Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira

zoran radovic
zoran radovicWeb Developer at P.F. Chang's China Bistro en P.F. Chang's China Bistro
••
Internet

zoran

Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira

••
zoran radovic
zoran radovicWeb Developer at P.F. Chang's China Bistro en P.F. Chang's China Bistro
Internet

zoran

Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira

1 de 100
SRNemačka3,5DM,Francuska10FF,SAD2USŠvajcarska3Str,Austrija25Asch,Švedska10Skr toammm _______ BROJ 27 CENA 80 DINARA NINĐA KAKO UBITI VAMPIRA
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Derek Finegan KAKO UBITI VAMPIRA
SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: KAKO UBITI VAMPIRA Autor: Derek Finegan Recenzent: Slobodan Lukić Lektor: Mirjana Šterijevski Korektura: Dušica Dragićević Slog i štampa: »Litopapir«, čačak © DEN PRESS PONY WEST — BORILAČKE VEŠTINE — NINĐA 27 — VANREDNO IZDANJE — AVGUST 1985. godine. Cena 80 dinara. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevića 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijevski. Izdavački savet: Anđelka Milojković (predssdnik), Milica Bogojević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavljević, Dragica Mićović, Miroslav Joković, Miladin Marković, Krste Zlatevski, Nada Maksimović, Ružica Vuka- šinović, Vesna Jelesijević, Gojko Štulović, Svetlana Mijatović. Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, uredništvo, i 714-250 pro­ daja. Telex: 13731. Štampa: »Litopapir«, čačak.
Derek Finegam KAKO UBITI VAMPIRA — Vi niste Meksikanac, se- njor? Znao sam da će me to pi­ tati još pre nego što je na- mestio usne’ na onaj osmeh kojim obično najavljujemo neugodna pitanja. I sebi i dru­ gima. A ovo pitanje bilo je meni posebno neugodno, iako mi nimalo nije bilo stalo hoće li me sm atrati za Meksikanca ili ne. Nemam ništa protiv Mek­ sikanaca, naravno, oni su divan narod, ali rodio sam se kao Amerikanac i imam nameru da umrem kao Amerikanac... što bi se, izgleda, moglo do­ goditi, i to veoma brzo. Bilo je to kod Pedrita, je­ dnog od onih divnih jutara kada Tihi okean s pravom no­ si svoje ime. Srkutao sam te- lcilu i poluzatvorenih očiju bu- ljao u okean kojim su se utr­ kivali blagi talasići. Noćas je lov bio dobar i osećao sam prijatan umor čoveka koji zna da je dobro obavio posao. Pe- drito, naravno, nije rekao ni reč pohvale, ali je klimnuo onom svojom glavurdom pre­ brajajući pogledom ribe u ko­ šari. I flaša tekile koju je sta­ vio pred mene biće besplatna, znao sam. Prokletstvo, šta čoveku još treba, sem malo tortilje, do­ bro začinjenog pasulja i po­ nekog gutljaja tekile? Duvan i žene, naravno, ali je i jednog i drugog bilo u Todos Santos. I to jeftino. Mislim na duvan, žene su ug­ lavnom bile besplatne i uvek spremne da ulepšaju noć je­ dnom gringu. Uostalom, to je jedan od razloga zbog kojeg više volim da ostanem Amerikanac. Me­
4 Pony West — Borilačke veštine 27 ksikance bije glas da su ve­ liki ljubavnici, ali u Todos Sa- ntos nisam sreo još nijednu ženu koja bi odbila moj po­ ziv. I što je najlepše u celoj priči, muškarci to veoma spor­ tski primaju. Oni neoženjeni naravno, jer su udate žene svetinja. I sada to neugodno pitanje sa ljigavih usana na kojima igra nedoumičan osmeh. Na­ ravno da nisam Meksikanac, do đavola, moja riđa kosa i brada odaju Škotsku i sa mi­ lje udaljenosti, iako je i moj deda Angus već zaboravio iz kojeg je sela u Škotskoj nje­ gov deda Angus pobegao pred lukavim Englezima. — Nisam, pa? ■— procedio sam. I sam sam se iznenadio lakoći s kojom su mi te reči prešle preko usana, jer pone­ kad pomislim da sam potpu­ no zaboravio engleski. Ali, s jezikom vam je izgleda kao sa plivanjem; kad ga jednom na­ učite više se ne zaboravlja. Popravio je kravatu pod grlom i nežno pogladio glatko izbrijane obraze. Čudio sam se kako podnosi vrućinu u tom tamnom odelu, ali niz njegovo čelo nije klizila ni kap znoja, što se za mene ne bi moglo reći. Košulja mi je ponovo bila vlažna i mora da se miris ribe i znoja osećao na sto zardi unaokolo, ali to njemu kao da nije smetalo. — Pitao sam se šta jedan Amerikanac radi ovde, bogu za leđima — ponovo se os- mehnuo. Prsti su mu milovali času sa tekilom koju još nije ni okusio. Uzdahnuo sam. Todos San- tos jeste bogu za leđima, ali to izgleda još uvek nije dovo­ ljno daleko. Moraću uskoro da razmislim o Patagoniji, ili nekom sličnom mestu. Lešina- ri sa severa postaju sve drs­ kiji i ovde više neće biti mi­ ra kada se oni jednom pojave. U stvari, čudio sam se kako je Todos Santos, pravi mali raj na ovoj planeti, do sada izmakao pažnji vrednih turis­ tičkih agencija koje svake go­ dine moraju da lansiraju ne­ ko novo otkriće za ljude koji imaju mnogo para, a malo ukusa. — Na to pitanje odgovorite sami sebi, mister — rekao sam i iskapio čašu do kraja. Bilo mi je žao da ostavim do pola punu flašu tekile, i to besplatne tekile, ali mi se ovaj razgovor sve manje sviđao. Koji je prokleti vetar doneo ovamo tog zalizanka u blista­ vom odelu i još blistavijem »kadilaku« koji kao da nije prešao stotinalc milja prašnja­ vog puta od La Paza dovde? Cerio se dok sam ustajao, nastojeći da se ne klatim.
Pony West — Borilačke veštine Z7 5 Kao da je bio prokleto sigu­ ran da neću otići sve dok mi on to ne bude dozvolio. Nećete mi verovati, ali je bio u pravu. A evo i zašto,.. — Sedi, Luk — rekao je vr­ lo tiho, ali mi Mek Adamso- vi uvek smo imali dobar sluh. sluh. Naročito kada se radi o na­ šoj koži... — Molim? — rekao sam, ali je to bio pucanj u prazno, je­ dan od retkih koje je Angus Lukas Mek Adams sebi ikada dopustio u karijeri. Ali, To- dos Santos malo mi je otupeo reflekse; šest godina mira pre­ više je i za starog ratnika ka­ kav sam ja. — Sedi, Luk — ponovio je isto onako mirno i podigao ča­ šu prema meni. — Treba da razgovaramo. Seo sam. Do đavola, tešio sam sebe, bar ću tu Pedritovu tekilu popiti do k raja... — Dakle? Uživao je, ubeđen da su svi kečevi u njegovom rukavu, ia­ ko se grdno varao. Luk Mek Adamsu prošlo je kroz glavu nekoliko novih trikova za ko­ je nije ni čuo niko severno od Rio Grandea. Ali, biće vre­ mena za to; najpre sam mo­ rao da doznam ko je taj tip, kako je otkrio gde se nalazim i šta hoće od mene. — Rekoh ti, treba da raz­ govaramo, Luk. — Već razgovaramo. Osvrnuo se, kao gangster na filmu. U moje vreme takvog u bandu ne bi primili ni klinci iz mog kraja. Ali ni gangsteri više nisu ono što su b ili... — U pitanju je posao, Luk. Veliki posao. — Hvala, ne radim više. U penziji sam. — Varaš se, Luk. — Do đavola, valjda znam da li sam u penziji ili ne! — moj gnev je bio lažan, svaka­ ko. Obojica smo veoma dobro znali da me ima u svojim ka­ ndžama. — Tomaru ne misli tako, Luk. — Znam. Neću više da imam nikakve veze s njim. Nasmejao se. I ja bih se nasrnejao na njegovom mestu, jer je Džil Tomaru jednostav­ no bio takav tip. Ako on ka­ že da imate posla s njim, on­ da radite za njega, sve dok on ne bude smatrao da je do­ voljno. I njegovu službu ni­ ko ne napušta svojevoljno, sem ako ne odluči da izvrši samoubistvo. Mislio sam da sam prvi ko­ jem je to uspelo. Prevario sam se. '■ I čini mi se sada da sam sve ovo. vreme u podsvesti bio ubeđen da će Tomaru, pre
6 Pony West — Borilačke veStine 27 ili kasnije, naći moje skroviš­ te. Jednostavno, takav je to tip bio. Tip koji nikada ne odustaje,.to je kod njega pi­ tanje principa. Možda to ima veze sa njegovim japanskim poreklom i pričom da mu se u Japanu, zemlji njegovog oca, dogodilo nešto užasno, nešto što ga je učinilo potpuno ne- osetljivim na bol. Naročito za tuđi bol. Priče su priče, ali ne bi dao ni deset centi za život čo- veka kome je Tomaru na tra­ gu. .. — On te šalje? — Aha. Kaže da je spreman da sve zaboravi ako mu ovo­ ga puta pomogneš, Luk. Nasmejao se, glasno i pro­ muklo, tako da se čak i Ped- rito trgao u svom uglu. Redak događaj, zaista Garsija, poli­ cijski narednik, jednom se kladio da Pedrita neće prenu- ti ni pucanj iz njegovog služ­ benog revolvera. I dobio je opkaldu; debeli krčmar rea- govao je' samo na glas koji je tražio piće, svi ostali šumovi bili su jednostavno isključeni u ovo doba dana. — Ima tu jedna sitnica — rekao sam. — Džil Tomaru je konstitucionalno nesposoban da zaboravlja, momak. . . — Tako mi je rekao. Klimnuo sam glavom,' jer je sve to iznenada počelo da iz­ gleda nešto drugačije nego u početku. Prvo, Tomaru ne bi slao jednog ovakvog bezna- dežnog amatera da likvidira Luka Mek Adams; znao je da ovakve tipove jedem za doru­ čak. .. — Gde je on? — U La Pazu. Želi odmah da te vidi. Klimnuo sam glavom. La Paz, gradić na suprotnoj oba­ li onog dugog poluostrva koje nazivaju Donja Kalifomija, bio je jedino mesto na pet stoti­ na milja unaokolo koje je imalo aerodrom. Iz Todos Sa- ntos tamo se moglo stići ko­ lima ili ofucanim autobusom koji je jednom dnevno pola­ zio ispred Pedritove krčme. Postojao je još jedan način, da se ode odavde, ali taj na­ čin nikom ne preporučujem: da u krhkom ribarskom bro­ diću oplovite oko rta San Lu- kas i rta Arena i još koju stotinu milja do meksičkog ko­ pna i M azatlana... — Odmah, a? Postavio sam to pitanje sa­ mo da bih dobio vremena da razmislim. Tomaru je zaista želeo da govori sa mnom i možda je vredelo staviti sve na kocku i poći do njega... — Odmah. Klimnuo sam glavom i str­ pao Pedritovu flašu pod pa­ zuho.
Pony West — Borilačke veštine 27 7 — Idemo onda — rekoh. Zapanjeno me je pogledao. — A ... a tvoje stvari? — Nemam ništa što bih že- leo da ponesem — iscerio sam se. — Hajde, da završimo je­ dnom s tim ... Seo sam za volan pre ne­ go što je on dospeo da pro- testuje. Nije me bilo briga hoće li ko to videti, ali je uli­ ca, kao i uvek, bila potpuno prazna, samo se mali Ramon Truhiljo igrao u prašini, ba­ cajući ispod oka poglede na nas dvojicu i »kadilak«. Isce­ rio sam se; niko ne obraća pažnju na šestogodišnje deča- ke u prašini, ali Ramonu ni­ šta nije promicalo i već ko­ liko večeras ceo Todos San- tđs će znati registarski broj »kadilaka« i kakvu je iglu ne­ poznati gringo, koji je odveo senjor Luka, imao u svojoj kravati plave boje. Mahnuo sam mu u prolazu i on je mahnuo prljavom, de­ belom ručicom. Divan dečak, zaista. Veoma inteligentan. Pa, izgledi su bili bar pe­ deset prema pedeset da više nikada neću videti ni njega, ni Todos Santos.. . »Svete, drži se«, pomislio sam. »Angus Lukas Mek Ada- ms ponovo kuca na tvoja vra­ ta!« * •k * — Smrdiš, Luk — to je bi­ lo prvo što mi je Džil Toma- ru rekao u tom odvratnom apartmanu jedinog hotela u La Pazu. Odmah sam znao da će biti tamo: Džil Tomaru uvek je zahtevao i dobijao naj­ bolje. Iscerio sam se. — I ti smrdiš, Džil. Još uvek. Bio sam drzak, znam, ali mislim da sam u tom trenut­ ku potpuno prestao da ga se bojim ... po prvi put otkako smo se upoznali, a bilo je to pre nešto više od devet godi­ na. — U redu, znao sam da još uvek može narediti da me ubiju i bio potpuno spreman da skupo prodam ovu svoju debelu kožu. Međutim, nešto se za ovih poslednjih šest go­ dina izmenilo i trebalo mi je nekoliko trenutaka da shva­ tim šta je to. Džil Tomaru je ostario. Ni­ šta više i ništa manje od to­ ga. I sve više ličio na pravog, čistokrvnog Japanca, sa onom
8 Pony West — Borilačke veštine 27 sedom •kosom i izboranim li­ cem. Umornim licem, tankih usana čiji su uglovi bili bez- nadežno opušteni naniže. Znao sam gotovo u dan ko­ liko je star. Vreme, samo po sebi, nije moglo za šest godi­ na' načiniti toliku promenu i od jednog od najvećih bosova Los Anđelesa stvoriti nemoć­ nog starca čiji prsti drhte sti­ snuti oko čaše sa viskijem koju suviše često prinose us­ nama. Na trenutak mi ga je bilo žao, toliko se ta slika razliko­ vala od pojave koju sam pa­ mtio i bojao je se. Naravno, i sama ta pomisao bila je ap­ surdna: žaliti Džila Tomarua bilo bi isto kao da žalite zve- čarku čija se glava već podi­ gla da bi zadala smrtonosni ujed. Tip oslonjen o zid nekoliko stopa desno od mene ukrutio se i prineo ruku džepu. Isce­ rio sam mu se i on je slegao ramenima, gledajući u gazdu. Momak sa druge strane, onaj levo, nije se ni pomerio sa mesta, pokazujući da ima mno­ go bolje nerve. Uostalom, on me je znao, kao i ja njega. — Kako ide, Time? — re­ kao sam. — Kao i pre, a? — Otprilike — rekao je ti­ ho, ali mu se pogled iskrao prema Tomaru. Taj pogled govorio je mnogo. Džil Tomaru više nije bio onaj stari. Sada je već bio jasniji ovaj iznenadni poziv jednom starom prijatelju... Da, meni. Jer, uprkos sve­ mu što se u međuvremenu do­ godilo, Džil Tomaru i Angus Lukas Mek Adams bili su ne­ kada prijatelji... Ako je Džil primetio tu ma­ lu međuigru, nije to ničim po­ kazao. — Dugo se nismo videli — rekao je sa pravim staračkim, uzdahom. — Čujem da si vre­ me ubijao u ribolovu? — Tako nešto — klimnuo sam glavom. — Kako si znao gde sam? Trijumfalno *se osmehnuo, podsećajući na trenutak na onog starog Džila koga sam upoznao jedne noći u Suat Gejtu. Ali samo na trenutak... — Odavno znam gde si, Luk. Znam svaki tvoj korak. — To i nije nešto naročito, Džil. Nisam ni mrdnuo iz To- dos Santos... a tamo svaki dan liči na onaj pre njega. — Znam. Dugo si izdržao. — Meni nije izgledalo du­ go. .. Seo sam kraj njega i doh­ vatio čašu u kojoj je tiho zve­ ckao dopola istopljeni led. Vi­ ski me je čekao i to je znači­ lo da me Džil Tomaru neće ubiti odmah.
Pony West — Borilačke vestine 27 9 Dobar viski. Rekao sam vam da je Tomaru uvek tražio i dobijao samo najbolje... Na njegov znak glavom, Tim je odmah krenuo napolje. On­ aj drugi je zastao iza mene. — Šefe, mislite da ovaj tip ... Ribarenje na Tihom okeanu nije igra zas vakog i moji mi­ šići bili su u boljoj formi nego u doba kada sam stigao u Todos Santos. I ta fotelja bila je plitka i laka, kao stvo­ rena za malu demonstraciju, namenjenu Džuli Tomaru i njegovom neiskusnom gorili. Prevrnuo sam se preko gla­ ve i stisnuo ga nogama oko vrata pre nego što je shvatio da napadam. Bilo je lako, sme- šno lako. Odleteo je kao lut­ ka kroz vrata koja je Tim sp­ remno otvorio, cereći •se od uha do uha. Videlo se da se ni njemu taj tip nije naroči­ to dopadao. Iz čaše viskija u mojoj ru­ ci nije se prolila ni kap. Is­ pravio sam fotleju i mimo se spustio u nju. — Zbog čega si me zvao, Džile? Morao si da znaš da više neću da radim za tebe. — Znao sam. I nisam hteo da te uznemiravam, ali... — »Ali« je bila reč koju je Tomaru retko upotrebljavao. Nekada. I ovo oklevanje, tra­ ženje reci, nije bilo tipično ja njega. Džil Tomaru je oštareo, podsetio sam sebe. On više ni­ je onaj isti... — Ali? — Čudiš se zašto nisam na­ redio da te ubiju, zar ne? Odmahnuo sam glavom. — Više ne. Čini mi se da bi lakše pod- neo udarac u lice. Časna j^eč. — Vidi se, znači? — proša­ putao je, zavalivši se u fote­ lju. Usne su mu pobledele, bezglasno se pomerajući još nekoliko trenutaka, kao da u sebi ponavlja neke užasne kle­ tve. — Da, Džile. Vidi se. Nije mi bilo lako, ali sam mu to morao reći. Sećate se onoga sa zvečarkom? Pogre- šio bih da sam sebi dopustio da me savlada sažaljenje. Usne su mu se besno zgrči­ le, ali je ono što se spremao da kaže ostalo neizrečeno, jer je u tom trenutku neko zaku­ cao i odmah ušao, ne čekajući dopuštenje. I po tome se vi­ delo da Džil Tomaru više ni­ je pravi gazda. .. Mada mu se ovoga puta moglo oprostiti, boga mu! Ušla je devojčica, jedna od onih zbog kojih padaju vlade i filmski producenti bacaju milione dolara u dim i celu­ loidnu traku. Rasna, prirodna plavuša u haljini pod kojom su se krupne i čvrste grudi
10 Pony West — Borilačke veštine 27 leno kretale tamo i amo. A hod? Do đavola, to već nije fer prema nama jadnim muš­ karcima, časna reč! — Dži-il! — zapevala je, šireći usne u topao osmeh. — Nisi mi rekao da ćemo ima­ ti goste, dragi! »Dragi Džil« je nešto pro- gunđao, ali nije bilo opasnos­ ti da plava dama to shvati kao pokušaj predstavljanja, ne! Zastala je pet koraka od mene i upadljivo nabrala svoj ljupki nosić. Uzdahnuo sam; najbolje ženske u mom životu obično su nailazile u najgo­ rem mogućem trenutku... — Izađi, Li — rekao je To- maru glasom u kojem se na­ slućivala nekadašnja čvrstina. — Imamo posla, do đavola! Prkosno je zabacila dugu kosu i okrenula se u mestu. Bez reči, što je već bilo pra­ vo čudo. Samo što ja nisam imao vremena da razmišljam o to­ me. Ako su njene grudi bile topovi, onda je pozadina bi­ la. .. bila... ne, zaista nije fer prema nama muškarcima. Sa­ mo izuzetnom samosavlađiva- nju mogao sam da zahvalim što nisam skočio i zario zube u te dve slatke polutke koje su poigravale pod tankom tka­ ninom. .. — Povlačim reč, Džil — re­ kao sam kada su se vrata za­ tvorila za tim rajskim prizo­ rom. — Ti nisi m ator... ti si najveći ljubavnik zapadne he­ misfere, čovek kojim lepotice padaju na leđa i stoje u re­ pu sa svojim krevetima na le­ đima. T i... Odmahnuo je rukom. Mo­ rao sam znati da mi neće upa­ liti. Najzad, on je bio taj ko­ ji me je nazvao »slatkorečivi Luk Adams«... — Ne zanima te zbog čega sam te zvao, Luk? — Ne. — Trebalo bi da te zanima... — Zašto? Iscerio se. — Novac? — Na taj lepak Luk Mek Adams se više ne hvata, Džil. Imao sam sav novac koji sam želeo tam o.u Los Anđelesu i ti veoma dobro znaš šta sam učinio s njim .. * — Mogao si se i predomi­ sliti, zar ne? Šest gođiua je dušo vreme.w — I previše. Trgao se opet, ali ja nisam imao nameru da ga štedim. Ko zna, možda ću mu dosadi­ ti, pa će mi dopustiti da se vratim u Todos Santos. Đavola! Dobro sam znao da Džil Tomaru ne odustaje tako lako.
Pony West — Borilačke veštine 27 11 — Slava? — sada se već ce­ rio. — I toga sam imao dovolj­ no, DžiL Zaista, ko sada drži titulu najbržeg revolveraša u Los Anđelesu? — N iko... ta titula, posle tebe, znači najobičniju najavu samoubistva, Luk. Pustio sam ga da ćuti ne­ koliko trenutaka, jer posle novca i slave ostalo mu je još samo jedna stvar na koju se smeo pozvati. Prijatlejstvo... Iskašljao se, izbegavajući moj pogled. Ne, još uvek mi ga nije bilo žao. .. — Prijateljstvo, Luk? Znao je da ga upravo tu čekam, zato je toliko i okle- vao. Mogu vam reći da osve­ ta ipak nema tako sladak ukus kao što tvrde. Meni su bar usta bila gorka, ali je to mož­ da od sveg onog dobrog du- vana kojim me je Džilov čo- vek uz put kljukao. Čovek se odvikne od dobrih stvari i on­ da mu mnogo brže udaraju u glavu. Kao ovaj viski, na pri- m er... — Znam — produžio je hi­ tro pre nego što sam dospeo da mu istresem šest godina smišljanu tiradu. — Znam šta ćeš mi reći, Luk... — Fino — kaselo sam se osmehnuo. — Bar se neću za­ marati. .. — Shvatio sam da sam na­ činio glupost — tiho je rekao — čim su moje plaćene ubice krenule po tebe. Morao sam znati da neće uspeti. Luk Mek Adams i onda je bio najbrži čovek sa revolverom na čita­ voj Zapadnoj obali. — Zašto ih onda nisi poz­ vao natrag? — glas mu je bio suv, neprijatan, gorak. Osmehnuo se i to me je na trenutak podsetilo na onog sta­ rog Džila Tomarua. — Postojala je verovatno- ća da će ipak uspeti, zar ne? — Da — klimnuo sam gla­ vom. — Postojala je, DžiL .. i prokleto malo je nedostaja­ lo da tvoj savršeni plan uspe. Frejzer se odao u poslednjem trenutku. A možda i nije, sve to sada mi je već pomalo mu­ tno u sećanju. Možda je to bilo obično predosećanje, ono od čega pate stari ratnički ko­ nji kakav sam ja, DžiL Sveje­ dno. .. u Frejzerovim očima pročitao sam istinu dok je gutao moja zrna. Ostala dvo­ jica umrla su tako brzo da nisu ni shvatili šta se doga­ đa. .. — I onda? — Želiš da pitaš zašto ni­ sam došao po tebe, Džil? Za­ boga, pa malo čas si sam dao odgovor na to pitanje... — Prijateljstvo?
12 Pony West — Borilačke veštine 27 — Ostario si, Džil. Nema ci­ nizma u tvom glasu dok izgo­ varaš tu reč. — Znam, Luk. Zbog toga sam te i potražio. Hoćeš li? — Neću. — Zbog Frejzera? — Ne. Za šest godina us­ peo sam da pokopam uspome­ nu na plaćene ubice koje si poslao za mnom. Neka miruje u grobu sa njima, Džil. Ja jednostavno ne želim više da budem Luk Mek Adams, čo- vek koji seje strah i smrt oko sebe. Sit sam krvi... Todos Santos je život kojim želim da živim do k raja... — Todos Santos — Šapnuo je zamišljeno. »Svi sveci. ..« nisi možda postao religiozan, Luk. To se događa, znaš... Slegao sam ramenima. — To nema veze sa religi­ jom. Sva ta mala mesta nose ime nekog katoličkog sveca, a ja ne verujem u večni život i ostale popovske tričarije. Zn­ aš i sam ... — Večni život — ponovio je i ja sam shvatio da me još jednom doveo tamo kud je želeo. Te dve reči zbog neče­ ga su mu bile veoma važne. — U redu — uzdahnuo sam. — Da čujem o čemu se radi. Ali pazi — bez ikakvih obave­ za, jasno? — Bez obaveza — klimnuo je glavom, sklapajući prste na trbuhu. Pogled mu je skliznuo nekud iznad moje glave i ja sam znao da je u pitanju ne­ što zaista krupno. Uostalom, Džil Tomaru ne izvlači starog prijatelja iz zaborava radi pi ljaka... — Večni život — ponovio je. — Voleo bi večno da ži­ viš, zar ne, Luk? — Kao i svi drugi — opre­ zno sam odgovorio. »Proklet­ stvo«, mislio sam, »kakve sad veze ima večni život?« — Da, kao i svi drugi. Sa­ mo što svi, pre ili kasnije, moraju umreti... Ćutao sam. Bila je to jed­ na od retkih izjava s kojom se zaista i ne može polemisati. Svi smo smrtni, svi ćemo um- reti. To je sve. Tačka. Važno je samo ispuniti vreme izme­ đu trenutka rađanja i trenu­ tka umiranja. Ja sam svoj na­ čin našao: Todos Santos. Bio sam rešen da ga se držim ma šta mi Džil Tomaru predložio i obećao. — Ne moraš umreti, Luk. Nikada. Oči su mu zasvetlele i ja sam ga pažljivije pogledao. Gospode, bože, on je zaista verovao u tu bljezgariju! — Popij jedan viski, Džil — uzdahnuo sam — i počni iz početka. Učinilo mi se da si rekao kako ja ne moram um- reti. Znači li to da ni ti ne
Pony West — Borilačke vestine 27 13 moraš umreti? I Tim? I ona plavuša koju sam maločas vi­ deo? Predsednik SAD? Gene­ ralni sekretar UN? Onaj Me­ ksikanac koji preko puta pro­ daje tortilje? Zavalio se u fotelju, a oči su mu blistale. — Predsednik, možda. I ge­ neralni sekretar. I još poneko, Luk, kao ti i ja. Ostali — ne. Večni život je skupa roba. I neće ga biti za sve... * * * Nisam mu verovao, i to ni­ sam morao ni da mu kažem. Staro dobro otvoreno škotsko lice reklo je to umesto mene. Mislite da ,ga je to pokole­ balo? Đavola! Široko se nasrnejao i onih šest godina iznenada je nesta­ lo sa njegovog lica. — Istina je, Luk. Ja u svo­ jim rukama imam čoveka ko­ ji to može da izvede. Narav­ no, ne večni život, jer zakon verovatnoće je protiv nas. iVIi- slim, što duže živimo, veći su izgledi da pokupimo neku bo­ lest ili nas dovrši neki fatalni nesrećni slučaj. Ali Fenring, čovek o kome ti pričam, tvr­ di da je sto pedeset do dves- ta godina vreme koje nam je priroda odredila i da bismo, uz njegovu pomoć, toliko mo­ gli i živeti... Da li vas je neko ikada lu­ pio po glavi daskom od dva inča? Mene jeste i zato znam da sam se i ovoga puta slič­ no osećao. Najzad, Džil Toma- ru uvek je znao šta govori... Sto pedeset godina? Dvesta godina? — Čekaj malo — odmahnuo sam glavom. — Taj Fenring... koliko godina on ima? Bio je to veliki trenutak, onaj koji je vrebao već go­ tovo pola sata. Nemarno mi je dobacio mali kožni album kojim se sve vreme igrao. — Pogledaj ovo, Luk. Pogledao sam. I ne mogu vam reći da mi se svide!a fa­ ca koju sam video. Jedan od onih tipova koji na sve oko sebe gleda sa mnogo prezira. A da bi stvar bila još gora, ovaj ovde imao je i prava na takav pogled. Mislim da to dolazi sa vre­ menom, ne znam. U svakom slučaju, za mene su ljudska lica otvorena knjiga. Ovaj, čije me je lice pod­ rugljivo gledalo sa dobre cr- no-bele fotografije, bio je ne­ sumnjivi genije. Utoliko veći što je jedva primetni plamičak u očima odavao još nešto... Ludilo.
J4 Pony West — Borilačke veštine 27 Ludi genije. Užasna kombi­ nacija, ali kombinacija koja Veoma često daje rezultate, naročito kada je u sprezi sa izvrsnim organizatorom i fi- nansijerom za koga koji mi- lion dolara ne predstavlja ni­ šta. , Nekim kao što je Džilbert Tomaru, na prim er.. . Ako je taj Fenring znao o čemu govori, onda je vek od sto pedeset ili dvesta godina veoma brzo mogao postati re­ alnost. Stresao sam se. U rukama nam je bila bomba, mnogo opasnija od nuklearne. DugoveČiiost za sve, u re­ du. Dugovečnost za uski krug odabranih nipošto. Revolucija je blaga reč za ono što će se dogoditi kada se to jednom pročuje. Dok sam o tome razmišljao, prevrtao sam stranice albuma. Uvek jedna ista fotografija, uvek jedno isto lice i isti po­ gled. Fenring. I ispod svake slike uredno ispisan datum. Oprezno sam položio album na stočić pred sobom. Bomba o kojoj sam razmišljao bila mi je nekoliko trenutaka u rukama. Fotografije su pokrivale pe­ riod od osamnaest meseci Fe- nringovog života. A na onoj poslednjoj izgledalo je bar pet godina mlađi nego na prvoj! — Džil... siguran si da ovo.,. ? Odmahnuo je glavom. — Sam sam načinio snimke, sam razvio film i uništio ne­ gative, Luk. Ovo su jedini pri- merci tih slika na svetu. Tvo­ je oči te nisu slagale, Fenring u rukama ima ono pravo... — Koliko ljudi zna za to? Učinilo mi se da na trenu­ tak okleva. Do đavola, ipak se nije toliko izmenio za ovih šest godina. Još uvek sam zn­ ao kada laže, a kada govori istinu. — Nas trojica. Fenring, ja ... i sada ti... —^Džil! Klimuno je glavom. — U redu... bojim se da je još neko provalio tu taj­ nu. .. — Ko? Pogledao me je bespomoć­ no. — Ne znam, Luk. To je je­ dan od razloga zbog kojih sam te pozvao... — Pusti tu priču, Džil, su­ više te dobro poznajem. Ne­ ma mnogo ljudi na ovoj pla­ neti kojima bi uspelo da uk­ radu tvoju tajnu. Ko je to bio? — Zaista ne znam ... ovoga puta n e .. . u stvari, ne znam čak ni koliko on zna o svemu ovome...
Pony West — Borilačke vestine 27 15 — Kako to? Otpio je gutljaj iz svoje ča­ še i ja sam tek tada shvatio da pije veoma oprezno. Da li zato što ne podnosi . alkohol kao nekad, ili se Fenringov eliksir ne slaže sa dobrim ma­ rkama viskija? Ako je tako, moram biti oprezniji. Do đavola, možda jednog dana i stari Angus Lu- kas Mek Adams odluči da svoj boravak na ovom šašavom svetu produži za koju deseti­ nu godina... — Fenring je sve svoje opi­ te obavio u privatnoj labora­ toriji, tako da sam ja video praktično gotov proizvod. Ku­ ne mi se da za to niko nije znao i ja sam sklon da mu verujem. Rekao sam ti već da sam sve ove slike načinio sam. Međutim, album je nestao iz moje kase... — Iz ?a .« -* • • • * Zinuo sam. Da su me ika­ da ponudili da biram između Tomarove kase i Fort Noksa, bez razmišljanja bih se odju- čio za njegovu kasu. Sivari koje su se u njoj nalazile vre- dele su nekoliko hiljada godi­ na robije za mnoge poznate i poštovane ljude po čitavoj Za­ padnoj obali. — Jeste. Jednog jutra više ga nije bilo u kasi, da bi se sledećeg jutra ponovo poja­ vio. .. — Hokus — pokus! — pro­ mrmljao sam. —- Siguran si? Mislim, mogao si ga zaturiti, a onda... — Ne, Luk. To se nije mo­ glo dogoditi... — I nestao je samo album? — zviznuo sam tiho. Momak koji je to izveo bio je zaista veoma glup. Svojim ušima s&m čuo kako Džilu nude milion dolara za samo jedan papir iz te hrpe u kasi. S prezirom je odbio ponudu... — Samo album. Prema to­ me, možemo računati da neg- de postoje kopije ovih slika. — H m m ... to još ništa ne znači. Razlika je upadljiva, is­ tina, ali je samo na osnovu slika i datuma teško doneti zaključak. Nisi primetio da te neko prati? Ćutao je. Zaista, moje pita­ nje je bilo glupo. A zbog čega bi me inače zvao, do đavola! Srknuo sam iz tek napunje­ ne čaše, bacajući možda une­ povrat koji mesec života Ali, do đavola s tim, nema mnogo protivnika kojih se Džilbert Tomara plaši... A ovaj je bio jedan od njih. Videlo se to po njegovom li­ cu. — Mafija? JoŠ jedno glupo pitanje, na­ ravno. Postojao je način da se izbegne zanimanje mafioza i
16 Pony West — Borilačke vešttne 27 Džilu je to godinama uspeva- lo. Veoma lako. Ko onda, prokletstvo? Uzdahnuo je i skrstio ruke na trbuhu, podsećajući me sve više na starog Japanca koji veoma ozbiljno razmišlja o harakiriju. — Nećeš mi reći? Do đavo­ la, Džil, ako želiš da radim za tebe... Prekinuo me je pokretom ruke. Zaćutao sam. Ovakav uvod mogao je zna­ čiti samo jedno. Džilbert To- maru sprema se da mi oda najveću tajnu svog života. Tajnu onoga što mu se do­ godilo u Japanu... * * * Pogodio sam, naravno. Džil mi je sve ispričao... Pitate se zašto sam ga sa­ slušao? Tačno, mogao sam ustati, mahnuti mu rukom i izaći. Ni Tim ni onaj početnik ne bi uspeli da me zadrže, čak i ako bi im Tomaru to naicdio. Ali sam već tada znao da on to neće učiniti. I da ću, i ako ne prihvatim njegovu ponudu, moći mirno da se vratim u Todos Santos i lovim ribu do kraja svog veka. Da u tome je bio vic, go­ spodo. Do kraja mog veka... Mislim da sam sve to nes- vesno sračunao čim sam ugle­ dao Fenringove fotografije. Imao sam trideset četiri go­ dine; čak i u Todos Santos nisam smeo računati sa više od sedamdeset. Ili, recimo, osamdeset godina, ali bi to‘ bilo previše. Deset ili petna­ est godina senilnosti je mno­ go, priznajte. I neizvodljivo za čoveka koji nema gomilu pa­ ra da kupi usluge skupih do­ ktora i nežnih bolničarki. Sedamdeset onda.. . — A šta ako to više nije se­ damdeset, već sto pedeset? Sto dvadeset, hajde da budem skrom an... A od tih sto dvadeset, sto deset godina u kojima sam još uvek u naponu snage, sposo­ ban da smotam svaku žensku i obračunam se sa sporijim revolverašfrna. Još sedamdeset ili osamde­ set godina u kojima ću izgle­ dati baš kao sada i osećati se kao sada? Hmmm... Znam, Džil me je uhvatio na najveću šargarepu koju su ika­ da nekom magarcu okačili pred nos, ali je njen miris bio suviše jak. Nema čoveka na ovom svetu koji mu ne bi mogao odoleti... Eto, zato sam ostao u toj fo­ telji, napunio sebi novu čašu
Pony West — Borilačke veštine 27 17 odličnim viskijem, zapalio no­ vu mirišijavu cigaretu i re­ kao: — Šta se dogodilo u Japa­ nu, Džil? Odgovorio je pitanjem, trik koji je često koristio. — Koliko ti znaš o Japanu, Luk? — Ne mnogo — slegao sam ramenima. — Ratovali smo s njima, bacali atomsku bombu na njih, gledao sam nešto ja­ panskih filmova i u svoje vre- me naučio džiu-džicu. To je otprilike sve... Da, izdaleka da nas u poslednje vreme tu­ ku našim sopstvenim oružjem: čak i u Todos Santos svi tra­ nzistori su na neki volšeban način dospeli pravo iz Japa­ na. .. — Tipičan Amerikanac —- osmehnuo se prezrivo. — Ni­ ko od vas nije se nikada po­ trudio d zaista shvati Japan. »Niko od v as...« Naježio sam se. On sebe za­ ista smatra Japancem, iako mu je majka bila čistokrvna Amerikanka. Ukoliko takvo ne­ što uopšte postoji... — Sve to što si pomenuo — produžio je ukočenog pogle­ da — nije pravi Japan. Japan je nešto daleko dublje, nešto što se sastoji od tradicija i načina života koji se nije me- njao hiljadama godina. Od le­ gendi, Luk, koje još uvek ima­ ju svoj značaj... posle Hiro- šime i posle Nagasakija, i po­ sle svih onih blistavih igrača­ ka koje dan i noć silaze sa pokretnih traka fabrika. Sve to nije Japan... već nešto što je veštački nakalemljeno na stare korene... Čutao sam. Najzad, čovek je možda i bio u pravu. Du­ go je živeo u Japanu, sa ocem, jer majka je izvršila samoubi- stvo kada je imao jedva de­ set godina. .. — Moj otac bio je zarob­ ljen još u početku rata, ka­ da se njegov avion srušio na Filipine pre nego što smo ih zauzeli... Teško ranjen, inače bi se pre ubio nego što bi to dopustio.. . Čuo si za bušido, Luk? — Čuo sam. Ratnički ko­ deks. — Da. Grub prevod japan­ ske reči koja znači sve ono što jedan pravi ratnik mora da bude. Amerikinci su ga zarobili i odmah prebacili u Australiju, misleći da će us­ peti nešto da doznaju od pr­ vog japanskog pukovnika ko­ ji im je pao u ruke. Prevarili su se, naravno, iako su ga u Australiji, a kasnije i u Ame­ rici, ispitivali najbolji struč­ njaci. Ne, nisu ga mučili i on m je mnogo kasnije rekao da je to bilo ono što ga je izne­ nadilo.
