Međunarodna arhivska konferencija „Tuzlanski ahrivski dani“, Tuzla, 27. i 28. septembar 2019. godine Tema: „Elektronski zapisi kao historijski izvori četvrte generacije – značaj, zaštita i korištenje“

1. Jugoslav Veljkovski
Istorijski arhiv Grada Novog Sada

2. Izgledalo je ovako...

3. ...pa smo dobili revoluciju...

4. ...došlo je do promene smera...

5. ...i stižemo (valjda) ovde!

6. Digitalni arhivi za digitalnu istoriju!
 Šta se dešava sa arhivima koji su doskora se bavili
samo čuvanjem i obradom “analognih” dokumenata?
 Šta se dešava sa istorijom kada se suoči sa
digitalnim izvorima i digitalnim arhivima?
 Informatička tehnologija je do sada u relaciji arhivska
građa - istoričar/ istraživač imala samo ulogu
pomoćnog sredstva, a sada postaje osnovna alatka
za rad

7. Sine ira et studio!
 Arhivi bi morali da imaju jasan odgovor na pitanja:
 - Da li digitalizujemo radi zaštite arhivske građe, za
potrebe kulture ili nečeg trećeg?
 - Zašto je digitalizovano jedno a ne drugo?
 - Da li je dovoljno značajno/ reprezentativno to što je
digitalizovano?
 - Da li kopije zaista zadovoljavaju savremene
istraživačke potrebe?
 - Kakav je kvalitet digitalne kopije?

8. “Kopernikanski obrt”
 U 21. veku i dalje ćemo se suočavati sa papirnim
dokumentima, samo će sada oni biti kopije digitalnih,
originalnih dokumenata.
 Tek treba da naučimo metodologiju rada na
digitalnim formatima, kako arhivisti, tako i istraživači.
 Hoćemo li menjati profil arhiviste, od “društvenjaka”
ka informatičaru?

9. Elektronski dokumenti
 Od bitova i bajtova, preko softvera do prikaza na
računaru
 Novina je da su umesto slike koju vidimo, često
važniji metapodaci
 Da bi se ovi izvori mogli pravilno tumačiti, bitno je
razumeti kontekst u kojem je informacija stvorena,
kako se njome upravljalo i kako se ona sada može
koristiti, što je poseban izazov u vremenu stalnih
promena tehnologije, formata ali i društvenog
konteksta za tumačenje značenja određene
informacije

10. Kako to izgleda u teoriji?
 Pojam elektronskog dokumenta se u Republici Srbiji
pojavljuje u zakonskoj regulativi početkom 21. veka
 Doneti su čitavi setovi zakona, podzakonskih akata,
uredbi, uputstava, pravilnika, strategija, standarda...
 U ovom trenutku gotovo čitava komunikacija sa
državom odvija se putem elektronskog dokumenta:
završni računi, poreske prijave, zdravstveni kartoni,
plate, prijave, odjave, zahtevi, plaćanja...
 Državni organi su uglavnom definisali svoje
elektronsko kancelarijsko poslovanje

11. A praksa je...
 Arhivsko zakonodavstvo još uvek ne poznaje termin
“elektronski dokument” već samo
“...kompjuterizovani dokumentarni materijal”
 Ne postoji regulisan sistem preuzimanja arhivske
građe u elektronskom formatu
 Povremeno preuzimana arhivska građa koja je
ostala sačuvana na flopi diskovima i CD-ima, ali
često bez pratećeg softvera i uvek bez bitnih
atributa koji definišu elektronski dokument, samim
tim i njegovu definiciju kao arhivskog dokumenta

12. ... malo drugačija!
 Van sistema državne uprave, stvaraoci arhivske građe
najčešće nemaju normirane procedure u procesu
nastanka, obrade, čuvanja i eventualne predaje
elektronskeih dokumenata nadležnom arhivu
 Analizom Pravilnika o kancelarijskom i arhivskom
poslovanju u poslednjih pet godina, dolazimo do podatka
da skoro 2/5 registratura uopšte ne pominju elektronski
dokument, dok ga ostali spominju ali samo u smislu
definicija iz raznih zakona i pravilnika