1. Linux serveri-Ubuntu Server Edition LTS
Aleksandar Popović1
Secondary school „Stevan Hristic“,
Krusevac / Serbia
apopovic@live.com
Abstract
This paper intention is to present the advantages of Ubuntu Server solution in a variety of
fields including education. Fast, secure and powerful, Ubuntu Server helps you manage
the most of your IT infrastructure. Whether you want to run your business, manage
education or deploy a cloud, Ubuntu Server supports the most popular hardware and
software. Release cycle helps you keep pace with the latest IT developments. Its lean
initial install, with thousands of easy-to-find packages, makes it a great solution for
simple deployment and management at scale. Release schedule fits in with your business
and educational needs. Standard releases every six months help you stay up-to-date with
the very latest hardware and software development. Long-term support (LTS) releases,
supported for five years, are perfect if you're looking for more stability over a longer
period of time. So what else would be a reason for implementation in our educational
systems?
Keywords- Linux, Ubuntu, server, LTS,edubuntu
Linux se na računarskoj sceni pojavio kao izdanak Unix-a. Kao operativni sistem Unix je
mnogo stariji od stonih računara. Nastao je daleke 1969. godine u AT&T Bell-ovim
istraživačkim laboratorijama. Njegovi tvorci su Ken Thompson i Dennis Richie. Uporedo
sa Unix-om su razvijali i programski jezik C, tako da je od 1972. čitav UNIX bio
implementiran na programskom jeziku C.
Jedini problem vezan za Unix bila je njegova nedostupnost programerima koji su hteli da
rade na ovom operativnom sistemu van računarskih centara velikih preduzeća i
univerziteta. Iako je Unix portovan na PC računare ove njegove verzije bile su skupe i
nisu pružale dovoljno elegancije i snagu operativnih sistema sa mini i mainframe
računara.

2. Godine 1991(Linus Torvalds) je napisao UNIX kompatibilni kernel Linux. Mada
prvobitno nije bio slobodan softver, Torvalds je licencu promijenio na GNU-ovu GPL
1992. Linuks su dalje razvijali razni programeri preko Interneta. Nadalje je kombinovano
sa GNU sistemom, što je za rezultat imalo potpuno funkcionalan slododan operativni
sistem. Komponente iz GNU sistema se najčešće sreću uklopljene u Linux sistem, zbog
čega brojni pojedinci Linux ispravnije zovu "GNU/Linux". Postoji takođe i projekat koji
radi na portovanju GNU sistema na jezgra FreeBSD-a i NetBSD-a. Uz to velike
kompanije poput IBM-a, Novell-a i HP-a sponzorišu dalji razvoj GNU/Linux-a zbog
njegove otvorenosti, izuzetnog potencijala i odličnih performansi. U ovom trenutku
tržište GNU/Linux servera zauzima gotovo 35% globalnog serverskog tržišta i ima
tendenciju vrtoglavog rasta.
Strogo gledajući ime GNU/Linux označava kernel (jezgro) operativnog sistema na kome
rade sve ostale serverske i desktop aplikacije. Na temeljima GNU/Linux kernela nastao je
veliki broj linux distribucija, gotovih operativnih sistema sa svim neophodnim softverom
za serverske i desktop zadatke.
Glavne osobine GNU/Linux-a koje su ga učinile toliko popularnim su:
• sigurnost – otpornost na hakerske upade, imunost na viruse, trojanske konje i
worm-ove
• veća pouzdanost i robusnost - downtime servera sa GNU/Linux operativnim
sistemom zbog nepredviđenih situacija kao što su softverski bagovi, entropija
samog OS-a i hakerskih upada je za nekoliko redova veličina manja od servera sa
instaliranim Windows operativnim sistemom
• cena hardvera – za rad manje opterećenih GNU/Linux servera dovoljni su i
stariji računari sa procesorom brzine 400-500 MHz i RAM-om i hard diskom
odgovarajuće veličine
• cena softvera i samog OS-a – kako je u pitanju slobodan softver, nije potrebno
plaćati licence za operativni sistem i prateći softver
• licenciranje – pošto je u pitanju slobodan softver ne postoji potreba za
licenciranjem kako samog OS-a tako ni drugih vidova licenci (po korisniku, po
konekciji i sl.)
Zašto GNU/Linux distribucija i UbuntuServerEdition?
Ubuntu Srever Edition menja tržište servera za poslovanje i edukaciju time što donosi
ono najbolje od besplatnih softvera, sa punom podrškom i sigurnom platformom. Ubuntu
se sada može naći širom poslovnog i obrazovnog sveta, donoseći pouzdanost usluga,
predvidljivost i ekonomičnost.
UbuntuServerEdition postaje kostur mnogih servisa, koji su potrebni za pokretanje bilo
kakve vrste poslovanja, uključujući i obrazovanje. Ne zahtevanje plaćanja licence,