18 Pony West — Borilačke veštine 27 Klimnuo sam glavom. U lju­ bavi i ratu nema fer-pleja. Ja­ panci su to znali još ctak su naši preci objašnjavali Engle­ zima da bi bilo lepo ako bi nam dali nezavisnost... — Rat je proveo u zaroblje­ ničkom logoru — nastavio je Tomaru — neprestano se ču­ deći kako jedna tako nelisci- plinovana, neobrazovana i ne- uglađena nacija može da po- bedi carski Japan, naoružan najboljom ratničkom tradici­ jom sveta. Bio je uveren da je pobeda Amerike samu pri­ vremena, da će Japan pre ili kasnije ponovo nići iz pepela Hirošime i povesti rat koji će značiti osvetu.. . Svi smo u svoje vreme čita­ li o japanskim vojnicima koje još uvek nalaze po pustim pa- cifičkim ostrvima. Oni momci koji ne veruju da je rat da­ vno završen. Sada sam pola­ ko počeo da shvatam kako se oni osećaju... — To je bio jedini razlog zbog kojeg je ostao u Ameri­ ci — Tomaru je ukočeno gle­ dao u tačku negde iznad mo­ je glave i meni se činilo da pred sobom imam njegovog oca, čoveka koga nikada ni­ sam video. I on je morao ima­ ti taj fanatični pogled, tu uko­ čenost crta koja rađa strah i samo strah... ' — Želeo je da dozna sve o naciji koja je dobila rat pro­ tiv Japana. I što je duže ovde živeo, to se više čudio... sve dok nije sreo moju m ajku... Nekoliko trenutaka je ću- tao. Ćutao sam i ja. Još uvek nisam znao odgovor na pita­ nje šta se to dogodilo u Ja­ panu. .. — U pismu koje mi je na­ pisao pred smrt moj otac ka­ že da je ljubav osećanje koje bi ratnicima moralo biti za­ branjeno. Verovatno si prime- tio, Luk, da sam se uvek pri­ državao tog pravila. Na žalost, moj otac nije... »Ljubav«, mislio sam »ne«, ljubav nije za. ratnike, za lju­ de čiji život neprestano visi o tankoj, tankoj n iti... ljubav nije za sve nas koji sebi ne smemo dopustiti nijednu sla­ bu tačku. Čini mi se da sam to oduvek znao, ali mi to sa­ znanje nije pomoglo, jer sam dopustio da me umesto ljuba­ vi pobedi prijateljstvo...« — Najzad se vratio u Japan — govorio je Tomaru sve ti­ še, tako da sam vratio pogled na njegove usne kako bih ra­ zabrao svaku reč. — I otkrio da Japan iz njegovih uspome­ na više ne postoji, da je uniš­ ten. Sve bi bilo mnogo jedno­ stavnije da su Amerikanci bi­ li okrutni gospodari čiji bi postupci izazvali otpor. Među­
Pony West — Borilačke veštine 27 19 tim, tvoja nacija je mudra, Luk. .. mudrija od moje. Go­ tovo neosetno nametnuli ste nam druge poglede na život koji su gotovo sasvim izmeni- li ono što je Japan bio pre početka velikog ra ta ... — Jezgro nezadovoljnika. .. tradicionalista, možda je to bolji naziv za n jih ... još uvek je postojalo i moj otac je br, zo postao jedan od njihovih vođa. Radili su strpljivo i ti­ ho, godinama, sve dok nisu shvatili da je njihovo vreme suviše kratko, da su se pre­ tvorili u tvrdoglave starce či­ ji je vek suviše kratak da bi ostvarili ostavljene ciljeve. .. — I onda je tvoj otac — rekoh tiho — preneo svoj san na tebe, Džil... — Pokušao je — moj neka­ dašnji prijatelj još jednom se gorko osmehnu. — Nije xmu to uspelo, Luk.,. uticaj moje majke bio je prevelik i to upravo u onim godinama ka­ da se moja ličnost formirala, a otac bio zauzet danonoćnim radom na širenju svoje orga­ nizacije. Kada mi se vratio, bilo je suviše kasno: njegov sin, sa užasom je shvatio, bio je više Amerikanac nego Ja­ panac. .. — I to je sve? — To nije sve, Luk. Otac je poželeo da od mene stvori — ninđu... — Ninđu? Čekaj, Džil, do đavola, p a ... Suvo se osmehnuo i ja sam zaćutao. Prokletstvo, zaista sam premalo znao o Japanu, bolje je da ćutim dok govo­ rim s njim. . . u redu, ninđe su bile bića iz legende, ali su nekada zaista postojale i ša­ šavi matori Japanac, a to je njegov otac bio, mogao je do­ ći na tako ludu pom isao... — Ninđe još uvek postoje, Luk, ali je to jedna od najbo­ lje čuvanih tajni ovog sveta. Ja-znam za tri škole u Japanu koje se bave njihovom obuk­ om, a verovatno ih ima bar još toliko... samo što više nijedna od njih sebi za cilj nije postavila ideje moga oca i njemu sličnih. Ninđe su sa­ da jednostavno izvrsni borci koji svoje usluge skupo nap­ laćuju... a ti veoma dobro znaš koliko se ta vrsta usluga sada traži... »Pa ovo je zaista šašavo«, mislio sam. »Da nije u pitanju Džil, pomislio bih da govorim s luđakom ... ko bi mogao po- verovati da još uvek postoje ljudi koji se oblače u lclovno- vske kostime od crne svile i šunjaju po noći sa samuraj­ skim mačevima u rukama? A opet... zašto da ne? Legenda tvrdi da oni poseduju nadlju­ dske sposobnosti... a na ovom svetu događa se mnogo čudnih
20 Pony West — Borilačke veštine 27 i često neobjašnjivih stvari...« — Nisam uspeo, naravno — govorio je Tomaru monoto­ nim glasom. — Mislim da ni­ sam uspeo zato što ninđa mo­ že ,postati samo pravi, čisto­ krvni Japanac, čovek koji ra­ zmišlja u duhu tradicija u ko­ jima je odgojen. Ja nisam bio takav... ali je to saznanje ubi­ lo moga oca... gotovo na is­ ti način kao i moju majku, kada je shvatila da otac od mene želi da načini čudovište, mašinu za ubijanje... — A ti? — Ja? — još jednom se os- mehnuo sa gorčinom, ali i sa nečim mnogo gorim od toga... Sa rezignacijom. — Kako bi se ti osećao ka­ da bi znao da ti nadohvat ru­ ke stoji ogromna, gotovo fan­ tastična moć, neshvatljiva za druge, obične ljude? Ćutao sam. Moć je varljivo osećanje i nikada je nisam že- leo previše. Ali Džilbert To­ maru jeste... — Kada sam shvatio da ne­ mam snage za taj poslednji, odlučni korak, pobegao sam... pobegao sam ovamo, u Ame­ riku, koja mi je bila druga domovina. Nisam imao hra­ brosti ni za onaj korak koji načine svi kandidati za ninđe koji ne uspeju... — Samoubistvo ? — Da, ali samoubistvo u pokušaju da se izvede neki fantastičan, nemoguć poduh­ vat. To je jedini način da se spere ljaga sa imena porodi­ ce, Luk. Ja, međutim, nisam bio dovoljno Japanac da bih takvo nešto učinio... Klimnuo sam glavom, jer sam se uvek divio njegovom zdravom razumu. Ne, Džil To­ maru nije bio fanatik i njego­ vi ciljevi bili su uvek ostvar- ljivi... — Ne vidim zbog čega se sada vraćaš tim starim priča­ ma, Džil — rekao sam. — Do­ bio si sve što si želeo, zar ne? — Mislio sam da jesam .. .• ali me poslednjih nekoliko go­ dina ponovo muči taj neus- peh. Možda zato što pod sta­ rost sve više ličim na svog oca. Ne samo fizički, L uk... —r Jasno... a Fenring ti sa­ da pruža priliku za novi poče­ tak? — Nešto slično — oči su mu ponovo blistale vatrom ne­ uništivog borca kakav je uvek bio. — Ali i više od toga, Luk ... on mi pruža priliku za novu veliku i tešku borbu... — Protiv koga, do đavola? Mislio sam da je stvar već za­ vršena i da ostaje samo da probaš njegov preparat? — Zar misliš da bih te zvao u pomoć da je zaista tako? — osmehnuo se. — Ne, Luk, pri­
Pony West — Borilačke veštine 27 21 ča ni izdaleka nije tako jed­ nostavna. Prvo i prvo, mislim da je moj protivnik jedan — ninđa! Trgao sam se. Da, trgao sam se, po prvi put posle mno­ go godina. Toplo sunce koje mi je kroz veliki prozor gre- jalo leđa iznenada je nekud nestalo i ja sam osetio jezu. — šališ se, Džil! — Ne. Ono što se dogodilo sa Fenringovim albumom sve- doči o tome. I još ponešto što se u poslednje vreme dogodi­ lo. .. Prešao sam rukom preko čela. Prokletstvo, ako je izne­ nada postalo hladnije, zbog čega se ja tako znojim? — Ali, to nije sve — pro­ dužio je on, zagonetno se os- mehujući. — Do Fenringovog sredstva veoma je teško do­ či. .. jer se ono dobija iz — krvi! — Iz ... ? — Da, Luk... potrebno je dvadeset litara krvi za jedan miligram »Agensa F«. To je šifra kojom je Fenring nazvao svoje sredstvo. — Ljudske krvi? — jedva sam poznao svoj glas. — Svakako. Prevedeno na običan jezik, to znači da naj­ manje pet ljudi mora umreti da bi se tvoj, život produžio za godinu dana, Luk... * * * Oprezno sam odložio čašu na sto. Zlatna tečnost u njoj kao da je iznenada promenila boju. I ukus i m iris... Na trenutak mi se učinilo da je ispunjena krvlju i želu­ dac mi se podigao... Luk Mek Adams će, kao va­ mpir, piti tuđu krv da bi pro­ dužio svoj bezvredni život! Tog Fenringa treba ubiti. Odmah. Gde se nalazi? -— Gde je on, Džile? — Ko? — Fenring. Nasmejao se. — Vidiš, mislim da sam od početka znao kako ćeš reago- vati, Luk. Ima u tebi nekog instinktivnog škotskog pošte­ nja koje tek sa mnogo muke uspevaš da savladaš. Fenring je daleko odavde, na sigur­ nom m estu... Ustao sam. Čitava prostori­ ja lagano se okretala oko me­ ne. Prokleti Japanac! Mora da mi je nešto stavio u viski... — Znao sam da će ti se po­ misao na to zgaditi — govo­
22 Pony West — Borilačke ve&tine 27 rio je Tomaru. mimo — ali pogledaj ovo! Dobacio mi je taj odvratni album preko stola i ja sam pokušao da se uklonim. Kož­ ne korice meko su me dotakle po licu pre nego što su pale na tepih. Izmakao sam se, kao od otrovne zmije, prime- ćujući kako su mi refleksi otu- peli, a korak spor, užasno spor... — Š ta... šta si mi stavio u piće? — progunđao sam. — Jedno staro japansko sre­ dstvo. Njegov recept poznaju samo ninđe... pa čak i one neuspele. Kao što sam ja, Luk.. . Odmahnuo sam glavom u uzaludnom pokušaju da ispred očiju uklonim sivu maglu ko­ ja je lagano nadirala iz svih uglova prema meni. — Sedi, Luk... dejstvo će uskoro proći, a onda ćeš po­ novo moći logično da razmiš­ ljaš, Savladaćeš odbojnost ko­ ju si osetio i shvatiti šta te­ bi i meni pruža Fenringovo sredstvo... »Nikada«, pomislio sam, ali nisam imao snage da to i iz­ govorim. 1 — Sedi, Luk! —Čini mi se da su ga otu- peli mišići posluŠali protiv moje volje. Ili je to bio neki trik sa glasom, dejstvo na moj vegetativni nervni sistem, ne znam .. Znam samo da sam ponovo pao u tu prokletu fotelju, ok­ ružen sivom maglom iz koje je dopirao samo Tomamov sugestivni glas. — Ne budi lud, Luk.. . po­ misli samo šta nam sve nudi »Agens F«... godine snage, godine moći u kojima nijedan cilj neće biti nedostižan... imaćemo vremena • za poduh­ vate o kojima drugi ne smeju ni da sanjaju... šta prema tome znači smrt nekoliko de­ setina bednika, ljudi koji i ne znaju šta bi počeli sa svojim životima? Mišići me nisu slušali, ali je zato moj odvratni, precizni mozak iz dubine sećanja doz- vao uspomenu na jedan vrlo sličan razgovor. Razgovor sa Džilom od p re... da, od pre šest godina..* »Do đavola s tobom, Luk«, urlao je Džil tada, tresući mi pesnicom ispred nosa. »Te tvo­ je ideje načisto su šašave! Šta je tebe briga za te klince koji ionako imaju više para nego što je to dobro za njihI Droga je ono što oni žele i dobiće je od nekog drugoga ako je ne dobiju od n as... a u međuvremenu će milioni i milioni zelenih šuštavih nov­ čanica promeniti vlasnika i sli­
pony West —fBorilačke veštine 27 23 ti se u tuđe džepove, a ne u naše!« Nisam, tada pre šest godi­ na, nisam mogao da podnesem pomisao da moji prsti budu ukaljani krvlju nevine dece koju na vešt način navode na upotrebu droge. U redu, uvek sam se bavio prljavim poslo­ vima, ubio sam mnogo ljudi, ali su sve to bili okoreli kri­ minalci koji ništa bolje nisu ni zasluživali. Trgovina drogom nije bila za mene, i to sam sajno rekao Džilu Tomaruu. Možda isuviše jasno... ina­ če mi na vrat ne bi poslao Fre- jzera i njegove plaćene ubice. A ja sam verovao da mi je za tako nešto Džilbert Toma- ru suviše dobar prijatelj! »Uvek si bio naivan, hom- b re ...« I taj glas iz sećanja sam poznavao. Stari Velasko, je­ dan od prvih ljudi koji mi je postao prijatelj tamo, u To- dos Santos. »Ti si jedan od onih koji pod grubom površinom nose grumen zlata, gringo«, rekao je Velasko. »Znam, znam ka­ ko si živeo, to ti se vidi u oči­ ma. .. mnogo je krvi na tvo­ jim rukama, ali ti je savest čista... A bog je uvek na st­ rani ljudi čiste savesti, grin­ go. , Da, stari Velasko verovao je u Boga, ali mu to nije sme­ talo da me nauči jednoj stvari koju su njegovi preci čuvali kao tajnu mnogo stotina, mo­ žda i hiljada godina... »Tvoje telo zna više od te­ be, gringo«, rekao mi je Ve­ lasko. »Ono se lako može os­ loboditi svega što mu škodi... evo, to se čini ovako...« Duboko sam udahnuo vaz- duh, osećajući kako mi se plu­ ća žare od tog nepoznatog ja­ panskog sredstva. Svu svoju preostalu energiju koncentri- sao sam na rad srca, pluća, na krvotok koji mi je šumio u ušim a... Pet m inuta.,. Tomaru je neprestano govo­ rio, ali ga ja više nisam čuo. Bila je to mešavina molbi, pretnji, preklinjanja i obeća­ nja. Znam da je opet pomi- njao žene, novac, m oć... Udahnuo sam još jednom i shvatio da me pluća više ne peku. Otvorio sam oči. — Dosta je bilo, Džil — re­ kao sam. Mirno. Glas mi je bio čvrst, samopouzdan Trgao se i zinuo. Zevnuo je nekoliko puta, ali nije uspeo da nađe pravu reč. — K ... kako? — procedio je konačno. — Indijanski trik — rekao sam sa osmehom i ponovo na­
24 Pony West — Borilačke veštine 27 punio svoju čašu. Jedina ne- volja sa Velaskovom veštinom je u tome što uništava i sve efekte dobrog viskija, ali se to brzo može nadoknaditi... U očima sam mu video sm­ rt, ali je Angus Lukas Mek Adams uvek bio neustrašiv tip. Nisam ga se bojao. Nika­ da ga se nisam bojao, pa ni onda kada je bio u naponu snage. Ali sam ipak bio oprezan. Upotrebio je jedan japanski trik, ništa ga neće sprečiti da upotrebi još poneki... — Tvoj plan smrdi, Džil, a ni tvoja računica nije bila do­ bra. .. nije u pitanju nekoliko desetina bednika, kako si ih nazvao, već mnogo hiljada lju­ di. .. Ničiji život ne vredi to­ liko, pa ni moj sopstveni... a o tvom smrdljivom životu da i ne govorimo! Onaj blesak u njegovim oči­ ma me je upozorio na vreme. Pokrenuo sam glavu jedva pri- metnim pokretom i uklonio je sa putanje nečega što mu se iznenada stvorilo u desnoj ruci... — Zaboravio sam da ti ka­ žem, Džil — osmehnuo sam se- — Taj stari indijanski trik odličan je za reflekse... — Tim! — zaurlao je To- maru. — Tim! Skočio sam iz fotelje i na­ činio korak u stranu. Suviše sam dobro poznavao Džilber- ta Tom arua... Panika u njegovom glasu bila je možda i prava, ali je on imao još jednog keca u rukavu. Samo što njegovi re­ fleksi više nisu bili dovoljno hitri za takvo oružje. Poturio sam ruku i okrenuo zglavak brzinom nedostupnom oku. Kažu da je u tome tajna velikih mađioničara. Ne znam. Bilo kako bilo, u ruci mi se stvorio mali bodež sa majstor­ ski izrađenom drškom. I još lepšim sečivom od bli­ stavog, plavog čelika... — Divan rad, Džil — rekao sam. — Samo što ova igračka više nije za tebe. Omatorio s i... i postao spor, užasno sp­ or. .. Tim je uvek bio lukav tip i zato je onog početnika pu­ stio ispred sebe. Video sam kako mu oči svetle iz zaklona, dok je prema meni dizao ve­ liki, ružni revolver. Nisam dozvolio da onaj dri­ pac opali, iako se njemu nije žurilo. Ima ljudi koji uživaju u strahu koji njihove nemoć­ ne žrtve osećaju ispred upere­ ne cevi revolvera. I on je bio jedan od n jih ... Samo, ja nikada nisam imao talenta za strah. Onaj bodež
Pony West — Borilačke vestine 27 25 je bio zaista izvanredno oruž- je. - Prozujao je kroz vazduh kao osa i zario se tačno u grlo Tomaruovom telohranitelju. Zakrkljao je i nemoćno zama- hao rukam a, ispuštajući oruž­ je. Bilo bi to komično, da ni­ je bilo debelog mlaza krvi ko­ ji je obilato zalivao njegove grudi... Timov revolver već je ri­ gao plamen u mom pravcu, ali mene na tom pravcu više nije bilo. I Tim je spadao među one koji su upoznali Angusa Lukasa Mek Adamsa na delu: u očima sam mu či­ tao očajanje dok me je dugi, moćni skok nosio u njegovu blizinu. Znao je da je njegova ruka suviše spora da bi na vreme pomerila cev oružja pre­ ma mom telu... Pao je na leđa, smrskanog lica, dok mu se desna ruka instinktivno grčila oko drške revolvera... Lagano sam se okrenuo Dži- 1^* Sedeo je na istom mestu i buljio u mene. Zaista je osta­ rio. Kladim se da je potpuno zaboravio šta sve mogu da sam zaista besan 1 raspoložen za borbu... A nisam se borio zaista dugp. šest godina... Znao sam da ima još ljudi u blizini i još poneki japan­ ski trik u rukavu, ali sam is­ to tako znao da ga sada neće upotrebitL I Džilbert Tomaru je znao za strah ... u očima mu se vi- delo da me se b o ji... — To je sve, Džil? — upi­ tao sam. Lagano je klimnuo glavom. Pogled mu na trenutak pređe na lokvu krvi u kojoj je nje­ gov telohranitelj još uvele ne­ moćno krkljao. — Uvek isti, Luk — rekao je tiho. — Uvek krv, gde god se m akneš... — U Todos Santos nije bi­ lo krvi. Ti si kriv za ovo. Zb­ og čega si me izvukao odan­ de? Morao si znati da neću prihvatiti tvoj ludi predlog! Kroz veliki prozor dopro je prigušen zvuk, zvuk koji je La Paz svakako veoma retko čuo. Policijska sirena. Neko je u hotelu bio brz, a u ovako ma­ lom mestu ni policijska stani­ ca ne može biti daleko od ho­ tela. . . Okrenuo sam se i izašao. Brzim korakom. Zastao sam samo jednom. Iz okvira vrata izvukao sam predmet koji je Tomaru naj- pre hitnuo na mene. Neobičan predmet. Čudio sam se njegovom izgledu dok sam ga oprezno gladio prsti­ ma.
26 Pony West — Borilačke veštive 27 Zvezda sa šest krakova. Od najboljeg čelika, sa ivicama izbrušenim tako da budu oš­ trije od svakog brijača, Čovek koji godinama proli- va krv postane specijalist za sve vrste oružja, i vatrenog i hladnog. I ja sam bio specija­ list za oružje. Ovakvo nešto nikada nisam imao u rukama, ali sam zato znao njegovo ime. Šuriken. Šuriken. Smrtonosna čelična zvezda... Omiljeno oružje ninđa! * * * Bilo je lako izbeći policaj­ cima koji su zadihani proju­ rili pored mene, predvođeni sitnim čovekom uzbuđenog li­ ca koji je sipao pravi potop španskih reči. Korak u stra­ nu, začuđen pogled kojim obi­ čni ljudi prate službena lica u akciji. Svi ljudi razmišljaju na isti način, ni ovi policajci nisu bili izuzetak. Za sve njih bio sam prostak koji otvore­ nih usta zija u moć zakona na delu... »Kadilak je još uvek stajao na suncu ispred hotela, ali onog ljigavog tipa nije bilo u blizini. Pažljivo sam se osvr­ nuo, jer je on spadao u one koji sa uživanjem pucaju u leđa. Nije ga bilo i ja sam se ne­ upadljivo progurao kroz go­ milicu ljudi koji su se već okupili pred ulazom. Pedese­ tak koraka dalje skrenuo sam u usku poprćčnu ulicu, zatim u drugu, a onda se vratio u jednu širu, paralelnu sa onom u kojoj se nalazio hotel. Nisam žurio. Do đavola, ako me policija već traži, svako dete umeće da im pokaže ku­ da je prošao visoki, bradati gringo u odeći vlažnoj od zno­ ja. Samo što me neće tražiti. Džil Tomaru, uz sve svoje ma­ ne, nije bio tužibaba. Neće mu biti lako da objasni ot­ kud dva mrtva tela na njego­ vom tepihu, ali ima dovoljno i para i veštine da se izvuče iz svake neugodne situacije. Hodao sam lagano, još uvek osećajući ukus odličnog viski-, ja na jeziku. Pored mene su lagano škriputala volovska ko­ la, oko njih dugi prašnjavi automobili. Meksiko u podne. Svet koji se ne trudi baš mno­ go da stigne u šašavi dvade- seti vek. — Luk! Sedeo je pod platnenom- na* dstrešnicom krčme na drugoj strani ulice i prijateljski mi mahnuo rukom. Odmahnuo
Pony West — Borilačke veštine 27 27 sam mu. Tako će biti manje upadljivo za sve. *Iako ga nikada do sada ni­ sam video... Ljubazno se osmehivao dok sam pogledom ispitivao njego­ vo lice. Usko, preplanulo, oš­ trih crta i hladnih plavih oči­ ju u kojima ponekad zaigra veseli plamičak. Kratka crna kosa, uredno očešljana i savr­ šeno čista bela odeća, kao sa naslovne strane nekog mod­ nog časopisa. Kicoš, pomislili biste. . . Đa­ vola! Iako opušteno u stolici od trske, telo mu je svakim po­ kretom odavalo hitrinu i sna­ gu. A oči... Mislim, nema tu mnogo šta da se kaže. Bio je to jedan od ljudi koje nikada ne bih po- želeo za protivnika. A kada to kaže Angus Lukas Mek Adams to nešto znači, zar ne? — Zdravo! — rekao sam. U tom trenutku ništa pametnije nisam ni umeo da kažem. — Zdravo! — osmehnuo mi se. — Moje ime je Eldridž, Lesli Eldridž. — Šta hoćeš od mene, El­ dridž? — Odbio si Tomarovu po­ nudu, zar ne? Zinuo sam. Džilbert Toma- ru zaista je omatorio, ako po­ la sveta zna gde je, s kim je govorio i šta mu je ponudio.e — Otkud znaš da mi je ne-' što ponudio? — Da li si video izvesni al­ bum u kožnim koricama, Sa slikama čoveka po imenu Fe- nring? — Aha. A da li si ga video ti? — Jesam. To se slagalo. I ovaj mo­ mak mogao bi biti onaj koji je uspeo da provali u Džilov sef. — I? — Ne dopada mi se ono što sam video. — Ni meni. Klimnuo je glavom i osmeh­ nuo se. — Eto, zato sam znao da ćeš odbiti Tomaruovu ponu­ du, Luk. Ti nisi čovek kome bi se tako nešto dopalo. — Hvala, ali još uvek ne znam šta hoćeš ti od mene. — Najre da čujem da li se vraćaš u Todos Santos. Izgleda da sam i ja cma- torio. Svi znaju gde sam pro­ veo poslednjih šest godina. Možda čak i to šta sam do- ručkovao svakog od tih dve hiljade i nešto dana... — Zbog čega te to zanima? — Zbog tebe, Luk. Jtdnom si odbio da pomogneš Toma- ruu, ali nisi ni prstom mrd­ nuo da ga sprečiš u njegovom
28 Pony West — Borilačke veštine 27 poduhvatu. UČInićeš to i ovo­ ga puta? Vratićeš se u Todos Santos da loviš ribu, loceš te- kilu i miluješ zadnjicu Loreti Tavares? Sada sam zaista zinuo, i to propisno. Prokletstvo, smeo sam se opkladiti u šta hoćete da niko živi ne zna za mene i Loretu Tavares. Ona je bila udata, znate, a već sam rekao da su u Todos Santos udate žene svetinja. Najmanje što bi Hasinto Tavares, njen muž, pokušao bilo bi da mi pre- reže grlo. Ne bi uspeo, nara­ vno, ali posle toga niko u To­ dos Santos nikada više ne bi ni reč progovorio sa mnom... — Ono što Tomaru želi me­ ne se ne tiče — odgovorio sam hladno. — Zbog čega bih stavljao svoju kožu na kocku u pokušaju da ga sprečim. Ako smeta ovom društvu, ne­ ka se ono bran i... — Nisi razmislio, Luk. Ku-1 . V • v da zuns? — Razmislio sam. Želim na­ trag. u Todos Santos. Pomislio sam da će jedno­ stavno slegnuti ramenima, ali on više čak nije ni gledao u mene. Pogled mu je bio u p rt. nekud iznad moje glave, pre­ ma prašnjavoj raskrsnici is­ pred koje je leno treptao se­ mafor. Okrenuo sam se. Ljudi koji dugo žive opasnim životom steknu neku vrstu šestog čula. Naučno objašnjenje tog feno­ mena me ne zanima; sasvim je dovoljno što mi je slično predosećanje nekoliko puta spasilo moju jedinu i najdra- goceniju tvrdu kožu... — Ko je to? — upitao sam tiho. — Tomaruovi ljudi? Kratko je odmahnuo glavom i uspravio se, jednim jedinim munjevitim pokretom koji je prkosio zemljinoj teži. Kao na oprugama. Ili trambulini. — Dođi! Sada sam i ja video ono što i on: glomazni crni »kraj- sler« koji nam se žurno pri­ bližavao u oblaku prašine i psovki meksikanskih kočijaša čije je volove zaplaŠio. U tri skoka prešli smo ra- stojanje do ugla, ali sam od­ mah shvatio da to mesto ne pruža nikakav zaklon, jer je »krajsler« lako mogao skre­ nuti za nama. A do sledećeg zaklona, je­ dine kamene zgrade u blizini bilo je pedesetak stopa! Mislim da mi je stotinu ne­ izvodljivih planova proletelo kroz glavu u tih nekoliko se­ kundi dok sam slušao prete­ če urlanje motora. Scenario mi je već bio poznat, i sam sam se bavio sličnim sportom u svoje vreme: momak iz »krajslera« će kroz zadnji pr­ ozor zasuti ovaj deo ulice ki-
Pony West — Borilačke veštine 27 29 som olova iz nekog preciznog automatskog oružja. Zakon verovatnoće ovoga puta biće protiv n as... od tih pedesetak metaka mora pogoditi bar de­ set, a to je već sasvim dovolj­ no. .. A onda... U stvari, ne znam vredi li da vam opisujem šta se tada dogodilo. Imam veoma jak ra­ zlog za to. Nećete mi poverovati... Ali svejedno. Evo kako se dogodilo to što mi niko neće poverovati... Eldridž je zašprintao iz me- sta i sećam se da sam pomis­ lio kako je momak iznenada poludeo. Prvo zato što je po­ trčao prema uglu iza kojeg su stizala kola; a drugo... samo je luđak mogao biti sposoban za takvo neverovatno ubrza­ nje. .. U onom deliću sekunde, ka­ da se crna njuška »krajslera« pomolila iza ugla, dižući og­ roman oblak prašine, dok su se kola zanosila savlađujući krivinu, Eldridž je skočio. Te- lo mu je bilo pravo kao stre- la, noge ukrućene i ispružene napred kada je poleteo para­ lelno sa tlom. Sklopio sam oči. Onih šest godina u Todos Santos učini­ li su da se odviknem od krva­ vih prizora. Srećom, oči su mi ostale za­ tvorene kratko, tako da nisam propustio trenutak kada je El- dridžovo telo s lakoćom pro­ bilo vetrobran i uletelo u unu­ trašnjost kola. Priljubio sam se uza zid kr­ čme, tako snažno da sam po­ mislio kako ću srušiti krhku građevinu od isušene ghne. Papučica »krajslera« gotovo mi je dotakla cevanice, ali sam zato savršeno jasno vi­ deo šta se događa u njemu. Vozača, u stvari, nisam vi­ deo, samo sam kasnije doznao šta se dogodilo s njim ... Ostao je bez glave. Našli šu je na zadnjem sedištu, pod nogama strelca koji je umro zdrobljenog grudnog koša pre nego što je dospeo da ispali prvi hitac iz već otkočene ma- šinke. Kola su se zanela, dotakla zid krčme nekoliko stopa od mene, a zatim prešla usku ulicu da bi čitav prednji deo zarila u zgradu preko puta. Da ste samo videli taj ob­ lak prašine i čuli vrisku Me­ ksikanaca koji su već dotrča­ li iza ugla! Osvrnuo sam se levo i des­ no, razmišljajući imam li vre­ mena da izvučem Eldridža iz te prašine pre nego što rtigne policija. Jadni m om ak... ako bude imao sreće proći će s prelomom obe butne kosti, a
30 Pony West — Borilačke veštine 27 ako n e ... onda mu moja po­ moć neće ni biti potrebna... — Hajde! Beo od prašine, Eldridž je izronio iz onog oblaka i po­ vukao me za ruku. Potrčao sam za njim, još uvek zbu­ njen. Po svemu sudeći, taj tip je prošao bez ijedne ogrebo­ tine, a što se tiče prelomu o kojima sam razmišljao — ma šta ima da vam pričam, trčao je kao jelen! Njegova kola bila su parki­ rana dva bloka dalje, u jed­ noj tihoj ulici obrubljenoj ka­ menim zgradama zaštićenim visokim ogradama od kovan­ og gvožđa. Ovde je živeo krem La Paza, očigledno, i ulica je zato' bila pusta. Krem uopšte retko izlazi u ovo doba dana, njihovo vreme počinje tek ka­ da sunce zađe i zaplamte sve- tleće reklame poznatih lokala, ako takvo nešto u La Pazu uopšte postoji... Ćutao sam, mnogo duže ne­ go što imam običaj. Za to vre­ me Eldridžov neupadljivi i snažni »korver« izašao je iz La Paza i krenuo meni poz­ natim putem. Prema Todos Santos. .. Prošlo je petnaestak minu­ ta i isto toliko milja pre ne­ go što sam se odlučio da pro­ govorim. — Stani — rekao sam. — Hoću da siđem. .. — Ovde? U redu, mesto je bilo loše odabrano, priznajem, nasred jedne od onih dugih serpenti­ na kojima se uski put penje uz obronke planine Santa He- noveva između La Paza i To­ dos Santos. Tu nema ničega, bukvalno ničega, ako ne ra­ čunate gole vulkanske sterie prošarane retkim žbunjem ko­ je se vode napije jednom go­ dišnje ih malo rede. Samo što sam ja uvek bio suviše tvrdoglav za svoje do­ bro. Tako je govorila još mo­ ja pokojna mama. — Da, ovde. Želim natrag. — U La Paz? Zašto? — Moja stvar. Taj luđak je zaustavio kola. Položio je obe ruka na volan i zagledao se ispitavčki u me­ ne. — Zaista to želiš? — Aha. Nisi gluv, do đavo­ la! Slegao je ramenima. — Hoćeš da te odvezem? — Neću. Mogao sam mu reći da će uskoro proći ona krntija od autobusa koja jednom dnevno vozi između Todos Santos i La Paža, ali se ta stvar njega nimalo nije ticala.
Pony West — Borilačke veštine 27 31 — Ima li to veze sa onim o čemu smo razgovarali pre nego što su nas napali? — Aha. Kratko se nasmejao i izne­ nada je izgledao mnogo mlađi nego trenutak ranije. — Ipak želiš da staneš na put Džilbertu Tomaruu, a, Luk? — Moja stvar, rekoh ti. — Tačno. On je tvoj prija- telj. — Više nije. — Nije, Luk — lice mu je sada bilo ozbiljno. — Nije ti prijatelj već dugo. — U redu — progunđao sam. — Reci mi da sam naivčina. Jesam naivčina, ali kada im­ am prijatelja, ja mu verujem sve dok me on sam ne nate- ra da promenim mišljenje... — On te nije pozvao u La Paz iz prizateljstva, Luk. Bile su mu potrebne tvoje usluge. Uzdahnuo sam. — I to znam. Ako si zavr­ šio sa ispitivanjem, ja bih da krenem, Eldridž. — Imaš još vremena. Au­ tobus će naići za nekih pola sata, a u kolima je mnogo pri­ jatnije nego na suncu. Cigare­ tu? Šta da kažete takvom čove- ku? Pristao sam, naravno. Se- deli smo, ćutali i odbijali di­ move. Nakašljao se. — Bilo je mnogo lepše dok smo ćutali — zarežao sam. — Dosta mi je tuđih savela, ma kako bili dobri. — Samo jedna stvar. Oni momci u »krajsleru« nisu bili Tomaruovi ljudi. ■— Nego čiji? — Još ne znam. Koliko ti znaš o Fenringu? — Vrlo malo, sem onog što mi je Tomaru rekao. — Ni ja ne znam mnogo vi­ še, ali zato znam jednu važnu činjenicu. — Koju? — Fenring je izvrstan koc­ kar. — Pa? — Dobri kockari nikada ne stavljaju sve na jednu kartu. — A to znači... — A to znači da ni Tomaru verovatno nije bio jedini as u Fenringovom rukavu, Luk. Klimnuo sam glavom. — Zapamtiću to, Eldridž. I... — Samo pitaj — osmjehi­ vao se široko, očigledno veo­ ma zadovoljan samim sobom. — Gde si naučio onaj tr]t, do đavola? Bio sam ubeđen da se ne možeš izvući čitav. — Tu i tamo — odmahnuo je rukom. — Ništa naročito, znaš. .. — Aha — progunđao sam. — Ništa naročito...
32 Pony West — Borilačke vešt'ne 27 Ćutali smo i odbijali dimo­ ve. Bilo mi je prijatno, jer je taj »korver« imao izvrsne kli- ma-uređaje. Ako je Elđridžu smetao miris ribe iz moje bra­ de i odeće, nije to.pommjao. Čudan tip, a? Na njegovom mestu ja bih momka kakav sam ja izbacio iz kola, a onda ih prodao u staro gvožđe ili gurnuo u okean sa neke liti­ ce. .. Autobus je doklepetao niz strminu i ja sam prešao u njega. Mahnuo sam Eldridžu rukom i on mi je uzvratio. Do La Paza ni s kim nisam progovorio ni reči. Jedan od razloga zbog ko­ jih sam izabrao Meksiko jes­ te što ljudi tamo dole ne po­ kazuju ni mrvice radoznalos­ ti. Ako hoćete da im ispričate sve o sebi, vrlo dobro; saslu- šaće vas i sažaljivo klimati glavom, ne nudeći nikakve svo­ je dobre savete. Ako nećete, opet u redu, vaša stvar, se- n jo r... Samo što to nikada ne bi­ ste rekli da ste videli La Paz kada sam sišao ispred grads­ ke većnice. U gradu je vlada­ la uzbuna, a ja sam bio spre­ man da se kladim da znam razlog za to, jer je svoje pos- lednje veliko uzbuđenje La Paz doživeo negde šezdeset i neke godine, kada j tadašnji gra­ donačelnik isterao svoju poš­ tovanu suprugu potpuno nagu iz kuće, a on sa revolverom u ruci prevrnuo' čitav grad u potrazi za njenim ljubavnik­ om. .. Ovoga puta uzbuna je mo­ rala biti veća, s obzirom da je tada pala samo jedna žrt­ va. A sada ih je bilo četiri. Najmanje četiri, ispravio sam se. Eldridž je prestigao svojim »korverom« autobus čim je ovaj krenuo. Momak kao on imao je vremena da u međuvremenu ohladi još ne­ koliko tipova ako se neko usu­ di da mu stane na put. Vožnja autobusom je veo­ ma zgodna stvar, znate. Čovek ima vremena da sredi misli i iz gomile planova izabere onaj najpametniji, odnosno onaj za koji smatra da je najpamet-t 0 H mji. Ni sam još nisam znao zb­ og čega sam se vratio u La Paz. Zaustaviti Džila Tomarua nije bilo lako, ali ne i previše teško za momka kakav je An- gus Lukas Mek Adams. Među­ tim, još nisam bio načisto da li to zaista želim. Utoliko sam više želeo da potražim tipa koji mi je na vrat poslao onu dvojicu u »krajsleru«. Tipa koji je sa Fenringom imao veze koliko i Džilbert Tomaru, a možda i malo više.
Pony West — Borilačke veštine 27 33 Što sam više razmišljao o tom Fenringu, sve mi se ma­ nje dopadao. Najpre sam imao utisak da ga Tomaru drži u šapama, ali sam sada shvatio da se moj stari prijatelj Džil grdno vara: Fenring je mahao drugom mladošću kao mam­ cem ispred njegovog prćastog japanskog nosa. Nije bilo te­ ško pogoditi ni zašto: Tomaru je imao para i ... I mogao da dođe do krvi koju je Fenring koristio u svo­ jim eksperimentima.. . Ali Tomaru nije bio jedini koji je ispunjavao ta dva us- lova. Lukavi Fenring svakako je vodio svoju sopstvenu igru i Džil je lako mogao postati nova žrtva u njoj. U redu, koje onda taj dru­ gi? Eldridž? Što sam duže razmišljao o tom momku, sve mi se više dopadao. Dakle, on nije bio taj. Pitate zbog čega sam smeo da budem tako siguran u taj zaključak? Ne znam. Govorio sam vam o predosećanjima, zar ne? Dakle, Eldridž nije bio taj, u redu. Kako naći tog drugog tipa? Počešao sam se po bradi i iznenada doneo zaključak da se moram vratiti svom neka­ dašnjem poslu. A to je znači­ lo da moraju nestati i zamr­ šena kosa i brada i odeća sa mirisom divne ribe iz Tihog okeana. Nisam vam pričao da sam nekada bio privatni detektiv? Nisam, naravno. Bio sam sve dok mi policija nije oduzela dozvolu i tako me bukvalno bacila u naručje tipovima ka­ kav je Džilbert Tomaru. Ne, ne mislim da se tirn^e pravdam, do đavola! Sve vre- me sam bio svestan onoga što radim. I nisam bio dete. Mo­ mak od dvadeset i nešto go­ dina, koji je prošao kroz pa­ kao Vijetnama, nikada više ne može postati dete. Tomaru mi je pružio ono što sam s pra­ vom smatrao da mi pripada. Novac. Žene. Osećaj m oći... Samo što je sve to brzo iz- • gubilo ukus i ja sam shvatio da je cena tih uživanja previ­ soka. Uzdahnuo sam, zapalio ci­ garetu i krenuo ulicom prema bleštavo beloj novoj zgradi banke u La Pazu. Pre šest go­ dina, kada sam položio onih petnaest hiljada dolara, ban­ ka je još bila u straćari na drugom kraju grada. Ko zna, možda je baš moja lova izme- nila situaciju vlasniku i ku­ pila nekoliko mermernih blo­ kova od kojih je podigao ovo neukusno čudo?
