Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Dušan Silni
1. Удружени учитељи у пракси
Примери добре праксе
Аутор:Анка
Рашић
Природа и друштво- четврти разред
Стефан Душан Немањић
Душан Силни
ОШ “ Љубица Радосављевић Нада”
Зајечар
Резиме
File
2.
3.
4. За време власти Стефана Душана
Немањића (1331-1355),
Србија је доживела велики успон.
6. Стефан
Душан
Отац:
Стефан Дечански,
краљ Србије
Деда (по оцу):
Стефан Милутин,
краљ Србије
Прадеда:
Стефан Урош I,
краљ Србије
Прабаба:
Јелена Анжујска
Баба (по оцу):
Ана Тертер
Прадеда:
Ђорђе I Тертер,
цар Бугарске
Прабаба:
Кира Марија Асен
Мајка:
Теодора Смилец
Деда (по мајци):
Смилец, цар
Бугарске
Прадеда:
?
Прабаба:
?
Баба (по мајци):
Смилцена
Прадеда:
Константин
Палеолог
Прабаба:
Ирина Комнин
Преци Стефана Душана, три колена уназадПреци Стефана Душана, три колена уназад
7. Краљ Милутин је због сукоба око власти са
сином Стефаном, овога ухватио,
протерао
и наредио да се ослепи .
Краљ Милутин је због сукоба око власти са
сином Стефаном, овога ухватио,
протерао
и наредио да се ослепи .
Краљ Милутин Немањић је умро
(6. јануара 1322),
устоличен је на државном сабору нови
српски краљ Стефан Дечански. Његов син
четрнаестогодишњи Душан,
постао је "млади краљ“.
Краљ Милутин Немањић је умро
(6. јануара 1322),
устоличен је на државном сабору нови
српски краљ Стефан Дечански. Његов син
четрнаестогодишњи Душан,
постао је "млади краљ“.
8. Још као „млади краљ“
успешно се
супроставио четама
босанског цара .
9.
10. Командовао је једним делом војске у главном нападу
у бици код Велбужда (1330),против бугарске војске, у којој се Србија изборила
за водећу улогу на Балкану. Односи између старог и
младог краља су се погоршали .
16. Душан је са власти збацио свог оца
Стефана Дечанског.
Стефан Душан се 1345. прогласио за
цара Срба, Грка (тј. Ромеја) , а српску цркву
је са ранга
архиепископије уздигао на ранг патријаршије.
17. Проширио је границе
српске државе према
југу.
Велики део Грчке,
простор данашње
Албаније, а према
северу државу је
проширио до Дунава.
19. Крунисање цара Душана
Крунисан за цара Срба и Грка,
16. априла 1346. на државном
сабору у Скопљу
На царски двор су уведени
византијски церемонијал и
многобројне титуле, попут
деспота и кесара
23. § 2. и § 3.
Властела и други људи да се не жене без благослова од свога архијереја
Ниједна свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без благослова и
упита цркве, такови да се разлуче.
§ 10.
И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да
се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже
§ 13.
И митрополити, и епископи, и игумани да се не постављају митом. И ко се нађе
да је митом поставио митрополита, или игумана, да је проклет и онај који га је
поставио.
§ 24.
И ако се нађе црквени управник, који је узео мито, да се уништи.
§ 50.
Властелин, који опсује и осрамоти витез, да плати сто перпера, и
витез, ако опсује витез, да плати сто перпера и да се бије
штаповима.
Законик се састоји од 201. члана,
утврђена су права и обавезе становника тадашње
Србије
24. § 57.
Који властелин на приселици из злобе које зло учини: земљи пленом, или куће
попали, или које било зло учини, да му се та област узме и не да друга.
§ 72.
И ко невољан дође на двор царев, да се свакоме учини правда, осим роба
властеоскога.
§ 96.
Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица
сажеже на огњу.
§ 172
Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по
страху од царства ми.