščara
Deliblatska peščaraDeliblatska peščara
Deliblatska peščara
 
Nacionalni parkovi Srbije
Nacionalni parkovi SrbijeNacionalni parkovi Srbije
Nacionalni parkovi Srbije
 
Nacionalni parkovi vučenić, magdić
Nacionalni parkovi   vučenić, magdićNacionalni parkovi   vučenić, magdić
Nacionalni parkovi vučenić, magdić
 
Шар планина
Шар планинаШар планина
Шар планина
 
Заштићене врсте
Заштићене врстеЗаштићене врсте
Заштићене врсте
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Nestajanje biljnih vrsta kovačević, uzelac, lukić
Nestajanje biljnih vrsta   kovačević, uzelac, lukićNestajanje biljnih vrsta   kovačević, uzelac, lukić
Nestajanje biljnih vrsta kovačević, uzelac, lukić
 
Nacionalni parkovi - Saša Stojanović
Nacionalni parkovi - Saša StojanovićNacionalni parkovi - Saša Stojanović
Nacionalni parkovi - Saša Stojanović
 
угрожена и заштићена подручја у србији
угрожена и заштићена подручја у  србијиугрожена и заштићена подручја у  србији
угрожена и заштићена подручја у србији
 
Флора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецФлора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља Зец
 
Nacinalni parkovi srbije nikolić, krstić, džonić
Nacinalni parkovi srbije   nikolić, krstić, džonićNacinalni parkovi srbije   nikolić, krstić, džonić
Nacinalni parkovi srbije nikolić, krstić, džonić
 
Zaštićene biljne vrste u Srbiji
Zaštićene biljne vrste u SrbijiZaštićene biljne vrste u Srbiji
Zaštićene biljne vrste u Srbiji
 
биодиверзитет и заштита биодиверзитета
биодиверзитет и заштита биодиверзитетабиодиверзитет и заштита биодиверзитета
биодиверзитет и заштита биодиверзитета
 
Nacionalni parkovi
Nacionalni parkoviNacionalni parkovi
Nacionalni parkovi
 
Nacionalni parkovi
Nacionalni parkoviNacionalni parkovi
Nacionalni parkovi
 

Más de Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаVioleta Djuric
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - ЈапанциVioleta Djuric
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерVioleta Djuric
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелијеVioleta Djuric
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићVioleta Djuric
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Violeta Djuric
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићVioleta Djuric
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићVioleta Djuric
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићVioleta Djuric
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоVioleta Djuric
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиVioleta Djuric
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Violeta Djuric
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Violeta Djuric
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићVioleta Djuric
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацVioleta Djuric
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићVioleta Djuric
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићVioleta Djuric
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићVioleta Djuric
 
Галапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола ПетровићГалапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола ПетровићVioleta Djuric
 

Más de Violeta Djuric (20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 
Галапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола ПетровићГалапагс - Никола Петровић
Галапагс - Никола Петровић
 

Тара - Поповић А.