34 Pony West — Borilačke veštine 27 Samo što me je matori dri­ pac odmah prepoznao i rastr­ čao se oko mene. Želite da podignete svoj ul­ og, senjor Lukas? Si, si, od­ mah ćemo izvesti tu malu tra­ nsakciju! Ne želite sve? Bas mi je drago, senjor Lukas, no­ vac je ipak najsigurniji u ba­ nci, he-he-he! Izašao sam sa podebelim svežnjem zelenih novčanica u džepu odeće koja je još uvek smrdela na ribu. Sledeća sta­ nica bio je hotel, ali sam paž­ ljivo odabrao sobu na supro­ tnom kraju od Tomaruovog apartmana. Za svaki slučaj... Dva sata kasnije, okupan i obrijan, buljio sam u nepoz­ nato lice u ogledalu, pomalo zaslepljen belinom novog ode- la koje mi je pristajalo kao saliveno. Momak iz hotela po­ gledao me je belo kada sam tražio da mi nabavi parfem sa mirisom ribe, ali, do đavola, ne može se toliko zahtevati od rupe kakva je La Paz! Šta sada? Nije mi se žurilo, hteo sam najpre da se naviknem na čo- veka koga sam posmatrao u ogledalu. Onaj stari Luk Mek Adams ipak mi se više dopa­ dao od ovog kicoša... Sa viskija sam prešao na tekilu, i to onu najbolje vrs­ te. Ako niste znali, tekila sti- muliše mozak na kreativno delovanje, tako da sam već posle prve polovine flaše imao neku vrstu plana. Nije bio nešto naročito, istina, ali ni ja nisam imao vremena jda dovršim flašu do kraja... Uostalom, nisam imao vre­ mena čak ni da počnem sa os­ tvarivanjem svog plana. Neko je zakucao na moja vrata. Ne znam da li policajci na svojim akademijama imaju po­ seban predmet koji se zove »kucanje na vrata sumnjivih osoba«, ili tako nekako, ali zbog nečeg svi kucaju na isti način. Arogantno, preteći, bez trunke poštovanja prema oso­ bi čiji dragoceni mir naruša­ vaju. Uzdahnuo sam i pozvao .da uđu. Nepotrebno, jer su se vrata već otvarala. Nisam imao čast da upoz­ nam šefa policije u La Pazu sve do tog trenutka i nisam nimalo požalio zbog toga. Po­ licajci su u prošeku odvratni tipovi, a ovaj je bio natprose- čno odvratan... Čak su i ona dva momka u blistavim uniformama, koje je vukao za sobom, imali po­ stiđen izraz lica dok su pre- turali po mojoj sobi. Nisu na­ šli bogzna šta, sem onog svež­ nja novčanica u koji se šef zagledao dok mu je vođa išla na usta.
Pony West — Borilačke veštine 27 35 Uzdahnuo sam još jednom. Bilo bi to suviše lako, na ža­ lost. Luk Mek Adams nije na­ vikao da stvari reŠava na naj­ lakši način... — U redu, gospodo, šta u stvari želite od mene? — ob­ ratio sam im se. Na svom naj­ boljem španskom jeziku, onom koji je bio prilično daleko od književnog, s obzirom da sam ga učio u Todos Santos. — Osumnjičeni ste za dvo­ struko ubistvo, senjor Mek Adams — rekao je šef. Nije mi se predstavio, naravno, ali je jedan od policajaca nepre­ stano s poštovanjem izgovarao njegovo ime. No, jefe, senor Olivarez. Si, senor Olivarez... — Dvostruko, senjor Olivar- es? — podigao sam obrve. — Nije moguće? Nisam znao da sam toliko opasan tip! Opro­ stite, a koga sam to ubio, ja ko me zanima, jer upravo ra­ dim na svojim memoarima! Nisam bio siguran kako se kaže »memoari«, jer u Todos Santos niko nije znao tu reč, ali me je Olivares razumeo. Ili sam, možda, rekao nešto mno- go gore, s obzirom da mu je krv jurnula u glavu i lice po­ stalo za dve nijanse tamnije. Pitate se zbog čega sam bio tako drzak? Najzad, ja jesam izvršio dvostruko ubistvo u La Pazu, zar nč? Ali sam isto tako bio spre­ man da se kladim u čitav onaj svežanj zelenila da Olivares ni­ šta ne zna o mojoj vezi sa Tomaruom... — Ne pravite se ludi, senjor Mek Adams — dobacio je dru­ gi policajac, onaj simpatičniji koji nije govorio »si, senor« i »no, senor«. — Ubili ste ona dva čoveka u »krajsleru«. ta­ mo kod krčme »Felišidad«. Bespomoćno sam raširio ru­ ke. — Čak ne znam gde je kr­ čma »Felišidad« — rekao sam iskreno. U stvari, ne baš pot­ puno iskreno; morala je to biti ona krčma gde je Eldridž ohladio ona dva tipa. Ali ni­ sam ih ja ubio, do đavola, već on! — Videli su vas, senjor Mek Adams — cerio se Olivares. — I prepoznali, iako ste pohitali da promenite opis! Sad mi je već bilo dosta, časna reč! — Vrlo dobro! — klimnuo sam glavom. — Uhapsite me i saopštite dokaze na kojima zasnivate tako užasnu optuž­ bu mom advokatu. Ko je naj­ bolji advokat u La Pazu? Ili bolje n e... znate li ko je naj­ bolji advokat u Kulijakanu? Zgledali su se. Naravno, Oli­ vares je morao veoma dobro znati da ja nisam ubio ta dva
36 Pony West — Borilačke vettine 27 tipa, očevidaca je bar bilo do­ voljno. Zbog nečeg, međutim, on ne pominje Eldriđža... Hmm, znači li to da neko želi mene da povuče iz opticaja? Prokleta tekila! Izgleda da ipak nije bila od one najbolje vrste, jer sam do sada već morao shvatiti Olivaresov plan. Trebalo me je izvući iz pre­ punog hotela i likvidirati ne- gde u tišini. Pokušaj bekstva osumnjičenog, tako se to zo­ ve. A moj dosije, koji će pre ili kasnije stići iz Los Anđe- lesa, samo će potvrditi želju Angusa Lukasa Mek Adamsa da se izmigolji iz ruku zako­ na. Znao sam da se Olivares neće ustezati da svoju zamisao izvede i ovde ako ga na to primoram i zato sam veoma pažljivo držao ruke tako da ih sva trojica vide i nisam se pomerao iz fotelje u koju sam se spustio kada su mi to na­ redili. Oni su se zgledali još je­ dnom i meni se kosa lagano podigla na temenu.4 Do đavola, ni vi se ne biste bolje osećali na mom mestu. Poznata je stvar da meksički policajci izvrsno barataju oru­ žjem! * * . Jedna senka skliznula je kr­ oz vrata kupatila iza njihovih leđa i ja sam, ni sam ne znam kako, uspeo da sačuvam neu­ tralan izraz na licu. Do đavola, moja soba bila je na trećem spratu i niko, niko se ne bi mogao uzverati uz taj zid do prozora! A samo pet minuta ranije dva policajca detaljno su pre­ gledali i sobu i kupatilo! — U redu — rekao sam gla­ som u kome se osećala nape­ tost. — Priznajem to dvostru­ ko ubistvo. I ne želim advo­ kata Ni iz Kulijakana, niti bi­ lo koga drugog! Vodite me pred sudiju pre nego što se predomislim, do đavola! Mora da su pomislili da sam od straha poremetio pa­ meću, ali me nije bila briga za njihovo mišljenje. Moj plju­ sak reči poslužio je svojoj svr­ si; koncentrisani na mene, ni­ su ni primetili da se Eldridž našao samo korak iza njiho­ vih leđa. Da, Eldridž je to bio, još uvek u odličnoj formi. Ako ne verujete meni, pitajte ta tri policajca. Kada se probude, a to će biti za nekih pet ili še­ st sati, sudeći po žestini tri munjevita udarca' bridom dla­
Pony West — Borilačke veštine 27 37 na koji su se sručili na nji­ hove glave. ,. ■ — Hvala — rekao sam, bri­ šući znoj sa čela. — Ponekad se isplati verovati u duhove, amigo. . . Upravo si se kvali- fikovao za punopravnog člana »Kluba prijatelja Angusa Lu- kasa Mek Adamsa«. Čestitam! Klimnuo je glavom i pono­ vo nestao u kupatilu. Pohitao sam za njim, vukući sa so­ bom onu načetu flašu tekile. Baš me je zanimalo da vidim kako je dospeo tamo u pravi čas da me sačuva od hitaca iz tri revolvera. Ruke su mu radile veoma brzo dok je namotavao jako tanko uže od nečeg crnog što se presijavalo kao svila. Tre­ nutak kasnije svih tridesetak stopa užeta jednostavno je ne­ stalo ispod širokog kožnog opasača koji mu je pridrža­ vao pantalone. — Dobra stvar — rekao sam sa divljenjem. — Gde ima da se kupi? — Specijalna narudžba — is­ cerio se. — Tvoj novi izgled mnogo mi se više dopada od starog, Luk... — Na žalost, policija misli drukčije — uzdahnuo sam. — Pošto, izgleda, o ovoj stvari znaš mnogo više od mene, re­ ci mi da se nisam prevario: ova trojica zaista su došli da me nekome uklone sa puta, a? — Aha. — Kome? — Još uvek ne znam, ali znam gde možemo da pitamo. Iskapio sam onu flašu do kraja i bacio je Olivaresu pod nos. Nezahvalan tip, nije se ni pomerio dole na tepihu. — Idemo — rekao sam. — Tamo gde možemo da pita­ mo. .. »Krajsler« je bio iznajmljen u La Pazu, objasnio mi je El~ dridž dok smo se njegovim kolima probijali kroz gužvu po ulicama. Nije bilo teško doz­ nati odakle su stigli tipovi ko­ ji su našli smrt u njem u... — Odakle? — Sa jedne jahte koja se sinoć usidrila u luci. Zove se »Šila«. To ti ništa ne govori?' — »Šila« ? Neee... — Pa da — osmehnuo sam — zaboravio sam da si šest godina bio van opticaja. Njen vlasnik je izvesni gospodin iz Bejruta, koji, se zove Aroni- ja n ... Zaječao sam. Naravno, poz­ navao sam to ime. Ko, do đa­ vola, nije čuo za Viktora Aro- nijana, vlasnika lanca hotela u Bejrutu, izvora nafte u ne­ koj od arapskih pustinja i plantaža ne znam čega u Ko­ lumbiji ili Venecueli. U stvari, znao sam šta je glavni proizvod tih plantaža. Ono što posle u Los Anđeles
38 Pony West — Borilačke veštine 27 stiže u vidu belog praška ko­ ji se plaća debelim svežnjevi- ma zelenih dolara. Samo što su se svi ostali, računajući tu i direkciju za narkotike, pravili šašavi i pa­ žljivo zaobilazili Aronijanove plantaže u svojim traganjima za izvorom droge. Momci su svakako znali zašto to čine, a? — Otkuda on u ovoj igri? — upitao sam slabašnim glas­ om. Svi koji su, iz bilo koga razloga, zaratili sa Aronijanom sada su bili na sigurnom me- stu. Tamo gde im niko više ništa ne može... Eldridž je slegao ramenima i ja sam shvatio da se taj mo­ mak bukvalno ničega ne plaši. 1 naježio se. Ljudi koji se ničega ne pla­ še jako su opasni... — Aronijan ima sedamdeset i dve godine, zar ne? — re­ kao je. — Eto ti odgovora, Luk... Tiho sam zviznuo. — To znači da moj stari prijatelj Tomaru može da za­ boravi Fenringa i kida odav­ de glavom bez obzira, je li tako? — Otprilike. Ćutao sam sve dok nisam shvatio da se ova uska, krivu- dava ulica, kojom me vozi, la­ gano spušta prema luci. — Hej! — dreknuo sam. — Kuda me to vodiš, do đavola? — U jednu posetu — os- mehnuo se. — Koliko znam, nisi imao čast da upoznaš Vi­ ktora Aronijana. — Zašto, do đavola? Neće­ mo uspeti čak ni nogom da stupimo na tu jahtu! — Misliš? — Mislim? Ja to znam! Je li Boreli još uvek njegov gla­ vni telohranitelj ? — Nije. Boreli je poginuo u nekoj gužvi prošle godine. Sada Aronijana čuva Robson. — Kerli Robson? Oh, bo­ že moj! Osmehnuo se. — Znao sam da ga pozna­ ješ, Luk.. . Zbog toga te i vo­ dim. Svanulo mi je. Možda zb­ og sve one tekile. — Čekaj malo, ortak... ni­ je valjda da Robsonu treba ljudi? — Naravno da mu treba. Jutros je izgubio dvojicu, zar ne? A Aronijan voli da ima čitavu armiju uz sebe... — Misliš da on sada ima Fe­ nringa u šaci? — Da, ili misli da ima. Taj Fenring je, po svemu sudeći, veoma opasan tip. Mnogo go­ vori i to što se do sada lično nije pojavio ni u jednoj guž­ vi, a? Klimnuo sam glavom. Sta­ ra je to priča: glavni momci
Pony West — Borilačke veštine 27 39 su uvek oni koji iz pozadine vuku konce. A kada smo već kod toga... — Ortak, šta misliš da li je vreme da mi kažeš za ko­ ga ti radiš? — Ne za policiju, ako je to ono što si hteo da pitaš. Ja sam ti neka vrsta usamljenog vuka, Luk. — Aha. I ti želiš malo tog čuvenog »Agensa F«, a? — Da, ali ne za sebe. To je otkriće koje može da izmeni lik ove planete i ne smemo da. dopustimo da padne u ru­ ke grupi bezobzirnih ljudi... kakvi su Aronijan i tvoj pri­ jatelj Tomaru. — Ništa od toga — odmah­ nuo sam glavom. — Cena je suviše visoka, ako nisi znao. Dvadeset litara ljudske krvi za jedan miligram »Agensa F«. — Nisam to znao. H m m ... dvadeset litara. Dvadeset lita­ ra krvi... — Baš tako. — Svejedno, Luk. Važno je da takvo nešto postoji: nau­ ka će pre ili kasnije uspeti da nađe i neki drugi naćin za proizvodnju Fenringovog agen­ sa. Način koji neće biti tako skup... — Možda — progunđao sam. — U međuvremenu, ne bih hteo da moja krv posluži kao sredstvo zq produženje Aioni- janovog ili nečijeg drugog be- zvrednog života! Stigli smo do luke, ako to mesto zaslužuje takvo pompe- zno ime. Drevni mol uz koji je obično bilo privezano neko­ liko ribarskih čamaca, to je sve. Naravno, tu ne računam ja­ htu koja se sada blago ljulja­ la, zaslepljujući belinom i či­ stinom čitavo to prljavo me­ sto. . . Eldridž je zaustavio kola na drugom kraju, u hladu velike zgrade od kamena koja je bi­ la valjda nekakvo skladište. Sunce je i dalje nemilosrd­ no peklo sa neba, ali sam ja osetio onu istu jezu po leđi­ ma. Nešto se spremalo. Pogled­ ao sam u Eldridža i shvatio da i on nešto slično oseća. Nos mu je bio podignut, kao njuška lovačkog psa i nepres­ tano se osvrtao, pretražujući prostor oko nas suženim ogi- ma. — Ti si prvi koga znam da ima to predosećanje — rekao sam tiho. — Osim mene, na­ ravno. .. Šesto čulo, a? — Japanci imaju mnogo bo­ lje ime za to — odgovorio je i ne pogledavši me. — Koje? — Haragei. — Šta to znači?
40 Pony West — Borilačke vestine 27 — Haragei... otprilike to predstavlja jedinstvo , čoveka sa njegovom okolinom, tako da prima sve... vibracije. .. iz nje. I od prijatelja i od ne­ prijatelja, ako shvataš šta že­ lim da kažem. Jednostavno, znaš odakle dolazi opasnost, ponekad čak i kakav će oblik dobiti... — Zgodna stvar — progun- đao sam. — Za momke koji žive opasnim životom... — D a... — U redu, šta tvoji senzori sada govore? — Da je opasnost u blizini. I da nije direktno usmerena protiv tebe i m ene... — Nego? Ćutke je pokazao glavom prema jahti. Prava idilična sli­ ka mira i dobrog raspolože­ nja: sunce, plavo more, jahta koju njišu talasići. Gde je tu opasnost, do đa­ vola? Otvorio je vrata i izašao, a ja za njim. Primetio sam ka­ ko podozrivo motri na zgradu pored nas, odmičući na supro­ tnu stranu. Shvatio sam ono što su i moja čula govorila, ali ja nisam umeo da to pro­ tumačim. Opasnost je pretila iz te zgradurine, nalik na tvrđavu 6d sivog kamena. Eldridž je koračao sve br­ že, tako da smo samo neko­ liko desetina sekundi kasnije bili gotovo stotinu stopa od tog skladišta. I na zgodnom m estu... I u pravi čas da zapazimo kako se otvaraju teški drveni kapci prozora na prvom spra- tu. Zviznuo sam, tražeći pogle­ dom bolji zaklon, iako sam znao da ružna, debela cev ba­ zuke nije uperena prema na­ ma, već prema jadnoj, maloj »Šili« koja se, ništa ne slute­ ći, i dalje njihala na talasima. * * * Upoznao sam to gadno oru­ žje još u Vijetnamu i znao sam da jahta, sa svojim krh­ kim bokovima, nema nikakve šanse ako je raketa pogodi na pravo mesto. Upoznao sam i čoveka čije se uzbuđeno lice sada naslu­ ćivalo u polutami iza prozo­ ra. Onaj isti ljigavi tip koji me je, po Džilovom naređe­ nju, ovamo dovezao iz Todos Santos. Džil Tomaru je očigledno uveo u tanke niti, ako se sa­ da oslanjao i na takve ama­ tere. Samo što ne treba veli­ ka veština da se jahta od sto- tinak stopa pogodi sa sto jar- di rastojanja.
Pony West — Borilačke vešttne 27 41 »Kao i uvek«, pomislio sam, »Tomaru je veoma efikasan kada s puta treba ukloniti ko­ nkurenciju. ..« — Tomaruov čovek? — ša­ patom je ’upitao Eldridž. Gru- pica Meksikanaca u blizini opazila je naše poglede usme- rene naviše, ali nijedan od njih još uvek nije dospeo ni­ šta da uzvikne. Prilično čud­ no za Meksikance. — Aha. Moj dragi Džil oči­ gledno je shvatio odakle mu preti najveća opasnost. Misliš da bi trebalo d a ... Hteo sam da pitam da li bi trebalo nešto da preduzmemo, ali me je Aronijan preduhit­ rio. On ili neko od ljudi iz njegovog obezbeđenja, svejed­ no. Krici uzbuđenih Meksikana­ ca odjeknuli su u istom tre­ nutku kada i zvižduk rakete koja je tupavo startovala na dati znak svog okidača. Taj zvižduk uvek me je uzbuđi­ vao, daleko više od pucnja iz svakog drugog oružja, možda i zbog ogromne snage koja se krije u tom malom raketnom motoru i još veće ispod zatu- paste čelične košuljice na bo­ jevoj glavi. Te rakete, znate, prilično su spore, tako da ih možete pra­ titi pogledom u prvom delu putanje. Delić sekunde bio mi je dovoljan da shvatim kako će ova proleteti visoko iznad svog cilja i sručiti se u oke- an nekoliko milja dalje. Nepotrebni lanser zveknuo je o kamene ploče ispod ot­ vorenog prozora. — Hajde! — dreknuo je El­ dridž. — Sada je trenutak! Zastao sam, kao budala, da bih pogledom ispratio pad onoga koji je raketu ispalio. Bili smo dovoljno blizu da opazim malu, crvenu rupu na njegovom čelu, objašnjavanje za tako užasan promašaj sa samo stotinak jardi. Mislim da je već bio mrtav kada je njegov prst, u grču, potegao okidač i lansirao raketu. Da, Robson je uvek birao dobre strelce za svoju ekipu. Prave majstore, sa najboljim snajperskim puškama koje se za pare mogu kupiti... Tih nekoliko trenutak raz­ mišljanja doprineli su da El­ dridž isprednjači i ja sam se prenuo i potrčao za njim, ia­ ko mi nije bilo jasno kuda žuri. A onda mi je postalo jas­ no. Ljudi su se uzmuvali po palubi »Šile«, a jedan je sko­ čio na kej da bi sa bitve sma- kao debeli kabl kojim je jah­ ta bila privezana. Motori pod palubom su zatutnjali i čuo se razgovetan zveket lanca ko- tve.
42 Pony West — Borilačke veštine 27 Aronijanu se očigledno žu­ rilo da nestane odavde. A Eldridžu se žurilo da sti­ gne do jahte pre nego što se otisne od obale... Zašto? Da ne radi slučajno za njega, i pored one bajke o čovečanstvu koju mi je is­ pričao? Mislim da smo tih stotinak jardi preleteli za dobrih dva- naesta'k sekundi, što nije loš rezultat ako računamo sve one Meksikance razjapljenih usta koji su nam, zbog nečeg, pre- prečili put. Verovatno je ne­ ko iza nas viknuo »drž' te lo­ pova« ... — Ne pucaj — povikao je Eldridž, mašući u trku ruka­ ma. Momak na palubi »Šile« na trenutak je zastao, neodlu­ čno tražeći pogledom nekog od svojih pretpostavljenih i cev njegove automatske puš­ ke ostala je uperena u palu­ bu. Taj đavolski Eldridž skočio je na palubu pravo sa keja i prosto pomeo momka s puš­ kom ispred sebe. štaviše, os­ tao je na nogama, dižući obe ruke uvis, u nameri da im po­ kaže da ima miroljubive na- mere. Iscerio sam se: narav­ no, taj trik će mu upaliti, ali će Aronijanovi ljudi posle to­ ga imati malo vremena da se pokaju što ga nisu odmah iz- rešetali... To cerenje skupo me je sta­ jalo. Tek na samoj ivici ka­ menog keja shvatio sam da je rasojanje do .ivice broda u me­ đuvremenu dostiglo dobrih dvadesetak stopa. Hmm, ne­ kada sam skakao i više, ali... Ali sam tada bio petnaest godina mlađi i bar dvadeset funti lakši. Ipak, mislim da bih uspeo, samo da nisam na trenutak smanjio brzinu zaleta, ono ka­ da sam shvatio da je do pa­ lube dvadeset stopa. Ovako, paluba se, polako, ali sigurno izmakla još za onu jednu, meni nedostižnu stopu, ispružio sam obe ruke da bih ublažio udarac o čelični bok i na vreme ih ponovo skupio, razmišljajući o eventualnim posledicama takve gluposti. Izvio sam se u vazduhu, po­ kušavajući da se okrenem to­ liko da o bok udarim rame­ nom. Sva ta gimnastika nije mi mnogo pomogla. Mojoj tvrdoj škotskoj glavi još manje. Čuo sam zvuk koji je pod- sećao na zvonjavu džinovskog zvona sa neke džinovske ka­ tedrale, a onda se oko mene sklopila tam a... Psovku koja mi je u tom času ostala na usnama izgovo­ rio sam tek kada sam ponovo došao sebi. Gadna je to psov­ ka bila i bilo mi je drago što
Pony West — Borilačke veštine 27 43 pored mene nema nikog ko bi je mogao čuti, bez obzira na nivo družine koju je Aro- nijan okupio na palubi i pod palubom »Šile«. U glavi mi je Hučalo, a pod prstom sam osetio poveću čvo­ rugu na čelu iznad desnog oka. Osmelio sam se da otvorim oči, teseći sebe da je moja glava od dobrog starog škot­ skog materijala i da je potre­ bno nešto više od krhkog bo­ ka jahte da bi mi smrskalo lobanju. Bio sam sam, potpuno sam u maloj kabini koja je više podsećala na zatvorsku ćeliju. Ni ležaj na koji su bacili mo­ je telo u mokroj odeći nije bio mekši od zatvorskog. Uo­ stalom, posle svega što se do­ godilo, ništa bolje od ćorke nisam ni smeo očekivati, zar ne? Opsovao sam još jednom na pomisao šta je morska voda učinila od mog novog odela, a onda sam se oprezno uspra­ vio, pridržavajući glavu obe- ma rukama, kao da se plašim da sa nje ne otpadne neki vi­ talni deo. Kada mi je uspelo da ostanem u sedećem položa­ ju, još jednom sam pogledom pretražio prostor oko sebe. Sve je bilo u redu, glava mi je još uvek bila na svom me- stu. . . Sledeći korak bio je poku­ šaj da se uspravim i zalupam na vrata, dozivajući svoje ta­ mničare. Želudac mi se sku­ pio i na samu pomisao na ta­ kvo nešto, ah sam ga ja po­ slao do đavola i oprezno se pridržao rukama za metalni zid. Srećom, bio sam pošteđen tog truda. Brava je škljocrni­ la i u moju kabinu, pardon ćeliju, ušao je Kerli Robson. Nemojte ga samo nikada nazvati Kerli kovrdžavi, dok vas može čuti. Otkako ga po­ znajem, a ima tome već petna­ est godina, Kerli Robson će­ lav je kao ja je ... — Zdravo, Robsone — za­ stenjao sam. — Otkud ti na ovoj bogataškoj jahti. Poslovi bolje idu, a? Ćutao je i gledao me otpri­ like onako kako čovek gleda pijanog posetioca koji mu se izbljuvao na novi tepih u dne­ vnoj sobi. Zastenjao sam, pri­ državajući ponovo glavu ruka­ ma; taj pogled nije mi obe­ ćavao ništa dobro. — Ustani —- rekao je. — Jes' kad bih mogao! — rekao sam ja. — Hajde, do đavola! — za­ režao je. — Bolje tako nego da te moji ljudi iznose... s nogama napred!
44 Pony West — Borilačke veštine 27 To mu je bio zaista jak ar­ gument i ja sam naterao se­ be da se uspravim. Imao je strpljenja da sasluša sve one psovke koje sam izgovorio do trenutka kada sam se usudio da se odvojim od ležaja. — Kuda me vodiš? — upi­ tao sam. »Šila« se jako lju­ ljala, tako da sam ramenima svaki čas doticao čas jedan, čas drugi zid uskog hodnika. Tek koji minut kasnije shva­ tio sam da jadni brodić nije ništa kriv i da Robson savr­ šeno mirno šeta iza mene, kao po najtvrđem tlu. I ćuti. Uostalom, moje pi­ tanje je i bilo glupo, s obzir­ om da sam već znao ko je gazda na brodu. Skrenuli smo u neki bočni hodnik i ja sam zastao ispred vrata od skupocenog drveta ukrašenih krupnim momkom koji je držao ruku na dršci pištolja zataknutog za pojas. Nije bilo teško pogoditi ko se krije iza tih vrata. I dalje me držeći na oku, momak je tiho zakucao. Ni­ sam čuo nikakav glas iznutra, ali je on otvorio vrata i gla­ vom mi pokazao da uđem. Poznajem značaj prvog uti­ ska, ali nisam imao ni volje, ni snage za nešto bolje od teturanja dok sam prolazio u veliki brodski salon, pretrpan skupocenim nameštajem. Aro- nijan je sedeo na širokom di- vanu i zamišljeno češkao svoj ogromni trbuh, kao da ne pri- mećuje moj svečani ulazak. Promenio se otkako sam ga poslednji put video. Nagore. Koža pod očima visila mu je u obliku ispražnjenih plasti­ čnih kesa, a stekao je ioš je­ dan podvoljak iznad debelog zlatnog lanca koji mu je vi­ sio na grudima preko nemar­ no raskopčane košulje. Jad­ nik, još uvek se trudio da li­ či na plejboja.. . Pogledao me je i ja sam odmah shvatio da je svaka promena kod Aronijana mogla biti samo u spoljnom izgledu. Oči su mu blistale kao ugar- ci i svakako bih se uplašio da sam još imao snage za tako nešto. — Luk Mek Adams — reče glasom koji nikada neće izgu­ biti akcent Bliskog istoka. — Gle, gle! Pogledom sam potražio ne­ ku stolicu, plašeći s da će mi kolena otkazati poslušnost. Ni­ je je bilo. — Mislio sam da si piestao da radiš za Tomarua, Luk? — I jesam, mister Aronijan. Još pre šest godina. — Hmm. .. i ja sam nešto slično čuo. Otkuda onda ovde? — To je dugačka priča, mi- 'ster Aronijan... — Ja imam vremena.
Pony West — Borilačke veštine 27 45 — Ovaj... možda bi bilo bolje da negde sednem — re­ kao sam. — Glava mi jeste tvrda, ali onaj udarac. -. — Ti izgleda misliš da te je mister Aronijan pozvao u goste — progovori Kerii Rob- son iza mene zloslutnim glas­ om. — Pričaj, inače... Slegnuo sam ramenima, op­ rezno, a onda duboko uzdah­ nuo. — Pa, ovako je to bilo — počeh. — Kao što rekoste, pre šest godina. . . — Dosta! — leno mahnu ru­ kom Aronijan. — Daj najpre ono najvažnije... — Najvažnije? Aha.. . pa, vidite, Džil Tomaru me je zv­ ao. .. — Ne pravi se lud, Mek Adamse — Aronijanove učice opasno su svetlucale iznad onih plastičnih kesa. — Vrlo dobro znaš šta me najviše za­ nima! Naslućivao sam, ali neka sam proklet ako mu priznam koliko sam upućen u čitavu ovu igru. Načinio sam facu mnogo glupljom nego obično, tešeći sebe da mi to u ovoj situaciji i neće biti naročito teško. — Šta to, mister Aronijan? Mora da je moja maska bi­ la ubedljiva, jer on nije ek­ splodirao od besa, kao što mu se često događa. Samo me je zamišljeno posmatrao, pogle­ dom od kojeg me je hvata je­ za. — Fenring, Mek Adamse. Gde je Fenring? * * * — Fenring? — zinuo sam. Koji Fenring, do đavola... UFF! To UFF dodao sam zahva­ ljujući Kerliju Robsonu koji je savršeno preciznim udar­ cem pesnice pogodio moj levi bubreg. Bilo je to previše za moje već izmučeno telo i ja sam mu dopustio da pređe u parter; odnosno onaj divni, meki tepih pod mojim noga­ ma. Nemojte misliti da su me glava i bubreg zbog toga ma­ nje boleli, ali je pravo olak­ šanje bilo ne održavati svu onu masu mog tela u usprav­ nom položaju. Aronijan me je i dalje za­ mišljeno gledao, kao da se baš ništa nije dogodilo. Uos­ talom, njemu i nije, kučkinom sinu. . . — Dakle? — Ovoga puta govorio je Robson. Stajao je nada mnom, sa jednom no­ gom podignutom za novi uda­ rac.
46 Pony West — Borilačke veštine 27 — Ne znam, do đavola! — prostenjao sam. — Tomaru nije pominjao nikakvog Fen- ringa... Ovoga puta stradao je moj desni bubreg. Imao sam uti­ sak da je lakovani vrh Rob- sonove cipele prošao skroz na drugu stranu i da će se svakog trenutka pojaviti neg- de iz mog trbuha. Varao sam se, srećom... — Sačekaj, Justase — tiho je rekao Aronijan i ja sam se od sve muke iscerio. Robson svoje krsno ime ne voli ništa vise od nadimka, što je Aro­ nijan dobro znao... — Šta ti je sve ispričao To­ maru? — Skoro ništa... ponudio mi je da sklopimo primirje, jer je u pitanju veliki posao... — Odbio si ga? — Pa d a... prokletstvo. Zna­ te da sam se povukao u mi­ ran život. Ovih šest godina, ja ... — Znam šta si radio ovih šest godina, Mek Adams. To me ne zanima... Časna reč, mora da je moj život u Todos Santos televi­ zija svaki dan snimala skrive­ nom kamerom. Čitav svet zna gde sam bio i šta sam ra^io! Sledeći put moram naći ne­ ko bolje mesto. Hmm. .. baš me zanima da li NASA plani­ ra neko novo putovanje do Meseca? — Ko je ubio Tima i Ale- nbija, Mek Adams? — Ja. Tomaruu se nije do­ palo što sam ga odbio. — Zbog čega nisi onda i njega ubio? — Aronijan se grleno nasmejao i prineo us­ nama čašu u kojoj je nežno zveckao led. Obliznuo sam us­ ne i pokušao da na tepihu pronađem položaj koji će vi­ še prijati mojim bubrezima. Nisam uspeo. — Nekad smo bili prijate­ lji... valjda zbog toga... — Prijatelji! — frknuo je Robson iza mene. Znao sam da taj tip pojma nema šta znači reč prijateljstvo. — I onda? — Onda, ništa... hteo sam da se vratim u Todos Santos kada su me napala dva tipa u crnom »krajsleru«. Uspeo sam da im izmaknem, a onda me je ova stvar zainteresova­ la. .. — Stani malo! — Aronijan podiže ruku. — Robsone, to su bili tvoji ljudi, zar ne? — Aha. Mister Aronijan, ja... Iscerio sam se još jednom. Osećaću se za nijansu bolje ako se bar delić Aronijanovog gneva sruči na ćelavu Robso- novu glavu. Iako sam sum­ njao da će meni to pomoći.
Pony West — Borilačke veštine 27 47 — Čija je to šašava ideja bila? — Moja, mister Aronijan. Ovaj... kada smo shvatili da je Mek Adams ponovo u op­ ticaju, hteo sam da ga odmah likvidiramo. I nemojte mu ve- rovati, on sigurno ponovo ra­ di za Tomarua! — Lepo... zbog čega onda nisu uspeli? Ni oni, ni onaj nesposobni policajac, kako se ono zvaše... Oliveira? Oliva- res? — Olivares... Mister Aroni­ jan, ja ... — Zaveži, Justase! Zavezao je. Aronijan je za­ ista umeo da obuči svoje lju­ de. Uzdahnuo sam, jedva čuj­ no. Ponovo sam ja bio na re­ du, zna se. — Mek Adamse... — Molim, mister Aronijan? — Ko je momak koji je s tobom skočio na brod? — Pojma nemam. ■Strpljivo je uzdahnuo. Ipak, i taj Aronijan počeo je da sta­ r i... U stara dobra vremena, vaš prijatelj Luk Mek Adams već bi putovao prema dnu Ti­ hog okeana, računajući kolika je težina cementnih blokova na njegovim nogama... Uostalom, šanse da taj spe­ ktakl doživim još uvek su bi­ le veoma velike, pre svega za­ to što o tom prokletom El- dridžu zaista nisam znao go­ tovo ništa. I gde je on sada? Mrtav? Uhvaćen kao i ja? Mo­ žda je Aronijan već završio sa njegovim ispitivanjem i sada pokušava stari trik, upoređu- jući naše izjave? — Zaista ne znam, mister Aronijan. Jednostavno sc po­ javio, nešto pre nego što me ona dva tipa... hoću reći, ne­ što pre nego što su me vaši ljudi napali, mister Aronijan. I on je hteo da mu pomognem u nekom poslu... mislim, od­ mah sam shvatio da je to is­ ti veliki posao koji je pomi- njao Tomaru, ali, rekoh vam, povukao sam se u miran ži­ vot i .. . — Suviše pričaš — reče le­ denim glasom Robson iza me­ ne — a premalo govoriš... Osećao sam kako u meni ra­ ste onaj pritajeni mekadamsov- ski gnev, od one vrste koja nas Mek Adamsove goni pravo glavom kroz zid. Prokletstvo, moj život ionako više ne vre- di ni četvrt dolara, jedina ute- ha biće mi što ću i tog jajo- glavog Robsona povesti sa so­ bom u pakao! Vidite, moja glava u među­ vremenu mi je dojavila da se već bolje oseća, a bol u bu­ brezima sam, s malo napora, mogao ignorisati. UkraLko, osećao sam da imam dovoljno snage da sredim tog tipa koji
48 Pony West — Borilačke vestine 27 se tako drsko ponaša sa An- gušom Lukasom Mek Adam- som ... — Izađi, Justase. Mislim da sam zinuo više od Robsona. Prokleti Aroni­ jan, mora da mi je u očima pročitao na šta se spremam! Ta me pomisao malo uteši. Prokletstvo, znači da debeljko još uvek ima neke planove sa m nom ... aha, to vredi zapam­ titi! Ili je to imalo veze sa onom legendom , za koju sam uvek mislio da je širi sam Aroni- ja n ... ono da tog tipa niko nikada još nije slagao. Mis­ lim, nikome još nije uspelo da ga slaže. Kao da ume da čita ljudske m isli... ili ima prokleti mali detektor laži u svom đavolskom mozgu! — Sedi, Mek Adamse... Iznenadio sam se kako mi je lako uspelo da se podignem sa onog tepiha i premestim na suprotni kraj divana. Aro- nijan mi je glavom pokazao flašu na stočiću i ja sam po­ hitao da je iskoristim. Naravno, nije mi promaklo da svojim debelim prstima mi­ luje divan orijentalni bodež sa nekim nerazumljivim arap­ skim natpisom urezanim u se- čivo. I to oružje ušlo je u le­ gendu, a ona je tvrdila da je, uprkos salu i godinama, Aronijan prava zvečarka sa njim u ruci... — Ti, znači, ne znaš o če­ mu se radi, Mek Adams... Viski, i to ni manje ni vi­ še nego »Džek Danijels«, de- lovao je na moj mozak mu­ njevitom brzinom. »Što da ne«, pomislih. »Što da ne, do đavola!« — Znam — rekoh mirnim glasom. — Nisam znao jedi­ no koliko Robson zna i zbog toga sam ćutao... U debeljkovim očima ugle­ dao sam tračak poštovanja. Kao i mnogi drugi pre njega, došao je do zaključka da An- gus Lukas Mek Danijels nije samo gomila mišića bez moz­ ga. .. — Dakle? — Tomaru mi je rekao za Fenringa, mister Aronijan. I njegovo otkriće. »Agens F«. — I? Uzdahnuo sam. U sebi, na­ ravno. Kome je još uspelojla prevari Levantinca u nekom poslu? Ovaj neće reći nijedne suvišne reči. — Odmah sam shvatio da je to posao stoleća, mister Aronijan, posao prema kojem je trgovina drogom zabava za početnike. U tom sredstvu 1&- že desetine milijardi dolara... — Da. Pa? — Takođe sam shvatio da Džil Tomaru nije pravi čovek
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira
Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira

Recomendados

Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv por
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvNindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krv
Nindja 025 derek finegan - purpur, zlato i krvzoran radovic
150 vistas•100 diapositivas
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb) por
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)
Nindja 065 derek finegan - striptiz smrti (m garret & emeri)(2.9 mb)zoran radovic
184 vistas•100 diapositivas
16 ko se poslednji smeje por
16 ko se poslednji smeje16 ko se poslednji smeje
16 ko se poslednji smejeMilenko Gavric
104 vistas•100 diapositivas
29 dijamanti iz pakla por
29 dijamanti iz pakla29 dijamanti iz pakla
29 dijamanti iz paklaMilenko Gavric
69 vistas•99 diapositivas
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine por
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbineNindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbine
Nindja 037 derek finegan - krvavi mac sudbinezoran radovic
283 vistas•99 diapositivas
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla por
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-pakla
73866785 ninja-derek-finegan-sinovi-paklazoran radovic
455 vistas•79 diapositivas

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

Nindja 059 derek finegan - osveta nindje por
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjezoran radovic
197 vistas•100 diapositivas
Nindja 050 derek finegan - indijska veza por
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska vezazoran radovic
377 vistas•99 diapositivas
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti por
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrtiNindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrtizoran radovic
185 vistas•100 diapositivas
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti por
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtizoran radovic
251 vistas•100 diapositivas
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza por
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozazoran radovic
291 vistas•99 diapositivas
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana por
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
656 vistas•100 diapositivas

La actualidad más candente(20)

Nindja 059 derek finegan - osveta nindje por zoran radovic
Nindja 059 derek finegan - osveta nindjeNindja 059 derek finegan - osveta nindje
Nindja 059 derek finegan - osveta nindje
zoran radovic•197 vistas
Nindja 050 derek finegan - indijska veza por zoran radovic
Nindja 050 derek finegan - indijska vezaNindja 050 derek finegan - indijska veza
Nindja 050 derek finegan - indijska veza
zoran radovic•377 vistas
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti por zoran radovic
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrtiNindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
Nindja 042 derek finegan - dolina bele smrti
zoran radovic•185 vistas
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti por zoran radovic
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrtiNindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
Nindja 058 derek finegan - poslednja igra smrti
zoran radovic•251 vistas
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza por zoran radovic
Nindja 033 derek finegan - na ostrici nozaNindja 033 derek finegan - na ostrici noza
Nindja 033 derek finegan - na ostrici noza
zoran radovic•291 vistas
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana por zoran radovic
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
zoran radovic•656 vistas
20 noc celicnih zvezda por Milenko Gavric
20 noc celicnih zvezda20 noc celicnih zvezda
20 noc celicnih zvezda
Milenko Gavric•149 vistas
Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrti por zoran radovic
Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrtiNindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrti
Nindja 044 derek finegan - pobuna u celiji smrti
zoran radovic•155 vistas
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju por zoran radovic
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindjuNindja 030 derek finegan - klopka za nindju
Nindja 030 derek finegan - klopka za nindju
zoran radovic•181 vistas
27 kako ubiti vampira por Milenko Gavric
27 kako ubiti vampira27 kako ubiti vampira
27 kako ubiti vampira
Milenko Gavric•31 vistas
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc por zoran radovic
Nindja 043 derek finegan - operacija ponocNindja 043 derek finegan - operacija ponoc
Nindja 043 derek finegan - operacija ponoc
zoran radovic•186 vistas
Sejn117 dzek slejd - lov na ledvil dzeka (vasojevic & folpi & emeri)... por zoran radovic
Sejn117 dzek slejd - lov na ledvil dzeka (vasojevic & folpi & emeri)...Sejn117 dzek slejd - lov na ledvil dzeka (vasojevic & folpi & emeri)...
Sejn117 dzek slejd - lov na ledvil dzeka (vasojevic & folpi & emeri)...
zoran radovic•88 vistas
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi por zoran radovic
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krviNindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
Nindja 056 derek finegan - nindja dolazi gazeci po krvi
zoran radovic•280 vistas
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvih por zoran radovic
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvihNindja 052 derek finegan - ples mrtvih
Nindja 052 derek finegan - ples mrtvih
zoran radovic•176 vistas
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti por zoran radovic
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrtiNindja 035 derek finegan - tajfun smrti
Nindja 035 derek finegan - tajfun smrti
zoran radovic•203 vistas
21 sablast crnih mocvara por Milenko Gavric
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara
Milenko Gavric•141 vistas
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom por zoran radovic
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednomNindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
Nindja 031 derek finegan - hrabri umiru samo jednom
zoran radovic•395 vistas
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao por zoran radovic
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakaoNindja 051 derek finegan - izlet u pakao
Nindja 051 derek finegan - izlet u pakao
zoran radovic•224 vistas
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara por zoran radovic
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
zoran radovic•228 vistas
23 pakleni vakizasi por Milenko Gavric
23 pakleni vakizasi23 pakleni vakizasi
23 pakleni vakizasi
Milenko Gavric•87 vistas

Similar a Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira

James patterson -_kuca_na_plazi por
James patterson -_kuca_na_plaziJames patterson -_kuca_na_plazi
James patterson -_kuca_na_plazizoran radovic
26 vistas•216 diapositivas
25 purpur zlato i krv por
25 purpur zlato i krv25 purpur zlato i krv
25 purpur zlato i krvMilenko Gavric
51 vistas•100 diapositivas
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti por
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtizoran radovic
332 vistas•100 diapositivas
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih por
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihzoran radovic
188 vistas•100 diapositivas
28 karneval mrtvih por
28 karneval mrtvih28 karneval mrtvih
28 karneval mrtvihMilenko Gavric
18 vistas•100 diapositivas
Nindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krvi por
Nindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krviNindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krvi
Nindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krvizoran radovic
287 vistas•100 diapositivas

Similar a Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira(20)

