Seminarski rad koji govori o Andricu

1. Иво Андрић 19.3.2015
Page 1
Семинарски рад из информатике
Иво Андрић
Аутори:Ана Петровић и Младен Радовановић
Професор:Јелена Максовић

2. Иво Андрић 19.3.2015
Page 2
1. Живот
Иво Андрић је рођен 9.октобра 1892. у Травнику. Мајка га је још у повоју однела у
Сарајево, где јој је муж службовао. Године 1894. отац му умире од туберколозе. Мајка га је
однела сестри свога мужа у Вишеград, удатој за аустријског жандармеријског наредњка са
којим није имала деце. Њих двоје су прихватили малишана и бринули се о њему, у својој
кући на самој обали Дрине, која се налазила у непосредној близини ћуприје Мехмедпаше
Соколовића.
У Вишеграду Иво Андрић похађа основну школу. У јесен 1903. године уписује се у Велику
гимназију у Сарајеву, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу. Станује с мајком
која ради као ткаља у оближњој фабрици ћилима. Међу гимназијалцима запазен је као
припадник националистичке омладине. 24. јуна у Великој Гимназији у Сарајеву положио је
велику матуру. Исте године, 14. октобра уписује се на факултет Краљевског Мудрословни
Свеучилишта Фрање Јосипа И у Загребу. Добио је стипендију напретка, хрватског културно-
просветног друштва из Сарајева.
Слика 1

3. Иво Андрић 19.3.2015
Page 3
Сарађује у Хрватској речи, Хрватском покрету, Савременику - објављује рецензије о
књигама, затим песме и белешке о ликовним изложбама. У Хрватском покрету објављује
четири Писма из Кракова. 28. јуна 1914. сазнаје од свог пријатеља Дурбешића да је у
Сарајеву убијен Франц Фердинанд, престолонаследник а потом напушта Краков. Возом
стиже у Загреб, а потом на Ријеку и онда бродом долази у Сплит.
29. јула полиција га xапси као припадника национално-Револуционарне омладине. 2. јула
1917. помилован је и одлази у Вишеград. Почетком јесени мобилисан је у војску. Године
1918. из штампе излази Андрићева прва књига Ек Понто, песме у прози.
Иво Андрић је 12. јануара 1923.постављен за вицеконзула у Грацу. Затим се сели у Грац и
уписује на Филозофски факултет. Године 1928. премештен је за вицеконзула у Посланство
у Мадриду. Из мадридског одржава везе са својим београдским, загребачким и
сарајевским пријатељима. Председник Републике Пољске 1937. године одликује га
Орденом Великог командира обновљене Пољске. Године 1953. први пут после ИИ светког
рата долази у Вишеград. 19. Октобра 1961. лист Борба објављује да је Иво Андрић
најозбиљнијиј Нобелову награду кандидат за за књижевност. Седам дана касније Иви
Андрићу је додељена Нобелова награда за књижевност. Скупштина Културно-просветне
заједнице Србије одлучује да се Андрићу додели Специјална Вукова награда. Након што је
оболео од тешког поремећаја можданог крвотока, Иво Андрић умире 13. Марта 1975. 24.
априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду положена је урна Иве
Андрића.
2. Андрић о уметности
Своје схватање смисла и суштине уметности Андрић је излагао, било у посебним
написима било имплицитно, у појединим пасажима свог уметничког дела. У том
погледу посебно се истиче његов есеј Разговор са Гојом и приповетка Аска и вук.
Уметничко стварање је по Андрићу сложен и напоран чин који се врши по диктату
човекове нагонске потребе за стварањем. У основи нагонска, човекова потреба за
лепотом одбрана је од умирања и заборава; она је дијалектичка супротност законима
пролазности. У игри јагњета из алегоријске приповетке Аска и вук симболизован је
уметнички нагон човеков као "инстинктиван отпор против смрти и нестајања" који "у
својим највишим облицима и дометима поприма облик самог живота". Уметност и
воља за отпором, казује Андрић на крају ове приповетке, побеђује све, па и саму смрт, а
свако право уметничко дело човекова је победа над пролазношћу и трошношћу живота.
Живот је Андрићевом делу дивно чудо које се непрестано троши и осипа, док уметничка
дела имају трајну вредност и не знају за смрт и умирање.