  • 2.  Национални парк Тара је јавно предузеће са седиштем у Бајиној Башти. Основано 13. јула 1981. године, управља подручјем који обухвата највећи део масива планине Таре и површину од 24.991,82 ха, на територији општине Бајина Башта, у западном делу Републике Србије.  Планина Тара име је добила по илирском горштачком племену Ауторијата (лат. Autariatae), који су у бронзано доба живели на њеним обронцима. Као рефугијални масив стециште је терцијарних и глацијалних реликата, флористички изузетно подручје са готово 1200 биљних врста, од којих 84 балканска и шест источнодинарских ендемита. Тара – Језеро Перућац
  • 3. Место Србија Најближи град Бајина Башта Координате 43°50′52″Н 19°27′57″ ЕКоординате 43°50′52″Н 19°27′57″Е Површина 22.000 ха Основано 1981. године Управљачко тело Србија
  • 4. Делатности националног парка  Национални парк Тара, као јавно предузеће основано је одлуком Скупштине Републике Србије, по Закону о националним парковима. Парк, осим подручјем којим управља, води рачуна и о државним шумама ван граница Парка које су на територији општине Бајина Башта. Предузеће је правни наследник Предузећа за заштиту и развој НП Тара, односно Шумске управе Бајина Башта,основане 1895. године. Основне делатности су:  заштита и развој НП Тара,  заштита и наменско коришћење природних вредности подручја,  газдовањем шумама, ловном и риболовном фауном,  заштита природних реткости и културно-историјских вредности,  презентација и популаризација подручја,  развој образовних активности,  подстицање одрживог развоја подручја и традиционалних делатности.  Организациону структуру чине сектор планирања и заштите, сектор коришћења шума, сектор општих и правних послова, економско-финансијски сектор и чуварска служба као посебна надзорна служба. Орган управљања ЈП је Управни одбор, који именује Влада Републике Србије, као и Надзорни одбор и директора.  У управној згради у Бајиној Башти налази се Центар за посетиоце, где се организују различите изложбе и промоције. На две одвојене локације налазе се и управне зграде за радне јединице на Митровцу и Предовом крсту. Део управе су Центар за посетиоце НП Тара на Митровцу, Контролно-информативни пункт Перућац, Едукативни центар Рачанска Шљивовица, као и објекти управе расадника.
  • 5. Географски опис и положај  Национални парк Тара покрива највећи део масива планине Таре, која припада делу старовлашких планина. Масив Таре сачињавају следеће предеоне целине: Калуђерске баре, Тара, Алушке планине, Црни врх и Звијезда. Површина јој је 183 km², а дужина 50 km и ширина 22 km. Просечна надморска висина је 1.200 m, а највиши врх Козји рид достиже 1.591 m.
  • 6. Границе  Границе Националног парка Тара са југозападне, западне, северозападне и северне границе подударају са границама планине Тара, источна је повучена више према планини, да би се избегла насеља, док је јужна граница условљена административним (општинским) границама тако да се цела површина Националног парка налази на територији општине Бајина Башта.
  • 7. Клима Клима Таре уопштено се може означити као умерено-континентална, у извесној мери модификована планинским утицајем и са већим степеном влажности у односу на централне и источне делове Србије.  Географски положај Таре, као и низ других чинилаца условили су специфичне климатске карактеристике овог подручја. Управо изнад подручја Таре сукобљавају се топле ваздушне струје са југа и хладне са севера.  Основни разлог специфичности климе овог подручја представља висок степен хумидности који се огледа у великој годишњој суми падавина (977,3 mm) и високој просечној релативној влажности ваздуха (83%). Влажна струјања из кањона Дрине, као и свакодневне магле, дају ту специфичност клими Таре.  Просечан годишњи број дана са падавинама је 147,7. Највише дана са падавинама има у јануару, априлу и јуну.  Снег највише пада у јануару (13,2 дана), а средњи број дана са формираним снежним покривачем износи просечно 52,3 дана.  Средња годишња температура за шире подручје Таре износи 5,6оС.  Најхладнији месец је јануар са просечном температуром ваздуха од -4,8оС, а најтоплији је август са средњом температуром од 17,3оС што значи да укупна средња годишња амплитуда температуре износи 20,8оС. Апсолутно максимална измерена температура је 32,0оС а апсолутни измерени минимум је -28,0оС.  Изузетно важан климатолошки елемент је и ветар. Главни правац дувања ветрова у Националном парку има северни и североисточни ветар. Највеће средње годишње брзине има југозападни ветар у износу од 3,7 m/s.