3. minimalno održavanje i mnogobrojne preporuke, dovode do toga da Ubuntu, a samim tim
i GNU/Linux budu korišćeni i zastupljeni u sve većem broju organizacija.
Korisnici Ubuntu-a mogu uživati razne pogodnosti, koje Ubuntu pruža:
• laka integracija u postojeće mreže
• niski ukupnim troškovima vlasništva(TCO)
• besplatno doživotno održavanje
Ubuntu Server Edition je osmišljen sa ulogom da uprosti, optimizuje i zaštiti korisničke
servere. Standardne usluge, koje ovaj sistem nudi, mogu biti podešene tokom instalacije.
Ove usluge zahtevaju ograničeno održavanje. Dodatno, moguće je instalirati nebrojano
mnogo drugih usluga i aplikacija, koje bi podržale sve zahteve servera za određenu vrstu
poslovanja a naročito za procese obrazovanja.
UbuntuServerEdition je drugačiji. Njegovi tvorci prave jednake verzije dostupne svima
koji žele da ga imaju, zajedno sa nadogradnjama tokom njegovog čitavog životnog
ciklusa. Fokusirani su i na izgradnju novog sistema na način koji bi doneo velike
benificije u održavanju IT kičme administracije, poslovanja i obrazovanja.
Ubuntu dodaje lakoću korišćenja i efikasnost konfiguracije standardnih usluga. Danas
postoji čitav niz vitalnih usluga, koje mogu biti postavljene i dostupne, uključujući mail,
web, DNS, upravljanje bazama podataka, LAMP(Linux, Apache, MySQL i PHP) . Veliki
deo posla, koji se tiče konfiguracije i instalacije ovog sistema je završen još pre
instalacije, tako da korisnik kao zadatak ima samo da odabere opcije koje želi.
Troškovi administracije i nadogradnje su još jedna veoma važna stavka IT poslovanja.
Zato je Ubuntu izgrađen tako da je njegovo održavanje svedeno na minimum.
UbuntuServerEdition je besplatan i planirano je da tako i ostane. Veoma bitna stavka
prilikom odabira operativnog sistema je TCO(TotalCostOwnership-ukupni troškovi
vlasništva). Slede osobine Ubuntu-a, koje idu u prilog ovoj stavki:
• Lako održavanje-instalacija, startovanje, islkjučivanje, instalacija dodatnih
usluga i upravljanje paketima.
• Sagrađen sa ciljem-pokrenute su samo one usluge koje su potrebne.
• Platforma za otvoreno i besplatno računarstvo-prednosti fantastičnog niza
slobodno-softverskih serverskih aplikacija, radi povećanja uštede posla,
koji se obavlja.
• Laka nadogradnja-besplatna nadogradnja svakih 6 meseci.
• Bezbednost-najveći rizici su svedeni na minum.
Zašto LTS?
LTS ili Long Term Support podrazumeva garantovano održavanje i podršku u periodu od
5 godina.