James patterson -_kuca_na_plazi por zoran radovic
James patterson -_kuca_na_plaziJames patterson -_kuca_na_plazi
James patterson -_kuca_na_plazi
zoran radovic•26 vistas
25 purpur zlato i krv por Milenko Gavric
25 purpur zlato i krv25 purpur zlato i krv
25 purpur zlato i krv
Milenko Gavric•51 vistas
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti por zoran radovic
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
zoran radovic•332 vistas
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih por zoran radovic
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvihNindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
Nindja 028 derek finegan - karneval mrtvih
zoran radovic•188 vistas
28 karneval mrtvih por Milenko Gavric
28 karneval mrtvih28 karneval mrtvih
28 karneval mrtvih
Milenko Gavric•18 vistas
Nindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krvi por zoran radovic
Nindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krviNindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krvi
Nindja 036 derek finegan - nebo se ogleda u krvi
zoran radovic•287 vistas
1 - gospodarica peska por zoran radovic
1 - gospodarica peska 1 - gospodarica peska
1 - gospodarica peska
zoran radovic•149 vistas
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826 por zoran radovic
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
Sejn076 dzekslejd-tragoviproslostivasojevicfolpi-170506170826
zoran radovic•82 vistas
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti por Balkanski Posetilac
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Balkanski Posetilac•131 vistas
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice por zoran radovic
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovniceNindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
Nindja 041 derek finegan - zubi zmije otrovnice
zoran radovic•233 vistas
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metak por Balkanski Posetilac
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metakSejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Sejn 053 dzek slejd - poslednji metak
Balkanski Posetilac•112 vistas
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244 por zoran radovic
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
Sejn053 dzekslejd-poslednjimetakvasojevicfolpi-170429145244
zoran radovic•56 vistas
Carls-Bukovski-Holivud 1989 por Broj Jedan
Carls-Bukovski-Holivud 1989Carls-Bukovski-Holivud 1989
Carls-Bukovski-Holivud 1989
Broj Jedan•23 vistas
Kupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-niti por zoran radovic
Kupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-nitiKupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-niti
Kupdf.com ashtonfrederick 70-lun-na-paukovoj-niti
zoran radovic•213 vistas
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu por Balkanski Posetilac
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.euSejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Sejn 056 dzek slejd - dama pod maskom (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac•133 vistas
Sejn056 dzekslejd-damapodmaskomvasojevicfolpi-170429145306 por zoran radovic
Sejn056 dzekslejd-damapodmaskomvasojevicfolpi-170429145306Sejn056 dzekslejd-damapodmaskomvasojevicfolpi-170429145306
Sejn056 dzekslejd-damapodmaskomvasojevicfolpi-170429145306
zoran radovic•60 vistas
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418 por zoran radovic
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
Sejn064 dzekslejd-zivecesjossamotridanavasojevic-170430184418
zoran radovic•135 vistas
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana por Balkanski Posetilac
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Balkanski Posetilac•137 vistas
Eric_Van_Lustbader_-_Druga_koza.pdf por zoran radovic
Eric_Van_Lustbader_-_Druga_koza.pdfEric_Van_Lustbader_-_Druga_koza.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Druga_koza.pdf
zoran radovic•188 vistas
Dgd 1 trgovac opijumom (electrobox 7 mb) por zoran radovic
Dgd 1 trgovac opijumom (electrobox 7 mb)Dgd 1 trgovac opijumom (electrobox 7 mb)
Dgd 1 trgovac opijumom (electrobox 7 mb)
zoran radovic•83 vistas

Más de zoran radovic

Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf por
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfzoran radovic
116 vistas•308 diapositivas
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf por
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfzoran radovic
32 vistas•297 diapositivas
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf por
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
265 vistas•626 diapositivas
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf por
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdfzoran radovic
375 vistas•532 diapositivas
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf por
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
220 vistas•366 diapositivas
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf por
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfzoran radovic
41 vistas•63 diapositivas

Más de zoran radovic(20)

Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf por zoran radovic
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
zoran radovic•116 vistas
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf por zoran radovic
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
zoran radovic•32 vistas
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf por zoran radovic
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
zoran radovic•265 vistas
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf por zoran radovic
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
zoran radovic•375 vistas
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf por zoran radovic
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
zoran radovic•220 vistas
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf por zoran radovic
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
zoran radovic•41 vistas
4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf por zoran radovic
4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf
4efac426-ad8f-4160-92f1-1bfb413ea769.pdf
zoran radovic•67 vistas
LMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdf por zoran radovic
LMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdfLMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdf
LMS_0333_-_Veliki_Blek_-_Zakon_i_pravda_(enwil__emeri)(5_MB).pdf
zoran radovic•133 vistas
E. R. Barouz - Venera 2 - Izgubljeni Na Veneri.pdf por zoran radovic
E. R. Barouz - Venera 2 - Izgubljeni Na Veneri.pdfE. R. Barouz - Venera 2 - Izgubljeni Na Veneri.pdf
E. R. Barouz - Venera 2 - Izgubljeni Na Veneri.pdf
zoran radovic•143 vistas
E. R. Barouz - Venera 1 - Gusari Venere (1).pdf por zoran radovic
E. R. Barouz - Venera 1 - Gusari Venere (1).pdfE. R. Barouz - Venera 1 - Gusari Venere (1).pdf
E. R. Barouz - Venera 1 - Gusari Venere (1).pdf
zoran radovic•330 vistas
Adam Wild 22 (RAS 22) - Zulu (Coa_backup PDF).pdf por zoran radovic
Adam Wild 22 (RAS 22) - Zulu (Coa_backup PDF).pdfAdam Wild 22 (RAS 22) - Zulu (Coa_backup PDF).pdf
Adam Wild 22 (RAS 22) - Zulu (Coa_backup PDF).pdf
zoran radovic•149 vistas
lex288-289-nemilosrdnijessblagoizgradaduhova-210708151743.pdf por zoran radovic
lex288-289-nemilosrdnijessblagoizgradaduhova-210708151743.pdflex288-289-nemilosrdnijessblagoizgradaduhova-210708151743.pdf
lex288-289-nemilosrdnijessblagoizgradaduhova-210708151743.pdf
zoran radovic•222 vistas
zagorzskacol077-snenisokolovi-210703150109.pdf por zoran radovic
zagorzskacol077-snenisokolovi-210703150109.pdfzagorzskacol077-snenisokolovi-210703150109.pdf
zagorzskacol077-snenisokolovi-210703150109.pdf
zoran radovic•164 vistas
Magicni Vjetar Knjiga 44.pdf por zoran radovic
Magicni Vjetar Knjiga 44.pdfMagicni Vjetar Knjiga 44.pdf
Magicni Vjetar Knjiga 44.pdf
zoran radovic•110 vistas
Magicni Vjetar Knjiga 43.pdf por zoran radovic
Magicni Vjetar Knjiga 43.pdfMagicni Vjetar Knjiga 43.pdf
Magicni Vjetar Knjiga 43.pdf
zoran radovic•60 vistas
Magicni Vjetar Knjiga 42.pdf por zoran radovic
Magicni Vjetar Knjiga 42.pdfMagicni Vjetar Knjiga 42.pdf
Magicni Vjetar Knjiga 42.pdf
zoran radovic•114 vistas
Magicni Vjetar Knjiga 41.pdf por zoran radovic
Magicni Vjetar Knjiga 41.pdfMagicni Vjetar Knjiga 41.pdf
Magicni Vjetar Knjiga 41.pdf
zoran radovic•80 vistas
Magicni Vjetar Knjiga 40.pdf por zoran radovic
Magicni Vjetar Knjiga 40.pdfMagicni Vjetar Knjiga 40.pdf
Magicni Vjetar Knjiga 40.pdf
zoran radovic•90 vistas
Magicni Vjetar Knjiga 39.pdf por zoran radovic
Magicni Vjetar Knjiga 39.pdfMagicni Vjetar Knjiga 39.pdf
Magicni Vjetar Knjiga 39.pdf
zoran radovic•76 vistas
Magicni Vjetar Knjiga 38.pdf por zoran radovic
Magicni Vjetar Knjiga 38.pdfMagicni Vjetar Knjiga 38.pdf
Magicni Vjetar Knjiga 38.pdf
zoran radovic•90 vistas