  • 8. Рељеф  Разуђени рељеф Таре је погодан за туристичку изградњу јер постоје добри услови за лоцирање туристичких објеката. На местима благих падина, превојима и ерозионим проширењима, постоје локалитети који су веома осунчани и заклоњени од ветрова.Током зимског периода повољни су услови за санкање, нордијско, почетничко скијање. Могућности алпског скијања су ограничене због висинске разлике од свега 400 m и дужине стаза које не прелазе ни 2 km.  Најквалитетнији скијашки терени су у реону Предовог крста, са висинском разликом од 500 m. Дужина стазе је од 3 до 5 km. Рељеф Таре има погодна рекреативна својства, јер мали нагиби погодују шетњи, јахању, различитим спортским играма, коришћењу трим стазе и слично.
  • 9. Биљни свет  Разноврстан биљни свет националног парка представља ретко природно богатство, које је настало захваљјујући низу повољних природних услова. Тара је позната као рефугијални масив, односно прибежиште у коме су опстале многе реликтне и ретке биљне врсте.  На простору ширег подручја националног парка расте преко 1100 биљних врста, што представља готово трећину укупне флоре Србије. Најмаркантније обележје биљног света Таре јесте јединствена врста, «царица свих ендемита» Панчићева оморика (Picea omorica (Панчић). Међутим поред оморике Панчић је открио на планини Тари и у њеној непосредној близини још неколико нових врста за науку. До сада је истраживањима забележено:  • 96 врста лишајева • 171 врста маховина • 30 врста папрати • 7 врста голосеменица • 950 врста скривеносеменица  Велика разноврсност, присуство ретких, реликтних и ендемичних врста сврставају Тару у флористички изузетна подручја не само у Србији, већ у Eвропи и у свету.
  • 10. Панчићева оморика  Панчићева оморика (Picea omorika) је ендемит подручја Подриња, западне Србије и источне Босне (околина Вишеграда). Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине и Растишта.  Панчићева оморика је танко, витко, до 50 метара високо четинарско дрво.  Оморику можемо сматрати живим фосилом у биљном свету, врстом која потиче из терцијара. Горње гране на стаблу оморике повијене су навише, средње су скоро хоризонталне, а доње су повијене ка земљи, али су врхови окренути увис.  Оморика се спушта до око 400m надморске висине, а пење се до 1700m. Углавном расте на кречњаку, понекада и на серпентину.  Панчићева оморика има сродне врсте у источној Азији и на северу Европе и Азије, из чега следи да је оморика реликт из терцијара. Прародитељи оморике били су некада широко распрострањени у Европи и Азији. Ово су потврдили и фосилни остаци врсте која је веома слична данашњој оморици, те је названа Picea omorikoides. Научни назив оморика потиче од локалног имена за ову четинарску врсту.  Расте и на простору општине Милићи, тачније у Резервату Панчићеве оморике „Тисовљак“.
  • 11. Фауна бескичмењака  О фауни бескичмењака на простору националног парка има веома мало података. Досадашња истраживања нису била систематска и обухватила су само неке групе.  Најбоље проучена група бескичмењака су дневни лептири који су врло атрактивни за посетиоце парка. Национални парк Тара се сврстава у најбогатија планинска подручја у погледу броја врста фауне дневних лептира. Досадашњим истраживањима је констатовано чак 138 врста дневних лептира. Овај податак указује на очуваност и разноликост станишта Таре, с обзиром да су ове врсте врло специфичне биологије и врло брзо реагују на промене у природним стаништима. Из најлепше фамилије лептира Papilionidаe забележено је 4 врсте од шест укупно регистрованих врста на подручју Србије, међу којима су и чувени ластин репак (Papilio machaon) и аполон (Papilio apolon).  Последњих година истражује се и фауна бескичмењака планинских потока, чији је чест становник поточни рак (Austropotamobius torrentinum).  Најпознатији врста, за коју се може рећи да је симбол фауне бескичмењака Таре је ендемореликт Панчићев скакавац (Pyrgomorphella serbica). Ова врста је реликт из плиоцена и успела је да преживи ледено доба у рефугијалним стаништима Таре. Панчићев скакавац
