5. • Da li su sva sredstva dozvoljena da bi
se ostvario cilj u kampanji?
• Teoretski – NE.
• Praktično: uglavnom DA.
6.
7. • Postavka kampanje najčešće se vrši
na osnovu profila birača, a ne na
osnovu programa stranke!
• Program je najčešće samo podrška,
mnogo su važnije poruke.
8. • Prosečan birač ne interesuje se
previše za program.
• Predizborni programi mogu da budu i
“kamen oko vrata”, pogotovo posle
izbora.
9.
10. • Kampanja u SAD
• Ko je imao jači program?
• Ko je zapravo vodio antikampanju?
11. • Poruka je u kampanjama važnija od
programa, jer...
• Ne pobeđuje onaj ko sadržajnije priča,
već onaj ko ubedljivije priča!
12. • Romni – antikampanja
• Obama - antikampanja
• Antikampanja, sa sračunatom
diskreditacijom političkih protivnika,
postaje neizostavno važan deo
kampanje!
13. • Postoje i indirektne, tzv. “podvodne”
negativne kampanje
• Spinovanje, analitičari...
• Antikampanje mogu imati bumerang
efekat, naročito na Balkanu!
15. • Mediji, pre svega TV
• Masovni skupovi
• Door to door
• “Word of mouth”
• Buzz
• Internet
16. • Preplitanje i prelivanje različitih kanala
komunikacije postoji otkad je sveta i
veka.
• Pošto danas ima više kanala,
prelivanje se lakše uočava.
• Izbori se dobijaju na terenu!
17. • Tim određuje koliko i na koji način će
se različiti kanali koristiti.
• Vrlo važna uloga timova je i u kontroli
prelivanja kroz različite kanale.
• Problem nastaje kada se poruka
preliva i krivi van kontrole tima!
18. • Teoretski, u komunikacijama treba
postići balans između identiteta i
imidža...
• U praksi političke komunikacije nešto
je drugačije.
19.
20. • Imidž i identitet političara po pravilu su u
raskoraku.
• Cilj političke kampanje je da imidž bude
bolji od identiteta
• Važna je percepcija! Dela su neretko
samo u funkciji percepcije.