Nindja 027 derek finegan - kako ubiti vampira

  • 4. SERIJA Borilačke veštine NINĐA Naslov romana: KAKO UBITI VAMPIRA Autor: Derek Finegan Recenzent: Slobodan Lukić Lektor: Mirjana Šterijevski Korektura: Dušica Dragićević Slog i štampa: »Litopapir«, čačak © DEN PRESS PONY WEST — BORILAČKE VEŠTINE — NINĐA 27 — VANREDNO IZDANJE — AVGUST 1985. godine. Cena 80 dinara. Izdaje NIRO Dečje novine, 32300 Gornji Milanovac, Tihomira Matijevića 4. Glavni i odgovorni urednik Mirjana Šterijevski. Izdavački savet: Anđelka Milojković (predssdnik), Milica Bogojević, Ljiljana Jeremić, Vera Smrekić, Anđelko Vidosavljević, Dragica Mićović, Miroslav Joković, Miladin Marković, Krste Zlatevski, Nada Maksimović, Ružica Vuka- šinović, Vesna Jelesijević, Gojko Štulović, Svetlana Mijatović. Telefoni: (032) 712-247 lokal 28, uredništvo, i 714-250 pro­ daja. Telex: 13731. Štampa: »Litopapir«, čačak.
  • 5. Derek Finegam KAKO UBITI VAMPIRA — Vi niste Meksikanac, se- njor? Znao sam da će me to pi­ tati još pre nego što je na- mestio usne’ na onaj osmeh kojim obično najavljujemo neugodna pitanja. I sebi i dru­ gima. A ovo pitanje bilo je meni posebno neugodno, iako mi nimalo nije bilo stalo hoće li me sm atrati za Meksikanca ili ne. Nemam ništa protiv Mek­ sikanaca, naravno, oni su divan narod, ali rodio sam se kao Amerikanac i imam nameru da umrem kao Amerikanac... što bi se, izgleda, moglo do­ goditi, i to veoma brzo. Bilo je to kod Pedrita, je­ dnog od onih divnih jutara kada Tihi okean s pravom no­ si svoje ime. Srkutao sam te- lcilu i poluzatvorenih očiju bu- ljao u okean kojim su se utr­ kivali blagi talasići. Noćas je lov bio dobar i osećao sam prijatan umor čoveka koji zna da je dobro obavio posao. Pe- drito, naravno, nije rekao ni reč pohvale, ali je klimnuo onom svojom glavurdom pre­ brajajući pogledom ribe u ko­ šari. I flaša tekile koju je sta­ vio pred mene biće besplatna, znao sam. Prokletstvo, šta čoveku još treba, sem malo tortilje, do­ bro začinjenog pasulja i po­ nekog gutljaja tekile? Duvan i žene, naravno, ali je i jednog i drugog bilo u Todos Santos. I to jeftino. Mislim na duvan, žene su ug­ lavnom bile besplatne i uvek spremne da ulepšaju noć je­ dnom gringu. Uostalom, to je jedan od razloga zbog kojeg više volim da ostanem Amerikanac. Me­
  • 6. 4 Pony West — Borilačke veštine 27 ksikance bije glas da su ve­ liki ljubavnici, ali u Todos Sa- ntos nisam sreo još nijednu ženu koja bi odbila moj po­ ziv. I što je najlepše u celoj priči, muškarci to veoma spor­ tski primaju. Oni neoženjeni naravno, jer su udate žene svetinja. I sada to neugodno pitanje sa ljigavih usana na kojima igra nedoumičan osmeh. Na­ ravno da nisam Meksikanac, do đavola, moja riđa kosa i brada odaju Škotsku i sa mi­ lje udaljenosti, iako je i moj deda Angus već zaboravio iz kojeg je sela u Škotskoj nje­ gov deda Angus pobegao pred lukavim Englezima. — Nisam, pa? ■— procedio sam. I sam sam se iznenadio lakoći s kojom su mi te reči prešle preko usana, jer pone­ kad pomislim da sam potpu­ no zaboravio engleski. Ali, s jezikom vam je izgleda kao sa plivanjem; kad ga jednom na­ učite više se ne zaboravlja. Popravio je kravatu pod grlom i nežno pogladio glatko izbrijane obraze. Čudio sam se kako podnosi vrućinu u tom tamnom odelu, ali niz njegovo čelo nije klizila ni kap znoja, što se za mene ne bi moglo reći. Košulja mi je ponovo bila vlažna i mora da se miris ribe i znoja osećao na sto zardi unaokolo, ali to njemu kao da nije smetalo. — Pitao sam se šta jedan Amerikanac radi ovde, bogu za leđima — ponovo se os- mehnuo. Prsti su mu milovali času sa tekilom koju još nije ni okusio. Uzdahnuo sam. Todos San- tos jeste bogu za leđima, ali to izgleda još uvek nije dovo­ ljno daleko. Moraću uskoro da razmislim o Patagoniji, ili nekom sličnom mestu. Lešina- ri sa severa postaju sve drs­ kiji i ovde više neće biti mi­ ra kada se oni jednom pojave. U stvari, čudio sam se kako je Todos Santos, pravi mali raj na ovoj planeti, do sada izmakao pažnji vrednih turis­ tičkih agencija koje svake go­ dine moraju da lansiraju ne­ ko novo otkriće za ljude koji imaju mnogo para, a malo ukusa. — Na to pitanje odgovorite sami sebi, mister — rekao sam i iskapio čašu do kraja. Bilo mi je žao da ostavim do pola punu flašu tekile, i to besplatne tekile, ali mi se ovaj razgovor sve manje sviđao. Koji je prokleti vetar doneo ovamo tog zalizanka u blista­ vom odelu i još blistavijem »kadilaku« koji kao da nije prešao stotinalc milja prašnja­ vog puta od La Paza dovde? Cerio se dok sam ustajao, nastojeći da se ne klatim.
  • 7. Pony West — Borilačke veštine Z7 5 Kao da je bio prokleto sigu­ ran da neću otići sve dok mi on to ne bude dozvolio. Nećete mi verovati, ali je bio u pravu. A evo i zašto,.. — Sedi, Luk — rekao je vr­ lo tiho, ali mi Mek Adamso- vi uvek smo imali dobar sluh. sluh. Naročito kada se radi o na­ šoj koži... — Molim? — rekao sam, ali je to bio pucanj u prazno, je­ dan od retkih koje je Angus Lukas Mek Adams sebi ikada dopustio u karijeri. Ali, To- dos Santos malo mi je otupeo reflekse; šest godina mira pre­ više je i za starog ratnika ka­ kav sam ja. — Sedi, Luk — ponovio je isto onako mirno i podigao ča­ šu prema meni. — Treba da razgovaramo. Seo sam. Do đavola, tešio sam sebe, bar ću tu Pedritovu tekilu popiti do k raja... — Dakle? Uživao je, ubeđen da su svi kečevi u njegovom rukavu, ia­ ko se grdno varao. Luk Mek Adamsu prošlo je kroz glavu nekoliko novih trikova za ko­ je nije ni čuo niko severno od Rio Grandea. Ali, biće vre­ mena za to; najpre sam mo­ rao da doznam ko je taj tip, kako je otkrio gde se nalazim i šta hoće od mene. — Rekoh ti, treba da raz­ govaramo, Luk. — Već razgovaramo. Osvrnuo se, kao gangster na filmu. U moje vreme takvog u bandu ne bi primili ni klinci iz mog kraja. Ali ni gangsteri više nisu ono što su b ili... — U pitanju je posao, Luk. Veliki posao. — Hvala, ne radim više. U penziji sam. — Varaš se, Luk. — Do đavola, valjda znam da li sam u penziji ili ne! — moj gnev je bio lažan, svaka­ ko. Obojica smo veoma dobro znali da me ima u svojim ka­ ndžama. — Tomaru ne misli tako, Luk. — Znam. Neću više da imam nikakve veze s njim. Nasmejao se. I ja bih se nasrnejao na njegovom mestu, jer je Džil Tomaru jednostav­ no bio takav tip. Ako on ka­ že da imate posla s njim, on­ da radite za njega, sve dok on ne bude smatrao da je do­ voljno. I njegovu službu ni­ ko ne napušta svojevoljno, sem ako ne odluči da izvrši samoubistvo. Mislio sam da sam prvi ko­ jem je to uspelo. Prevario sam se. '■ I čini mi se sada da sam sve ovo. vreme u podsvesti bio ubeđen da će Tomaru, pre
  • 8. 6 Pony West — Borilačke veStine 27 ili kasnije, naći moje skroviš­ te. Jednostavno, takav je to tip bio. Tip koji nikada ne odustaje,.to je kod njega pi­ tanje principa. Možda to ima veze sa njegovim japanskim poreklom i pričom da mu se u Japanu, zemlji njegovog oca, dogodilo nešto užasno, nešto što ga je učinilo potpuno ne- osetljivim na bol. Naročito za tuđi bol. Priče su priče, ali ne bi dao ni deset centi za život čo- veka kome je Tomaru na tra­ gu. .. — On te šalje? — Aha. Kaže da je spreman da sve zaboravi ako mu ovo­ ga puta pomogneš, Luk. Nasmejao se, glasno i pro­ muklo, tako da se čak i Ped- rito trgao u svom uglu. Redak događaj, zaista Garsija, poli­ cijski narednik, jednom se kladio da Pedrita neće prenu- ti ni pucanj iz njegovog služ­ benog revolvera. I dobio je opkaldu; debeli krčmar rea- govao je' samo na glas koji je tražio piće, svi ostali šumovi bili su jednostavno isključeni u ovo doba dana. — Ima tu jedna sitnica — rekao sam. — Džil Tomaru je konstitucionalno nesposoban da zaboravlja, momak. . . — Tako mi je rekao. Klimnuo sam glavom,' jer je sve to iznenada počelo da iz­ gleda nešto drugačije nego u početku. Prvo, Tomaru ne bi slao jednog ovakvog bezna- dežnog amatera da likvidira Luka Mek Adams; znao je da ovakve tipove jedem za doru­ čak. .. — Gde je on? — U La Pazu. Želi odmah da te vidi. Klimnuo sam glavom. La Paz, gradić na suprotnoj oba­ li onog dugog poluostrva koje nazivaju Donja Kalifomija, bio je jedino mesto na pet stoti­ na milja unaokolo koje je imalo aerodrom. Iz Todos Sa- ntos tamo se moglo stići ko­ lima ili ofucanim autobusom koji je jednom dnevno pola­ zio ispred Pedritove krčme. Postojao je još jedan način, da se ode odavde, ali taj na­ čin nikom ne preporučujem: da u krhkom ribarskom bro­ diću oplovite oko rta San Lu- kas i rta Arena i još koju stotinu milja do meksičkog ko­ pna i M azatlana... — Odmah, a? Postavio sam to pitanje sa­ mo da bih dobio vremena da razmislim. Tomaru je zaista želeo da govori sa mnom i možda je vredelo staviti sve na kocku i poći do njega... — Odmah. Klimnuo sam glavom i str­ pao Pedritovu flašu pod pa­ zuho.
  • 9. Pony West — Borilačke veštine 27 7 — Idemo onda — rekoh. Zapanjeno me je pogledao. — A ... a tvoje stvari? — Nemam ništa što bih že- leo da ponesem — iscerio sam se. — Hajde, da završimo je­ dnom s tim ... Seo sam za volan pre ne­ go što je on dospeo da pro- testuje. Nije me bilo briga hoće li ko to videti, ali je uli­ ca, kao i uvek, bila potpuno prazna, samo se mali Ramon Truhiljo igrao u prašini, ba­ cajući ispod oka poglede na nas dvojicu i »kadilak«. Isce­ rio sam se; niko ne obraća pažnju na šestogodišnje deča- ke u prašini, ali Ramonu ni­ šta nije promicalo i već ko­ liko večeras ceo Todos San- tđs će znati registarski broj »kadilaka« i kakvu je iglu ne­ poznati gringo, koji je odveo senjor Luka, imao u svojoj kravati plave boje. Mahnuo sam mu u prolazu i on je mahnuo prljavom, de­ belom ručicom. Divan dečak, zaista. Veoma inteligentan. Pa, izgledi su bili bar pe­ deset prema pedeset da više nikada neću videti ni njega, ni Todos Santos.. . »Svete, drži se«, pomislio sam. »Angus Lukas Mek Ada- ms ponovo kuca na tvoja vra­ ta!« * •k * — Smrdiš, Luk — to je bi­ lo prvo što mi je Džil Toma- ru rekao u tom odvratnom apartmanu jedinog hotela u La Pazu. Odmah sam znao da će biti tamo: Džil Tomaru uvek je zahtevao i dobijao naj­ bolje. Iscerio sam se. — I ti smrdiš, Džil. Još uvek. Bio sam drzak, znam, ali mislim da sam u tom trenut­ ku potpuno prestao da ga se bojim ... po prvi put otkako smo se upoznali, a bilo je to pre nešto više od devet godi­ na. — U redu, znao sam da još uvek može narediti da me ubiju i bio potpuno spreman da skupo prodam ovu svoju debelu kožu. Međutim, nešto se za ovih poslednjih šest go­ dina izmenilo i trebalo mi je nekoliko trenutaka da shva­ tim šta je to. Džil Tomaru je ostario. Ni­ šta više i ništa manje od to­ ga. I sve više ličio na pravog, čistokrvnog Japanca, sa onom
  • 10. 8 Pony West — Borilačke veštine 27 sedom •kosom i izboranim li­ cem. Umornim licem, tankih usana čiji su uglovi bili bez- nadežno opušteni naniže. Znao sam gotovo u dan ko­ liko je star. Vreme, samo po sebi, nije moglo za šest godi­ na' načiniti toliku promenu i od jednog od najvećih bosova Los Anđelesa stvoriti nemoć­ nog starca čiji prsti drhte sti­ snuti oko čaše sa viskijem koju suviše često prinose us­ nama. Na trenutak mi ga je bilo žao, toliko se ta slika razliko­ vala od pojave koju sam pa­ mtio i bojao je se. Naravno, i sama ta pomisao bila je ap­ surdna: žaliti Džila Tomarua bilo bi isto kao da žalite zve- čarku čija se glava već podi­ gla da bi zadala smrtonosni ujed. Tip oslonjen o zid nekoliko stopa desno od mene ukrutio se i prineo ruku džepu. Isce­ rio sam mu se i on je slegao ramenima, gledajući u gazdu. Momak sa druge strane, onaj levo, nije se ni pomerio sa mesta, pokazujući da ima mno­ go bolje nerve. Uostalom, on me je znao, kao i ja njega. — Kako ide, Time? — re­ kao sam. — Kao i pre, a? — Otprilike — rekao je ti­ ho, ali mu se pogled iskrao prema Tomaru. Taj pogled govorio je mnogo. Džil Tomaru više nije bio onaj stari. Sada je već bio jasniji ovaj iznenadni poziv jednom starom prijatelju... Da, meni. Jer, uprkos sve­ mu što se u međuvremenu do­ godilo, Džil Tomaru i Angus Lukas Mek Adams bili su ne­ kada prijatelji... Ako je Džil primetio tu ma­ lu međuigru, nije to ničim po­ kazao. — Dugo se nismo videli — rekao je sa pravim staračkim, uzdahom. — Čujem da si vre­ me ubijao u ribolovu? — Tako nešto — klimnuo sam glavom. — Kako si znao gde sam? Trijumfalno *se osmehnuo, podsećajući na trenutak na onog starog Džila koga sam upoznao jedne noći u Suat Gejtu. Ali samo na trenutak... — Odavno znam gde si, Luk. Znam svaki tvoj korak. — To i nije nešto naročito, Džil. Nisam ni mrdnuo iz To- dos Santos... a tamo svaki dan liči na onaj pre njega. — Znam. Dugo si izdržao. — Meni nije izgledalo du­ go. .. Seo sam kraj njega i doh­ vatio čašu u kojoj je tiho zve­ ckao dopola istopljeni led. Vi­ ski me je čekao i to je znači­ lo da me Džil Tomaru neće ubiti odmah.
  • 11. Pony West — Borilačke vestine 27 9 Dobar viski. Rekao sam vam da je Tomaru uvek tražio i dobijao samo najbolje... Na njegov znak glavom, Tim je odmah krenuo napolje. On­ aj drugi je zastao iza mene. — Šefe, mislite da ovaj tip ... Ribarenje na Tihom okeanu nije igra zas vakog i moji mi­ šići bili su u boljoj formi nego u doba kada sam stigao u Todos Santos. I ta fotelja bila je plitka i laka, kao stvo­ rena za malu demonstraciju, namenjenu Džuli Tomaru i njegovom neiskusnom gorili. Prevrnuo sam se preko gla­ ve i stisnuo ga nogama oko vrata pre nego što je shvatio da napadam. Bilo je lako, sme- šno lako. Odleteo je kao lut­ ka kroz vrata koja je Tim sp­ remno otvorio, cereći •se od uha do uha. Videlo se da se ni njemu taj tip nije naroči­ to dopadao. Iz čaše viskija u mojoj ru­ ci nije se prolila ni kap. Is­ pravio sam fotleju i mimo se spustio u nju. — Zbog čega si me zvao, Džile? Morao si da znaš da više neću da radim za tebe. — Znao sam. I nisam hteo da te uznemiravam, ali... — »Ali« je bila reč koju je Tomaru retko upotrebljavao. Nekada. I ovo oklevanje, tra­ ženje reci, nije bilo tipično ja njega. Džil Tomaru je oštareo, podsetio sam sebe. On više ni­ je onaj isti... — Ali? — Čudiš se zašto nisam na­ redio da te ubiju, zar ne? Odmahnuo sam glavom. — Više ne. Čini mi se da bi lakše pod- neo udarac u lice. Časna j^eč. — Vidi se, znači? — proša­ putao je, zavalivši se u fote­ lju. Usne su mu pobledele, bezglasno se pomerajući još nekoliko trenutaka, kao da u sebi ponavlja neke užasne kle­ tve. — Da, Džile. Vidi se. Nije mi bilo lako, ali sam mu to morao reći. Sećate se onoga sa zvečarkom? Pogre- šio bih da sam sebi dopustio da me savlada sažaljenje. Usne su mu se besno zgrči­ le, ali je ono što se spremao da kaže ostalo neizrečeno, jer je u tom trenutku neko zaku­ cao i odmah ušao, ne čekajući dopuštenje. I po tome se vi­ delo da Džil Tomaru više ni­ je pravi gazda. .. Mada mu se ovoga puta moglo oprostiti, boga mu! Ušla je devojčica, jedna od onih zbog kojih padaju vlade i filmski producenti bacaju milione dolara u dim i celu­ loidnu traku. Rasna, prirodna plavuša u haljini pod kojom su se krupne i čvrste grudi
  • 12. 10 Pony West — Borilačke veštine 27 leno kretale tamo i amo. A hod? Do đavola, to već nije fer prema nama jadnim muš­ karcima, časna reč! — Dži-il! — zapevala je, šireći usne u topao osmeh. — Nisi mi rekao da ćemo ima­ ti goste, dragi! »Dragi Džil« je nešto pro- gunđao, ali nije bilo opasnos­ ti da plava dama to shvati kao pokušaj predstavljanja, ne! Zastala je pet koraka od mene i upadljivo nabrala svoj ljupki nosić. Uzdahnuo sam; najbolje ženske u mom životu obično su nailazile u najgo­ rem mogućem trenutku... — Izađi, Li — rekao je To- maru glasom u kojem se na­ slućivala nekadašnja čvrstina. — Imamo posla, do đavola! Prkosno je zabacila dugu kosu i okrenula se u mestu. Bez reči, što je već bilo pra­ vo čudo. Samo što ja nisam imao vremena da razmišljam o to­ me. Ako su njene grudi bile topovi, onda je pozadina bi­ la. .. bila... ne, zaista nije fer prema nama muškarcima. Sa­ mo izuzetnom samosavlađiva- nju mogao sam da zahvalim što nisam skočio i zario zube u te dve slatke polutke koje su poigravale pod tankom tka­ ninom. .. — Povlačim reč, Džil — re­ kao sam kada su se vrata za­ tvorila za tim rajskim prizo­ rom. — Ti nisi m ator... ti si najveći ljubavnik zapadne he­ misfere, čovek kojim lepotice padaju na leđa i stoje u re­ pu sa svojim krevetima na le­ đima. T i... Odmahnuo je rukom. Mo­ rao sam znati da mi neće upa­ liti. Najzad, on je bio taj ko­ ji me je nazvao »slatkorečivi Luk Adams«... — Ne zanima te zbog čega sam te zvao, Luk? — Ne. — Trebalo bi da te zanima... — Zašto? Iscerio se. — Novac? — Na taj lepak Luk Mek Adams se više ne hvata, Džil. Imao sam sav novac koji sam želeo tam o.u Los Anđelesu i ti veoma dobro znaš šta sam učinio s njim .. * — Mogao si se i predomi­ sliti, zar ne? Šest gođiua je dušo vreme.w — I previše. Trgao se opet, ali ja nisam imao nameru da ga štedim. Ko zna, možda ću mu dosadi­ ti, pa će mi dopustiti da se vratim u Todos Santos. Đavola! Dobro sam znao da Džil Tomaru ne odustaje tako lako.
  • 13. Pony West — Borilačke veštine 27 11 — Slava? — sada se već ce­ rio. — I toga sam imao dovolj­ no, DžiL Zaista, ko sada drži titulu najbržeg revolveraša u Los Anđelesu? — N iko... ta titula, posle tebe, znači najobičniju najavu samoubistva, Luk. Pustio sam ga da ćuti ne­ koliko trenutaka, jer posle novca i slave ostalo mu je još samo jedna stvar na koju se smeo pozvati. Prijatlejstvo... Iskašljao se, izbegavajući moj pogled. Ne, još uvek mi ga nije bilo žao. .. — Prijateljstvo, Luk? Znao je da ga upravo tu čekam, zato je toliko i okle- vao. Mogu vam reći da osve­ ta ipak nema tako sladak ukus kao što tvrde. Meni su bar usta bila gorka, ali je to mož­ da od sveg onog dobrog du- vana kojim me je Džilov čo- vek uz put kljukao. Čovek se odvikne od dobrih stvari i on­ da mu mnogo brže udaraju u glavu. Kao ovaj viski, na pri- m er... — Znam — produžio je hi­ tro pre nego što sam dospeo da mu istresem šest godina smišljanu tiradu. — Znam šta ćeš mi reći, Luk... — Fino — kaselo sam se osmehnuo. — Bar se neću za­ marati. .. — Shvatio sam da sam na­ činio glupost — tiho je rekao — čim su moje plaćene ubice krenule po tebe. Morao sam znati da neće uspeti. Luk Mek Adams i onda je bio najbrži čovek sa revolverom na čita­ voj Zapadnoj obali. — Zašto ih onda nisi poz­ vao natrag? — glas mu je bio suv, neprijatan, gorak. Osmehnuo se i to me je na trenutak podsetilo na onog sta­ rog Džila Tomarua. — Postojala je verovatno- ća da će ipak uspeti, zar ne? — Da — klimnuo sam gla­ vom. — Postojala je, DžiL .. i prokleto malo je nedostaja­ lo da tvoj savršeni plan uspe. Frejzer se odao u poslednjem trenutku. A možda i nije, sve to sada mi je već pomalo mu­ tno u sećanju. Možda je to bilo obično predosećanje, ono od čega pate stari ratnički ko­ nji kakav sam ja, DžiL Sveje­ dno. .. u Frejzerovim očima pročitao sam istinu dok je gutao moja zrna. Ostala dvo­ jica umrla su tako brzo da nisu ni shvatili šta se doga­ đa. .. — I onda? — Želiš da pitaš zašto ni­ sam došao po tebe, Džil? Za­ boga, pa malo čas si sam dao odgovor na to pitanje... — Prijateljstvo?
  • 14. 12 Pony West — Borilačke veštine 27 — Ostario si, Džil. Nema ci­ nizma u tvom glasu dok izgo­ varaš tu reč. — Znam, Luk. Zbog toga sam te i potražio. Hoćeš li? — Neću. — Zbog Frejzera? — Ne. Za šest godina us­ peo sam da pokopam uspome­ nu na plaćene ubice koje si poslao za mnom. Neka miruje u grobu sa njima, Džil. Ja jednostavno ne želim više da budem Luk Mek Adams, čo- vek koji seje strah i smrt oko sebe. Sit sam krvi... Todos Santos je život kojim želim da živim do k raja... — Todos Santos — Šapnuo je zamišljeno. »Svi sveci. ..« nisi možda postao religiozan, Luk. To se događa, znaš... Slegao sam ramenima. — To nema veze sa religi­ jom. Sva ta mala mesta nose ime nekog katoličkog sveca, a ja ne verujem u večni život i ostale popovske tričarije. Zn­ aš i sam ... — Večni život — ponovio je i ja sam shvatio da me još jednom doveo tamo kud je želeo. Te dve reči zbog neče­ ga su mu bile veoma važne. — U redu — uzdahnuo sam. — Da čujem o čemu se radi. Ali pazi — bez ikakvih obave­ za, jasno? — Bez obaveza — klimnuo je glavom, sklapajući prste na trbuhu. Pogled mu je skliznuo nekud iznad moje glave i ja sam znao da je u pitanju ne­ što zaista krupno. Uostalom, Džil Tomaru ne izvlači starog prijatelja iz zaborava radi pi ljaka... — Večni život — ponovio je. — Voleo bi večno da ži­ viš, zar ne, Luk? — Kao i svi drugi — opre­ zno sam odgovorio. »Proklet­ stvo«, mislio sam, »kakve sad veze ima večni život?« — Da, kao i svi drugi. Sa­ mo što svi, pre ili kasnije, moraju umreti... Ćutao sam. Bila je to jed­ na od retkih izjava s kojom se zaista i ne može polemisati. Svi smo smrtni, svi ćemo um- reti. To je sve. Tačka. Važno je samo ispuniti vreme izme­ đu trenutka rađanja i trenu­ tka umiranja. Ja sam svoj na­ čin našao: Todos Santos. Bio sam rešen da ga se držim ma šta mi Džil Tomaru predložio i obećao. — Ne moraš umreti, Luk. Nikada. Oči su mu zasvetlele i ja sam ga pažljivije pogledao. Gospode, bože, on je zaista verovao u tu bljezgariju! — Popij jedan viski, Džil — uzdahnuo sam — i počni iz početka. Učinilo mi se da si rekao kako ja ne moram um- reti. Znači li to da ni ti ne
  • 15. Pony West — Borilačke vestine 27 13 moraš umreti? I Tim? I ona plavuša koju sam maločas vi­ deo? Predsednik SAD? Gene­ ralni sekretar UN? Onaj Me­ ksikanac koji preko puta pro­ daje tortilje? Zavalio se u fotelju, a oči su mu blistale. — Predsednik, možda. I ge­ neralni sekretar. I još poneko, Luk, kao ti i ja. Ostali — ne. Večni život je skupa roba. I neće ga biti za sve... * * * Nisam mu verovao, i to ni­ sam morao ni da mu kažem. Staro dobro otvoreno škotsko lice reklo je to umesto mene. Mislite da ,ga je to pokole­ balo? Đavola! Široko se nasrnejao i onih šest godina iznenada je nesta­ lo sa njegovog lica. — Istina je, Luk. Ja u svo­ jim rukama imam čoveka ko­ ji to može da izvede. Narav­ no, ne večni život, jer zakon verovatnoće je protiv nas. iVIi- slim, što duže živimo, veći su izgledi da pokupimo neku bo­ lest ili nas dovrši neki fatalni nesrećni slučaj. Ali Fenring, čovek o kome ti pričam, tvr­ di da je sto pedeset do dves- ta godina vreme koje nam je priroda odredila i da bismo, uz njegovu pomoć, toliko mo­ gli i živeti... Da li vas je neko ikada lu­ pio po glavi daskom od dva inča? Mene jeste i zato znam da sam se i ovoga puta slič­ no osećao. Najzad, Džil Toma- ru uvek je znao šta govori... Sto pedeset godina? Dvesta godina? — Čekaj malo — odmahnuo sam glavom. — Taj Fenring... koliko godina on ima? Bio je to veliki trenutak, onaj koji je vrebao već go­ tovo pola sata. Nemarno mi je dobacio mali kožni album kojim se sve vreme igrao. — Pogledaj ovo, Luk. Pogledao sam. I ne mogu vam reći da mi se svide!a fa­ ca koju sam video. Jedan od onih tipova koji na sve oko sebe gleda sa mnogo prezira. A da bi stvar bila još gora, ovaj ovde imao je i prava na takav pogled. Mislim da to dolazi sa vre­ menom, ne znam. U svakom slučaju, za mene su ljudska lica otvorena knjiga. Ovaj, čije me je lice pod­ rugljivo gledalo sa dobre cr- no-bele fotografije, bio je ne­ sumnjivi genije. Utoliko veći što je jedva primetni plamičak u očima odavao još nešto... Ludilo.
  • 16. J4 Pony West — Borilačke veštine 27 Ludi genije. Užasna kombi­ nacija, ali kombinacija koja Veoma često daje rezultate, naročito kada je u sprezi sa izvrsnim organizatorom i fi- nansijerom za koga koji mi- lion dolara ne predstavlja ni­ šta. , Nekim kao što je Džilbert Tomaru, na prim er.. . Ako je taj Fenring znao o čemu govori, onda je vek od sto pedeset ili dvesta godina veoma brzo mogao postati re­ alnost. Stresao sam se. U rukama nam je bila bomba, mnogo opasnija od nuklearne. DugoveČiiost za sve, u re­ du. Dugovečnost za uski krug odabranih nipošto. Revolucija je blaga reč za ono što će se dogoditi kada se to jednom pročuje. Dok sam o tome razmišljao, prevrtao sam stranice albuma. Uvek jedna ista fotografija, uvek jedno isto lice i isti po­ gled. Fenring. I ispod svake slike uredno ispisan datum. Oprezno sam položio album na stočić pred sobom. Bomba o kojoj sam razmišljao bila mi je nekoliko trenutaka u rukama. Fotografije su pokrivale pe­ riod od osamnaest meseci Fe- nringovog života. A na onoj poslednjoj izgledalo je bar pet godina mlađi nego na prvoj! — Džil... siguran si da ovo.,. ? Odmahnuo je glavom. — Sam sam načinio snimke, sam razvio film i uništio ne­ gative, Luk. Ovo su jedini pri- merci tih slika na svetu. Tvo­ je oči te nisu slagale, Fenring u rukama ima ono pravo... — Koliko ljudi zna za to? Učinilo mi se da na trenu­ tak okleva. Do đavola, ipak se nije toliko izmenio za ovih šest godina. Još uvek sam zn­ ao kada laže, a kada govori istinu. — Nas trojica. Fenring, ja ... i sada ti... —^Džil! Klimuno je glavom. — U redu... bojim se da je još neko provalio tu taj­ nu. .. — Ko? Pogledao me je bespomoć­ no. — Ne znam, Luk. To je je­ dan od razloga zbog kojih sam te pozvao... — Pusti tu priču, Džil, su­ više te dobro poznajem. Ne­ ma mnogo ljudi na ovoj pla­ neti kojima bi uspelo da uk­ radu tvoju tajnu. Ko je to bio? — Zaista ne znam ... ovoga puta n e .. . u stvari, ne znam čak ni koliko on zna o svemu ovome...
  • 17. Pony West — Borilačke vestine 27 15 — Kako to? Otpio je gutljaj iz svoje ča­ še i ja sam tek tada shvatio da pije veoma oprezno. Da li zato što ne podnosi . alkohol kao nekad, ili se Fenringov eliksir ne slaže sa dobrim ma­ rkama viskija? Ako je tako, moram biti oprezniji. Do đavola, možda jednog dana i stari Angus Lu- kas Mek Adams odluči da svoj boravak na ovom šašavom svetu produži za koju deseti­ nu godina... — Fenring je sve svoje opi­ te obavio u privatnoj labora­ toriji, tako da sam ja video praktično gotov proizvod. Ku­ ne mi se da za to niko nije znao i ja sam sklon da mu verujem. Rekao sam ti već da sam sve ove slike načinio sam. Međutim, album je nestao iz moje kase... — Iz ?a .« -* • • • * Zinuo sam. Da su me ika­ da ponudili da biram između Tomarove kase i Fort Noksa, bez razmišljanja bih se odju- čio za njegovu kasu. Sivari koje su se u njoj nalazile vre- dele su nekoliko hiljada godi­ na robije za mnoge poznate i poštovane ljude po čitavoj Za­ padnoj obali. — Jeste. Jednog jutra više ga nije bilo u kasi, da bi se sledećeg jutra ponovo poja­ vio. .. — Hokus — pokus! — pro­ mrmljao sam. —- Siguran si? Mislim, mogao si ga zaturiti, a onda... — Ne, Luk. To se nije mo­ glo dogoditi... — I nestao je samo album? — zviznuo sam tiho. Momak koji je to izveo bio je zaista veoma glup. Svojim ušima s&m čuo kako Džilu nude milion dolara za samo jedan papir iz te hrpe u kasi. S prezirom je odbio ponudu... — Samo album. Prema to­ me, možemo računati da neg- de postoje kopije ovih slika. — H m m ... to još ništa ne znači. Razlika je upadljiva, is­ tina, ali je samo na osnovu slika i datuma teško doneti zaključak. Nisi primetio da te neko prati? Ćutao je. Zaista, moje pita­ nje je bilo glupo. A zbog čega bi me inače zvao, do đavola! Srknuo sam iz tek napunje­ ne čaše, bacajući možda une­ povrat koji mesec života Ali, do đavola s tim, nema mnogo protivnika kojih se Džilbert Tomara plaši... A ovaj je bio jedan od njih. Videlo se to po njegovom li­ cu. — Mafija? JoŠ jedno glupo pitanje, na­ ravno. Postojao je način da se izbegne zanimanje mafioza i
  • 18. 16 Pony West — Borilačke vešttne 27 Džilu je to godinama uspeva- lo. Veoma lako. Ko onda, prokletstvo? Uzdahnuo je i skrstio ruke na trbuhu, podsećajući me sve više na starog Japanca koji veoma ozbiljno razmišlja o harakiriju. — Nećeš mi reći? Do đavo­ la, Džil, ako želiš da radim za tebe... Prekinuo me je pokretom ruke. Zaćutao sam. Ovakav uvod mogao je zna­ čiti samo jedno. Džilbert To- maru sprema se da mi oda najveću tajnu svog života. Tajnu onoga što mu se do­ godilo u Japanu... * * * Pogodio sam, naravno. Džil mi je sve ispričao... Pitate se zašto sam ga sa­ slušao? Tačno, mogao sam ustati, mahnuti mu rukom i izaći. Ni Tim ni onaj početnik ne bi uspeli da me zadrže, čak i ako bi im Tomaru to naicdio. Ali sam već tada znao da on to neće učiniti. I da ću, i ako ne prihvatim njegovu ponudu, moći mirno da se vratim u Todos Santos i lovim ribu do kraja svog veka. Da u tome je bio vic, go­ spodo. Do kraja mog veka... Mislim da sam sve to nes- vesno sračunao čim sam ugle­ dao Fenringove fotografije. Imao sam trideset četiri go­ dine; čak i u Todos Santos nisam smeo računati sa više od sedamdeset. Ili, recimo, osamdeset godina, ali bi to‘ bilo previše. Deset ili petna­ est godina senilnosti je mno­ go, priznajte. I neizvodljivo za čoveka koji nema gomilu pa­ ra da kupi usluge skupih do­ ktora i nežnih bolničarki. Sedamdeset onda.. . — A šta ako to više nije se­ damdeset, već sto pedeset? Sto dvadeset, hajde da budem skrom an... A od tih sto dvadeset, sto deset godina u kojima sam još uvek u naponu snage, sposo­ ban da smotam svaku žensku i obračunam se sa sporijim revolverašfrna. Još sedamdeset ili osamde­ set godina u kojima ću izgle­ dati baš kao sada i osećati se kao sada? Hmmm... Znam, Džil me je uhvatio na najveću šargarepu koju su ika­ da nekom magarcu okačili pred nos, ali je njen miris bio suviše jak. Nema čoveka na ovom svetu koji mu ne bi mogao odoleti... Eto, zato sam ostao u toj fo­ telji, napunio sebi novu čašu
  • 19. Pony West — Borilačke veštine 27 17 odličnim viskijem, zapalio no­ vu mirišijavu cigaretu i re­ kao: — Šta se dogodilo u Japa­ nu, Džil? Odgovorio je pitanjem, trik koji je često koristio. — Koliko ti znaš o Japanu, Luk? — Ne mnogo — slegao sam ramenima. — Ratovali smo s njima, bacali atomsku bombu na njih, gledao sam nešto ja­ panskih filmova i u svoje vre- me naučio džiu-džicu. To je otprilike sve... Da, izdaleka da nas u poslednje vreme tu­ ku našim sopstvenim oružjem: čak i u Todos Santos svi tra­ nzistori su na neki volšeban način dospeli pravo iz Japa­ na. .. — Tipičan Amerikanac —- osmehnuo se prezrivo. — Ni­ ko od vas nije se nikada po­ trudio d zaista shvati Japan. »Niko od v as...« Naježio sam se. On sebe za­ ista smatra Japancem, iako mu je majka bila čistokrvna Amerikanka. Ukoliko takvo ne­ što uopšte postoji... — Sve to što si pomenuo — produžio je ukočenog pogle­ da — nije pravi Japan. Japan je nešto daleko dublje, nešto što se sastoji od tradicija i načina života koji se nije me- njao hiljadama godina. Od le­ gendi, Luk, koje još uvek ima­ ju svoj značaj... posle Hiro- šime i posle Nagasakija, i po­ sle svih onih blistavih igrača­ ka koje dan i noć silaze sa pokretnih traka fabrika. Sve to nije Japan... već nešto što je veštački nakalemljeno na stare korene... Čutao sam. Najzad, čovek je možda i bio u pravu. Du­ go je živeo u Japanu, sa ocem, jer majka je izvršila samoubi- stvo kada je imao jedva de­ set godina. .. — Moj otac bio je zarob­ ljen još u početku rata, ka­ da se njegov avion srušio na Filipine pre nego što smo ih zauzeli... Teško ranjen, inače bi se pre ubio nego što bi to dopustio.. . Čuo si za bušido, Luk? — Čuo sam. Ratnički ko­ deks. — Da. Grub prevod japan­ ske reči koja znači sve ono što jedan pravi ratnik mora da bude. Amerikinci su ga zarobili i odmah prebacili u Australiju, misleći da će us­ peti nešto da doznaju od pr­ vog japanskog pukovnika ko­ ji im je pao u ruke. Prevarili su se, naravno, iako su ga u Australiji, a kasnije i u Ame­ rici, ispitivali najbolji struč­ njaci. Ne, nisu ga mučili i on m je mnogo kasnije rekao da je to bilo ono što ga je izne­ nadilo.
