Status sprovođenja reformi u drugom kvartalu 2013. godine Od 30. maja 2013. godine povećani su doprinosi za PIO sa 22 na 24%, smanjen porez na dohodak građana sa 12 na 10%, povećan neoporezivi iznos zarade na 11.000 dinara. Efekti ovih izmena su: • ne dolazi do rasterećenje privrede ili je ono beznačajno; • stvara prostor poslodavcima za povećanje neto plate zaposlenih za 47 dinara mesečno; • rasterećuje se budžet RS, jer su prihodi fonda PIO povećani; • budžeti lokalnih samouprava (LS) su smanjeni. Mišljenja koje izdaje Ministarstvo finansija postala su obavezujuća za poreske organe – ova značajna novina u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji doprineće konzistentnosti u primeni propisa i većoj pravnoj sigurnosti. Izmenom Zakona o porezu na imovinu, za obveznike poreza na imovinu koji vode poslovne knjige osnovica oporezivanja je fer vrednost (međunarodna računovodstvena praksa) ili tržišna vrednost imovine (u primeni od 1. januara 2014). Ministarstvo pravde i državne uprave započelo rad na Nacrtu zakona kojim se uređuje rad inspekcijskih organa, Ministarstvo građevinarstva i urbanizma pokrenulo izmenu Zakona o planiranju i izgradnji a Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i dalje ne otvara pitanje izmene Zakona o radu. U ovom kvartalu nije usvojena ni jedna inicijativa iz Sive Knjige niti preporuka SRPa. U fokusu NALED-a Overa zdravstvenih knjižica je i dalje birokratska tortura za privredu, zbog nedostatka komunikacije PU i RFZO. Kako bi se taj problem konačno rešio, NALED insistira na hitnoj implementaciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i ukidanju zdravstvenih knjižica. Na inicijativu članova NALED-a, Ministarstvo finansija i Poreska uprava najavili su uplatu poreza i doprinosa na zarade na jedan uplatni račun, počev od januara 2014. Od 31. marta 2013. godine pojedini republički organi nezakonito naplaćuju takse (takse čija visina nije utvrđena zakonom) za javne usluge koje pružaju s obzirom da nisu dobili saglasnost Ministarstva finansija. RGZ i dalje nezakonito naplaćuje dve takse za jednu uslugu, jer je to u direktnoj koliziji sa Zakonom o budžetskom sistemu. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje prekratke i nerealne rokove za postupanje stranaka, a poreska rešenja i opomene ne sadrže osnovne informacije o datumu i osnovu nastanka obaveze. Od 29 zakona koji su imali direktan ili posredan uticaj na privredu a usvojeni su u prvih 6 meseci 2013. godine, dvadeset (20) je doneto po hitnom postupku (69%).

1. Poslednji svetionik regulatorne reforme
Efekat usvojenih
poreskih zakona
Zakoni o izmenama i dopunama
zakona koji uređuju poreski
postupak, porez na dobit, porez
na dohodak građana, porez na
imovinu, akcize i doprinose za
obavezno socijalno osiguranje
Prioritetni zahtevi
privrede
Siva knjiga i SRP - rezultati,
barometar podzakonskih akata,
kvalitet pripreme propisa
Birokratske procedure - overa
zdravstvenih knjižica, rokovi PU
Stanje regulatorne
reforme
Parafiskalni nameti, takse i
naknade, Zakon o radu,
procedura za izdavanje
građevinskih dozvola
Zakoni u proceduri
Zakon o naknadama za
korišćenje javnih dobara i
Zakon o posredovanju u
prometu i zakupu
nepokretnosti
II kvartalni izveštaj o statusu reformi
2013

2. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
Status sprovođenja reformi u
drugom kvartalu 2013. godine
Od 30. maja 2013. godine povećani su doprinosi za PIO sa 22 na 24%, smanjen porez na dohodak građana sa
12 na 10%, povećan neoporezivi iznos zarade na 11.000 dinara. Efekti ovih izmena su:
• ne dolazi do rasterećenje privrede ili je ono beznačajno;
• stvara prostor poslodavcima za povećanje neto plate zaposlenih za 47 dinara mesečno;
• rasterećuje se budžet RS, jer su prihodi fonda PIO povećani;
• budžeti lokalnih samouprava (LS) su smanjeni.
Mišljenja koje izdaje Ministarstvo finansija postala su obavezujuća za poreske organe – ova značajna novina
u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji doprineće konzistentnosti u primeni propisa i većoj
pravnoj sigurnosti.
Izmenom Zakona o porezu na imovinu, za obveznike poreza na imovinu koji vode poslovne knjige osnovica
oporezivanja je fer vrednost (međunarodna računovodstvena praksa) ili tržišna vrednost imovine (u primeni od
1. januara 2014).
Ministarstvo pravde i državne uprave započelo rad na Nacrtu zakona kojim se uređuje rad inspekcijskih organa,
Ministarstvo građevinarstva i urbanizma pokrenulo izmenu Zakona o planiranju i izgradnji a Ministarstvo rada,
zapošljavanja i socijalne politike i dalje ne otvara pitanje izmene Zakona o radu.
U ovom kvartalu nije usvojena ni jedna inicijativa iz Sive Knjige niti preporuka SRPa.
U fokusu NALED-a
Overa zdravstvenih knjižica je i dalje birokratska tortura za privredu, zbog nedostatka komunikacije PU i RFZO.
Kako bi se taj problem konačno rešio, NALED insistira na hitnoj implementaciji Centralnog registra obaveznog
socijalnog osiguranja i ukidanju zdravstvenih knjižica.
Na inicijativu članova NALED-a, Ministarstvo finansija i Poreska uprava najavili su uplatu poreza i doprinosa na
zarade na jedan uplatni račun, počev od januara 2014.
Od 31. marta 2013. godine pojedini republički organi nezakonito naplaćuju takse (takse čija visina nije utvrđena
zakonom) za javne usluge koje pružaju s obzirom da nisu dobili saglasnost Ministarstva finansija.
RGZ i dalje nezakonito naplaćuje dve takse za jednu uslugu, jer je to u direktnoj koliziji sa Zakonom o
budžetskom sistemu.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuje prekratke i nerealne rokove za postupanje
stranaka, a poreska rešenja i opomene ne sadrže osnovne informacije o datumu i osnovu nastanka obaveze.
Od 29 zakona koji su imali direktan ili posredan uticaj na privredu a usvojeni su u prvih 6 meseci 2013. godine,
dvadeset (20) je doneto po hitnom postupku (69%).
02

3. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
03
izmene i dopune Zakona o porezu na
dohodak i zakona o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje
Usvojene izmene Zakona o porezu na dohodak građa-
na donose dve značajne novine:
• Izmenom člana 15a stav 2. Zakona iznos neoporezi-
vog cenzusa na zarade se povećao sa 8.776 dinara na
11.000 dinara mesečno;
• Izmenom člana 16. Zakona procenat oporezivanja
zarada se smanjuje sa 12% na 10%.
Ove izmene sa stanovišta poslodavaca predstavljaju
pozitivne novine koje na žalost neće imati i neto pozi-
tivan efekat na privredu, s obzirom da je istovremeno
sa ovim smanjenjem obaveza, Zakonom o izmenama
i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno so-
cijalno osiguranje, stopa doprinosa za obavezno soci-
jalno osiguranje podnignuta sa 22% na 24%. Smanje-
njem poreskih obaveza na jednoj strani, a povećanjem
Efekti usvojenih poreskih zakona
obaveza po osnovu doprinosa s druge strane, nije una-
pređen položaj poslodavaca, već je pre svega povećan
priliv u Fond PIO1
. Iz navedenog razloga se ne može
smatrati da je ovim izmenama zakona postupljeno u
skladu sa inicijativom iz SIVE KNJIGE V kojom je traže-
no smanjenje poreza i doprinosa na zarade.
Kako bi se stekao utisak o uticaju ovih zakonskih izme-
na na troškove poslodavca u vezi sa isplatom zarade,
u nastavku dajemo tabelu obaveza pre i nakon usva-
janja istih. U tabeli je dat pregled promena na osnovu
obračuna za minimalnu zaradu. Iz tabele se vidi da je
ukupan trošak poslodavaca ostao potpuno isti, te da
je potencijalni efekat samo u neto zaradama zaposle-
nih2
(u iznosu od 47 dinara).
Sa stanovišta interesa lokalne samouprave, ovim iz-
menama će se evidentno smanjiti njeni prihodi. Po
procenama Fiskalnog saveta godišnji prihodi lokalnih
samouprava će se smanjiti za oko 20 mlijardi RSD,
DO MAJA 2013. u RSD OD MAJA 2013. u RSD
ZARADA ZAPOSLENOG (BRUTO 1), April 2013 27.370,73 27.370,73
Osnovica za obračun doprinosa 27.370,73 27.370,73
Poresko oslobođenje 8.776,00 11.000,00
Osnovica za obračun poreza 18.594,73 16.370,73
POREZI I DOPRINOSI NA TERET ZAPOSLENOG 7.130,73 7.083,85
Porez na zaradu 2.231,37 1.637,07
PIO 3.010,78 3.558,19
Zdravstveno 1.683,30 1.683,30
Nezaposlenost 205,28 205,28
DOPRINOSI NA TERET POSLODAVCA 4.899,36 4.899,36
PIO 3.010,78 3.010,78
Zdravstveno 1.683,30 1.683,30
Nezaposlenost 205,28 205,28
ZARADA ZAPOSLENOG BEZ POREZA I DOPRINOSA 20.240,00 20.286,88
NETO ZARADA ZA ISPLATU ZAPOSLENOM 20.240,00 20.286,88
SREDSTVA POTREBNA POSLODAVCU ZA TROŠKOVE ZAPOSLENOG (BRUTO 2) 32.270,09067 32.270,09067
Efektivno opterećenje prosečne zarade
% od neto zarade 0,594371932 0,590687573
% od bruto zarade 0,439523861 0,437811083
% od ukupnog troška rada 0,372793776 0,371341037
1) Fiskalni savet procenjuje da će godišnji prihodi Fonda PIO po ovom osnovu biti povećani za 27 milijardi dinara.
2) Novčani iznos osnovne zarade, koja se ugovara ugovorom o radu, shodno članu 33. Zakona o radu, mora biti iskazana u bruto iznosu. Ukoliko poslodavac nije
izmenio ugovor sa zaposlenim, efekat ovih poreskih promena može uticati isključivo na minimalno povećanje neto zarade zaposlenog, tačnije dolazi do povećanja
zarade za 47 dinara mesečno.

4. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
04
na koji način će se lokalna samouprava približiti ni-
vou prihoda koji je ostvarivala u skladu sa Zakonom
o finansiranju lokalnih samouprava iz 2007. godine.
Ovakvo rešenje može imati samo dva efekta. Ili će jedi-
nice lokalne samouprave ukoliko je moguće smanjiti
svoje rashode ili će morati da nađu način da povećaju
budžetski priliv, moguće kroz povećanje sopstvenih
prihoda (povećanje lokalnih naknada). Ukoliko se
opredele za drugu opciju, postoji rizik dodatnog sma-
njenja prihoda JLS i gomilanja poreskog duga, a usled
probijanja gornjeg nivoa Laferove krive3
.
Dodatne značajne novine u Zakonu o porezu na do-
hodak građana:
• Izmenama člana 3. Zakona prihodi od poljopri-
vrede i šumarstva su izuzeti od poreza na dohodak
građana.
• Izmenama člana 9. Zakona takođe je opravdano
propisano da se ne plaća porez na dohodak gra-
đana na primanja ostvarena po osnovu novčane
pomoći fizičkim licima koja služe za lečenje u zemlji
ili inostranstvu, u visini stvarnih i dokumentovanih
troškova lečenja.
• Izmenama člana 14. Zakona koji definiše šta sve
spada pod zaradu, istom su obuhvaćene i hartije od
vrednosti koje zaposleni dobije na osnovu pravila
nagrađivanja (opcije na akcije i dr.) od poslodavca
ili sa poslodavcem povezanog lica.
• Izmenama člana 40. Zakona sa jedne strane je
proširen krug lica kojima se ne priznaje pravo na
paušalno oporezivanje4
, dok je sa druge strane po-
dignut limit za paušalno oporezivanje sa 3.000.000
na 6.000.000 RSD.
• Međutim, iako je članom 70. Zakona o izmenama i
dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
3) Iako ne daje odgovor na pitanje koja visina poreza i na koji rok daje najbolje rezultate u smislu povećanja budžetskih prihoda, Laferova kriva jasno ukazuje da
nakon probijanja optimalne visine poreza budžetski prihodi počinju da padaju. Dakle, rezultat prevelikog opterećenja poreskog obveznika je ili njegova zakonita reakcija
kroz smanjenje poslovanja, odnosno otuđenje imovine ili nezakonito postupanje kroz evaziju poreza i gomilanje poreskog duga
4) Lica koja obavljaju delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta i
lica u čiju delatnost ulažu i druga lica
izričito propisano da će se odrebe tog zakona koji-
ma se uređuje paušalno oporezivanje primenjivati
počev od 2014. godine, osim odredbe člana 23.
stav 1. tačka 4, koja podiže limit za paušalno opore-
zivanje na 6.000.000 RSD, a koja će se primenjivati
od dana stupanja na snagu tog zakona, filijale Pore-
ske uprave odbijaju da prevedu u status paušalaca
poreske obveznike koji ispunjavaju novopostavljeni
uslov. Imajući u vidu ovu praksu, potrebno je što
hitnije izdati uputstvo za prevođenje u status pau-
šalaca poreskih obveznika čiji je ukupan prihod u
2012. godini bio ispod 6.000.000 RSD, jer im se
u suprotnom stvaraju nezakoniti troškovi vođenja
knjiga.
• Izmenom člana 93. Zakona redukovana je doku-
mentacija koju preduzetnici dostavljaju Poreskoj
upravi, tačnije brisan je stav 2. koji je propisivao
da su preduzenici koji nisu paušalci dužni da uz
poresku prijavu i poreski bilans, poreskom organu
dostave i finansijske izveštaje (bilans stanja, bilans
uspeha) ako vode dvojno knjigovodstvo, odnosno
bilans uspeha ako vode prosto knjigovodstvo.
• Napominjemo da je u novom članu 157. stav 3. Za-
kona opstala sporna odredba iz ranijeg člana 160.
stav 2. Zakona, kojom je propisano da lice koje uz
naknadu preuzme deo ili celokupnu imovinu kojom
preduzetnik obavlja delatnost jemči solidarno za
obaveze preduzetnika nastale obavljanjem delat-
nosti pre preuzimanja imovine do visine vrednosti
preuzete imovine. Smatramo da ovakva odredba
stvara pravnu nesigurnost, a da je suvišna jer Pore-
ska uprava svoje potraživanje može zaštiti u jedno-
stavnoj proceduri upisa založnog prava na opremi u
Registar zaloge koji vodi APR.
Komentar članova: TPA Horwath
Ocena stanja poreske reforme – postojeći problemi i nedoumice
Poreski zakoni se menjaju i usvajaju ad hoc, bez organizovanja javnih rasprava, a čak i kada se pokrene ini-
cijativa za uključivanje profesionalnih i interesnih grupa u diskusije oko predloženih izmena, njihovi predlozi
se retko usvajaju.
• Uvođenje pravno obavezujućih obaveštenja, instrukcija i mišljenja koje izdaje Ministarstva finansija može
da kreira više zabune nego koristi ukoliko se nova odredba ne implementira pravilno. Naime, da bi odredba
dobila punu primenu u praksi, potrebno je ustanoviti jedinstvenu bazu ovakvih akata Ministarstva koja će
biti dostupna svim poreskim obveznicima sa potrebnim kriterijumima za pretragu po poreskom obliku, hro-
nologiji, ključnoj reči i ostalim relevantnim činjenicama.
• Bez obzira na brojne inicijative profesionalnih udruženja i interesnih grupa, Zakon o porezu na dobit pravnih
lica nije izmenjen u delu gde se predviđa pravo na poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva koja obveznik
koristi za obavljanje delatnosti a koja stiče putem ugovora o finansijskom lizingu. Na ovaj način država desti-
muliše razvoj industrije finansijskog lizinga direktno stavljajući u nepovoljniji položaj obveznika koji osnovna
sredstva stiče putem finansijskog lizinga u odnosu na drugi način akvizicije (putem kredita ili iz sopstvenih
izvora).
• Nema naznaka da će biti omogućeno nerezidentnim pravnim licima da se registruju za PDV u Srbiji, nasu-
prot međunarodnoj praksi koja ovakav institut prepoznaje.
• U većini poreskih zakona, predviđaju se paušalni iznosi kazni sa sve prekršaje, bez obzira na njihovu težinu i
ekonomsku snagu poreskog obveznika.

5. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
05
• Novi član 157. stav 2. uvodi supsidijarno jemstvo
punoletnih članova domaćinstava preduzetnika za
njegove poreske obaveze. Ovo znači da ta lica odgo-
varaju svojom ličnom imovinom za poreske obaveze
preduzetnika što nije u skladu sa postojećim odred-
bama Zakona o privrednim društvima i Zakona o
izvršenju i obezbeđenju.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
poreskom postupku i poreskoj administraciji
Ovaj zakon je od svih poreskih zakona pretrpeo naj-
obimije izmene, od kojih ćemo skrenuti pažnju samo
na najznačajnije.
Izmene člana 11. Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji donele su izuzetno značajnu
novinu, kojom se izašlo u susret zahtevima privrede da
se ujednači praksa Poreske uprave, kroz obavezujuće
dejstvo mišljenja ministarstva nadležnog za finansije5
,
kao i da izdata mišljenja budu besplatno dostupna
poreskim obveznicima u elektronskoj formi6
. Ove za-
konske izmene predstavljaju značajan korak u pravcu
podizanja pravne sigurnosti poslovanja u Srbiji i sva-
kako najznačajniju zakonsku novinu koju je doneo
drugi kvartal 2013. godine.
Međutim, izmene člana 29. Zakona donele su spornu
novinu. Naime, dodat je novi stav 6. koji propisuje
da organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis
u propisani registar lica koja obavljaju određenu de-
latnost ne može brisati lice iz tog registra bez dokaza
o prestanku poreskih obaveza, koji izdaje nadležni
poreski organ, ne starijeg od pet dana. Ova odredba
je sporna čak i u postupku likvidacije privrednih dru-
štava i brisanja predstavništava stranih pravnih lica,
a naročito u postupku brisanja privrednih društva na
osnovu zaključenog stečaja.
U prvom slučaju prolongira proceduru likvidacije i
poskupljuje je, jer podrazumeva pribavljanje potvrde
o izmirenim obavezama i od Poreske uprave i od
lokalne poreske administracije7
. Imajući u vidu da
u skladu sa članom 544. stav 1., a u vezi člana 540.
stav 1. tačka 3. Zakona o privrednim društvima
likvidacioni upravnik ne može okončati likvidaciju
ako društvo nije izmirilo poreske obaveze, a da u
suprotnom svojom imovinom odgovara za poreske
obaveze likvidiranog društva, nije jasna svrha ove
odredbe, jer će u praksi samo otežati naplatu pore-
skih obaveza8
. U drugom slučaju, sporna odredba
je u direktnoj koliziji sa Zakonom o stečaju i opšte-
prihvaćenim konceptom stečaja, jer onemogućuje
brisanje privrednog društva koje je ugašeno zbog
nelikvidnosti u zakonom propisanoj sudskoj proce-
duri. Ako se sporna odredba bude primenjivala u
praksi i na privredna društva ugašena u stečaju, Re-
gistar privrednih subjekata će postati neažurna ba-
U poslednjih nekoliko godina su u Srbiji izmenjeni
procesni zakoni, a dostava je po pravilu regulisana
tako što su uvedeni kraći rokovi dostave i pravna
pretpostavka uručenja pismena. Takva rešenja su
pravdana povećanjem efikasnosti naplate potra-
živanja pred sudovima, ali je njihov istovremeni
efekat smanjenje pravne sigurnosti, zbog gubitka
prava dužnika na prigovore i žalbe na pojedinačna
pravna akta koja mu nisu dostavljena, već se pret-
postavlja da ih je primio.
Sa ovakvim izmenama odredbi o dostavljanju po-
čelo se u maju 2011. godine, usvajanjem Zakona
o izvršenju i obezbeđenju, kojim je propisano
da se dostava izvršnom dužniku pokušava samo
jednom, a da se nakon toga pismeno ističe na
oglasnoj tabli suda i da se smatra uručenim pro-
tekom roka od 5 dana od dana isticanja - član
29. Zakona. (Izuzetno, ponovni pokušaj dostave
je obavezan nakon 15 dana od prve neuspele do-
stave, ali isključivo prilikom dostavljanje rešenja o
izvršenju donetog na osnovu verodostojne ispra-
ve. Napominjemo da je ovakvo rešenje propisano
tek nakon burne javne rasprave koja je predho-
dila usvajanju zakona, a da je nacrt tog zakona
propisivao obavezu druge dostave već nakon 3
dana od prve neuspele. Tokom javne rasprave je
isticano da opravdana odsutnost sa adrese od
svega nekoliko dana može rezultirati naplatom
u izvršnom postupku potpuno neosnovane fak-
ture, koja se smatra verododstojnom ispravom).
Završilo se u maju ove godine izmenom člana 36.
Zakona o poreskom poreskom postupku i pore-
skoj administraciji, kojim je uvedena pretpostav-
ka prijema poreskog akta po isteku roka od 15
dana, od dana predaje poreskog akta pošti na
dostavljanje. Smatramo da način dostavljanja
propisan zakonima koji uređuju parnični, izvrš-
ni i poreski postupak u značajnoj meri narušava
pravnu sigurnost privrednika i građana, jer svi ti
zakoni uvode pretpostavku prijema pismena ili
bez obaveze ponavljanja dostave ili uz obavezu
ponavljanja u kratkom roku. Napominjemo da
nije jasno odakle su preuzeta ovakva zakonska
rešenja, obzirom da ni jedna država u okruženju
nema slična rešenja.
5) Novi stav 3. ovog člana propisuje: ”U cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, akti (objaš-
njenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za
postupanje Poreske uprave.”
6) Novi stav 4. ovog člana propisuje: ”Akti iz stava 3. ovog člana objavljuju se na internet stranama ministarstva nadležnog za poslove finansija i Poreske uprave.”
7) U praksi su već nastali problemi sa ovim potvrdama, jer se na potvrdu Poreske uprave čeka čak 15 dana, dok lokalna poreska administracija potvrdu izdaje za dva
dana, pa obzirom da je rok važnosti potvrde samo 5 dana, jedna potvrda po pravilu zastareva dok se druga izda.
8) Poreskoj upravi je lakše da se naplati od likvidacionog upravnika koji je fizičko lice, nego od nelikvidiranog društva sa ograničenom odgovornošću.
za pravnih lica, a to će negativno uticati na pravnu
sigurnost u poslovanju, zbog koje je taj registar pre-
vashodno uspostavljen.
Neprijatno iznenađenje poreskim obveznicima
donosi i izmena člana 36. Zakona, koja reguliše
dostavljanje. Izmenama tog člana je uvedena pre-
tpostavka prijema poreskog akta po isteku roka od
15 dana od dana predaje poreskog akta pošti na

6. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
06
dostavljanje9
. Zakon više ne reguliše čak ni na koju
adresu se poreski akt dostavlja. Ovakvo zakonsko
rešenje stvara veliku pravnu nesigurnost, naročito za
preduzetnike i fizička lica koji nemaju službe za pri-
jem pismena, a mogu biti opravdano odsutni i zbog
toga propustiti pravo na izjavljivanje pravnih lekova
na poreske akte. Slične odredbe o dostavi koje stva-
raju pravnu nesigurnost prisutne su i u zakonima
koji uređuju izvršni i parnični postupak.
Značajna je izmena člana 42. Zakona, jer sada pro-
pisuje da se informativna poreska prijava podnosi
o imovini u vrednosti većoj od 35.000.000 dinara,
o statusnim promenama, poslovnim aktivnostima i
novčanim transakcijama.10
Opravdana je namera za-
konodavca da uvede ovu vrstu kontrole poreske eva-
zije, a obzirom da je ministru nadležnom za finansije
dato ovlašćenje da utvrđuje koji se podaci dostavljaju
u skladu sa ovim propisom, pretpostavljamo da će se
pod pojmom ”poslovne aktivnosti” podrazumevati i
ulaganje udela i akcija domaćih pravnih lica u strana
pravna lica registrovana u offshore zonama, što je je-
dan od najdrastičnijih vidova poreske evazije.
Poreske dužnike će neprijatno iznenaditi vest da će
radi namirenja njihovog poreskog duga Poreska
uprava po izmenjenom članu 104. Zakona sada moći
da proda njihove pokretne stvari na prvom nadme-
tanju za 60% procenjene vrednosti, a ne kao do sada
za 75% (st. 11), dok će na drugom nadmetanju to
moći da učini za 30% procenjene vrednosti, nasuprot
dosadašnjih 50% (st.12). Nakon toga Poreska uprava
može prodati stvar po ceni koju dogovori sa kupcem,
a poreski dužnik na to nema uticaj. Nasuprot tome,
ranije važeći stav 14. garantovao je poreskom dužniku
da se njegove stvari ne mogu prodati po ceni nižoj
od 50% procenjene vrednosti, ako se sa tim poreski
obveznik nije pismeno saglasio.
Izmene člana 129b Zakona ukazuju na ozbiljnu
nameru države da se razračuna sa ”sivom ekonomi-
jom”. Novina je što će prilikom terenske kontrole od
lica koje obavlja ”neprijavljenu delatnost, odnosno
neregistrovanu delatnost” poreski inspektor moći
pored robe da oduzme i opremu kojom obveznik
obavlja tu delatnost. Ova izmena je opravdana, ali
zabunu stvara pogrešna upotreba termina ”neprijav-
ljena delatnost, odnosno neregistrovana delatnost”,
jer u praksi može doći do pogrešnog tumačenja ove
odredbe da privrednici ponovo moraju u svojim
osnivačkim aktima taksativno nabrajati sve delatno-
sti koje obavljaju, odnosno da sve te delatnosti mo-
raju registrovati u APR-u, što bi bilo u izričitoj koliziji
sa članom 4. stav 1. Zakona o privrednim društvima.
Kako ne bi došlo do pogrešne i za privredu štetne
implementacije ove odredbe, bilo bi poželjno da
Poreska uprava izda uputstvo filijalama da nije reč
o neregistrovanoj delatnosti već o neregistrovanom
poslovanju.
Evidentno je i da su značajno pooštrene kazne za po-
reske prekršaje. Za fizička lica i za preduzetnike kazne
su po pravilu duplirane, a za pravana lica i odgovorna
lica u pravnim licima u velikom broju slučajeva kazne
su povećane čak pet puta. Nismo sigurni da je ovo
drastično povećanje kazni opravdano, imajući u vi-
du finasijske mogućnosti poreskih obveznika i težinu
sankcionisanih prekršaja.
Sa žaljenjem konstatujemo da izmenama ovog zakona
nisu obuhvaćene sledeće inicijative iz SIVE KNJIGE V:
• Rokovi za dostavljanje poreskih prijava nisu produ-
ženi sa kalendarskih na radne dane;
• Poreska uprava nije omogućila poreskim obveznici-
ma pribavljanje potvrda o izvršenoj poreskoj obave-
zi elektronskim putem, bez naplate troškova;
• Nije izmenjen člana 147. Zakona, tako da se pro-
piše da žalba odlaže izvršenje do konačnosti pore-
sko-upravnog akta;
• Poreska uprava nije omogućila APR-u preuzimanje
potvrda o dodeli PIB-a u formi elektronskog doku-
menta automatski tokom celog radnog dana, već ta
procedura i dalje traje 3 dana;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
akcizama
Najznačajnija novina ovog zakona je što uvodi plaća-
nje akciza za biogoriva i biotečnosti, u približnoj visini
kao za bezolovni benzin.11
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
porezu na dobit pravnih lica
Izmenom člana 15. Zakona povećava se sa 3,5% na
5% od ukupnog prihoda izdatak koji se obvezniku po-
reza na dobit pravnih lica priznaje kao rashod, kada
je učinjen u propisane svrhe.12
Dodatno su izdaci za
kinematografske delatnost uključeni na tu listu.
Novim članom 16a. Zakona je propisano da se gu-
bitak od prodaje potraživanja priznaje kao rashod, u
iznosu koji je iskazan u bilansu uspeha obveznika.
Izmenama člana 50a. Zakona ublažavaju se uslovi za
korišćenje podsticaja - oslobađanja od plaćanja po-
reza na dobit u periodu od deset godina, srazmerno
ulaganju, tako što poslodavac sada ima obavezu da
zaposli najmanje 100 lica, a ne 200 lica13
. Drugi ku-
malitni uslov za korišćenje podsticaja, ulaganje više
9) Po ranijem ranijem zakonskom rešenju pretpostavka urednog uručenja je podrazumevala:
a) da je obveznik odbio da prime poreski akt ili odbiji da potpišu prijem poreskog akta;
b) da se obveznik nije pojavio u pošti da podigne pošiljku po obavešenju o njenom prispeću
10) Po ranijem rešenju podnosila se u odnosu na “podatke od posebnog značaja za fiskalni interes Republike”.
11) Novouvedena akciza za biogoriva i biotečnosti je za 3,6 dinara manja nego što se plaća za bezolovni benzin, s tim što će one biti izjednačene od 01.01.2015. godine.
12) Zdravstvene, kulturne, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, kao i davanja učinjena ustanovama socijalne zaštite
13) Navedena izmena Zakona je poslodavcima praktično vratila uslove za ovaj poreski podsticaj kakvi su bili pre poslednjih izmena Zakona iz decembra 2012. godine.
Tada je kumulativni uslov za korišćenje ovog podsticaja bio 100 novozaposlenih i ulaganje od 800 miliona dinara. U prethodnom izveštaju smo kritikovali ovu izmenu,
pa sa zadovoljstvom možemo konstatovati da je Ministarstvo finansija i privrede ovom izmenom delimično izašlo u susret zahtevima privrede.

7. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
07
od jedne milijarde dinara, ostao je nepromenjen.
I pored navedene pozitivne novine, sa žaljenjem kon-
statujemo da izmenama ovog zakona nisu obuhvaće-
ne preostale dve inicijative iz SIVE KNJIGE V u vezi sa
poreskim kreditom:
• Da se izmeni član 48. stav 1. i 2. Zakona o porezu
na dobit pravnih lica, tako da se propiše da poreski
kredit za ulaganja u osnovna sredstva za sva pravna
lica i preduzetnike iznosi 100% od izvršenih ulaganja
u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na
poresku obavezu;
• Da se izmeni član 48. stav 3. Zakona o porezu na
dobit pravnih lica, tako da se propiše da poreski
kredit, po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz
prethodnih godina, poreski obveznik ima da prvo
koristi bez vremenskog ograničenja.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
porezima na imovinu
Izmenama člana 2. Zakona preciznije je određen krug
lica koji plaća porez na imovinu. Kada je reč o opo-
rezivanju svojine na zemljištu predmet oporezivanja se
proširuje na pravo korišćenja građevinskog zemljišta, u
cilju integrisanja naknade za korišćenje građevinskog
zemljišta u porez na imovinu, obzirom da se u skladu
sa članom 89. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”,
broj 24/11) naknada za korišćenje građevinskog zemlji-
šta plaća najkasnije do 31. decembra 2013. godine.
Izmenama člana 5. Zakona menja se način opo-
rezivanja nepokretnosti u vlasništvu lica koje ne
vode poslovne knjige, a izmenama člana 7. Zako-
na način oporezivanja nepokretnosti u vlasništvu
lica koje vode poslovne knjige. Izmenom Zakona,
osnovicu poreza na imovinu za sve nepokretnosti
obveznika koji ne vode poslovne knjige (uključujući
i poljoprivredno i šumsko zemljište) čini vrednost
nepokretnosti utvrđena primenom elemenata:
korisne površine nepokretnosti i prosečne cene
kvadratnog metra u zoni u kojoj se nalazi nepo-
kretnost (prosečne cene kvadratnog metra odgo-
varajućih nepokretnosti utvrđuje jedinica lokalne
samouprave). Za obveznike koji vode poslovne
knjige osnovica za oporezivanje je vrednost imovi-
ne iskazane po metodu fer vrednosti (u skaldu sa
međunarodnim računovodstvenim standardima)
ili tržišna vrednost (važi isti princip kao i za obve-
znike koji ne vode poslovne knjige). Ove izmene će
se primenjivati od 1. januara 2014. godine.
Izmenom člana 24. Zakona je precizirano kada pro-
daja pravnog lica kao stečajnog dužnika čini predmet
oporezivanja.
I ako je svrha izmena zakona povećanje prihoda lo-
kalnih samouprava, kako bi se nadomestio gubitak
prihoda zbog ukidanja naknade za korišćenje građe-
vinskog zemljišta, nismo sigurni u krajnji efekat pri-
mene ovog zakona na budžete lokalnih samouprava.

8. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
08
Siva knjiga V: Presek stanja – kraj juna 2013
Status problema
br. Nadležna institucija Ukupno Rešeni
Delimično rešeni /
rešavanje u toku
Nerešeni
1. Ministarstvo finansija i privrede 34 4 7 23
1a Ministarstvo finansija i privrede i NBS 2 1 1 -
2 Ministarstvo zdravlja 8 1 - 7
3 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 4 - 1 3
4 Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 6 - 1 5
5 Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija 2 - - 2
6 Ministarstvo saobraćaja 2 - - 2
7 Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine 3 2 - 1
8 Ministarstvo pravde i državne uprave 3 - - 3
9 Ministarstvo unutrašnjih poslova 1 - - 1
10 Ministarstvo kulture i informisanja 1 - - 1
11 Više ministarstava 4 - 1 3
12 Narodna banka Srbije 2 - 1 1
13 Lokalna samouprava 4 - - 4
ukupno 76 8 12 56
STATUS PREPORUKA SVEOBUHVATNE REFORME PROPISA NA DAN 31.03.2013.
Status preporuka Broj Procenjene uštede u mil. evra
stara/nova procena
Sprovedene 212 128.5
U postupku sprovođenja 26 18.4
Nesprovedene 66 36.2
ukupno 304 183.1
Siva knjiga– pregled rezultata
Na žalost, u ovom kvartalu nije sprovedena ni jedna
dodatna inicijativa iz SIVE KNJIGE V, tako da je presek
stanja identičan onom sa krajem marta ove godine.
REŠAVANJE PRIORITETNIH
ZAHTEVA PRIVREDE
Sveobuhvatna reforma propisa (SRP) –
pregled rezultata
U drugom kvartalu ove godine stanje preporuka
SRP-a identično onom iz izveštaja za prvi kvartal
2013. godine.

9. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
Zakoni doneti po hitnom postupku u 2013.
NAZIV Datum HITNOST
Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana 29. maj 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje 29. maj 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji 29. maj 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakona o akcizama 29. maj 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezu na dobit pravnih lica 29. maj 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakona o porezima na imovinu 29. maj 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti vazduha 30. jan. 2013. DA
Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju 30. jan. 2013. DA
Zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila 30. jan. 2013. DA
Zakon o dopuni zakona o platama u državnim organima i javnim službama 25. jun 2013. DA
Zakon o obrazovanju odraslih 25. jun 2013. DA
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju 25. jun 2013. DA
Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju 25. jun 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 25. jun 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakona o inovacionoj delatnosti 25. jun 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakona o učeničkom i studentskom standardu 25. jun 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakonika o krivičnom postupku 8. april 2013. DA
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela 8. april 2013. DA
Zakon o izmenama i dopunama zakona o radu 8. april 2013. DA
Zakon o izmenama zakona o javnom beležništvu 27. feb. 2013. DA
STATUS PODZAKONSKIH AKATA PREMA BAROMETRU NALED-a
Usvojen pre roka
Usvojeno posle roka
Bez definisanog roka
Neusvojeni istekao rok
Neusvojeni nije istekao rok
Barometar podzakonskih akata
Barometar podzakonskih akata NALED-a sadrži listu
od 362 podzakonskih akata, koje je trebalo doneti,
kako bi se 25 zakona koji regulišu pitanja bitna za
privedu mogla implementirati.
Do sada je usvojeno 213 podzakonskih akata, od čega:
• 144 posle isteka roka predviđenog zakonom (pro-
sečno kašnjenje je oko 184 dana)
• 69 pre isteka roka.
Još uvek nije usvojeno 149 podzakonskih akata, od čega:
• Za 122 je istekao rok za njihovo donošenje predvi-
đen zakonom (prosečno kašnjenje je oko 614 dana)
• za 17 još nije istekao rok za njihovo donošenje
predviđen zakonom;
• za 10 uopšte nije ni propisan rok u kome treba da
se donesu
Od 156 neusvojenih podzakonskih akata od značaja
za privredu, kakvo stanje smo zatekli na kraju pre-
thodnog kvartala, u ovom kvartalu je usvojeno samo
7, a svi oni su usvojeni sa zakašnjenjem u odnosu na
rokove propisane zakonom. Negativan trend kašnje-
nja u donošenju podzakonskih akata se nastavlja, pa
je prosečno kašnjenje sa 613 dana na kraju prethod-
nog kvartala produženo na 719 dana.
U ovom kvartalu su doneti podzakonski akti propisa-
ni Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesi-
jama, i to: Uredba o nadzoru nad realizacijom javnih
ugovora o javno-privatnom partnerstvu i Pravilnik o
načinu vođenja i sadržini javnih ugovora, a Metodo-
logija za analizu dobijene vrednosti u odnosu na ulo-
žena sredstva (value-for-money) u javno-privatnom
partnerstvu i koncesijama još nije doneta.
Kvalitet pripreme propisa u prvoj polovini 2013.
Na osnovu analize zakona koji su usvojeni u skupštini
u prvoj polovini 2013. od 29 zakona koji su imali di-
rektan ili posredan uticaj na privredu ili je po drugom
osnovu trebalo da budu predmet analize efekata, 15
zakona je ispunilo formalni zahtev, tj. dostavljen je
izveštaj o sprovedenoj analizi u okviru obrazloženja
nacrta zakona.
Sa presekom na kraju juna Kancelarija za regulatornu
reformu je dobila ukupno 30 nacrta zakona. Od tog
broja Kancelarija je ocenila da 13 nacrta sadrži anali-
zu, 11 sadrži delimičnu analizu, a da za 4 nacrta nije
bilo potrebno dostaviti analizu.
Od 26 nacrta zakona za koje je bilo potrebno pripre-
miti analizu 5 analiza sadrži detaljne procene troško-
va i koristi, dok još 2 analize sadrže delimičnu kvanti-
tativnu analizu, tako da je zaključak da 19 zakona ne
sadrži procenu troškova i koristi.
Primetno je da postoji uzročno – posledična veza nivoa
kvaliteta pripreme propisa sa procentom zakona koji su
doneti po hitnom postupku. Naime od 29 zakona koje
smo pratili, 20 je doneto po hitnom postupku (69%), te
ne čudi da zakoni nisu sadržali potrebne analize efekata.
69
144
10
122
17
09

10. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
Već smo naveli da je ovaj kvartal obeležilo usvaja-
nje seta poreskih zakona, koji su više usmereni na
povećanje budžetskih prihoda, nego što se izmena-
ma izašlo u susret zahtevima privrede da se smanje
njene obaveze po osnovu isplata zarada. Izostalo je
usvajanje nekih zakona bitnih za privredu14
, sporna je
implementacija nekih usvojenih propisa15
, a i dalje je
neizvesno u kojoj su fazi neke bitne reforme započete
u trećem kvartalu prošle godine16
.
Osim navedenog seta poreskih zakona, usvojena su još
dva zakona od značaja za privredu. Dana 25.05.2013.
godine usvojen je dugo očekivani Zakon o objavljivanju
zakona i drugih propisa i akata, koji privredi i građa-
nima obezbeđuje besplatan pristup elektronskom re-
gistru važećih propisa Republike Srbije. Za razliku od
navedenog zakona, privredu je neprijatno iznenadio
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, usvo-
jen 08.04. 2013. godine, koji je teret zaštite prava poro-
dilje u vezi sa radnim odnosom u potpunosti prebacio
na poslodavca. U ovom kvartalu je usvojen i Zakon o
oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Ukidanje parafiskalnih nameta
Kao ni u prethodnom kvartalu 2013. godine, ni u
ovom kvartalu nije ukinut ni jedan novi parafiskalni
namet. Vlada RS je zastala sa ovim aktivnostima
nakon što je u septembru 2012. godine ukinula 138
parafiskalnih nameta i dodatno, u decembru 2012.
godine, tzv. „muzički dinar“ zanatskim radnjama.
U prethodnom kvartalnom izveštaju smo ukazali
na konkretne mere koje nadležna ministarstva mo-
STANJE REGULATORNE
REFORME
gu brzo preduzeti u cilju smanjenja neopravdanih
troškova privrede:
• Ministarstvo finansija i privrede može da predloži
jednostavnu izmenu Zakona o republičkim admini-
strativnim taksama, kojom bi se ukinule republičke
administrativne takse u procedurama pred RGZ pro-
pisane tarifnim brojevima 216 do 218 i na taj način
ovaj propis uskladio sa članom 17. stav 8. Zakonom
o budžetskom sistemu, koji propisuje da se za jednu
javnu uslugu može naplaćivati samo jedna taksa17
• Ministarstvo pravde i državne uprave može da predloži iz-
menu Zakona o sudskim taksama kojom bi se ukinule sud-
ske takse za određene radnje i odluke, a kako bi se zaštita
prava na sudu učinila dostupnom privredi i građanima18
• Ministarstvo pravde i državne uprave može da pro-
meni obrazac apostille tako da bude višejezičan,
čime bi se eliminisali troškovi prevođenja tog doku-
menta od strane sudskog tumača (izmena obrasca
iz člana 107. Sudskog poslovnika)
Primena pravilnika o utvrđivanju
troškova pružanja javne usluge
U prethodnom kvartalnom izveštaju smo izrazili sumnju
da će Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja tro-
škova pružanja javne usluge, koji je ministar finansija i
privrede usvojio u februaru ove godine, proizvesti efekat
na smanjenje troškova koje privreda i građani plaćaju u
postupcima pred republičkim organima19
.
14) Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara; Nacrt zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti
15) Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole; Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova
pružanja javne usluge
16) Reforma procedura izdavanja građevinskih dozvola, reforma inspekcija
17) Predlog privrede je da se ukinu administrativne takse u procedurama pred RGZ. I dalje se u procedurama pred RGZ naplaćuju dve naknade za istu proceduru:
- naknada za uslugu RGZ-u u skladu sa Uredbom o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda
(“Sl. glasnik RS”, br. 45 od 2. avgusta 2002, 15/10, 9/11)
- republička administrativna taksa u skladu sa Zakon o republičkim administrativnim taksama (“Sl. glasnik RS” br. 43 od 22. aprila 2003, 51/03, 53/04, 42/05,
61/05, 101/05, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12)
18) Visoke sudske takse se i dalje naplaćuju više puta tokom postupka, a često i za radnje koje stranke preduzimaju upravo zbog lošeg vođenja postupka i pogrešnih
odluka suda (npr. takse na podnošenje redovnih i vanrednih pravnih lekova, ako su osnovano izjavljeni). Iz istog razloga je neprihvatljivo da se naplačuju takse za
odluke suda u višem stepenu, ako je pravni lek na nižestepenu presudu osnovano izjavljen. I dalje se naplaćuju takse na prigovore i odgovore na inicijalne akte, što
smatramo neprihvatljivim, obzirom da se privredi naplaćuju izuzetno visoke takse na same inicijalne akte (tužbe, predloge za izvršenje i sl.).
19) U prethodnom kvartalnom izveštaju smo ukazali na to da je propisana metodologija nepotpuna, jer ne daje dovoljno precizne parametre za utvrđivanje troškova
koji mogu učestvovati u formiranju cene javne usluge i jasnu metodologiju kako se ti troškovi raspoređuju na pojedinačne usluge, imajući u vidu njihovu vrstu i slože-
nost. Dodatno, napomenuli smo da Pravilnik ne uvažava ni različitost organizacije poslovanja različitih pružaoca javnih usluga i da se s toga plašimo da u praksi neće
biti primenjen, te da na osnovu propisane metodologije neće biti moguće sprovesti kontrolu da li su takse i naknade pravično odmerene.
Skrenuli smo pažnju da je potrebno dopuniti navedeni Pravilnik tako da bude primenjiv za sve pružaoce javnih usluga, jer u suprotnom neće postići cilj zbog koga je
njegovo donošenje predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu. Podsećamo da član 17. Zakona o budžetskom sistemu, propisuje pravilo da visina takse mora biti
primerena troškovima pružanja javne usluge i da ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice. 10

11. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
Vlada je dakle u februaru ove godine usvojenim pravil-
nikom obavezala institucije da utvrde nove iznose taksi,
ali tako da odražavaju realnu cenu u odnosu na pruženu
uslugu i za to propisala formulu. Pored toga, izmenom
Zakona o budžetskom sistemu uvedena je obaveza
institucijama da nakon usklađivanja iznosa taksi traže
odobrenje Ministarstva finansija i privrede pre nego što
mogu da nastave da ih naplaćuju.
Međutim, na osnovu odgovora Ministarstva finansija
zaključujemo da da nijedna institucija, za koje smo
tražili podatak da li su uskladile iznose taksi i pribavile
saglasnost, nisu ispunile zakonsku obavezu20
.
20) Obaveza dobijanja saglasnosti važi za institucije kod kojih visina taksi nije utvrđena zakonom.
21) Član 158. Zakona obavezuje poslodavca da zaposlenom koji je dobio otkaz kao „tehnološki višak“ isplati otpremninu koja se obračunava u odnosu na ceo staž,
bez obzira na vreme provedeno kod tog poslodavca, što poslodavce opravdano opredeljuje da ne zapošljavaju lica sa dužim stažom.
22) Član 37. Zakona onemogućava zapošljavanje radnika na određeno vreme duže od godinu dana, pa poslodavci pribegavaju prekidu staža zaposlenih, što na kraju
šteti interesima samih zaposlenih.
Dana 08.04.2013. godine Skupština je usvojila Za-
kon o izmenama i dopunama Zakona o radu, ali ne
da bi izašla u susret osnovanim zahtevima posloda-
vaca, već da tim izmenama obezbedi pravnu zašti-
tu porodilja na štetu poslodavca. Ovim izmenama
država pokušava da teret sprovođenja socijalne po-
litike prebaci na poslodavce, a mogući efekti ovakvog
rešenja krajnje su sporni i problematični.
Spornim izmenama Zakona o radu propisano je
sledeće:
- Novi član 93a. Zakona propisuje da je poslodavac
dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre
isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pra-
vo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog ra-
da u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje
dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta,
kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno
vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova;
- Izmenjeni stav 2. u članu 187. Zakona propisuje da
se porodilji radni odnos na određeno vreme produ-
žava do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Imajući u vidu da porodilja može da ostvari pravo
na porodiljsko odsustvo u ukupnom trajanju od
365 dana u skladu sa članom 94. stav 4. Zakona o
radu, nisu jasni efekti odredbe koja joj omogućava
dojenje za vreme radnog veremena, niti kako bi se
ovo njeno pravo u praksi realizovalo. Takođe, nije
precizno propisano do kada porodilja ima pravo
na skraćen rad, već samo možemo da pretposta-
vljamo da to pravo može da ostvaruje godinu dana
od porođaja. Sa stanovišta interesa poslodavaca,
nameće se pitanje zbog čega zakonodavac nije
predvideo da poslodavci imaju pravo na refunda-
ciju dela zarade i sporednih obaveza, srazmerno
skraćenom radnom vremenu (radi se o 18,75%
skraćenom radnom vremenu).
Kada je reč o izmenama stav 2. u članu 187. Zakona,
nameće se pitanje kako će se ova odredba tumačiti
u korelaciji sa odredbom člana 37. stav 4. Zakona o
radu, koja propisuje da radni odnos zasnovan na
određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno
vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet
radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni
odnos. U konkretnoj situaciji, po pravilu će doći do
produženja radnog odnosa nakon isteka roka na koji
je zasnovan radni odnos na određeno vreme, pa će
porodilji radni odnos prerasti u stalni radni odnos.
Ukoliko je poslodavac radni odnos sa zaposlenom
zasnovao na određeno vreme, jer nije postojala stal-
na potreba za konkretnim radnim mestom, pa joj po
ovom zakonskom osnovu radni odnos na određeno
vreme preraste u stalni radni odnos, nakon isteka
porodiljskog odsustva moćiće da je otpusti isključivo
kao tehnološki višak, uz isplatu otpremnine.
Smatramo da će ove sporne izmene Zakona o radu
na štetu poslodavaca u praksi imati dodatne negativ-
ne efekte na zapošljavanje žena.
Neophodnost hitnih izmena Zakona o radu
U prethodnom kvartalnom izveštaju smo već skrenuli
pažnju na neophodnost hitnih izmena Zakona o ra-
du, na koje privreda čeka još od 2005. godine, od ka-
da se ukazuje na negativne efekte pojedinih odredbi.
Ukazali smo na nelogičnost odredbi koje regulišu
otpremnine21
, dužinu ugovora na određeno vreme22
i
11

12. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
12
Jednošalterski sistem
Podsećamo da je jedini jednošalterski sistem ko-
ji je do sada dosledno sproveden u Srbiji, regi-
stracija privrednih subjekata u APR-u. Naime,
taj jednošalterski sistem je uveden 29. decembra
2009. godine Zakonom o izmenama i dopunama
zakona o računovodstvu i reviziji, kada je Centar
za bonitet NBS prebačen u APR kao poseban
Registar boniteta, koji se vodi u okviru te agen-
cije. Do tada je postojala obaveza dostavljanja
finansijskih godišnjih izveštaja na tri različita me-
sta i to: Centru za bonitet NBS, Poreskoj upravi i
Agenciji za privredne registre, a ovakvo rešenje je
stvaralo privredi neopravdane troškove podnoše-
nja jednog istog izveštaja u tri republičke institu-
cije. Centar za bonitet NBS je prebačen u APR u
skladu sa Prvom evropskom direktivom (68/151/
EEC) koja nalaže da finansijski izveštaji moraju
da se deponuju u onoj instituciji u kojoj se drži
i statusna dokumentacija privrednog subjekta.
U tom smislu je bilo neophodno da Agencija za
privredne registre u okviru koje se vodi Registar
privrednih subjekata bude jedino nadležno telo
– državni organ kome će se dostavljati i u okviru
koga će se vršiti registracija godišnjih finansijskih
izveštaja, a obaveza je te agencije da tako pri-
kupljene finansijske izveštaje prosleđuje drugim
državnim organima na dalju obradu, nadležnost
i postupanje. Pitanje je da li bi i taj jednošalterski
sistem bio uspostavljen da nije bilo navedene EU
direktive. Drugi jednošalterski sistem – Centralni
registar obaveznog socijalnog osiguranja još nije
dosledno implementiran. Da li će se uspostaviti
i treći po redu jednošalterski sistem, ovog puta
za izdavanje građevinskih dozvola, videćemo u
vremenu koje sledi.
23) Predložili smo izmenu člana 179. Zakona, tako da se propiše mogućnost poslodavcu da otkaže ugovor o radu iz razloga koji je već propisan članom 191. stav 5.
Zakona, kao razlog kada sud ne vraća na rad zaposlenog kome je nezakonito otkazan ugovor o radu - zbog ozbiljno narušenih odnosa između njega i zaposlenog, već
se zaposlenom isplaćuje isključivo odšteta koja je veća od one kada je proglašen tehnološkim viškom.
24) Procedura upisa prava svojine u Katastar nepokretnosti traje u zavisnosti od organizacione jedinice RGZ od mesec dana do preko godinu dana. Prekoredni upis
se naplaćuje duplo, a i u tom slučaju postupak upisa traje preko mesec dana. Problem je kako u neefikasnosti RGZ-a, tako i u Zakonu o državnom premeru i katastru
koji ne propisuje rok za potupanje po zahtevu. Tokom 2012. godine je RGZ uveo praksu da zaposleni ne primaju stranke bez predhodne najave, a na telefon koji je
ostavljen za zakazivanje sastanka, permanentno se niko ne javlja. Na kraju, kada se rešenje o uknjižbi konačno izradi, a stranka propusti da ga podigne u Pošti, služba
Katastra ga momentalno arhivira i stranki postaje nedostupno (jedino može dobiti prepis rešenja, za koji ponovo plaća naknadu). Poseban problem prave česte slovne
greške u rešenjima, čije ispravke podrazumevaju procedure koje postupak uknjižbe produžavaju u nedogled.
Ovakav rad RGZ-a poseban problem stvara investitorima, koji pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole moraju da upišu stečeno pravo svojine u
Katastar, a često i da spoje katastarske parcele u jedinstvenu građevinsku parcelu. Trajanje tog postupka značajno usporava realizaciju kompletne investicije i dovodi u
pitanje isplativost investicije.
25) Čine je vodovi sa pripadajućim uređajima, postrojenjima i objektima za vodovodnu, kanalizacionu, toplovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naftovodnu i
gasovodnu mrežu.
nemogućnost otpuštanja zaposlenih sa kojim poslo-
davac ne želi da nastavi da radi uz isplatu adekvatne
odštete23
, kao i na negativne efekte tih odredbi kako
na poslodavce, tako i na same radnike.
Iz navedenih razloga, smatramo da je neophodno
što hitnije usvojiti novi zakon koji će regulisati radne
odnose, tako što će uzeti u obzir sve osnovane pri-
medbe poslodavaca na važeća rešenja, a zakonska re-
šenja moraju biti predmet pažljive prethodne analize
efekata istih, kako bi se izbegle neprimenjive i štetne
norme, kako za poslodavce, tako i za zaposlene.
problemi sa građevinskim dozvolama i
Katastrom nepokretnosti
Iako se od strane Ministarstva građevinarstva i urba-
nizma još od septembra 2012. godine najavljuje brzo
okončanje reformi u ovoj oblasti, pojednostavljenje
i pojeftinjenje procedura izdavanja građevinskih do-
zvola nismo dočekali do kraja drugog kvartala 2013.
godine. Podsećamo da je obećano i smanjenje broja
procedura i jednošalterski sitem preko koga će se te
procedure obavljati.
Takođe, postupak legalizacije objekata čeka usvajanje
novog Zakona o legalizaciji objekata, čiji nacrt treba
da uđe u proceduru pred Vladom, obzirom da je
javna rasprava okončana 12. juna ove godine.
Posebno skrećemo pažnju na neažurno funkcionisa-
nje Katastra nepokretnosti koji vodi RGZ. Problem sa
kojim se sureću stranke i investitori u ovom republič-
kom organu smo detaljno obrazložili u inicijativi za iz-
menu Zakona o državnom premeru i katastru podne-
toj kroz SIVU KNJIGU V (inicijativa 4.2.)24
Smatramo
da nema opravdanja da procedura uknjižbe ovoliko
traje, jer se radi o jednostavnom unosu u elektron-
sku bazu podataka Katastra malog broja podataka iz
kupoprodajnih ugovora. Predlažemo da se što hitnije
izmeni Zakon o državnom premeru i katastru tako što
će se Republičkom geodetskom zavodu propisati rok
od najduže 15 dana u kome mora da izvrši upis u Ka-
tastar po prijemu zahteva. Podsećamo da Agenciji za
privredne registre za upis u njene registre treba svega
5 dana, iako se radi o istom ili složenijem setu doku-
menata koji se kontroliše prilikom upisa i većem setu
podataka koji se unosi u registar.
Kada je reč o neažurnosti RGZ-a, podsećamo da ta
republička institucija još uvek nije uspostavila funkci-
onalan Registar vodova, u koji bi se upisivale hipo-
teke na nepokretnostima upisanim u taj registar.
Zbog te neažurnosti privrednicima je onemoguće-
no obezbeđenje bankarskih kredita tom vrednom
imovinom25
. Banke i korisnici kredita su dovedeni u
apsurdnu situaciju da kredite mogu obezbediti zala-
ganjem pokretnih stvari (opreme koja nije ugrađena
u te vodove), a da nakon ugradnje te opreme, iako
je time povećana vrednost, istu više ne mogu zala-
gati jer je zakon tretira kao nepokretnu stvar, a RGZ
odbija da na istoj upiše hipoteku.

13. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
Overa zdravstvenih knjižica
Veliki broj poslodavaca u junu je ponovo išao pred
šalter Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
radi overe zdravstvenih knjižica zaposlenima.
Uprkos tome što su redovno uplaćivali doprinose i
što su njihovi zaposleni izabrali lekare, poslodavcima
se u 40 odsto slučajeva dogodi da ih sistem označi
kao neredovne platiše doprinosa i oni ne mogu overiti
zdravstvene knjižice zaposlenima. Do ovog problema
dolazi pre svega zbog toga što RFZO kasni sa unosom
podataka (o izboru lekara) ili postoji neslaganje u po-
dacima, zbog grešaka pri unosu.
Komplikovana procedura mogla bi da bude rešena
promenom sistema u kojem je poslodavac „kriv“ dok
se ne dokaže suprotno. U praksi to bi značilo prelazak
na praksu u kojoj bi poslodavci dobijali traženi broj
markica na samom šalteru. Tek po izdavanju svih za-
hteva prešlo bi se na proveru i potom kancelarijsku
BIROKRATSKE PROCEDURE
kontrolu onih koji proveru nisu prošli. Sve one za koje
se konstatuje da su pokušali da prevare RFZO mogu-
će je naknadno strogo kazniti (zakon predviđa visoke
kazne što bi demotivisalo pokušaje prevare).
Postupak overe knjižica tako bi bio jednostavniji i brži,
a gužve u RFZO bile bi minimalne ili nikakve. To bi
takođe bilo prelazno rešenje do potpunog ukidanja
zdravstvenih knjižica koje NALED predlaže. Ukidanje
knjižica biće moguće po uspostavljanju funkcionalno
Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja
i prelasku na elektronsko poslovanje. Elektronska ko-
munikacija privrede i institucija smanjila bi moguć-
nost za greške pri unosu podataka (npr. uneto po-
grešno ime firme ili PIB) zbog kojih se dešava da i oni
koji redovno izmiruju obaveze uđu u grupu neplatiša
pa moraju da troše vreme i novac da isprave grešku za
koju nisu krivi.
Rokovi poreske uprave
Probleme u praksi izaziva odredba člana 120. Zako-
na o poreskom postupku i poreskoj administraciji
koja kaže da ako se u postupku provere ispravnosti
i potpunosti poreske prijave, koje poreski obveznik
dostavlja Poreskoj upravi utvrdi da postoji formalna
neispravnost, inspektor zaključkom nalaže poreskom
obvezniku da, u roku od tri dana, otkloni greške,
odnosno dopuni prijavu ili druge izveštaje. Ako po-
reski obveznik ne postupi po zaključku, smatra se da
poreska prijava, odnosno drugi izveštaj nisu podneti
Poreskoj upravi.
Problem je što je ovaj rok propisan na „dane“, a ne
„radne dane“, što onemogućava obveznika da ade-
kvatno odgovori na zahtev Poreske uprave.
Na apsurdnost ovako kratkih rokova ukazuju sko-
rašnji problemi privrednika, koji su bili u obavezi da
isplatu majskih zarada usklade sa novim Zakonom o
izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak
građana i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona
o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji
su stupili na snagu 30. 5. 2013. Oni su zbog roka bili
prinuđeni da poresku prijavu podnesu ili uz kašnjenje
ili uz pogrešan obračun (na osnovu prethodno važećih
propisa), da bi im Poreska uprava zaključkom naložila
da u roku od samo 3 dana poresku prijavu usklade sa
novim propisima (primer zaključka u prilogu).
Iz navedenih razloga je neophodno, u cilju efikasnog
ostvarivanja prava poreskih obveznika, produžiti ovaj
rok bar na 3 radna dana, jer se ova odredba nije po-
kazala delotvornom u praksi i donosi više štete nego
koristi građanima Srbije.
13

14. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
ZAKONI U PRIPREMI
Zakon o naknadama za korišćenje
javnih dobara
U prethodnom kvartalnom izveštaju smo dali detalj-
niji pregled aktivnosti Ministarstva finansija i privrede
u vezi sa radom na Zakonu o naknadama za korišće-
nje javnih dobara. Proklamovani cilj donošenja ovog
zakona je onemogućavanje nekontrolisanog uvođe-
nja parafiskalnih nameta, a taj cilj je trebalo postići
normom koja bi bila sastavni deo tog zakona, a koja
bi propisivala da sve finansijske obaveze koje nosioci
javnih ovlašćenja naplaćuju privredi, a nisu porezi i
takse, mogu da budu propisane isključivo tim zako-
nom. Javna rasprava o Nacrtu zakona o naknadama
za korišćenje javnih dobara okončana je 20. marta
2013. godine, a do današnjeg dana taj zakon nije
ušao u skupštinsku proceduru.26
Iako je bolja opcija da se odloži usvajanje zakona čiji
tekst nije kompletan, skrećemo pažnju na to da Mini-
starstvo finansija i privrede što pre treba da zauzme stav
o daljoj sudbini ovog zakona. Naime, najavljivane izme-
ne sektorskih zakona, koji između ostalog uređuju i na-
knade za korišćenje javnih dobara, ne mogu se predla-
gati dok se ne zauzme konačan stav o tome da li će te
naknade biti regulisane tim zakonima ili jedinstvenim
zakonom, čije je predlaganje u nadležnosti Ministarstva
finansija i privrede. Reč je o vrlo značajnim zakonima
iz oblasti energetike, rudarstva, ekologije, vodoprivrede,
šumarstva, saobraćaja i urbanizma, pa status quo po
ovom pitanju blokira reforme u tim oblastima.
Ministarstvo građevinarstva i urbanizma je u
skladu sa ovlašćenjem sadržanim u Zakonu o
komunalnim delatnostima pripremilo Uredbu o
komunalnoj naknadi koja je bila na javnoj raspravi
do 8. maja. U isto vreme Ministarstvo finansija je
Zakonom o naknadama definisalo prestanak važe-
nja odredbi Zakona o komunalnim delatnostima
koje se tiču upravo ove naknade. Ovakve suprot-
stavljene aktivnosti ministarstava stvaraju pravnu
nesigurnost za privredu koja je suočena sa nepred-
vidivim neporeskim nametima.
Zakon o posredovanju u prometu i
zakupu nepokretnosti
U ovom kvartalu, tačnije 14.05.2013.godine završena
je javna rasprava o Nacrtu zakona o posredovanju
u prometu i zakupu nepokretnosti, koju je sprovelo
Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomu-
nikacija, u čijoj nadležnosti je izrada ovog propisa.
Usvajanjem ovog zakona urediće se izuzetno značajna
materija u oblasti pružanja posredničkih usluga prili-
kom prometa i zakupa nepokretnosti. Treba napome-
nuti da je Srbija jedna od retkih država koja nije ure-
dila ovu materiju27
, pa se na istu u praksi primenjuju
opšte odredbe Zakona o obligacionim odnosima, ko-
je ne pružaju adekvatnu pravnu zaštitu ni pružaocima
ni korisnicima posredničkih usluga.
Tokom javne rasprave je istaknuta opravdana pri-
medba privrednika u ovoj delatnosti da im nije ostav-
ljen advekvatan rok za usklađivanje poslovanja sa tim
propisom i predloženo je da se primena odredbi ovog
zakona koje se odnose na uslove za upis posrednika u
prometu nepokretnosti u Registar posrednika odloži
sa 01.04.2014. godine na 01.01.2015. godine28
.
Međutim, ne možemo se oteti utisku da prilikom izra-
de teksta Nacta zakona, kao i tokom javne rasprave,
niko nije zastupao interese korisnika posredničkih
usluga. Ovo pre svega je Nacrt zakona, suprotno
komparativnim rešenjima29
, ne propisuje maksimalni
iznos posredničke provizije, već samom posredniku
ostavlja mogućnost da je ugovara bez limita. Takođe,
nije propisano ni koja visina naknade se primenjuje
po samom zakonu, ako nije ugovorena.
Smatramo da je ovaj zakon neophodno usvojiti što
hitnije, uz propisivanje maksimalne naknade za pruža-
nje posredničke usluge, kao i ostavljanje primerenog
roka za ispunjenje uslova za obavljanje ove delatnosti,
jer je ostale odredbe moguće odmah primeniti i time
povećati pravnu sigurnost na tržištu nepokretnosti.
26) U prethodnom izveštaju smo skrenuli pažnju na primedbe privrede i lokalne samouprave na predložena rešenja i zaključili da će ova reforma koristiti privredi u
meri u kojoj budu uvažene njene opravdane sugestije. Ukazali smo na to da se radi o veoma značajnoj reformi, koja podrazumeva donošenje jednog i izmenu više
desetina zakona i velikog broja podzakonskih akata, koji su do sada regulisali materiju naknada za korišćenje javnih dobara ili sadrže upućujuće odredbe na te propise.
Pozvali smo nadležno ministarstvo da, čak i po cenu prolongiranja sprovođenja ove reforme, unapredi tekst nacrta zakona tako da otkloni pravne praznine i onemogući
opstanak kontradiktornih odredbi koje bi privredi onemogućile realizaciju dosadašnjih prava. Podsetili smo da se upravo to desilo brzopletim usvajanjem Zakona o
prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine, u septembru 2012. godine, kojom prilikom je ostao neregulisan način i nadležnost za dodelu podsticaj-
nih sredstava za zaštitu životne sredine, pa je propust u reformi pao na teret privrede, koja nije mogla da ostvari pravo na podsticaje.
27) Slovenija je ovaj zakon donela još u aprilu 2003. godine, a Hrvatska 2007. godine
28) Primedba je naročito opravdana u pogledu roka za polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova posredovanja.
29) Slovenački Zakon o posredovanju u prometu nekretnina propisuje da visina posredničke naknade ne može prelaziti 4% kupoprodajne cene nekretnine, a hrvatski
zakon posredničku proviziju limitira na 6% od kupoprodajne cene nekretnine. 14

15. II k vartalni izv e š ta j o s tat us u reformi
15
Drugi kvartal 2013. godine, kao ni prethodni
kvartal, nije doneo očekivane efekte poboljšanja
uslova za poslovanje u Srbiji. Neke započete refo-
rme nisu okončane, a diskutabilni su i efekti nekih
novousvojenih propisa.
Zakoni o izmenama i dopunama zakona koji ure-
đuju poreski postupak, porez na dobit, porez na
dohodak građana, porez na imovinu, akcize i dopri-
nose za obavezno socijalno osiguranje stupili su na
snagu 30. maja 2013. godine. Obećani efekti ovog
seta zakona su istovremeno stabilizacija budžetskih
prihoda i smanjenje tereta privrede koja je u legal-
nim tokovima poslovanja. Aksiom je da se ova dva
suprostavljena cilja mogu istovremeno postići isklju-
čivo na račun nekog trećeg. Da li će taj treći biti siva
ekonomija, lokalna samouprava, korisnici javnih do-
bara ili građani, zavisi od implementacije usvojenih
propisa na republičkom i lokalnom nivou. Uspeh u
ovom poduhvatu zavisiće od spremnosti države da
pribegne najteže sprovodivom rešenju, a to je da sivu
ekonomiju u najvećoj mogućoj meri prebaci u legal-
ne tokove. Mehanizmi za to su obezbeđeni izmena-
ma i dopunama Zakona o poreskom postupku i po-
reskoj administraciji. U suprotnom, očekivani efekti
će izostati, a državi će opet biti najjednostavnije da
budžetski prihod uveća dodatnim povećanjem neke
poreske stope, npr. PDV-a. Međutim, problem ta-
kvih mera je što povećanje poreskih stopa ima limite,
ZAKLJUČAK
nakon čijeg proboja budžetski prihod od konkretnog
poreza počinje da opada, što znači da takve mere
daju kontra efekte.
Takođe se može zaključiti da ne samo zakon koji
uređuje poreski postupak, već i zakoni koji uređuju
izvršni i parnični postupak, propisuju prekratke roko-
ve za postupanje stranaka, a dostava je tim zakonima
propisana tako da narušava pravnu sigurnost.
Takođe, i u ovom kvartalu je izostalo usvajanje rani-
je najavljivanog Zakona o naknadama za korišćenje
javnih dobara, koji je privredu trebao da obezbedi od
nekontrolisanog propisivanja parafiskalnih nameta.
Nisu uočeni ni značajniji efekti primene Pravilnika o
metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja
javne usluge, koji je ministar finansija i privrede do-
neo u februaru 2013. godine. Nije jasno ni u kojoj
su fazi dugo očekivane reforme procedura izdavanja
građevinskih dozvola, reforma inspekcija, izmene Za-
kona o radu.
Možemo da zaključimo i da su ostale bez odjeka kriti-
ke koje smo u prethodnim izveštajima iznosili na rad
RGZ-a, jer se neažurnost u postupanjima po zahtevi-
ma za upis u Katastar nije popravila. Nadamo se da
će ocene javnosti o kvalitetu rada konkretnih državnih
organa u budućnosti imati više efekta na vrednova-
nje rada njihovih rukovodilaca i zaposlenih, jer će
u suprotnom ažurnije institucije preuzeti standarde
poslovanja neažurnih, a ne obratno.

16. Izveštaj pripremili: Đorđe Vukotić, Branko Radulović, Slobodan Krstović i Jelena Bojović.
Pojedine inicijative opisane u izveštaju proizvod su saradnje sa Udruženjem vlasnika računovodstvenih agencija (UVRA) i Narodnim parlamentom iz Leskovca.
Obaveštenje o autorskom pravu
© 2013 Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)
Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbija
www.naled-serbia.org
Sva prava zadržana.
Ovim se daje dozvola za korišćenje, kopiranje i distribuciju sadržaja ovog dokumenta isključivo u neprofitne svrhe i uz odgovarajuće naznačenje imena, odnosno priznavanje autorskih
prava NALED-a. Analize, tumačenja i zaključci izneti u ovom dokumentu ne moraju nužno reflektovati stavove predstavnika Izvršnog ili Upravnog odbora NALED-a. Svi napori su učinjeni
kako bi se osigurala pouzdanost, tačnost i ažurnost informacija iznetih u ovom dokumentu. NALED ne prihvata bilo kakav oblik odgovornosti za eventualne greške sadržane u dokumentu
ili nastalu štetu, finansijsku ili bilo koju drugu, proisteklu iz ili u vezi sa korišćenjem ovog dokumenta.