4. Sl.1-Periodičnost Ubuntu Server Edicija
Tehničke specifikacije
Ubuntu Server Edicija 8.04LTS je namenjen radu na x86 baziranim sistemima
(uključujući Intel Pentium, Intel Xeon i AMD Athlon) kao i AMD64 i Intel64 baziranim
sistemima (uključujući AMD Opteron i Intel EM64T). On takođe zahteva minimum 256
Mb RAM memorije.
-U sledećoj tabeli je dat pregled uobičajenih servisa koji su u potpunosti podržani u ovoj
Server Ediciji.
Kernel(jezgro) Web Baze podataka
2.6.24 Apache 2 MySQL 5
KVM PostgreSQL 8
E-pošta Umrežavanje Upravljanje paketima
Dovecot LTSP 5 Aptitude
Postfi x 2.4 Samba 3 APT
Exim 4 OpenDAP 2.4 Dpkg
amavis-new FreeRadius
Jezici Bezbednost Klastering
PHP 5.2.4 AppArmor Ocfs 2
Perl 5.8 iptables Lvm 2
Python 2.5 Uncomplicated Firewall Gfs 2
C, C++ OpenVPN DRBD 8
Ruby Open SSH open-iscsi

5. Sl.2-Primer serverske konfiguracije Ubuntu Server Edicije

6. Jedan od tipičnih scenarija podržanih od strane Ubuntu Server Edicije je i automatizacija
procesa dodavanja novih servera u postojeće mreže ili prekonfiguracija postojećih uz
minimum rizika. Ovo se postiže tako što se jedan od računara u mreži konfiguriše kao
DHCP/TFTP/HTTP server koji obezbeđuje konfiguracijske informacije za celu mrežu.
Sam proces instalacije prikazan je na sledećoj slici.
Sl.3-Proces dodavanja novog servera(na klasičnoj ili bežičnoj mreži)
• 1.Pribavljanje adrese i boot informacija
• 2.Pribavljanje inicijalnog boot imidža
• 3.Pribavljanje konfiguracijskih informacija
• 4.Preuzimanje paketa

7. Uobičajeni servisi
Web application server Bilo da se odlučite za PHP, Perl, Java, Ruby ili Python, zajedno
sa Apache and MySQL, Postgresql,( DB2 ili Oracle), Ubuntu Server Edition je u
trenutku spreman da opsluži vaše dinamične web strane. Za opsluživanje drugih
aplikacija i drugih jezika potrebno je samo instalirati odgovarajući paket.
Podržani jezici: Podržane baze:
-PHP 5 -MySQL
-Perl -Postgresql
-Python -DB2 (IBM)
-Ruby on Rails
-Java -Sun Open JDK
-Oracle Database Express
(community supported)
File and Print-Samba Razmena fajlova sa Windows-om,GNU/ Linux-om ili Mac-om
realizuje se preko Samba 3 servisa koji podržava sve uobičajene funkcije CIFS servera
kao što su: NetBIOS preko TCP/IP, SMB i CIFS, MSRPC, WINS name serving preko
NetBIOS-a, NT Domain Logon, SAM databases, NTLM and Active Directory logon,
LDAP, Print serving i dr.
Mail Server Ovaj servis u okviru Ubuntu-a realizuje se preko dva relativno nova rešenja
iz kategorije slobodnih softvera- Postfix i Dovecot. Postfix je mail transfer agent, drugim
rečima softver za rutiranje i isporuku mail-a. Dovecot komunicira sa email softverima
preko IMAP ili POP3 protokola. Ova dva softvera omogućuju sledeće funkcionalnosti:
SMTP, LMTP & QMQP protokole, Delivery Status Notification, ETRN podršku, IPv6
podršku, MIME encoding, SASL, TLS, podršku za više baza podataka (SQLor LDAP
baziranih), podršku virtuelnih domena, POP3 & IMAP podršku, CRAM-MD5, DIGEST-
MD5, APOP, NTLM, GSS-SPNEGO, Kerberos v5, RPA i dr.
Zaključak
Obrazovanje danas je svakako jedan od procesa u kome informacija ima veliku ako ne i
presudnu ulogu. Od toga kako i gde će se informacije pribaviti, kako će se obraditi-
prezentovati, kako će se dalje distribuirati uglavnom zavise i ishodi procesa. U razvijenim
sistemima obrazovanja ove uloge na sebe preuzimaju savremena IT rešenja mrežnog tipa
(akademske mreže). Kod mrežnih sistema veoma je važan odabir odgovarajućih-stabilnih
softverskih rešenja-servera. Ni jedan server nije besplatan-a najskuplji je onaj koji ne
radi/ili loše radi. Jedan od razloga koji posebno ide u prilog izboru gore prezentovanom
serverskom rešenju u obrazovnim institucijama jeste svakako i posvećenost Ubuntu
zajednice obrazovanju. Naime u okviru Ubuntu distribucije razvija se projekat Edubuntu
u potpunosti posvećen potrebama obrazovnih struktura. Edubuntu, ranije poznat kao