  • 12. Фауна кичмењака  Многе врсте кичмењака насељавају Национални парк Тара, почев од риба, преко водоземаца и гмизаваца, птица, па до сисара. Овде постоје:  - 53 врсте сисара  - 135 врста птица  - 12 врста гмизаваца  - 13 врста водоземаца  - 19 врста риба  СИСАРИ  Неколико група сисара насељава подручје парка. У подрињској Србији која укључује подручје Таре до сада је забележена скоро половина свих врста сисара Србије (53 врсте).  На нижим надморским висинама среће се белогруди јеж (Erinaceus concolor), а на вишим надморским висинама од бубоједа сусрећемо шумску ровчицу (Sorex araneus), малу ровчицу (Sorex minutus) и др. Од ове групе сисара на Тари посебно је значајна планинска ровчица (Sorex apinus).  Готово неистражена група кичмењака су слепи мишеви. Претпоставља се да на Тари живи 12 врста ове групе.  Од више врста глодара који живе у парку, незаобилазно је споменути велику волухарицу, којој је Тара најисточније налазиште на Балкану и једино у Србији. Интересантне су и друге врсте глодара попут пуха лешникара (Muscardinus avellanarius), риђе волухарице (Clethrionomys glareolus), жутогрлог миша (Apodemus flavicolis) и др.  Најитересантнија и најатрактвнија група кичмењака су звери. Уједно звери, поготово крупне врсте су јако угрожене од стране човека. Национални парк је најзначајније станиште мрког медведа у Србији (Ursus arctos), најкрупнијег сисара Балкана. Друге врсте звери које живе у парку су: вук (Canis lupus), дивља мачка (Felis silvestris), куне златица (Martes martes) и белица (Martes foina) и др. Поред водених површина у парку може се наћи и видра (Lutra lutra). Врста звери коју је важно споменути, а за коју се сада смо претпоставља да насељава Тару је рис (Lynx lynx).  Од других представника животињског царства Таре треба споменути срну (Capreolus capreolus), дивљу свињу (Sus scrofa) и дивокозу (Rupicarpa rupicarpa), која представља један од симбола Националног парка Тара.
  • 13.  ПТИЦЕ  Птице су најбројнија група кичмењака у Националном парку Тара са до сада забележених 135 врста од којих су 122 гнездарице. Национални парк Тара се налази и на листи међународно значајних подручја за очување птица Европе (IBA пројекат).  Вредност парка представљају ретке и угрожене врсте птица грабљивица попут сурог орла (Aquila chrysaetos), сивог сокола (Falco peregrinus), орла змијара (Circaetus gallicus) и јастреба (Accipiter gentiles). Понекад се на Тари може видети и белоглави суп који ту долази у потрази за храном из оближњих колонија.  Ноћне грабљивице заступљене су са више врста, а међу њима се налази и највећа европска сова, велика ушара (Bubo bubo) и ретка врста у Србији, уралска сова (Strix uralllensis).  Планинска сеница (Parus montanus), дрозд камењар (Monticola saxatilis), ватроглави краљић (Regulus ingicapilus), вртна црвенперка (Phoenicurus ochrurus) су само неке од птица певачица које се срећу на Тари, а представљају најбројнију групу птица.  Врсте које треба споменути, а за које се претпоставља да су изумрле на подручју Таре су тетреб (Tetrao urogallus) и тропрсти детлић (Picoides trydactilus).  ВОДОЗЕМЦИ И ГМИЗАВЦИ  Истраживањима ширег подручја Таре констатовано је 13 врста водоземаца међу којима се посебно издвајају шарени даждевњак (Salamandra salamandra), велики мрмољак (Triturus cristatus) и мали мрмољак (Triturus vulgaris), гаталинка (Hyla arborea) и др. Од 12 забележених врста гмизаваца, посебно је интересантан становник највиших планина Европе, живородни гуштер (Lacerta vivipara). Врло распрострањена врста на Тари је и отровница поскок (Vipera ammodytes).  РИБЕ  Разнолика водена станишта парка насељава 19 врста риба. Парк је познат по пастрмским врстама риба, пре свега младици (Hucho hucho), али и аутохтоним популацијама потичне пастрмке (Salmo trruta fario). Међу представницима ихтиофауне парка налази се и велики број шаранских врста: скобаљ (Chondrostoma nasus), клен (Leuciscus cephalus), укљева (Alburnus alburnus), речна (Barbus barbus) и поточна мрена (Barbus peloponessis), шаран (Cyprinus carpio), лињак (Tinca tinca)... Скобаљ