  • 20. 18 Pony West — Borilačke veštine 27 Klimnuo sam glavom. U lju­ bavi i ratu nema fer-pleja. Ja­ panci su to znali još ctak su naši preci objašnjavali Engle­ zima da bi bilo lepo ako bi nam dali nezavisnost... — Rat je proveo u zaroblje­ ničkom logoru — nastavio je Tomaru — neprestano se ču­ deći kako jedna tako nelisci- plinovana, neobrazovana i ne- uglađena nacija može da po- bedi carski Japan, naoružan najboljom ratničkom tradici­ jom sveta. Bio je uveren da je pobeda Amerike samu pri­ vremena, da će Japan pre ili kasnije ponovo nići iz pepela Hirošime i povesti rat koji će značiti osvetu.. . Svi smo u svoje vreme čita­ li o japanskim vojnicima koje još uvek nalaze po pustim pa- cifičkim ostrvima. Oni momci koji ne veruju da je rat da­ vno završen. Sada sam pola­ ko počeo da shvatam kako se oni osećaju... — To je bio jedini razlog zbog kojeg je ostao u Ameri­ ci — Tomaru je ukočeno gle­ dao u tačku negde iznad mo­ je glave i meni se činilo da pred sobom imam njegovog oca, čoveka koga nikada ni­ sam video. I on je morao ima­ ti taj fanatični pogled, tu uko­ čenost crta koja rađa strah i samo strah... ' — Želeo je da dozna sve o naciji koja je dobila rat pro­ tiv Japana. I što je duže ovde živeo, to se više čudio... sve dok nije sreo moju m ajku... Nekoliko trenutaka je ću- tao. Ćutao sam i ja. Još uvek nisam znao odgovor na pita­ nje šta se to dogodilo u Ja­ panu. .. — U pismu koje mi je na­ pisao pred smrt moj otac ka­ že da je ljubav osećanje koje bi ratnicima moralo biti za­ branjeno. Verovatno si prime- tio, Luk, da sam se uvek pri­ državao tog pravila. Na žalost, moj otac nije... »Ljubav«, mislio sam »ne«, ljubav nije za. ratnike, za lju­ de čiji život neprestano visi o tankoj, tankoj n iti... ljubav nije za sve nas koji sebi ne smemo dopustiti nijednu sla­ bu tačku. Čini mi se da sam to oduvek znao, ali mi to sa­ znanje nije pomoglo, jer sam dopustio da me umesto ljuba­ vi pobedi prijateljstvo...« — Najzad se vratio u Japan — govorio je Tomaru sve ti­ še, tako da sam vratio pogled na njegove usne kako bih ra­ zabrao svaku reč. — I otkrio da Japan iz njegovih uspome­ na više ne postoji, da je uniš­ ten. Sve bi bilo mnogo jedno­ stavnije da su Amerikanci bi­ li okrutni gospodari čiji bi postupci izazvali otpor. Među­
  • 21. Pony West — Borilačke veštine 27 19 tim, tvoja nacija je mudra, Luk. .. mudrija od moje. Go­ tovo neosetno nametnuli ste nam druge poglede na život koji su gotovo sasvim izmeni- li ono što je Japan bio pre početka velikog ra ta ... — Jezgro nezadovoljnika. .. tradicionalista, možda je to bolji naziv za n jih ... još uvek je postojalo i moj otac je br, zo postao jedan od njihovih vođa. Radili su strpljivo i ti­ ho, godinama, sve dok nisu shvatili da je njihovo vreme suviše kratko, da su se pre­ tvorili u tvrdoglave starce či­ ji je vek suviše kratak da bi ostvarili ostavljene ciljeve. .. — I onda je tvoj otac — rekoh tiho — preneo svoj san na tebe, Džil... — Pokušao je — moj neka­ dašnji prijatelj još jednom se gorko osmehnu. — Nije xmu to uspelo, Luk.,. uticaj moje majke bio je prevelik i to upravo u onim godinama ka­ da se moja ličnost formirala, a otac bio zauzet danonoćnim radom na širenju svoje orga­ nizacije. Kada mi se vratio, bilo je suviše kasno: njegov sin, sa užasom je shvatio, bio je više Amerikanac nego Ja­ panac. .. — I to je sve? — To nije sve, Luk. Otac je poželeo da od mene stvori — ninđu... — Ninđu? Čekaj, Džil, do đavola, p a ... Suvo se osmehnuo i ja sam zaćutao. Prokletstvo, zaista sam premalo znao o Japanu, bolje je da ćutim dok govo­ rim s njim. . . u redu, ninđe su bile bića iz legende, ali su nekada zaista postojale i ša­ šavi matori Japanac, a to je njegov otac bio, mogao je do­ ći na tako ludu pom isao... — Ninđe još uvek postoje, Luk, ali je to jedna od najbo­ lje čuvanih tajni ovog sveta. Ja-znam za tri škole u Japanu koje se bave njihovom obuk­ om, a verovatno ih ima bar još toliko... samo što više nijedna od njih sebi za cilj nije postavila ideje moga oca i njemu sličnih. Ninđe su sa­ da jednostavno izvrsni borci koji svoje usluge skupo nap­ laćuju... a ti veoma dobro znaš koliko se ta vrsta usluga sada traži... »Pa ovo je zaista šašavo«, mislio sam. »Da nije u pitanju Džil, pomislio bih da govorim s luđakom ... ko bi mogao po- verovati da još uvek postoje ljudi koji se oblače u lclovno- vske kostime od crne svile i šunjaju po noći sa samuraj­ skim mačevima u rukama? A opet... zašto da ne? Legenda tvrdi da oni poseduju nadlju­ dske sposobnosti... a na ovom svetu događa se mnogo čudnih
  • 22. 20 Pony West — Borilačke veštine 27 i često neobjašnjivih stvari...« — Nisam uspeo, naravno — govorio je Tomaru monoto­ nim glasom. — Mislim da ni­ sam uspeo zato što ninđa mo­ že ,postati samo pravi, čisto­ krvni Japanac, čovek koji ra­ zmišlja u duhu tradicija u ko­ jima je odgojen. Ja nisam bio takav... ali je to saznanje ubi­ lo moga oca... gotovo na is­ ti način kao i moju majku, kada je shvatila da otac od mene želi da načini čudovište, mašinu za ubijanje... — A ti? — Ja? — još jednom se os- mehnuo sa gorčinom, ali i sa nečim mnogo gorim od toga... Sa rezignacijom. — Kako bi se ti osećao ka­ da bi znao da ti nadohvat ru­ ke stoji ogromna, gotovo fan­ tastična moć, neshvatljiva za druge, obične ljude? Ćutao sam. Moć je varljivo osećanje i nikada je nisam že- leo previše. Ali Džilbert To­ maru jeste... — Kada sam shvatio da ne­ mam snage za taj poslednji, odlučni korak, pobegao sam... pobegao sam ovamo, u Ame­ riku, koja mi je bila druga domovina. Nisam imao hra­ brosti ni za onaj korak koji načine svi kandidati za ninđe koji ne uspeju... — Samoubistvo ? — Da, ali samoubistvo u pokušaju da se izvede neki fantastičan, nemoguć poduh­ vat. To je jedini način da se spere ljaga sa imena porodi­ ce, Luk. Ja, međutim, nisam bio dovoljno Japanac da bih takvo nešto učinio... Klimnuo sam glavom, jer sam se uvek divio njegovom zdravom razumu. Ne, Džil To­ maru nije bio fanatik i njego­ vi ciljevi bili su uvek ostvar- ljivi... — Ne vidim zbog čega se sada vraćaš tim starim priča­ ma, Džil — rekao sam. — Do­ bio si sve što si želeo, zar ne? — Mislio sam da jesam .. .• ali me poslednjih nekoliko go­ dina ponovo muči taj neus- peh. Možda zato što pod sta­ rost sve više ličim na svog oca. Ne samo fizički, L uk... —r Jasno... a Fenring ti sa­ da pruža priliku za novi poče­ tak? — Nešto slično — oči su mu ponovo blistale vatrom ne­ uništivog borca kakav je uvek bio. — Ali i više od toga, Luk ... on mi pruža priliku za novu veliku i tešku borbu... — Protiv koga, do đavola? Mislio sam da je stvar već za­ vršena i da ostaje samo da probaš njegov preparat? — Zar misliš da bih te zvao u pomoć da je zaista tako? — osmehnuo se. — Ne, Luk, pri­
  • 23. Pony West — Borilačke veštine 27 21 ča ni izdaleka nije tako jed­ nostavna. Prvo i prvo, mislim da je moj protivnik jedan — ninđa! Trgao sam se. Da, trgao sam se, po prvi put posle mno­ go godina. Toplo sunce koje mi je kroz veliki prozor gre- jalo leđa iznenada je nekud nestalo i ja sam osetio jezu. — šališ se, Džil! — Ne. Ono što se dogodilo sa Fenringovim albumom sve- doči o tome. I još ponešto što se u poslednje vreme dogodi­ lo. .. Prešao sam rukom preko čela. Prokletstvo, ako je izne­ nada postalo hladnije, zbog čega se ja tako znojim? — Ali, to nije sve — pro­ dužio je on, zagonetno se os- mehujući. — Do Fenringovog sredstva veoma je teško do­ či. .. jer se ono dobija iz — krvi! — Iz ... ? — Da, Luk... potrebno je dvadeset litara krvi za jedan miligram »Agensa F«. To je šifra kojom je Fenring nazvao svoje sredstvo. — Ljudske krvi? — jedva sam poznao svoj glas. — Svakako. Prevedeno na običan jezik, to znači da naj­ manje pet ljudi mora umreti da bi se tvoj, život produžio za godinu dana, Luk... * * * Oprezno sam odložio čašu na sto. Zlatna tečnost u njoj kao da je iznenada promenila boju. I ukus i m iris... Na trenutak mi se učinilo da je ispunjena krvlju i želu­ dac mi se podigao... Luk Mek Adams će, kao va­ mpir, piti tuđu krv da bi pro­ dužio svoj bezvredni život! Tog Fenringa treba ubiti. Odmah. Gde se nalazi? -— Gde je on, Džile? — Ko? — Fenring. Nasmejao se. — Vidiš, mislim da sam od početka znao kako ćeš reago- vati, Luk. Ima u tebi nekog instinktivnog škotskog pošte­ nja koje tek sa mnogo muke uspevaš da savladaš. Fenring je daleko odavde, na sigur­ nom m estu... Ustao sam. Čitava prostori­ ja lagano se okretala oko me­ ne. Prokleti Japanac! Mora da mi je nešto stavio u viski... — Znao sam da će ti se po­ misao na to zgaditi — govo­
  • 24. 22 Pony West — Borilačke ve&tine 27 rio je Tomaru. mimo — ali pogledaj ovo! Dobacio mi je taj odvratni album preko stola i ja sam pokušao da se uklonim. Kož­ ne korice meko su me dotakle po licu pre nego što su pale na tepih. Izmakao sam se, kao od otrovne zmije, prime- ćujući kako su mi refleksi otu- peli, a korak spor, užasno spor... — Š ta... šta si mi stavio u piće? — progunđao sam. — Jedno staro japansko sre­ dstvo. Njegov recept poznaju samo ninđe... pa čak i one neuspele. Kao što sam ja, Luk.. . Odmahnuo sam glavom u uzaludnom pokušaju da ispred očiju uklonim sivu maglu ko­ ja je lagano nadirala iz svih uglova prema meni. — Sedi, Luk... dejstvo će uskoro proći, a onda ćeš po­ novo moći logično da razmiš­ ljaš, Savladaćeš odbojnost ko­ ju si osetio i shvatiti šta te­ bi i meni pruža Fenringovo sredstvo... »Nikada«, pomislio sam, ali nisam imao snage da to i iz­ govorim. 1 — Sedi, Luk! —Čini mi se da su ga otu- peli mišići posluŠali protiv moje volje. Ili je to bio neki trik sa glasom, dejstvo na moj vegetativni nervni sistem, ne znam .. Znam samo da sam ponovo pao u tu prokletu fotelju, ok­ ružen sivom maglom iz koje je dopirao samo Tomamov sugestivni glas. — Ne budi lud, Luk.. . po­ misli samo šta nam sve nudi »Agens F«... godine snage, godine moći u kojima nijedan cilj neće biti nedostižan... imaćemo vremena • za poduh­ vate o kojima drugi ne smeju ni da sanjaju... šta prema tome znači smrt nekoliko de­ setina bednika, ljudi koji i ne znaju šta bi počeli sa svojim životima? Mišići me nisu slušali, ali je zato moj odvratni, precizni mozak iz dubine sećanja doz- vao uspomenu na jedan vrlo sličan razgovor. Razgovor sa Džilom od p re... da, od pre šest godina..* »Do đavola s tobom, Luk«, urlao je Džil tada, tresući mi pesnicom ispred nosa. »Te tvo­ je ideje načisto su šašave! Šta je tebe briga za te klince koji ionako imaju više para nego što je to dobro za njihI Droga je ono što oni žele i dobiće je od nekog drugoga ako je ne dobiju od n as... a u međuvremenu će milioni i milioni zelenih šuštavih nov­ čanica promeniti vlasnika i sli­
  • 25. pony West —fBorilačke veštine 27 23 ti se u tuđe džepove, a ne u naše!« Nisam, tada pre šest godi­ na, nisam mogao da podnesem pomisao da moji prsti budu ukaljani krvlju nevine dece koju na vešt način navode na upotrebu droge. U redu, uvek sam se bavio prljavim poslo­ vima, ubio sam mnogo ljudi, ali su sve to bili okoreli kri­ minalci koji ništa bolje nisu ni zasluživali. Trgovina drogom nije bila za mene, i to sam sajno rekao Džilu Tomaruu. Možda isuviše jasno... ina­ če mi na vrat ne bi poslao Fre- jzera i njegove plaćene ubice. A ja sam verovao da mi je za tako nešto Džilbert Toma- ru suviše dobar prijatelj! »Uvek si bio naivan, hom- b re ...« I taj glas iz sećanja sam poznavao. Stari Velasko, je­ dan od prvih ljudi koji mi je postao prijatelj tamo, u To- dos Santos. »Ti si jedan od onih koji pod grubom površinom nose grumen zlata, gringo«, rekao je Velasko. »Znam, znam ka­ ko si živeo, to ti se vidi u oči­ ma. .. mnogo je krvi na tvo­ jim rukama, ali ti je savest čista... A bog je uvek na st­ rani ljudi čiste savesti, grin­ go. , Da, stari Velasko verovao je u Boga, ali mu to nije sme­ talo da me nauči jednoj stvari koju su njegovi preci čuvali kao tajnu mnogo stotina, mo­ žda i hiljada godina... »Tvoje telo zna više od te­ be, gringo«, rekao mi je Ve­ lasko. »Ono se lako može os­ loboditi svega što mu škodi... evo, to se čini ovako...« Duboko sam udahnuo vaz- duh, osećajući kako mi se plu­ ća žare od tog nepoznatog ja­ panskog sredstva. Svu svoju preostalu energiju koncentri- sao sam na rad srca, pluća, na krvotok koji mi je šumio u ušim a... Pet m inuta.,. Tomaru je neprestano govo­ rio, ali ga ja više nisam čuo. Bila je to mešavina molbi, pretnji, preklinjanja i obeća­ nja. Znam da je opet pomi- njao žene, novac, m oć... Udahnuo sam još jednom i shvatio da me pluća više ne peku. Otvorio sam oči. — Dosta je bilo, Džil — re­ kao sam. Mirno. Glas mi je bio čvrst, samopouzdan Trgao se i zinuo. Zevnuo je nekoliko puta, ali nije uspeo da nađe pravu reč. — K ... kako? — procedio je konačno. — Indijanski trik — rekao sam sa osmehom i ponovo na­
  • 26. 24 Pony West — Borilačke veštine 27 punio svoju čašu. Jedina ne- volja sa Velaskovom veštinom je u tome što uništava i sve efekte dobrog viskija, ali se to brzo može nadoknaditi... U očima sam mu video sm­ rt, ali je Angus Lukas Mek Adams uvek bio neustrašiv tip. Nisam ga se bojao. Nika­ da ga se nisam bojao, pa ni onda kada je bio u naponu snage. Ali sam ipak bio oprezan. Upotrebio je jedan japanski trik, ništa ga neće sprečiti da upotrebi još poneki... — Tvoj plan smrdi, Džil, a ni tvoja računica nije bila do­ bra. .. nije u pitanju nekoliko desetina bednika, kako si ih nazvao, već mnogo hiljada lju­ di. .. Ničiji život ne vredi to­ liko, pa ni moj sopstveni... a o tvom smrdljivom životu da i ne govorimo! Onaj blesak u njegovim oči­ ma me je upozorio na vreme. Pokrenuo sam glavu jedva pri- metnim pokretom i uklonio je sa putanje nečega što mu se iznenada stvorilo u desnoj ruci... — Zaboravio sam da ti ka­ žem, Džil — osmehnuo sam se- — Taj stari indijanski trik odličan je za reflekse... — Tim! — zaurlao je To- maru. — Tim! Skočio sam iz fotelje i na­ činio korak u stranu. Suviše sam dobro poznavao Džilber- ta Tom arua... Panika u njegovom glasu bila je možda i prava, ali je on imao još jednog keca u rukavu. Samo što njegovi re­ fleksi više nisu bili dovoljno hitri za takvo oružje. Poturio sam ruku i okrenuo zglavak brzinom nedostupnom oku. Kažu da je u tome tajna velikih mađioničara. Ne znam. Bilo kako bilo, u ruci mi se stvorio mali bodež sa majstor­ ski izrađenom drškom. I još lepšim sečivom od bli­ stavog, plavog čelika... — Divan rad, Džil — rekao sam. — Samo što ova igračka više nije za tebe. Omatorio s i... i postao spor, užasno sp­ or. .. Tim je uvek bio lukav tip i zato je onog početnika pu­ stio ispred sebe. Video sam kako mu oči svetle iz zaklona, dok je prema meni dizao ve­ liki, ružni revolver. Nisam dozvolio da onaj dri­ pac opali, iako se njemu nije žurilo. Ima ljudi koji uživaju u strahu koji njihove nemoć­ ne žrtve osećaju ispred upere­ ne cevi revolvera. I on je bio jedan od n jih ... Samo, ja nikada nisam imao talenta za strah. Onaj bodež
  • 27. Pony West — Borilačke vestine 27 25 je bio zaista izvanredno oruž- je. - Prozujao je kroz vazduh kao osa i zario se tačno u grlo Tomaruovom telohranitelju. Zakrkljao je i nemoćno zama- hao rukam a, ispuštajući oruž­ je. Bilo bi to komično, da ni­ je bilo debelog mlaza krvi ko­ ji je obilato zalivao njegove grudi... Timov revolver već je ri­ gao plamen u mom pravcu, ali mene na tom pravcu više nije bilo. I Tim je spadao među one koji su upoznali Angusa Lukasa Mek Adamsa na delu: u očima sam mu či­ tao očajanje dok me je dugi, moćni skok nosio u njegovu blizinu. Znao je da je njegova ruka suviše spora da bi na vreme pomerila cev oružja pre­ ma mom telu... Pao je na leđa, smrskanog lica, dok mu se desna ruka instinktivno grčila oko drške revolvera... Lagano sam se okrenuo Dži- 1^* Sedeo je na istom mestu i buljio u mene. Zaista je osta­ rio. Kladim se da je potpuno zaboravio šta sve mogu da sam zaista besan 1 raspoložen za borbu... A nisam se borio zaista dugp. šest godina... Znao sam da ima još ljudi u blizini i još poneki japan­ ski trik u rukavu, ali sam is­ to tako znao da ga sada neće upotrebitL I Džilbert Tomaru je znao za strah ... u očima mu se vi- delo da me se b o ji... — To je sve, Džil? — upi­ tao sam. Lagano je klimnuo glavom. Pogled mu na trenutak pređe na lokvu krvi u kojoj je nje­ gov telohranitelj još uvele ne­ moćno krkljao. — Uvek isti, Luk — rekao je tiho. — Uvek krv, gde god se m akneš... — U Todos Santos nije bi­ lo krvi. Ti si kriv za ovo. Zb­ og čega si me izvukao odan­ de? Morao si znati da neću prihvatiti tvoj ludi predlog! Kroz veliki prozor dopro je prigušen zvuk, zvuk koji je La Paz svakako veoma retko čuo. Policijska sirena. Neko je u hotelu bio brz, a u ovako ma­ lom mestu ni policijska stani­ ca ne može biti daleko od ho­ tela. . . Okrenuo sam se i izašao. Brzim korakom. Zastao sam samo jednom. Iz okvira vrata izvukao sam predmet koji je Tomaru naj- pre hitnuo na mene. Neobičan predmet. Čudio sam se njegovom izgledu dok sam ga oprezno gladio prsti­ ma.
  • 28. 26 Pony West — Borilačke veštive 27 Zvezda sa šest krakova. Od najboljeg čelika, sa ivicama izbrušenim tako da budu oš­ trije od svakog brijača, Čovek koji godinama proli- va krv postane specijalist za sve vrste oružja, i vatrenog i hladnog. I ja sam bio specija­ list za oružje. Ovakvo nešto nikada nisam imao u rukama, ali sam zato znao njegovo ime. Šuriken. Šuriken. Smrtonosna čelična zvezda... Omiljeno oružje ninđa! * * * Bilo je lako izbeći policaj­ cima koji su zadihani proju­ rili pored mene, predvođeni sitnim čovekom uzbuđenog li­ ca koji je sipao pravi potop španskih reči. Korak u stra­ nu, začuđen pogled kojim obi­ čni ljudi prate službena lica u akciji. Svi ljudi razmišljaju na isti način, ni ovi policajci nisu bili izuzetak. Za sve njih bio sam prostak koji otvore­ nih usta zija u moć zakona na delu... »Kadilak je još uvek stajao na suncu ispred hotela, ali onog ljigavog tipa nije bilo u blizini. Pažljivo sam se osvr­ nuo, jer je on spadao u one koji sa uživanjem pucaju u leđa. Nije ga bilo i ja sam se ne­ upadljivo progurao kroz go­ milicu ljudi koji su se već okupili pred ulazom. Pedese­ tak koraka dalje skrenuo sam u usku poprćčnu ulicu, zatim u drugu, a onda se vratio u jednu širu, paralelnu sa onom u kojoj se nalazio hotel. Nisam žurio. Do đavola, ako me policija već traži, svako dete umeće da im pokaže ku­ da je prošao visoki, bradati gringo u odeći vlažnoj od zno­ ja. Samo što me neće tražiti. Džil Tomaru, uz sve svoje ma­ ne, nije bio tužibaba. Neće mu biti lako da objasni ot­ kud dva mrtva tela na njego­ vom tepihu, ali ima dovoljno i para i veštine da se izvuče iz svake neugodne situacije. Hodao sam lagano, još uvek osećajući ukus odličnog viski-, ja na jeziku. Pored mene su lagano škriputala volovska ko­ la, oko njih dugi prašnjavi automobili. Meksiko u podne. Svet koji se ne trudi baš mno­ go da stigne u šašavi dvade- seti vek. — Luk! Sedeo je pod platnenom- na* dstrešnicom krčme na drugoj strani ulice i prijateljski mi mahnuo rukom. Odmahnuo
  • 29. Pony West — Borilačke veštine 27 27 sam mu. Tako će biti manje upadljivo za sve. *Iako ga nikada do sada ni­ sam video... Ljubazno se osmehivao dok sam pogledom ispitivao njego­ vo lice. Usko, preplanulo, oš­ trih crta i hladnih plavih oči­ ju u kojima ponekad zaigra veseli plamičak. Kratka crna kosa, uredno očešljana i savr­ šeno čista bela odeća, kao sa naslovne strane nekog mod­ nog časopisa. Kicoš, pomislili biste. . . Đa­ vola! Iako opušteno u stolici od trske, telo mu je svakim po­ kretom odavalo hitrinu i sna­ gu. A oči... Mislim, nema tu mnogo šta da se kaže. Bio je to jedan od ljudi koje nikada ne bih po- želeo za protivnika. A kada to kaže Angus Lukas Mek Adams to nešto znači, zar ne? — Zdravo! — rekao sam. U tom trenutku ništa pametnije nisam ni umeo da kažem. — Zdravo! — osmehnuo mi se. — Moje ime je Eldridž, Lesli Eldridž. — Šta hoćeš od mene, El­ dridž? — Odbio si Tomarovu po­ nudu, zar ne? Zinuo sam. Džilbert Toma- ru zaista je omatorio, ako po­ la sveta zna gde je, s kim je govorio i šta mu je ponudio.e — Otkud znaš da mi je ne-' što ponudio? — Da li si video izvesni al­ bum u kožnim koricama, Sa slikama čoveka po imenu Fe- nring? — Aha. A da li si ga video ti? — Jesam. To se slagalo. I ovaj mo­ mak mogao bi biti onaj koji je uspeo da provali u Džilov sef. — I? — Ne dopada mi se ono što sam video. — Ni meni. Klimnuo je glavom i osmeh­ nuo se. — Eto, zato sam znao da ćeš odbiti Tomaruovu ponu­ du, Luk. Ti nisi čovek kome bi se tako nešto dopalo. — Hvala, ali još uvek ne znam šta hoćeš ti od mene. — Najre da čujem da li se vraćaš u Todos Santos. Izgleda da sam i ja cma- torio. Svi znaju gde sam pro­ veo poslednjih šest godina. Možda čak i to šta sam do- ručkovao svakog od tih dve hiljade i nešto dana... — Zbog čega te to zanima? — Zbog tebe, Luk. Jtdnom si odbio da pomogneš Toma- ruu, ali nisi ni prstom mrd­ nuo da ga sprečiš u njegovom
  • 30. 28 Pony West — Borilačke veštine 27 poduhvatu. UČInićeš to i ovo­ ga puta? Vratićeš se u Todos Santos da loviš ribu, loceš te- kilu i miluješ zadnjicu Loreti Tavares? Sada sam zaista zinuo, i to propisno. Prokletstvo, smeo sam se opkladiti u šta hoćete da niko živi ne zna za mene i Loretu Tavares. Ona je bila udata, znate, a već sam rekao da su u Todos Santos udate žene svetinja. Najmanje što bi Hasinto Tavares, njen muž, pokušao bilo bi da mi pre- reže grlo. Ne bi uspeo, nara­ vno, ali posle toga niko u To­ dos Santos nikada više ne bi ni reč progovorio sa mnom... — Ono što Tomaru želi me­ ne se ne tiče — odgovorio sam hladno. — Zbog čega bih stavljao svoju kožu na kocku u pokušaju da ga sprečim. Ako smeta ovom društvu, ne­ ka se ono bran i... — Nisi razmislio, Luk. Ku-1 . V • v da zuns? — Razmislio sam. Želim na­ trag. u Todos Santos. Pomislio sam da će jedno­ stavno slegnuti ramenima, ali on više čak nije ni gledao u mene. Pogled mu je bio u p rt. nekud iznad moje glave, pre­ ma prašnjavoj raskrsnici is­ pred koje je leno treptao se­ mafor. Okrenuo sam se. Ljudi koji dugo žive opasnim životom steknu neku vrstu šestog čula. Naučno objašnjenje tog feno­ mena me ne zanima; sasvim je dovoljno što mi je slično predosećanje nekoliko puta spasilo moju jedinu i najdra- goceniju tvrdu kožu... — Ko je to? — upitao sam tiho. — Tomaruovi ljudi? Kratko je odmahnuo glavom i uspravio se, jednim jedinim munjevitim pokretom koji je prkosio zemljinoj teži. Kao na oprugama. Ili trambulini. — Dođi! Sada sam i ja video ono što i on: glomazni crni »kraj- sler« koji nam se žurno pri­ bližavao u oblaku prašine i psovki meksikanskih kočijaša čije je volove zaplaŠio. U tri skoka prešli smo ra- stojanje do ugla, ali sam od­ mah shvatio da to mesto ne pruža nikakav zaklon, jer je »krajsler« lako mogao skre­ nuti za nama. A do sledećeg zaklona, je­ dine kamene zgrade u blizini bilo je pedesetak stopa! Mislim da mi je stotinu ne­ izvodljivih planova proletelo kroz glavu u tih nekoliko se­ kundi dok sam slušao prete­ če urlanje motora. Scenario mi je već bio poznat, i sam sam se bavio sličnim sportom u svoje vreme: momak iz »krajslera« će kroz zadnji pr­ ozor zasuti ovaj deo ulice ki-
  • 31. Pony West — Borilačke veštine 27 29 som olova iz nekog preciznog automatskog oružja. Zakon verovatnoće ovoga puta biće protiv n as... od tih pedesetak metaka mora pogoditi bar de­ set, a to je već sasvim dovolj­ no. .. A onda... U stvari, ne znam vredi li da vam opisujem šta se tada dogodilo. Imam veoma jak ra­ zlog za to. Nećete mi poverovati... Ali svejedno. Evo kako se dogodilo to što mi niko neće poverovati... Eldridž je zašprintao iz me- sta i sećam se da sam pomis­ lio kako je momak iznenada poludeo. Prvo zato što je po­ trčao prema uglu iza kojeg su stizala kola; a drugo... samo je luđak mogao biti sposoban za takvo neverovatno ubrza­ nje. .. U onom deliću sekunde, ka­ da se crna njuška »krajslera« pomolila iza ugla, dižući og­ roman oblak prašine, dok su se kola zanosila savlađujući krivinu, Eldridž je skočio. Te- lo mu je bilo pravo kao stre- la, noge ukrućene i ispružene napred kada je poleteo para­ lelno sa tlom. Sklopio sam oči. Onih šest godina u Todos Santos učini­ li su da se odviknem od krva­ vih prizora. Srećom, oči su mi ostale za­ tvorene kratko, tako da nisam propustio trenutak kada je El- dridžovo telo s lakoćom pro­ bilo vetrobran i uletelo u unu­ trašnjost kola. Priljubio sam se uza zid kr­ čme, tako snažno da sam po­ mislio kako ću srušiti krhku građevinu od isušene ghne. Papučica »krajslera« gotovo mi je dotakla cevanice, ali sam zato savršeno jasno vi­ deo šta se događa u njemu. Vozača, u stvari, nisam vi­ deo, samo sam kasnije doznao šta se dogodilo s njim ... Ostao je bez glave. Našli šu je na zadnjem sedištu, pod nogama strelca koji je umro zdrobljenog grudnog koša pre nego što je dospeo da ispali prvi hitac iz već otkočene ma- šinke. Kola su se zanela, dotakla zid krčme nekoliko stopa od mene, a zatim prešla usku ulicu da bi čitav prednji deo zarila u zgradu preko puta. Da ste samo videli taj ob­ lak prašine i čuli vrisku Me­ ksikanaca koji su već dotrča­ li iza ugla! Osvrnuo sam se levo i des­ no, razmišljajući imam li vre­ mena da izvučem Eldridža iz te prašine pre nego što rtigne policija. Jadni m om ak... ako bude imao sreće proći će s prelomom obe butne kosti, a
  • 32. 30 Pony West — Borilačke veštine 27 ako n e ... onda mu moja po­ moć neće ni biti potrebna... — Hajde! Beo od prašine, Eldridž je izronio iz onog oblaka i po­ vukao me za ruku. Potrčao sam za njim, još uvek zbu­ njen. Po svemu sudeći, taj tip je prošao bez ijedne ogrebo­ tine, a što se tiče prelomu o kojima sam razmišljao — ma šta ima da vam pričam, trčao je kao jelen! Njegova kola bila su parki­ rana dva bloka dalje, u jed­ noj tihoj ulici obrubljenoj ka­ menim zgradama zaštićenim visokim ogradama od kovan­ og gvožđa. Ovde je živeo krem La Paza, očigledno, i ulica je zato' bila pusta. Krem uopšte retko izlazi u ovo doba dana, njihovo vreme počinje tek ka­ da sunce zađe i zaplamte sve- tleće reklame poznatih lokala, ako takvo nešto u La Pazu uopšte postoji... Ćutao sam, mnogo duže ne­ go što imam običaj. Za to vre­ me Eldridžov neupadljivi i snažni »korver« izašao je iz La Paza i krenuo meni poz­ natim putem. Prema Todos Santos. .. Prošlo je petnaestak minu­ ta i isto toliko milja pre ne­ go što sam se odlučio da pro­ govorim. — Stani — rekao sam. — Hoću da siđem. .. — Ovde? U redu, mesto je bilo loše odabrano, priznajem, nasred jedne od onih dugih serpenti­ na kojima se uski put penje uz obronke planine Santa He- noveva između La Paza i To­ dos Santos. Tu nema ničega, bukvalno ničega, ako ne ra­ čunate gole vulkanske sterie prošarane retkim žbunjem ko­ je se vode napije jednom go­ dišnje ih malo rede. Samo što sam ja uvek bio suviše tvrdoglav za svoje do­ bro. Tako je govorila još mo­ ja pokojna mama. — Da, ovde. Želim natrag. — U La Paz? Zašto? — Moja stvar. Taj luđak je zaustavio kola. Položio je obe ruka na volan i zagledao se ispitavčki u me­ ne. — Zaista to želiš? — Aha. Nisi gluv, do đavo­ la! Slegao je ramenima. — Hoćeš da te odvezem? — Neću. Mogao sam mu reći da će uskoro proći ona krntija od autobusa koja jednom dnevno vozi između Todos Santos i La Paža, ali se ta stvar njega nimalo nije ticala.
  • 33. Pony West — Borilačke veštine 27 31 — Ima li to veze sa onim o čemu smo razgovarali pre nego što su nas napali? — Aha. Kratko se nasmejao i izne­ nada je izgledao mnogo mlađi nego trenutak ranije. — Ipak želiš da staneš na put Džilbertu Tomaruu, a, Luk? — Moja stvar, rekoh ti. — Tačno. On je tvoj prija- telj. — Više nije. — Nije, Luk — lice mu je sada bilo ozbiljno. — Nije ti prijatelj već dugo. — U redu — progunđao sam. — Reci mi da sam naivčina. Jesam naivčina, ali kada im­ am prijatelja, ja mu verujem sve dok me on sam ne nate- ra da promenim mišljenje... — On te nije pozvao u La Paz iz prizateljstva, Luk. Bile su mu potrebne tvoje usluge. Uzdahnuo sam. — I to znam. Ako si zavr­ šio sa ispitivanjem, ja bih da krenem, Eldridž. — Imaš još vremena. Au­ tobus će naići za nekih pola sata, a u kolima je mnogo pri­ jatnije nego na suncu. Cigare­ tu? Šta da kažete takvom čove- ku? Pristao sam, naravno. Se- deli smo, ćutali i odbijali di­ move. Nakašljao se. — Bilo je mnogo lepše dok smo ćutali — zarežao sam. — Dosta mi je tuđih savela, ma kako bili dobri. — Samo jedna stvar. Oni momci u »krajsleru« nisu bili Tomaruovi ljudi. ■— Nego čiji? — Još ne znam. Koliko ti znaš o Fenringu? — Vrlo malo, sem onog što mi je Tomaru rekao. — Ni ja ne znam mnogo vi­ še, ali zato znam jednu važnu činjenicu. — Koju? — Fenring je izvrstan koc­ kar. — Pa? — Dobri kockari nikada ne stavljaju sve na jednu kartu. — A to znači... — A to znači da ni Tomaru verovatno nije bio jedini as u Fenringovom rukavu, Luk. Klimnuo sam glavom. — Zapamtiću to, Eldridž. I... — Samo pitaj — osmjehi­ vao se široko, očigledno veo­ ma zadovoljan samim sobom. — Gde si naučio onaj tr]t, do đavola? Bio sam ubeđen da se ne možeš izvući čitav. — Tu i tamo — odmahnuo je rukom. — Ništa naročito, znaš. .. — Aha — progunđao sam. — Ništa naročito...
  • 34. 32 Pony West — Borilačke vešt'ne 27 Ćutali smo i odbijali dimo­ ve. Bilo mi je prijatno, jer je taj »korver« imao izvrsne kli- ma-uređaje. Ako je Elđridžu smetao miris ribe iz moje bra­ de i odeće, nije to.pommjao. Čudan tip, a? Na njegovom mestu ja bih momka kakav sam ja izbacio iz kola, a onda ih prodao u staro gvožđe ili gurnuo u okean sa neke liti­ ce. .. Autobus je doklepetao niz strminu i ja sam prešao u njega. Mahnuo sam Eldridžu rukom i on mi je uzvratio. Do La Paza ni s kim nisam progovorio ni reči. Jedan od razloga zbog ko­ jih sam izabrao Meksiko jes­ te što ljudi tamo dole ne po­ kazuju ni mrvice radoznalos­ ti. Ako hoćete da im ispričate sve o sebi, vrlo dobro; saslu- šaće vas i sažaljivo klimati glavom, ne nudeći nikakve svo­ je dobre savete. Ako nećete, opet u redu, vaša stvar, se- n jo r... Samo što to nikada ne bi­ ste rekli da ste videli La Paz kada sam sišao ispred grads­ ke većnice. U gradu je vlada­ la uzbuna, a ja sam bio spre­ man da se kladim da znam razlog za to, jer je svoje pos- lednje veliko uzbuđenje La Paz doživeo negde šezdeset i neke godine, kada j tadašnji gra­ donačelnik isterao svoju poš­ tovanu suprugu potpuno nagu iz kuće, a on sa revolverom u ruci prevrnuo' čitav grad u potrazi za njenim ljubavnik­ om. .. Ovoga puta uzbuna je mo­ rala biti veća, s obzirom da je tada pala samo jedna žrt­ va. A sada ih je bilo četiri. Najmanje četiri, ispravio sam se. Eldridž je prestigao svojim »korverom« autobus čim je ovaj krenuo. Momak kao on imao je vremena da u međuvremenu ohladi još ne­ koliko tipova ako se neko usu­ di da mu stane na put. Vožnja autobusom je veo­ ma zgodna stvar, znate. Čovek ima vremena da sredi misli i iz gomile planova izabere onaj najpametniji, odnosno onaj za koji smatra da je najpamet-t 0 H mji. Ni sam još nisam znao zb­ og čega sam se vratio u La Paz. Zaustaviti Džila Tomarua nije bilo lako, ali ne i previše teško za momka kakav je An- gus Lukas Mek Adams. Među­ tim, još nisam bio načisto da li to zaista želim. Utoliko sam više želeo da potražim tipa koji mi je na vrat poslao onu dvojicu u »krajsleru«. Tipa koji je sa Fenringom imao veze koliko i Džilbert Tomaru, a možda i malo više.
  • 35. Pony West — Borilačke veštine 27 33 Što sam više razmišljao o tom Fenringu, sve mi se ma­ nje dopadao. Najpre sam imao utisak da ga Tomaru drži u šapama, ali sam sada shvatio da se moj stari prijatelj Džil grdno vara: Fenring je mahao drugom mladošću kao mam­ cem ispred njegovog prćastog japanskog nosa. Nije bilo te­ ško pogoditi ni zašto: Tomaru je imao para i ... I mogao da dođe do krvi koju je Fenring koristio u svo­ jim eksperimentima.. . Ali Tomaru nije bio jedini koji je ispunjavao ta dva us- lova. Lukavi Fenring svakako je vodio svoju sopstvenu igru i Džil je lako mogao postati nova žrtva u njoj. U redu, koje onda taj dru­ gi? Eldridž? Što sam duže razmišljao o tom momku, sve mi se više dopadao. Dakle, on nije bio taj. Pitate zbog čega sam smeo da budem tako siguran u taj zaključak? Ne znam. Govorio sam vam o predosećanjima, zar ne? Dakle, Eldridž nije bio taj, u redu. Kako naći tog drugog tipa? Počešao sam se po bradi i iznenada doneo zaključak da se moram vratiti svom neka­ dašnjem poslu. A to je znači­ lo da moraju nestati i zamr­ šena kosa i brada i odeća sa mirisom divne ribe iz Tihog okeana. Nisam vam pričao da sam nekada bio privatni detektiv? Nisam, naravno. Bio sam sve dok mi policija nije oduzela dozvolu i tako me bukvalno bacila u naručje tipovima ka­ kav je Džilbert Tomaru. Ne, ne mislim da se tirn^e pravdam, do đavola! Sve vre- me sam bio svestan onoga što radim. I nisam bio dete. Mo­ mak od dvadeset i nešto go­ dina, koji je prošao kroz pa­ kao Vijetnama, nikada više ne može postati dete. Tomaru mi je pružio ono što sam s pra­ vom smatrao da mi pripada. Novac. Žene. Osećaj m oći... Samo što je sve to brzo iz- • gubilo ukus i ja sam shvatio da je cena tih uživanja previ­ soka. Uzdahnuo sam, zapalio ci­ garetu i krenuo ulicom prema bleštavo beloj novoj zgradi banke u La Pazu. Pre šest go­ dina, kada sam položio onih petnaest hiljada dolara, ban­ ka je još bila u straćari na drugom kraju grada. Ko zna, možda je baš moja lova izme- nila situaciju vlasniku i ku­ pila nekoliko mermernih blo­ kova od kojih je podigao ovo neukusno čudo?
