1.
Politike razvoja kreativnih industrija i programi za razvoj kreativne ekonomije
Kreativne industrije u funkciji razvoja kultura
nacionalnih zajednica u Vojvodini

2.
suživotu brojnih nacionalnih zajednica sa vedinskim narodom
i u prožimanju raznolikih kulturnih izraza.
Posebnost i izvrsnost Vojvodine ogleda se u

3.
Da li smo zadovoljni načinom i kvalitetom afirmacije
ove specifičnosti?

4.
Koliko u stvari znamo o nacionalnim zajednicama
koje žive u Vojvodini?

5.
Nacionalne zajednice prepoznajemo najčešde u okviru nekih
preuzetih stereotipa. Njih potkrepljuje u vedoj ili manjoj meri
zatvorenost zajednica u sopstvene okvire i nedovoljna želja
svih aktera kulturnog života – manjinskih, vedinskih - da koristeći
potencijale kreativnih i inovativnih pristupa
prikažu raznolikost na nove načine.

6.
Umrežavanje Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka
u Kreativni klaster Vojvodine usledilo je kao želja da
se produktima koji nastaju kao rezultat delovanja
kulturnog sistema Slovaka dodaje uvek nova i nova
vrednost.
Da probleme rešavamo novim pristupima i da
postanemo generator novih ideja u cilju
očuvanja, unapređenja i razvoja slovačke
kulture u Vojvodini, što je i primarni cilj naše
ustanove.

7.
Svaki čovek je na svoj način kreativan. Izazov današnjice – kako
upotrebiti vlastiti kreativni potencijal na najbolji mogudi način?
Da bi se oslobodio ovaj veliki potencijal – potrebno je stvoriti uslove.

8.
U slučaju manjinskih zajednica, o kulturnoj politici
brinu nacionalni saveti nacionalnih manjina –
najviše legalne i legitimne institucije, osnovane u
skladu sa Zakonom. Saveti imaju institucionalne,
zakonske i finansijske okvire, pomodu kojih mogu
direktno ili indirektno da utiču na krajnju kulturnu
produkciju.
U kojoj meri su ove institucije koristile kreativne i
inovativne načine da unaprede kulturne sisteme
pokazala bi dublja istraživanja.

9.
Razvojem stvaralačkih potencijala stvaramo
mogudnost za razvoj kreativne ekonomije.
Naš kulturni proizvod – atraktivna i kvalitetna
publikacija, kvalitetan festival... privlače pažnju
javnosti i javnost je spremna da za nju izdvoji
finansijska sredstva.
Čak i u vremenu krize.

10.
U slededoj tabeli prikazan je model na koji način
Evropska komisija shvata pojam kreativne
industrije. U okviru ovog modela, razlikuje se
kulturni i kreativni sektor.
U kulturni sektor se svrstava oblast tradicionalne kulture i
oblast kulturne industrije – njihov glavni rezultat ima
primarno kulturni karakter.
U kreativni sektor se ubrajaju oblasti kreativne industrije i
sve aktivnosti koje su sa njima u vezi. Ove industrije
umetnost i kulturu shvataju kao dodatu vrednost pri
izradi krajnjeg proizvoda ili u pružanju usluga.

11.
Oblast Grana Podgrana
KULTURNI
SEKTOR
OBLAST
TRADICIONALNE
UMETNOSTI
Likovna umetnost
Dramska umetnost, pozorište
stari zanati, slikarstvo, vajarstvo, fotografija
pozorište, ples, cirkus, festivali
Kulturno nasleđe muzeji, biblioteke, arheološka nalazišta, arhivi
OBLAST
KULTURNIH
INDUSTRIJA
Film i video
Televizija i radio
Video-igre
Muzika
muzička industrija, živa muzička izvođenja
Knjige i štampa Izdavaštvo, objavljivanje knjiga, časopisa i
novina
KREATIVNI
SEKTOR
OBLAST
KREATIVNIH
INDUSTRIJA I
AKTIVNOSTI
Dizajn modni dizajn, grafički dizajn, arhitektura
enterijera, industrijski dizajn
Arhitektura
Reklama
SRODNE OBLASTI Proizvođači PC, MP3,
mobilnih telefona itd.
Tabela: Definisanje kulturnog i kreativnog sektora
The Economy of Culture (2006) KEA, MKW, Turun Kauppakorkeakoulu.

12.
Kulturne industrije mogu se odnositi na oblast
manjinske kulture, jer se one fokusiraju na kulturni
karakter proizvoda, bududi da on nije u mogudnosti
da ima komercijalni potencijal. On ne može biti
večiti gubitaš ved mora da pronalazi kvalitetna
rešenja za prevazilaženje ovih nedostataka.
Kulturne industrije i zajednica stvaralaca značajno
doprinose povedanju dijaloga među različitim
kulturama.

13.
Osnovu kreativnih industrija čine ljudska
kreativnost i stvaralački talenat i potencijal.
Danas stvaralaštvo koje je zasnovano na ideji
postaje utoliko značajno koliko je značajan i kapital
i ljudski rad. Stvaralački faktor je neograničen,
ujedno ga je i teško definisati. Kreativna ekonomija
je danas predmet mnogih naučnih disciplina, koje
se između ostalog bave stvaranjem novih
ekonomskih modela.

14.
Za pripadnike nacionalnih zajednica ne treba da
važe niži kriterijumi. Polje kreativnosti je široko
koliko i kreativnost sama i zato je potrebno
definisati pravila koja omoguduju da svaka dobra
ideja može da dobije šansu i da bude realizovana.

15.
U tom smislu potrebno je:

16.
Podržavati nacionalnu kulturu i kulture nacionalnih zajednica i
etničkih grupa u njihovoj raznovrsnosti, različitosti umetničkih
formi i novih trendova sa akcentom na jednakost šansi

17.
Stvarati sredinu, koja svima omoguduje stvaranje i širenje
kulturnih vrednosti, angažovanje u vlastitim stvaralačkim
aktivnostima i omoguduje pristup kulturnim vrednostima

18.
Povedavati efektivnost kulturnih institucija u javnom sektoru –
njihovog upravljanja, finansiranja i vrednovanja njihove
efikasnosti

19.
Stvarati sredinu, koja omoguduje da umetnost i kultura budu
nezavisan i dinamičan faktor razvoja društva

20.
Podržavati obrazovanje u oblasti kulture i umetnosti

21.
Podržavati razvoj međunarodne saradnje i razmene

22.
Stvarati uslove za efikasno uključivanje kulture u procese razvoja
kulturnog turizma

23.
Kreativne industrije crpe pre svega iz kvalitetnog obrazovanja
na svim nivoima obrazovnog procesa i iz sredine koja pruža mogudnost
kvalitetnog razvoja nauke.
Uz sredstva za razvoj nauke i podršku obrazovanju u ovoj oblasti
potrebno je ukloniti barijere, koje ne dozvoljavaju pretakanje ideja
nastalih na akademskom nivou u njihovu upotrebu
u realnoj praksi.

24.
Ukoliko bi donosioci odluka na manjinskom ili vedinskom nivou
iskazali vedu podršku kreativnom sektoru i kulturnim industrijama,
i kulture nacionalnih zajednica bi postale vidljivije i prepoznatljive
u nekim novim oblicima i formama, koje su u skladu sa savremenim
trendovima i standardima u njihovom očuvanju,
ali i svestranom razvoju.

25.
Hvala na pažnji.