4. Иво Андрић 19.3.2015
Page 4
Слика 2
2.1 Стваралачки акт
Стваралачки акт, по Андрићевом схватању, није прост репродуктиван чин којим се гола
фотографије уноси у уметничко дела. Уметност, истина, мора да има дубоких веза са животом, али
уметник од материјала који му пружа живот ствара нова дела која имају трајну лепоту и
непролазан значај. Феномен стваралаштва огледа се у томе што уметници издвајају из живота
само оне појаве које имају општије и дубље значење. Дајући таквим појавама уметнички облик,
уметници их појачавају "једва приметно за једну линију или једну нијансу у боји", стварајући
уметничку лепоту која отада сама наставља своју слободну судбину. Све што у животу постоји као
лепота - дело је човекових руку и његова духа. Саставни је део "живота и аутентичан облик
људског испољавања", створен за један лепши и трајнији живот

5. Иво Андрић 19.3.2015
Page 5
2.2 Уметност
Уметност је дужна да човеку открива лепоту напора подвижника који корачају испред
савременика и предосећају будуће токове живота. Тако уметност стално отвара перспективе
животу појединаца, народа и човечанства, у подвизима и поразима оних који су претходили
уметност налази наталожена искуства човечанства. Прохујала столећа сублимишу човеково
искуство око неколиких легенди, које потом инспиришу уметника. Смисао савремености је у
стваралачком преношењу искуства прошлости у оне вредности савременог стварања које ће,
надживљавајући нас, корисно послужити потомцима
2.3 Мостови и архитектонскe грађевине
Мостови и архитектонске грађевине најбоље илуструју Андрићево схватање трајности лепоте коју
човек ствара. Анонимни неимар из Моста на Жепи спасава се од заборава тиме што своју
стваралачку визију преноси у камену лепоту лука разапетог над обалама под којима као
пролазност протичу хучне воде Жепе. Функција уметности је и у напору уметника да своје дело
укључи у трајне токове живота, да човека изведе из "уског круга ... самоће и уведе га у простран и
величанствен свет људске заједнице".
Слика 3

6. Иво Андрић 19.3.2015
Page 6
3. Цитати
Победниково ваши је као ружа.
Није страшно што се стари, слаби и умире, него што за нама
долазе и надиру нови, млађи и Друкчији. У ствари у томе и јесте
смрт.
Ток догађаја у животу не зависи од нас, никако или врло мало, али
начин на који ћемо догађаје поднети зависи у доброј мери од нас
самих, дакле на то треба трошити снагу и обраћати пажњу.
Највећа будала није онај који не умије да чита, него онај који мисли
да је све оно што прочита истина.
Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би
од страха.

7. Иво Андрић 19.3.2015
Page 7
4. Нобелова награда
Захваљујући великој епској сили коју је поседовао у литерарном изражавању веома
успешно је описивао теме из хисторије своје земље и судбине људи из свога подручја.
Снага талента Ива Андрића предодредила га је за добитника Нобелове награде за
књижевност, 1961.године. Изразио је захвалност говором "О причи и причању", за
признање које му је додјељено, 10. децембра 1961. Иако су до тада његова дела
превођена на многе језике, послије додјељивања награде почиње Велико интересовање
света за дела писца са Балкана те се његови романи И приповијетке штампају на преко
тридесет језика. Целокупни новчани износ од Нобелове награде поклонио је из два дијела
библиотекарском фонду Босне и Херцеговине. Такодје је веома често учествовао у
акцијама помоћи библиотекама и даровања новца у хуманитарне сврхе. Године 1963
Удружење издавача (Сачињено од издавача: Просвета, Младост, Свјетлост, Државна
заложба Словеније) издаје прва Сабрана дјела Иве Андрића у десет томова. Наредне
године борави у Пољској где у Кракову бива Промовисан за почасног доктора Јагелонског
универзитета. Пише веома мало, али се његове књиге непрекидно прештампавају у земљи
и иностранству.
Слика 4

8. Иво Андрић 19.3.2015
Page 8
5. Књиге Ива Андрића
Ек Понто, стихови у прози, 1918.
Немири, стихови у прози, 1920.
Пут Алије Ђерзелеза, 1920.
Мост на Жепи, 1925.
Аникина времена, 1931.
Португал, зелена земља, путописи 1931.
Шпанска стварност и први кораци у њој, путописи 1934.
Разговор са Гојом, есеј 1936.
На Дрини ћуприја, роман 1945.
Деца, збирка приповедака.
Госпођица, роман 1945.
Травничка хроника, роман 1945. године.
На Невском проспекту, 1946.
На камену, у Почитељу, Прича о везировом слону, 1948.
Проклета авлија, новела 1954.
Игра 1956.
О причи и причању, беседа поводом доделе Нобелове награде, 1961.
Јелена жена које нема, роман 1963.
Шта сањам и шта ми се догађа, лирске песме које су објављене постхумно 1977.
Омерпаша Латас, недовршен роман, објављен постхумно 1977.
На сунчаној страни, недовршен роман, објављен постхумно
Знакови поред пута, књига објављена постхумно
Свеске, књига објављена постхумн

9. Иво Андрић 19.3.2015
Page 9
Садржај
1. Живот.................................................................................................................................................... 2
2. Андрић о уметности ............................................................................................................................ 3
2.1 Стваралачки акт ........................................................................................................................... 4
2.2 Уметност....................................................................................................................................... 5
2.3 Мостови и архитектонскe грађевине......................................................................................... 5
3. Цитати................................................................................................................................................... 6
4. Нобелова награда................................................................................................................................ 7
5. Књиге Ива Андрића............................................................................................................................. 8