  • 36. 34 Pony West — Borilačke veštine 27 Samo što me je matori dri­ pac odmah prepoznao i rastr­ čao se oko mene. Želite da podignete svoj ul­ og, senjor Lukas? Si, si, od­ mah ćemo izvesti tu malu tra­ nsakciju! Ne želite sve? Bas mi je drago, senjor Lukas, no­ vac je ipak najsigurniji u ba­ nci, he-he-he! Izašao sam sa podebelim svežnjem zelenih novčanica u džepu odeće koja je još uvek smrdela na ribu. Sledeća sta­ nica bio je hotel, ali sam paž­ ljivo odabrao sobu na supro­ tnom kraju od Tomaruovog apartmana. Za svaki slučaj... Dva sata kasnije, okupan i obrijan, buljio sam u nepoz­ nato lice u ogledalu, pomalo zaslepljen belinom novog ode- la koje mi je pristajalo kao saliveno. Momak iz hotela po­ gledao me je belo kada sam tražio da mi nabavi parfem sa mirisom ribe, ali, do đavola, ne može se toliko zahtevati od rupe kakva je La Paz! Šta sada? Nije mi se žurilo, hteo sam najpre da se naviknem na čo- veka koga sam posmatrao u ogledalu. Onaj stari Luk Mek Adams ipak mi se više dopa­ dao od ovog kicoša... Sa viskija sam prešao na tekilu, i to onu najbolje vrs­ te. Ako niste znali, tekila sti- muliše mozak na kreativno delovanje, tako da sam već posle prve polovine flaše imao neku vrstu plana. Nije bio nešto naročito, istina, ali ni ja nisam imao vremena jda dovršim flašu do kraja... Uostalom, nisam imao vre­ mena čak ni da počnem sa os­ tvarivanjem svog plana. Neko je zakucao na moja vrata. Ne znam da li policajci na svojim akademijama imaju po­ seban predmet koji se zove »kucanje na vrata sumnjivih osoba«, ili tako nekako, ali zbog nečeg svi kucaju na isti način. Arogantno, preteći, bez trunke poštovanja prema oso­ bi čiji dragoceni mir naruša­ vaju. Uzdahnuo sam i pozvao .da uđu. Nepotrebno, jer su se vrata već otvarala. Nisam imao čast da upoz­ nam šefa policije u La Pazu sve do tog trenutka i nisam nimalo požalio zbog toga. Po­ licajci su u prošeku odvratni tipovi, a ovaj je bio natprose- čno odvratan... Čak su i ona dva momka u blistavim uniformama, koje je vukao za sobom, imali po­ stiđen izraz lica dok su pre- turali po mojoj sobi. Nisu na­ šli bogzna šta, sem onog svež­ nja novčanica u koji se šef zagledao dok mu je vođa išla na usta.
  • 37. Pony West — Borilačke veštine 27 35 Uzdahnuo sam još jednom. Bilo bi to suviše lako, na ža­ lost. Luk Mek Adams nije na­ vikao da stvari reŠava na naj­ lakši način... — U redu, gospodo, šta u stvari želite od mene? — ob­ ratio sam im se. Na svom naj­ boljem španskom jeziku, onom koji je bio prilično daleko od književnog, s obzirom da sam ga učio u Todos Santos. — Osumnjičeni ste za dvo­ struko ubistvo, senjor Mek Adams — rekao je šef. Nije mi se predstavio, naravno, ali je jedan od policajaca nepre­ stano s poštovanjem izgovarao njegovo ime. No, jefe, senor Olivarez. Si, senor Olivarez... — Dvostruko, senjor Olivar- es? — podigao sam obrve. — Nije moguće? Nisam znao da sam toliko opasan tip! Opro­ stite, a koga sam to ubio, ja ko me zanima, jer upravo ra­ dim na svojim memoarima! Nisam bio siguran kako se kaže »memoari«, jer u Todos Santos niko nije znao tu reč, ali me je Olivares razumeo. Ili sam, možda, rekao nešto mno- go gore, s obzirom da mu je krv jurnula u glavu i lice po­ stalo za dve nijanse tamnije. Pitate se zbog čega sam bio tako drzak? Najzad, ja jesam izvršio dvostruko ubistvo u La Pazu, zar nč? Ali sam isto tako bio spre­ man da se kladim u čitav onaj svežanj zelenila da Olivares ni­ šta ne zna o mojoj vezi sa Tomaruom... — Ne pravite se ludi, senjor Mek Adams — dobacio je dru­ gi policajac, onaj simpatičniji koji nije govorio »si, senor« i »no, senor«. — Ubili ste ona dva čoveka u »krajsleru«. ta­ mo kod krčme »Felišidad«. Bespomoćno sam raširio ru­ ke. — Čak ne znam gde je kr­ čma »Felišidad« — rekao sam iskreno. U stvari, ne baš pot­ puno iskreno; morala je to biti ona krčma gde je Eldridž ohladio ona dva tipa. Ali ni­ sam ih ja ubio, do đavola, već on! — Videli su vas, senjor Mek Adams — cerio se Olivares. — I prepoznali, iako ste pohitali da promenite opis! Sad mi je već bilo dosta, časna reč! — Vrlo dobro! — klimnuo sam glavom. — Uhapsite me i saopštite dokaze na kojima zasnivate tako užasnu optuž­ bu mom advokatu. Ko je naj­ bolji advokat u La Pazu? Ili bolje n e... znate li ko je naj­ bolji advokat u Kulijakanu? Zgledali su se. Naravno, Oli­ vares je morao veoma dobro znati da ja nisam ubio ta dva
  • 38. 36 Pony West — Borilačke vettine 27 tipa, očevidaca je bar bilo do­ voljno. Zbog nečeg, međutim, on ne pominje Eldriđža... Hmm, znači li to da neko želi mene da povuče iz opticaja? Prokleta tekila! Izgleda da ipak nije bila od one najbolje vrste, jer sam do sada već morao shvatiti Olivaresov plan. Trebalo me je izvući iz pre­ punog hotela i likvidirati ne- gde u tišini. Pokušaj bekstva osumnjičenog, tako se to zo­ ve. A moj dosije, koji će pre ili kasnije stići iz Los Anđe- lesa, samo će potvrditi želju Angusa Lukasa Mek Adamsa da se izmigolji iz ruku zako­ na. Znao sam da se Olivares neće ustezati da svoju zamisao izvede i ovde ako ga na to primoram i zato sam veoma pažljivo držao ruke tako da ih sva trojica vide i nisam se pomerao iz fotelje u koju sam se spustio kada su mi to na­ redili. Oni su se zgledali još je­ dnom i meni se kosa lagano podigla na temenu.4 Do đavola, ni vi se ne biste bolje osećali na mom mestu. Poznata je stvar da meksički policajci izvrsno barataju oru­ žjem! * * . Jedna senka skliznula je kr­ oz vrata kupatila iza njihovih leđa i ja sam, ni sam ne znam kako, uspeo da sačuvam neu­ tralan izraz na licu. Do đavola, moja soba bila je na trećem spratu i niko, niko se ne bi mogao uzverati uz taj zid do prozora! A samo pet minuta ranije dva policajca detaljno su pre­ gledali i sobu i kupatilo! — U redu — rekao sam gla­ som u kome se osećala nape­ tost. — Priznajem to dvostru­ ko ubistvo. I ne želim advo­ kata Ni iz Kulijakana, niti bi­ lo koga drugog! Vodite me pred sudiju pre nego što se predomislim, do đavola! Mora da su pomislili da sam od straha poremetio pa­ meću, ali me nije bila briga za njihovo mišljenje. Moj plju­ sak reči poslužio je svojoj svr­ si; koncentrisani na mene, ni­ su ni primetili da se Eldridž našao samo korak iza njiho­ vih leđa. Da, Eldridž je to bio, još uvek u odličnoj formi. Ako ne verujete meni, pitajte ta tri policajca. Kada se probude, a to će biti za nekih pet ili še­ st sati, sudeći po žestini tri munjevita udarca' bridom dla­
  • 39. Pony West — Borilačke veštine 27 37 na koji su se sručili na nji­ hove glave. ,. ■ — Hvala — rekao sam, bri­ šući znoj sa čela. — Ponekad se isplati verovati u duhove, amigo. . . Upravo si se kvali- fikovao za punopravnog člana »Kluba prijatelja Angusa Lu- kasa Mek Adamsa«. Čestitam! Klimnuo je glavom i pono­ vo nestao u kupatilu. Pohitao sam za njim, vukući sa so­ bom onu načetu flašu tekile. Baš me je zanimalo da vidim kako je dospeo tamo u pravi čas da me sačuva od hitaca iz tri revolvera. Ruke su mu radile veoma brzo dok je namotavao jako tanko uže od nečeg crnog što se presijavalo kao svila. Tre­ nutak kasnije svih tridesetak stopa užeta jednostavno je ne­ stalo ispod širokog kožnog opasača koji mu je pridrža­ vao pantalone. — Dobra stvar — rekao sam sa divljenjem. — Gde ima da se kupi? — Specijalna narudžba — is­ cerio se. — Tvoj novi izgled mnogo mi se više dopada od starog, Luk... — Na žalost, policija misli drukčije — uzdahnuo sam. — Pošto, izgleda, o ovoj stvari znaš mnogo više od mene, re­ ci mi da se nisam prevario: ova trojica zaista su došli da me nekome uklone sa puta, a? — Aha. — Kome? — Još uvek ne znam, ali znam gde možemo da pitamo. Iskapio sam onu flašu do kraja i bacio je Olivaresu pod nos. Nezahvalan tip, nije se ni pomerio dole na tepihu. — Idemo — rekao sam. — Tamo gde možemo da pita­ mo. .. »Krajsler« je bio iznajmljen u La Pazu, objasnio mi je El~ dridž dok smo se njegovim kolima probijali kroz gužvu po ulicama. Nije bilo teško doz­ nati odakle su stigli tipovi ko­ ji su našli smrt u njem u... — Odakle? — Sa jedne jahte koja se sinoć usidrila u luci. Zove se »Šila«. To ti ništa ne govori?' — »Šila« ? Neee... — Pa da — osmehnuo sam — zaboravio sam da si šest godina bio van opticaja. Njen vlasnik je izvesni gospodin iz Bejruta, koji, se zove Aroni- ja n ... Zaječao sam. Naravno, poz­ navao sam to ime. Ko, do đa­ vola, nije čuo za Viktora Aro- nijana, vlasnika lanca hotela u Bejrutu, izvora nafte u ne­ koj od arapskih pustinja i plantaža ne znam čega u Ko­ lumbiji ili Venecueli. U stvari, znao sam šta je glavni proizvod tih plantaža. Ono što posle u Los Anđeles
  • 40. 38 Pony West — Borilačke veštine 27 stiže u vidu belog praška ko­ ji se plaća debelim svežnjevi- ma zelenih dolara. Samo što su se svi ostali, računajući tu i direkciju za narkotike, pravili šašavi i pa­ žljivo zaobilazili Aronijanove plantaže u svojim traganjima za izvorom droge. Momci su svakako znali zašto to čine, a? — Otkuda on u ovoj igri? — upitao sam slabašnim glas­ om. Svi koji su, iz bilo koga razloga, zaratili sa Aronijanom sada su bili na sigurnom me- stu. Tamo gde im niko više ništa ne može... Eldridž je slegao ramenima i ja sam shvatio da se taj mo­ mak bukvalno ničega ne plaši. 1 naježio se. Ljudi koji se ničega ne pla­ še jako su opasni... — Aronijan ima sedamdeset i dve godine, zar ne? — re­ kao je. — Eto ti odgovora, Luk... Tiho sam zviznuo. — To znači da moj stari prijatelj Tomaru može da za­ boravi Fenringa i kida odav­ de glavom bez obzira, je li tako? — Otprilike. Ćutao sam sve dok nisam shvatio da se ova uska, krivu- dava ulica, kojom me vozi, la­ gano spušta prema luci. — Hej! — dreknuo sam. — Kuda me to vodiš, do đavola? — U jednu posetu — os- mehnuo se. — Koliko znam, nisi imao čast da upoznaš Vi­ ktora Aronijana. — Zašto, do đavola? Neće­ mo uspeti čak ni nogom da stupimo na tu jahtu! — Misliš? — Mislim? Ja to znam! Je li Boreli još uvek njegov gla­ vni telohranitelj ? — Nije. Boreli je poginuo u nekoj gužvi prošle godine. Sada Aronijana čuva Robson. — Kerli Robson? Oh, bo­ že moj! Osmehnuo se. — Znao sam da ga pozna­ ješ, Luk.. . Zbog toga te i vo­ dim. Svanulo mi je. Možda zb­ og sve one tekile. — Čekaj malo, ortak... ni­ je valjda da Robsonu treba ljudi? — Naravno da mu treba. Jutros je izgubio dvojicu, zar ne? A Aronijan voli da ima čitavu armiju uz sebe... — Misliš da on sada ima Fe­ nringa u šaci? — Da, ili misli da ima. Taj Fenring je, po svemu sudeći, veoma opasan tip. Mnogo go­ vori i to što se do sada lično nije pojavio ni u jednoj guž­ vi, a? Klimnuo sam glavom. Sta­ ra je to priča: glavni momci
  • 41. Pony West — Borilačke veštine 27 39 su uvek oni koji iz pozadine vuku konce. A kada smo već kod toga... — Ortak, šta misliš da li je vreme da mi kažeš za ko­ ga ti radiš? — Ne za policiju, ako je to ono što si hteo da pitaš. Ja sam ti neka vrsta usamljenog vuka, Luk. — Aha. I ti želiš malo tog čuvenog »Agensa F«, a? — Da, ali ne za sebe. To je otkriće koje može da izmeni lik ove planete i ne smemo da. dopustimo da padne u ru­ ke grupi bezobzirnih ljudi... kakvi su Aronijan i tvoj pri­ jatelj Tomaru. — Ništa od toga — odmah­ nuo sam glavom. — Cena je suviše visoka, ako nisi znao. Dvadeset litara ljudske krvi za jedan miligram »Agensa F«. — Nisam to znao. H m m ... dvadeset litara. Dvadeset lita­ ra krvi... — Baš tako. — Svejedno, Luk. Važno je da takvo nešto postoji: nau­ ka će pre ili kasnije uspeti da nađe i neki drugi naćin za proizvodnju Fenringovog agen­ sa. Način koji neće biti tako skup... — Možda — progunđao sam. — U međuvremenu, ne bih hteo da moja krv posluži kao sredstvo zq produženje Aioni- janovog ili nečijeg drugog be- zvrednog života! Stigli smo do luke, ako to mesto zaslužuje takvo pompe- zno ime. Drevni mol uz koji je obično bilo privezano neko­ liko ribarskih čamaca, to je sve. Naravno, tu ne računam ja­ htu koja se sada blago ljulja­ la, zaslepljujući belinom i či­ stinom čitavo to prljavo me­ sto. . . Eldridž je zaustavio kola na drugom kraju, u hladu velike zgrade od kamena koja je bi­ la valjda nekakvo skladište. Sunce je i dalje nemilosrd­ no peklo sa neba, ali sam ja osetio onu istu jezu po leđi­ ma. Nešto se spremalo. Pogled­ ao sam u Eldridža i shvatio da i on nešto slično oseća. Nos mu je bio podignut, kao njuška lovačkog psa i nepres­ tano se osvrtao, pretražujući prostor oko nas suženim ogi- ma. — Ti si prvi koga znam da ima to predosećanje — rekao sam tiho. — Osim mene, na­ ravno. .. Šesto čulo, a? — Japanci imaju mnogo bo­ lje ime za to — odgovorio je i ne pogledavši me. — Koje? — Haragei. — Šta to znači?
  • 42. 40 Pony West — Borilačke vestine 27 — Haragei... otprilike to predstavlja jedinstvo , čoveka sa njegovom okolinom, tako da prima sve... vibracije. .. iz nje. I od prijatelja i od ne­ prijatelja, ako shvataš šta že­ lim da kažem. Jednostavno, znaš odakle dolazi opasnost, ponekad čak i kakav će oblik dobiti... — Zgodna stvar — progun- đao sam. — Za momke koji žive opasnim životom... — D a... — U redu, šta tvoji senzori sada govore? — Da je opasnost u blizini. I da nije direktno usmerena protiv tebe i m ene... — Nego? Ćutke je pokazao glavom prema jahti. Prava idilična sli­ ka mira i dobrog raspolože­ nja: sunce, plavo more, jahta koju njišu talasići. Gde je tu opasnost, do đa­ vola? Otvorio je vrata i izašao, a ja za njim. Primetio sam ka­ ko podozrivo motri na zgradu pored nas, odmičući na supro­ tnu stranu. Shvatio sam ono što su i moja čula govorila, ali ja nisam umeo da to pro­ tumačim. Opasnost je pretila iz te zgradurine, nalik na tvrđavu 6d sivog kamena. Eldridž je koračao sve br­ že, tako da smo samo neko­ liko desetina sekundi kasnije bili gotovo stotinu stopa od tog skladišta. I na zgodnom m estu... I u pravi čas da zapazimo kako se otvaraju teški drveni kapci prozora na prvom spra- tu. Zviznuo sam, tražeći pogle­ dom bolji zaklon, iako sam znao da ružna, debela cev ba­ zuke nije uperena prema na­ ma, već prema jadnoj, maloj »Šili« koja se, ništa ne slute­ ći, i dalje njihala na talasima. * * * Upoznao sam to gadno oru­ žje još u Vijetnamu i znao sam da jahta, sa svojim krh­ kim bokovima, nema nikakve šanse ako je raketa pogodi na pravo mesto. Upoznao sam i čoveka čije se uzbuđeno lice sada naslu­ ćivalo u polutami iza prozo­ ra. Onaj isti ljigavi tip koji me je, po Džilovom naređe­ nju, ovamo dovezao iz Todos Santos. Džil Tomaru je očigledno uveo u tanke niti, ako se sa­ da oslanjao i na takve ama­ tere. Samo što ne treba veli­ ka veština da se jahta od sto- tinak stopa pogodi sa sto jar- di rastojanja.
  • 43. Pony West — Borilačke vešttne 27 41 »Kao i uvek«, pomislio sam, »Tomaru je veoma efikasan kada s puta treba ukloniti ko­ nkurenciju. ..« — Tomaruov čovek? — ša­ patom je ’upitao Eldridž. Gru- pica Meksikanaca u blizini opazila je naše poglede usme- rene naviše, ali nijedan od njih još uvek nije dospeo ni­ šta da uzvikne. Prilično čud­ no za Meksikance. — Aha. Moj dragi Džil oči­ gledno je shvatio odakle mu preti najveća opasnost. Misliš da bi trebalo d a ... Hteo sam da pitam da li bi trebalo nešto da preduzmemo, ali me je Aronijan preduhit­ rio. On ili neko od ljudi iz njegovog obezbeđenja, svejed­ no. Krici uzbuđenih Meksikana­ ca odjeknuli su u istom tre­ nutku kada i zvižduk rakete koja je tupavo startovala na dati znak svog okidača. Taj zvižduk uvek me je uzbuđi­ vao, daleko više od pucnja iz svakog drugog oružja, možda i zbog ogromne snage koja se krije u tom malom raketnom motoru i još veće ispod zatu- paste čelične košuljice na bo­ jevoj glavi. Te rakete, znate, prilično su spore, tako da ih možete pra­ titi pogledom u prvom delu putanje. Delić sekunde bio mi je dovoljan da shvatim kako će ova proleteti visoko iznad svog cilja i sručiti se u oke- an nekoliko milja dalje. Nepotrebni lanser zveknuo je o kamene ploče ispod ot­ vorenog prozora. — Hajde! — dreknuo je El­ dridž. — Sada je trenutak! Zastao sam, kao budala, da bih pogledom ispratio pad onoga koji je raketu ispalio. Bili smo dovoljno blizu da opazim malu, crvenu rupu na njegovom čelu, objašnjavanje za tako užasan promašaj sa samo stotinak jardi. Mislim da je već bio mrtav kada je njegov prst, u grču, potegao okidač i lansirao raketu. Da, Robson je uvek birao dobre strelce za svoju ekipu. Prave majstore, sa najboljim snajperskim puškama koje se za pare mogu kupiti... Tih nekoliko trenutak raz­ mišljanja doprineli su da El­ dridž isprednjači i ja sam se prenuo i potrčao za njim, ia­ ko mi nije bilo jasno kuda žuri. A onda mi je postalo jas­ no. Ljudi su se uzmuvali po palubi »Šile«, a jedan je sko­ čio na kej da bi sa bitve sma- kao debeli kabl kojim je jah­ ta bila privezana. Motori pod palubom su zatutnjali i čuo se razgovetan zveket lanca ko- tve.
  • 44. 42 Pony West — Borilačke veštine 27 Aronijanu se očigledno žu­ rilo da nestane odavde. A Eldridžu se žurilo da sti­ gne do jahte pre nego što se otisne od obale... Zašto? Da ne radi slučajno za njega, i pored one bajke o čovečanstvu koju mi je is­ pričao? Mislim da smo tih stotinak jardi preleteli za dobrih dva- naesta'k sekundi, što nije loš rezultat ako računamo sve one Meksikance razjapljenih usta koji su nam, zbog nečeg, pre- prečili put. Verovatno je ne­ ko iza nas viknuo »drž' te lo­ pova« ... — Ne pucaj — povikao je Eldridž, mašući u trku ruka­ ma. Momak na palubi »Šile« na trenutak je zastao, neodlu­ čno tražeći pogledom nekog od svojih pretpostavljenih i cev njegove automatske puš­ ke ostala je uperena u palu­ bu. Taj đavolski Eldridž skočio je na palubu pravo sa keja i prosto pomeo momka s puš­ kom ispred sebe. štaviše, os­ tao je na nogama, dižući obe ruke uvis, u nameri da im po­ kaže da ima miroljubive na- mere. Iscerio sam se: narav­ no, taj trik će mu upaliti, ali će Aronijanovi ljudi posle to­ ga imati malo vremena da se pokaju što ga nisu odmah iz- rešetali... To cerenje skupo me je sta­ jalo. Tek na samoj ivici ka­ menog keja shvatio sam da je rasojanje do .ivice broda u me­ đuvremenu dostiglo dobrih dvadesetak stopa. Hmm, ne­ kada sam skakao i više, ali... Ali sam tada bio petnaest godina mlađi i bar dvadeset funti lakši. Ipak, mislim da bih uspeo, samo da nisam na trenutak smanjio brzinu zaleta, ono ka­ da sam shvatio da je do pa­ lube dvadeset stopa. Ovako, paluba se, polako, ali sigurno izmakla još za onu jednu, meni nedostižnu stopu, ispružio sam obe ruke da bih ublažio udarac o čelični bok i na vreme ih ponovo skupio, razmišljajući o eventualnim posledicama takve gluposti. Izvio sam se u vazduhu, po­ kušavajući da se okrenem to­ liko da o bok udarim rame­ nom. Sva ta gimnastika nije mi mnogo pomogla. Mojoj tvrdoj škotskoj glavi još manje. Čuo sam zvuk koji je pod- sećao na zvonjavu džinovskog zvona sa neke džinovske ka­ tedrale, a onda se oko mene sklopila tam a... Psovku koja mi je u tom času ostala na usnama izgovo­ rio sam tek kada sam ponovo došao sebi. Gadna je to psov­ ka bila i bilo mi je drago što
  • 45. Pony West — Borilačke veštine 27 43 pored mene nema nikog ko bi je mogao čuti, bez obzira na nivo družine koju je Aro- nijan okupio na palubi i pod palubom »Šile«. U glavi mi je Hučalo, a pod prstom sam osetio poveću čvo­ rugu na čelu iznad desnog oka. Osmelio sam se da otvorim oči, teseći sebe da je moja glava od dobrog starog škot­ skog materijala i da je potre­ bno nešto više od krhkog bo­ ka jahte da bi mi smrskalo lobanju. Bio sam sam, potpuno sam u maloj kabini koja je više podsećala na zatvorsku ćeliju. Ni ležaj na koji su bacili mo­ je telo u mokroj odeći nije bio mekši od zatvorskog. Uo­ stalom, posle svega što se do­ godilo, ništa bolje od ćorke nisam ni smeo očekivati, zar ne? Opsovao sam još jednom na pomisao šta je morska voda učinila od mog novog odela, a onda sam se oprezno uspra­ vio, pridržavajući glavu obe- ma rukama, kao da se plašim da sa nje ne otpadne neki vi­ talni deo. Kada mi je uspelo da ostanem u sedećem položa­ ju, još jednom sam pogledom pretražio prostor oko sebe. Sve je bilo u redu, glava mi je još uvek bila na svom me- stu. . . Sledeći korak bio je poku­ šaj da se uspravim i zalupam na vrata, dozivajući svoje ta­ mničare. Želudac mi se sku­ pio i na samu pomisao na ta­ kvo nešto, ah sam ga ja po­ slao do đavola i oprezno se pridržao rukama za metalni zid. Srećom, bio sam pošteđen tog truda. Brava je škljocrni­ la i u moju kabinu, pardon ćeliju, ušao je Kerli Robson. Nemojte ga samo nikada nazvati Kerli kovrdžavi, dok vas može čuti. Otkako ga po­ znajem, a ima tome već petna­ est godina, Kerli Robson će­ lav je kao ja je ... — Zdravo, Robsone — za­ stenjao sam. — Otkud ti na ovoj bogataškoj jahti. Poslovi bolje idu, a? Ćutao je i gledao me otpri­ like onako kako čovek gleda pijanog posetioca koji mu se izbljuvao na novi tepih u dne­ vnoj sobi. Zastenjao sam, pri­ državajući ponovo glavu ruka­ ma; taj pogled nije mi obe­ ćavao ništa dobro. — Ustani —- rekao je. — Jes' kad bih mogao! — rekao sam ja. — Hajde, do đavola! — za­ režao je. — Bolje tako nego da te moji ljudi iznose... s nogama napred!
  • 46. 44 Pony West — Borilačke veštine 27 To mu je bio zaista jak ar­ gument i ja sam naterao se­ be da se uspravim. Imao je strpljenja da sasluša sve one psovke koje sam izgovorio do trenutka kada sam se usudio da se odvojim od ležaja. — Kuda me vodiš? — upi­ tao sam. »Šila« se jako lju­ ljala, tako da sam ramenima svaki čas doticao čas jedan, čas drugi zid uskog hodnika. Tek koji minut kasnije shva­ tio sam da jadni brodić nije ništa kriv i da Robson savr­ šeno mirno šeta iza mene, kao po najtvrđem tlu. I ćuti. Uostalom, moje pi­ tanje je i bilo glupo, s obzir­ om da sam već znao ko je gazda na brodu. Skrenuli smo u neki bočni hodnik i ja sam zastao ispred vrata od skupocenog drveta ukrašenih krupnim momkom koji je držao ruku na dršci pištolja zataknutog za pojas. Nije bilo teško pogoditi ko se krije iza tih vrata. I dalje me držeći na oku, momak je tiho zakucao. Ni­ sam čuo nikakav glas iznutra, ali je on otvorio vrata i gla­ vom mi pokazao da uđem. Poznajem značaj prvog uti­ ska, ali nisam imao ni volje, ni snage za nešto bolje od teturanja dok sam prolazio u veliki brodski salon, pretrpan skupocenim nameštajem. Aro- nijan je sedeo na širokom di- vanu i zamišljeno češkao svoj ogromni trbuh, kao da ne pri- mećuje moj svečani ulazak. Promenio se otkako sam ga poslednji put video. Nagore. Koža pod očima visila mu je u obliku ispražnjenih plasti­ čnih kesa, a stekao je ioš je­ dan podvoljak iznad debelog zlatnog lanca koji mu je vi­ sio na grudima preko nemar­ no raskopčane košulje. Jad­ nik, još uvek se trudio da li­ či na plejboja.. . Pogledao me je i ja sam odmah shvatio da je svaka promena kod Aronijana mogla biti samo u spoljnom izgledu. Oči su mu blistale kao ugar- ci i svakako bih se uplašio da sam još imao snage za tako nešto. — Luk Mek Adams — reče glasom koji nikada neće izgu­ biti akcent Bliskog istoka. — Gle, gle! Pogledom sam potražio ne­ ku stolicu, plašeći s da će mi kolena otkazati poslušnost. Ni­ je je bilo. — Mislio sam da si piestao da radiš za Tomarua, Luk? — I jesam, mister Aronijan. Još pre šest godina. — Hmm. .. i ja sam nešto slično čuo. Otkuda onda ovde? — To je dugačka priča, mi- 'ster Aronijan... — Ja imam vremena.
  • 47. Pony West — Borilačke veštine 27 45 — Ovaj... možda bi bilo bolje da negde sednem — re­ kao sam. — Glava mi jeste tvrda, ali onaj udarac. -. — Ti izgleda misliš da te je mister Aronijan pozvao u goste — progovori Kerii Rob- son iza mene zloslutnim glas­ om. — Pričaj, inače... Slegnuo sam ramenima, op­ rezno, a onda duboko uzdah­ nuo. — Pa, ovako je to bilo — počeh. — Kao što rekoste, pre šest godina. . . — Dosta! — leno mahnu ru­ kom Aronijan. — Daj najpre ono najvažnije... — Najvažnije? Aha.. . pa, vidite, Džil Tomaru me je zv­ ao. .. — Ne pravi se lud, Mek Adamse — Aronijanove učice opasno su svetlucale iznad onih plastičnih kesa. — Vrlo dobro znaš šta me najviše za­ nima! Naslućivao sam, ali neka sam proklet ako mu priznam koliko sam upućen u čitavu ovu igru. Načinio sam facu mnogo glupljom nego obično, tešeći sebe da mi to u ovoj situaciji i neće biti naročito teško. — Šta to, mister Aronijan? Mora da je moja maska bi­ la ubedljiva, jer on nije ek­ splodirao od besa, kao što mu se često događa. Samo me je zamišljeno posmatrao, pogle­ dom od kojeg me je hvata je­ za. — Fenring, Mek Adamse. Gde je Fenring? * * * — Fenring? — zinuo sam. Koji Fenring, do đavola... UFF! To UFF dodao sam zahva­ ljujući Kerliju Robsonu koji je savršeno preciznim udar­ cem pesnice pogodio moj levi bubreg. Bilo je to previše za moje već izmučeno telo i ja sam mu dopustio da pređe u parter; odnosno onaj divni, meki tepih pod mojim noga­ ma. Nemojte misliti da su me glava i bubreg zbog toga ma­ nje boleli, ali je pravo olak­ šanje bilo ne održavati svu onu masu mog tela u usprav­ nom položaju. Aronijan me je i dalje za­ mišljeno gledao, kao da se baš ništa nije dogodilo. Uos­ talom, njemu i nije, kučkinom sinu. . . — Dakle? — Ovoga puta govorio je Robson. Stajao je nada mnom, sa jednom no­ gom podignutom za novi uda­ rac.
  • 48. 46 Pony West — Borilačke veštine 27 — Ne znam, do đavola! — prostenjao sam. — Tomaru nije pominjao nikakvog Fen- ringa... Ovoga puta stradao je moj desni bubreg. Imao sam uti­ sak da je lakovani vrh Rob- sonove cipele prošao skroz na drugu stranu i da će se svakog trenutka pojaviti neg- de iz mog trbuha. Varao sam se, srećom... — Sačekaj, Justase — tiho je rekao Aronijan i ja sam se od sve muke iscerio. Robson svoje krsno ime ne voli ništa vise od nadimka, što je Aro­ nijan dobro znao... — Šta ti je sve ispričao To­ maru? — Skoro ništa... ponudio mi je da sklopimo primirje, jer je u pitanju veliki posao... — Odbio si ga? — Pa d a... prokletstvo. Zna­ te da sam se povukao u mi­ ran život. Ovih šest godina, ja ... — Znam šta si radio ovih šest godina, Mek Adams. To me ne zanima... Časna reč, mora da je moj život u Todos Santos televi­ zija svaki dan snimala skrive­ nom kamerom. Čitav svet zna gde sam bio i šta sam ra^io! Sledeći put moram naći ne­ ko bolje mesto. Hmm. .. baš me zanima da li NASA plani­ ra neko novo putovanje do Meseca? — Ko je ubio Tima i Ale- nbija, Mek Adams? — Ja. Tomaruu se nije do­ palo što sam ga odbio. — Zbog čega nisi onda i njega ubio? — Aronijan se grleno nasmejao i prineo us­ nama čašu u kojoj je nežno zveckao led. Obliznuo sam us­ ne i pokušao da na tepihu pronađem položaj koji će vi­ še prijati mojim bubrezima. Nisam uspeo. — Nekad smo bili prijate­ lji... valjda zbog toga... — Prijatelji! — frknuo je Robson iza mene. Znao sam da taj tip pojma nema šta znači reč prijateljstvo. — I onda? — Onda, ništa... hteo sam da se vratim u Todos Santos kada su me napala dva tipa u crnom »krajsleru«. Uspeo sam da im izmaknem, a onda me je ova stvar zainteresova­ la. .. — Stani malo! — Aronijan podiže ruku. — Robsone, to su bili tvoji ljudi, zar ne? — Aha. Mister Aronijan, ja... Iscerio sam se još jednom. Osećaću se za nijansu bolje ako se bar delić Aronijanovog gneva sruči na ćelavu Robso- novu glavu. Iako sam sum­ njao da će meni to pomoći.
  • 49. Pony West — Borilačke veštine 27 47 — Čija je to šašava ideja bila? — Moja, mister Aronijan. Ovaj... kada smo shvatili da je Mek Adams ponovo u op­ ticaju, hteo sam da ga odmah likvidiramo. I nemojte mu ve- rovati, on sigurno ponovo ra­ di za Tomarua! — Lepo... zbog čega onda nisu uspeli? Ni oni, ni onaj nesposobni policajac, kako se ono zvaše... Oliveira? Oliva- res? — Olivares... Mister Aroni­ jan, ja ... — Zaveži, Justase! Zavezao je. Aronijan je za­ ista umeo da obuči svoje lju­ de. Uzdahnuo sam, jedva čuj­ no. Ponovo sam ja bio na re­ du, zna se. — Mek Adamse... — Molim, mister Aronijan? — Ko je momak koji je s tobom skočio na brod? — Pojma nemam. ■Strpljivo je uzdahnuo. Ipak, i taj Aronijan počeo je da sta­ r i... U stara dobra vremena, vaš prijatelj Luk Mek Adams već bi putovao prema dnu Ti­ hog okeana, računajući kolika je težina cementnih blokova na njegovim nogama... Uostalom, šanse da taj spe­ ktakl doživim još uvek su bi­ le veoma velike, pre svega za­ to što o tom prokletom El- dridžu zaista nisam znao go­ tovo ništa. I gde je on sada? Mrtav? Uhvaćen kao i ja? Mo­ žda je Aronijan već završio sa njegovim ispitivanjem i sada pokušava stari trik, upoređu- jući naše izjave? — Zaista ne znam, mister Aronijan. Jednostavno sc po­ javio, nešto pre nego što me ona dva tipa... hoću reći, ne­ što pre nego što su me vaši ljudi napali, mister Aronijan. I on je hteo da mu pomognem u nekom poslu... mislim, od­ mah sam shvatio da je to is­ ti veliki posao koji je pomi- njao Tomaru, ali, rekoh vam, povukao sam se u miran ži­ vot i .. . — Suviše pričaš — reče le­ denim glasom Robson iza me­ ne — a premalo govoriš... Osećao sam kako u meni ra­ ste onaj pritajeni mekadamsov- ski gnev, od one vrste koja nas Mek Adamsove goni pravo glavom kroz zid. Prokletstvo, moj život ionako više ne vre- di ni četvrt dolara, jedina ute- ha biće mi što ću i tog jajo- glavog Robsona povesti sa so­ bom u pakao! Vidite, moja glava u među­ vremenu mi je dojavila da se već bolje oseća, a bol u bu­ brezima sam, s malo napora, mogao ignorisati. UkraLko, osećao sam da imam dovoljno snage da sredim tog tipa koji
  • 50. 48 Pony West — Borilačke vestine 27 se tako drsko ponaša sa An- gušom Lukasom Mek Adam- som ... — Izađi, Justase. Mislim da sam zinuo više od Robsona. Prokleti Aroni­ jan, mora da mi je u očima pročitao na šta se spremam! Ta me pomisao malo uteši. Prokletstvo, znači da debeljko još uvek ima neke planove sa m nom ... aha, to vredi zapam­ titi! Ili je to imalo veze sa onom legendom , za koju sam uvek mislio da je širi sam Aroni- ja n ... ono da tog tipa niko nikada još nije slagao. Mis­ lim, nikome još nije uspelo da ga slaže. Kao da ume da čita ljudske m isli... ili ima prokleti mali detektor laži u svom đavolskom mozgu! — Sedi, Mek Adamse... Iznenadio sam se kako mi je lako uspelo da se podignem sa onog tepiha i premestim na suprotni kraj divana. Aro- nijan mi je glavom pokazao flašu na stočiću i ja sam po­ hitao da je iskoristim. Naravno, nije mi promaklo da svojim debelim prstima mi­ luje divan orijentalni bodež sa nekim nerazumljivim arap­ skim natpisom urezanim u se- čivo. I to oružje ušlo je u le­ gendu, a ona je tvrdila da je, uprkos salu i godinama, Aronijan prava zvečarka sa njim u ruci... — Ti, znači, ne znaš o če­ mu se radi, Mek Adams... Viski, i to ni manje ni vi­ še nego »Džek Danijels«, de- lovao je na moj mozak mu­ njevitom brzinom. »Što da ne«, pomislih. »Što da ne, do đavola!« — Znam — rekoh mirnim glasom. — Nisam znao jedi­ no koliko Robson zna i zbog toga sam ćutao... U debeljkovim očima ugle­ dao sam tračak poštovanja. Kao i mnogi drugi pre njega, došao je do zaključka da An- gus Lukas Mek Danijels nije samo gomila mišića bez moz­ ga. .. — Dakle? — Tomaru mi je rekao za Fenringa, mister Aronijan. I njegovo otkriće. »Agens F«. — I? Uzdahnuo sam. U sebi, na­ ravno. Kome je još uspelojla prevari Levantinca u nekom poslu? Ovaj neće reći nijedne suvišne reči. — Odmah sam shvatio da je to posao stoleća, mister Aronijan, posao prema kojem je trgovina drogom zabava za početnike. U tom sredstvu 1&- že desetine milijardi dolara... — Da. Pa? — Takođe sam shvatio da Džil Tomaru nije pravi čovek