  • 14. Културно-историјско наслеђе  На простору Националног парка Тара и околине, налазе се два утврђена непокретна добра (манастир Рача и локалитет „Мраморје“ у Перућцу), која подлежу специјалном режиму заштите. Поред ових добара, на истом простору су и непокретна културна добра која се у служби заштите воде као евидентирана и која би требало да буду заштићена кроз просторни план Националног парка Тара. СПОМЕНИК КУЛТУРЕ Манастир Рача  Најзаначајнију и најатрактивнију културно-историјску вредност на територији Националног парка Тара представља манастир Рача. Храм Вазнесења Христовог, је смештен у селу Рача, 6 км, западно од Бајине Баште, на обронцима Таре, месту изласка реке Раче из њеног живописног кањона. По предању манастир је у другој половини XIII века подигао краљ Драгутин. У току своје историје манастир је два пута рушен до темеља, да би данашњу физиономију добио 1835. године.   Захваљујући свом забитом положају манстир је опостајао (иако је два пута рушен до темеља) и добијао на значају у тешким временима за српски народ. Тако је по паду српске средњовековне државе био центар писмености и преписивачке књижевности негујући познату „Рачанску преписивачку школу“. После Велике сеобе Срба 1690. године калуђери Рачани у Сент Андреји постављају темељ српске азбуке и кљижевности у новом веку. За време Другог светског рата у манастиру је чувано „Мирослављево Јевањђеље“, најстарија српска књига писана у XII веку. Интересантно је поменути да се у овом манстиру службовао Патријарх српски Господин Павле.  Унутрашњост манастира украшена је иконама и фрескама, а манастирски иконостас са две иконе Исуса и Богородице, дело Георгија Бакаловића из 1840. године, сматра се једним од најлепших у Србији.  Највредније предмете манастирске збирке чине највећим делом рукописи манастирских књига, чувене „Рачанске преписивачке школе“, Србљак из 1761. године, руско издање Јевањђеља из XII века и Војводски барјак Соколске нахије, Хаџи Мелентија Стефановића из Првог српског устанка. Централно место у овој збирци припада Часној трпези (Свети престо), месту на коме су сребренички Турци 1813. године, маскрирали игумана Исајију Троношца и ђакона Игњатију. Од скора део Светих мошти краља Драгутина – монаха Теокриста је изложен у манастиру.
  • 15. Насеља и људи  У границама Националног парка Тара налазе се насеља са стално насељеним становништвом. То су село Јагоштица, село Растиште, засеок Јасиковице (село Солотуша) и засеок Чокићи (село Рача). Села на Тари су разбијена брдско-планинска села "старовлашког типа" заснована на крчевинама између шумских комплекса. Простиру се на територији Парка од 410 м.н.в до 1.000 м.н.в. Јагоштица и Растиште су села која су целокупном површином у границама Националног парка.  Најинтересантнији ендемореликтни представник националног парка Тара је Панчићева оморика која је на овој локацији све од Терцијара, коју је иначе пронашао и описао Јосиф Панчић. На Тари су присутни јела, смрча, бор, али и листопади као што су јасика, јавор, бреза, буква. На Тари је такође регистровано 53 врста сисара и 153 врста птица. Под посебном заштитом су медвед, дивокоза и срна.
  • 16. Туризам  Главна турситичка атракција Таре су Калуђерске Баре на северу, близу Бајине Баште и Митровца на југу. Хотели Бели Бор и Оморика, као и други мањи, налазе се на Калуђерским Барама, док се у Митровцу налази истоимени рекреативни хотел за децу.  До националног парка може се доћи директним путем Бајина Башта - Калуђерске Баре, путем Перућац - Митровац и путем Кремна - Калуђерске Баре. Дринска клисура, која је саставни део парка, може се обићи чамцем. Локалне занатске радионице праве разне рукотворине од вуне, млечне производе, клековачу, шљивовицу и мед, а посебно боров мед.  Кајак на Дрини
  • 17. Литература  http://www.nptara.rs/np-tara/priroda/geografija/klima.html  https://tinamilicevic4.wordpress.com/2014/05/16/reljef/  https://sr.wikipedia.org/sr- el/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0 %BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BF% D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%A2%D0%B0%D1%80 %D0%B0  https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD %D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B 0_%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0 %BA%D0%B0