8. Ubuntu Education Edition, je zvanični derivat Ubuntu distribucije kreiran za korišćenje u
školama, kući i zajednicama. Edubuntu je razvijen u saradnji sa učiteljima i tehnolozima
u više država. Edubuntu je napravljen na Ubuntu osnovi, uključuje LTSP klijent
arhitekturu i nekoliko obrazovnih aplikacija, i namenjen je korisnicima od 6 do 18
godina. Kreiran je za jednostavnu instalaciju i održavanje. U Edubuntu je uključen Linux
Terminal Server Project, veliki broj obrazovnih programa uključujući GCompris, KDE
Edutainment Suite, Sabayon Profile Manager, Pessulus Lockdown Editor, Edubuntu
Menueditor, OpenOffice.org, Gnome Nanny i iTalc kao i mnogi drugi. Edubuntu CD-ovi
su ranije bili dostupni besplatno putem Shipit servisa. Međutim, od verzije 8.10, može se
preuzeti jedino u DVD formatu. Edubuntuovo podrazumevano grafičko okruženje je
GNOME, a od verzije 7.10, KDE je takođe dostupan kao Edubuntu KDE. Od Ubuntu
10.04, Edubuntu zajednica je takođe radila sa Qimo 4 Kids projektom kako bi omogućila
Qimo radno okruženje koje je bazirano na XFCE okruženju. Osnovni cilj Edubuntua je
da omogući nastavniku sa ograničenim tehničkim znanjem i veštinama da postavi
računarsku laboratoriju ili okruženje za učenje u mreži za sat vremena ili manje i zatim
efektivno administrira okruženje. Osnovni ciljevi za Edubuntu su centralizovani sistem
upravljanja postavkama, korisnicima i procesima, zajedno sa uređajima za zajednički rad
u učionicama. Jednako važno je i okupljanje najboljih dostupnih digitalnih materijala i
slobodnog softvera za obrazovanje. Takođe je namenjen okruženjima sa malim
prihodima kako bi maksimalno iskoristili dostupnu (stariju) opremu.
Reference:
-http://www.ubuntu.com/server (korišćene slike i grafikoni po CC-BY-SA licenci)
-http://www.canonical.com/services/support
-http://www.kernel.org/
-http://technorati.com/r/tag/linux
-http://torvalds-family.blogspot.com/
-http://www.linuxfoundation.org/
-http://www.linuxworld.com/
-http://www.linuxjournal.com/article/2736
-http://www.linuxjournal.com/
-http://www.linuxjournal.com/article/10012
-http://www.linux.org/info/linus.html
-http://www.ubuntu-rs.org/edubuntu/